7deo Flashcards
Sredstva za rad pojam i znacaj
Sredstva za rad su instrumenti kojima zaposleni prenose delovanje svog rada na predmete rada. Sluze za stvaranje objektivnih uslova za rad Dele se na: masine Alate Inventar Uredjaje Postrojenja Zgrade Dugogodisnji zasadi Osnovno stado
Masine sluze za pokretanje drugih masina i obavljanje mehanickih operacija.
Masine radilice vrse obradu predmeta rada i dele se na univerzalne i specijalizovane.
Tu uglavnom spadaju transportna sredstva kao sto su vagoni,kolica,dizalice itd…
Alati-sluze za rucne operacije i obavljanje mehanickih operacija.
Inventar je neophodan za nesmetano obavljanje procesa rada.
Deli se na pogonski inventar npr stolovi,klupe koji se koriste u procesu proizvodnje dok u poslovni spadaju pisaci stolovi,ormani.
Uredjaji sluze za radne i kontrolne operacije .
U postrojenjima se obavljaju hemijski i tehnoloski procesi.
Zgrade su uslov za obavljanje procesa rada.
Pogonske zgrade,upravne i skladistne.
Dugogodisnji zasadi su bioloska sredstva za rad u vidu drvenastih kultura,koji se u duzem vremenskom periodu dobijaju odredjene ekonomske koristi.
U osnovno stado spada proizvodna i radna stoka i stocni podmladak.
Ciklus reprodukcije je dvostruko duzi od ciklusa reprodukcije predmeta rada.
Sto znaci da se oni delimicno utrose u jednom ciklusu proizvodnje.
Sredstva za rad i osnovna sredstva
U kvantitativnom pogledu osnovna sredstva su siri pojam od pojma sredstva za rad.
U kvantitativnom obliku sredstva za rad iskljucivo se javljaju u robnom obliku.
Pojam i merenje kapaciteta sredstva za rad
Na nivou jedne masine-sposobnost masine da u odredjenom vremenskom intervalu izvrsi odredjeni broj korisnih operacija.
Na nivou grupe masine-proizvodnu sposobnost date jedinice posmatranja.
Kapacitet je ogranicen sredstvom za rad koje ima najmanji kapacitet.-usko grlo
Usko grlo se resava putem modernizacija ili prosirenjem kapaciteta koje usko grlo autsorsingom ili kupovinom novog.
Merenje Velicinom autputa vrsi se putem kolicine proizvoda koje preduzece moze da proizvede u odredjenom periodu,uz odredjeni rezim radnog vremena.
Kolicinom intputa u situacijama kada je proizvod nepoznat jer zavisi od buducih narudzbina
Tad se iskazuje kolicinom utroska vremena,npr kozare,vinarije) itd…
Vrste kapaciteta sredstva za rad
Maksimalan kapacitet je gornja granica rezutata koji se moze ostvariti za odredjeni vremenski period i odredjena je tehnickim karakteristikama i sposobnostima ljudi da ih u potpunosti iskoriste
Ovako posmatran kapacitet naziva se i instalirani(bazira se na tehnickim mogucnostima sredstava.
Takodje naziva se i teorijski jer se bazira na predpostavkama koje u praksi nisu realne.
Ovo je najekonomicniji kapacitet
Max kapacitet sredstva za rad 24h×365 dana×10godina =87.600 masinskih casova rada.
Raspolozovi kapacitet-kapacitet koji moze biti iskoriscen
Objektovani zastoji u radu su uzrokovani potrebom zamene dugotrajnih delova,ciscenja,podmazivanja i sl.
Raspolozi kapacitet-Max kapacitet sred za rad -vreme trajanja objektivnih zastoja u veku koriscenja.
Stvarni ili realni kapacitet dobija se umanjenjem raspolozivog kapaciteta za sve zastoje koji nastaju pod dejstvom subjektivnih faktora.
Stvarni kapacitet sred za rad=raspolozivi kapacitet sred za rad-vreme trajanja subjektivnih zastoja u veku koriscenja.
Najmanje ekonomican kapacitet.
Minimalni kapacitet je granica iznad koje sredstvo za rad tehnicki osposobljeno za rad
To je granica ispod koje sredstvo za rad nije za upotrebu,jer je protivno njegovim konstrukcijskim sposobnostima.
Optimalni kapacitet -troskovi po jedinici su najnizi,postuju se ne samo tehnicki nego i ekonomske aspekte.
Odrzavanje sredstva za radq
sredstva za rad se moraju odrzavati kako bi mogla nesmetano da funkcionisu.
Veliki znaj za normalan rad preduzeca i potpuniji koriscenje kapaciteta.
Tekuce odrzavanje se odvija gotovo svakodevno
To je ciscenje delova,podmazivanje,
Ne dolazi do prekida radnog vremena jer se ono obavlja na kraju radnog dana ili pre pocetka korisecnja
Kao njihova posledica nastaju troskovi tekuceg odrzavanja,troskovi rada zaposlenih,troskovi materijala i troskovi alata i spadaju u rezijski trosak
Finansiraju se iz redovnih obrtnih sredstava
Investiciono ili veliko odrzavanje se obavljaju u vremenskim razmacima od godinu dana.
Naziva se generalni remont i cilj je da se sredstva detaljno prekontrolisu,da se svaki deo ocisti,podmaze i zameni ako je potrebno.
Dovodi do prekida rada tih sredstava.
Troskovi su investicioni i finansiraju se iz amortizacije
Ponekad je isplatljivije da se nabavi skuplje sredstvo za rad ako ce kasnije izazvati niske troskove odrzavanja.
Odluka o nabavci se vrsi na osnovu zbira nabavne cene ,troskova njegovog odrzavanja, i troskova zastoja
Troskovi zastoja obuhvataju troskove otklananja zastoja ,oporutentni trosak,
Optimalno odrzavanje
Optimalno odrzavanje-troskovi odrzavanja i troskovi zastoja zbog kadrova i radova na odrzavanju po jedinici ucinka minimalni
Gde su: To1 vodjeno racuna To2nije vodjeno racuna Tz1Troskovi zastoja vodjeno racuna Tz2nije vodjeno racuna A optimalni troskovi vodjeno racuna A'optimalni intezitet vodjeno racuna B Optimalni troskovi nije vodjeno racuna B'optimalni intezitet kada nije vodjeno racuna
Utrosci radne snage pojam i vrste
Bionergiju proizvodjaca pojedinaca koja se trosi u procesu rada,meri se u vremenskim jed mere
Mogu se posmatrati putem
Nacina utvrdjivanja
Mesta nastanka
Kretanje u odnosu na dinamiku reprodukcije
Utrosci radne snage prema nacinu utvrdjivanja
1.Standardni utrosci-kolicina utrosaka radne snage koja mora da nastane u procesu radada bi se dobio proizvod zeljenih karakteristika
Nazivaju se i objektivno uslovljenim utroscima jer se utvrdjuju na koriscenju naucnih metoda poput nomiranja ,uzrkovanja
Kada su ispunjeni odredjeni uslovi i to optimalna kvalifikovanost,intezitet rada,uslovi rada i organizacija rada.
Standardi utrosci su najcesce veci od standardih utrosaka radne snage
Obuhvataju i nepotrebna trosenja radne snage
Neproizvodni utrosci nastaju kada radnik radi,ali taj rad nema rezutat to je podbacaj norme,i skart.
Utroscima radne snage ,radna snega pristupna ali izvesno vreme provodi u neradu.
Standarndna kvalifikovanost,standardi intezitet,standardna organizacija rada,neiskoriscena radna snaga i ostali organzacioni faktori
Planski utrosci
Ciljni utrosci
Planski utrosci se utvrdjuju na osnovu kretanja stvarnih utrosaka radne snage u prethodnom periodu i planiniranog dejstva kljucnih faktora u narednom periodu.
Odstupaju od standardnih i stalnih odnosa.
Stvarni utrosci radne snage
Utrosci radne snage po mestu nastanka
Mesta na kojima se odvija proces rada
1radna mesta izrade-mesto na kome se proizvodi stvaraju
U zavisnoti od kolicine ulozenog rada zavisice obim autputa,od kvalitet izvedenih radova zavisice kvalitet proizvedenih autuputa
2.Rad neposrednih rukovodilaca proizvodnje
Instruktraza i organizovanja rada na radnim mestima izrade
Sto je grupa radnika veca rukovodioci ce trositi vise bioenergije i materijala
3.Tehnicki izvori van tehnoloskog procesa a neposredno vezan za tehnolosku fazu ,oni su neophodni za otpocinjanje i zavrsetak tehnoloskog procesa.
Radovi koji se ovde obavljaju su prijem materijala,priprema tehnicke faze,zavrsne faze,interni transport itd…
Pomocni radovi u tehnoloskom procesa
Rad tehnicke kontrole
Rad neposrednih rukovodilaca
Rad mehanicke pripreme
Pomocni radovi u teh procesu vezani su za obezbedjenje uslova za rad,vezani su za odrzavanje sredstava za rad i odrzava uslova rada
Ciscenje,zagrevanje prostorija
Rad tehnicke kontrole
Sprecava da proizvodi neodgovarajuceg kvaliteta dodju do krajnih potrosaca
Rad neposrednih rukovodilaca instruktraze i organizacione disciplinske polslovi-upravnik pogona,sef proizvodnje.
Sto je posredni rukovodilac na nizoj poziciji to je veza jaca i priblizava se direktnom funkcionalnom odnosu
Rad meh pripreme-konstruisanje proizvoda i razrada tehnoloskih procesa.
Rad administracija
Rad rukovodilaca u netehnoloskim fazama
Rad administracije Radna mesta nabavke,prodaje,rac,planiranja,hr. Rad rukovodilaca u netehnoloskim fazama U pripremnoj i zavrsnoj fazi Rec je o fin,planskim sluzbama Instruktaze i organizacioni poslovi
Faktori utrosaka radne snage
Kvalifikovanost zaposlenih je skup znanja i vestina koje im omogucuju da obavljaju poslove odredjene slozenosti.
Za poslove koji su slozeniji potreban je i visi stepen kvalifikovanja.
Poslovi razlicitog stepena zahtevaju i razlicite kvalifikacije zaposlenih.
Da bi utrosci radne snage razlicitih stepena strucnosti mogli uporediti potrebno je da se ti utrosci svedu na jedinice prostog rada
Koeficient slozenosti-slozenost poslova,odgovornost uslova rada i strucnu spremu.
Troskovi sticanja stepena strucnosti -troskovi knjiga i drugoj materijala koji omogucuje ucenje ,plate nastavnog osoblja,
Kad je rec o propustenoj zaradi ,ne postoji kada je rec o sticanju prvog stepena zarade ,dok se sa stepenom strucnosti ona uvecava kako se uvecava i stepen.
Intezitet rada
Organizacija rada
Uslovi rada
Prekidi u radu
Intezitet rada,stepen napora -stepen napora rada u jedinici vremena.
Optimalni ili standardni intezitet -minimalni utrosci bionergije radnika po jedinici
Organizacija rada-skup metoda org reprodukcije
Optimalna org rada-najkrace vremensko trajanje rada-minimalni utrosci radne snage po jed proizvoda.
Uslovi rada-tehnicka opremljenost rada .
Razlikuju se prirodni uslovi rada(temp,vlaznost) i optimalni uslovi rada-trosenje radne smage biti min po jedinici proizovoda
Prekidi u radu
Usled razlicite duzine prekida u radu bice i razliciti utrosci radne snage u jedinici vremena.
Proporcionalni utrosci radne snage
U svom ukupnom iznosu menjaju srazmerno promeni obima proizvodnje.
Ukoliko se obim proizvodnje smanji za 7% za isti procenat smanjice se i ukupni utrosci radne snage.
Proporcionalni utrosci radne snage po jed proizvoda,se sa promenom obima proizvodnje ne menja.
Nastaju na radnim mestima izrade
Neposrednih rukovodilaca u teh fazi
Rezijskim radnim mestima
Pakovanje i teh podrska
