vaginitis, promena sekreta Flashcards
hlamidija, gonoreja
šta je vaginitis i šta ga izaziva
Вагинитис (Colpitis) је запаљење вагине која се најчешће манифестује сврабом, пецкањем, болом, црвенилом и абнормаланим вагиналним секретом. Промене у вагиналном секрету су најчешћи симптом вагинитиса.
(izazivaju ga )Ове инфекције су бактеријска вагиноза, гљивична инфекција кандидом и трихомонијаза,
cervicitis
Цервицитис је запаљењe или присуство инфекције грлића материце. Користи се за описивање промена на грлићу материце, од ерозија без симптома до цервицитиса са крварењем при контакту и стварањем пурулентног секрета који садржи микроорганизме који се најчешће не налазе у вагини.
Најучесталији проузроковачи цервицитиса су хламидија, гонокок и трихомонас, али и скоро свака патогена бактерија и бројни вируси. Лечење цервицитиса подразумева одговарајућу терапију усмерену на микроорганизам који га је изазвао. Уколико се не лечи, цервицитис може довести до компликација попут ПИБ и неплодности.
hlamidija
Хламидија је најучесталија сексуално преносива инфекција која може изазвати цервицитис. Хламидију изазива бактерија хламидија трахоматис (Chlamydia trachomatis) и најчешће се преноси сексуалним контактом
Често је инфекција хламидијом и код мушкараца и код жена асимптоматска и позната је као „тиха инфекција“. Уколико су присутни симптоми код жене су најучесталији: измењен најчешће мукопурулентни вагинални секрет, дизурија и бол у карличној регији. Хламидија, микоплазма и уреаплазма могу изазвати сличне симптоме. Хламидија трахоматис се најчешће насељава у грлићу материце и јајоводима, што може представљати основу за развој запаљења ових органа. Код мушкараца, могући симптоми су: мукоидни или водени исцедак из уретре, свраб уретралног канала, дизурија, бол или отицање тестиса, пиурија и учестало урунирање. Хламидија, микоплазма и уреаплазма имају сличне симптоме и могу имати сличне компликације ако се не лече.
Трудница заражена хламидијом је под високим ризиком за инфекцију амниона и плодове воде, што може изазвати превремено пуцање плодових овојака и превремени порођај. Новорођенче које је рођено вагиналним порођајем заражене мајке може развити конјунктивитис или пнеумонију.
DIJAGNOSTIKA
− Серолошки тест из цервикалног бриса за жене и уретралног бриса или из урина за мушкарце: Ова процедура утврђује присуство специфичних серумских антитела на хламидију трахоматис. IgM фракција указује на акутну инфекцију, док IgG фракција може бити увећана код раније присутних или хроничних инфекција.
− PCR тест је златни стандард за дијагностиковање хламидије. Омогућава рано откривање инфекције, али и асимптоматске пацијенаткиње.
− Култура цервикалног бриса: Узорак бриса се инкубира на храњивој подлози неколико дана како би се проузроковач хламидије размножавао, што омогућава идентификацију инфекције.
− Додатно тестирање на друге СПИ: Особе код којих је дијагностикована хламидија треба такође тестирати на друге СПИ: гонореју, микоплазму и уреаплазму. Ово је важно ради комплетне дијагнозе и ефикасног лечења.
LEČENJE
Лечење се спроводи најчешће применом седмодневне примене антибиотика (азитромицин или доксициклин), уз обавезно лечење и сексуалних партнера како би се превенирала реинфекција.
GONOREJA
Проузроковач је најсерија гонореје (Neisseria gonorrhoeae)
Гонореја може утицати на различите делове организма, посебно генитални тракт, ректум и назофарингс.
Тренутно само једна група антибиотика испуњава стандард за лечење – цефалоспорини.
Гонореја се може пренети на плод путем вагиналног порођаја и изазвати неонаталну гонококну офталмију. Офталмија новорођенчета је веома заразна и ако се не лечи може проузроковати слепило.
Између 50% и 90% жена заражених гонорејом потпуно је без симптома. С обзиром да су жене често асимптоматске, оне се сматрају главним фактором у ширењу гонореје. Уколико је гонореја симптоматска изазива најчешће врло благе симптоме након кратке инкубације од 3 до 5 дана: беличаст, жућкаст до зеленкаст вагинални секрет, учестало уринирање, дизурија, абнормално вагинално крварење, апсцес Бартолинијеве жлезде.
Најчешће примарно место инфекције одраслих жена је ткиво ендоцервикалног
канала и манифестује се цервицитисом, када се инфекција прошири и захвати перитонеум и јајнике, стање је познато као ПИБ.
− Промене на јајоводима су трајне и главни су узрок неплодности и могући је фактор који доприноси ектопичној трудноћи.
− Гонореја се може наћи и у усној дупљи након оралног незаштићеног односа са инфицираним партнером и изазвати инфекцију назофарингса.
DIJAGNOSTIKA
Култура узорка секрета или урина: Ова метода обухвата узимање специфичних узорака секрета из области где се гонореја може проширити (нпр. уретра, цервикални брис) и/или урина
„PCR” тестови
Директна микроскопија (ДМП ретко се примењује због мање прецизности у поређењу са другим методама, у пракси се користи као допунски тест. − Серолошки тестови се
LEČENJE
комбинацијом два антибиотика азитромицина и цефалоспорина.
