Sudska-praktični -I grupa, 6-12.p Flashcards

1
Q

Delovi s-m ekspertize

A

Iz 2 cina-izvodjenje i saopstenje

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Delovi saopstenja?

A

Pisana i usmena forma

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Gde se obavlja usmeno saopstenje?

A

Na sudu, na pretresima i saslusanjima i direktno se unosi u zapisnik.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Delovi pisanog saopstenja su

A
  1. Zaglavlje
  2. Posebne okolnosti slucaja
  3. Nalaz
  4. Zakljucak i misljenje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Delovi zaglavlja su:

A
  1. Identifikacioni elementi lica koje je predmet vestacenja
  2. Ko trazi vestacenje (ime i prezime sudije, naziv ustanove, broj predmeta, datum izdavanja naredbe o vestacenju)
  3. Kome se poverava vestacenje(ime i prezime lekara, ime ustanove)
  4. Gde ii kada se obavlja vestacenje
  5. Sta je s-d predmet (pitanja postavljana od strane suda)
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Posebne okolnosti slucaja

A

Tu su da se premet bolje shvati, ali ga treba uzimati sa rezervom jer cesto moze biti kontradiktorno ili netacno

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Nalaz

A

Veran opis konstantovanog stanja i promena koje su OBJEKTIVNO utvrdjene
Mora biti kratak i jasan, tacan i precizan, na maternjem jeziku i treba izbegavati strucnu terminologiju

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Zakljucak

A

Najbitniji deo s-m ekpertize, koje predstavlja strucno povezivanje s-m cinjenica u celinu.
Delovi su: Klasifikacija, kvalifikacija, dejstveni princip

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Misljenje

A

Proizvod je nalaza, znanja i iskustva lekara

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

8.pitanje Zasto postoje stepeni s-m vestacenja?

A

Iz razloga sto, kada vestak zavrsi sa ekspertizom i da svoje strucno misljenje, ono moze biti nepotpuno, nejasno, kontradiktorno ili kada postoji primedba koju sud usvoji, onda razlikujemo stepene s-m vestacenja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Koji su stepeni s-m vestacenja?

A
  1. prvobitno vestacenje
  2. naknadno-dopunsko vestacenje
  3. ponovno vestacenje
  4. zavrsno vestacenje
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Kada se radi i kome se poverava prvobitno vestacenje?

A

Prvobitno vestacenje je prvi put zahtevano i prvi put izvedeno, Poverava se 1 lekaru vestaku, grupi lekara ili strucnoj ustanovi. U slucaju da sud prihvati vestacenje, ono je KONACNO.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Kada se radi naknadno-dopunsko vetsacenje i kome se poverava?

A

U slucaju da je zakljucak i misljenje nejasno, nepotpuno, kontradiktorno u prvobitnom vesatcenju ili da se sud nije ubedjen u njegovu vrednost, onda se zahteva dopunsko-naknadno vestacenje, koje se ponovo poverava istom lekaru ili grupi vestaka

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Kada se radi ponovno vestacenje i kome je povereno?

A

U slucaju da sud proceni da je dopunsko takođe nejasno/neprihvatljivo, onda se pristupa ponovnom vestacenju, koje se poverava drugim lekarima vestacima.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Ukoliko i trece ne odgovara vrednostima suda, cemu se pristupa?

A

Pristupa se zavrsnom vetsacenju, koje se poverava s-m ODBORU, a to su univerzitetski nastavnici razlicitih specijalnosti, stalni i privremeni clanovi odbora, vestaci sa najvecim strucnim kvalifikacijama!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q
  1. pitanje Na osnovu cega se zasniva vrednost s-m vestacenja i kakva vestacenja razlikujemo u odnosu na vrednosti
A

Vrednost se zasniva na ZAKLJUCKU koji je jasan, precizan i odredjen i zasnovan objektivno utvrdjenim cinjenicama, stanju i promenama

Stoga razlikujemo tacna i netacna vestacenja

17
Q

Sta predstavlja tacno s-m vestacenje

A

je vestacenje ciji se zakljucak i misljenje zasnivaju na objektivno utvrdjenom nalazu i vestacenje koje je ispravno izvedeno i saopsteno. Kada je s-m vestacenje tacno, ono je i konacno, a tada je s-m odluka ispravna

18
Q

Sta predstavlja netacno s-m vestacenje

A

je vestacenje ciji se zakljucak ne zasniva na objektivno utvrdjenom nalazu ili se bazira na nepotpunim i netacnim cinjenicama i vestacenje koje je nepreciznoo i saopsteno. Razlikujemo 2 vrste netacnog s-m vestacenja

19
Q

Razlikujemo 2 vrste netacnog s-m vestacenja

A

Pogresno i lazno

20
Q

Sta je pogresno s-m vestacenje

A

Ono je nenamerno i neadekvatno izvedeno ili saopsteno ili i jedno i drugo. Razlog je nedovoljno znanje, brzopletost, ometanje vestacenja, los izbor lekara vestaka. I u ovom slucaju se moze odgovarati Lekarskoj komori

21
Q

Sta je lazno s-m vestacenje

A

Svesno i namerno neistinito vestacenje tj. svesno i namerno prikazivanje neistinitog nalaza i misljenja, i saopstenja. Razlozi su: koristoljublje, pristrasnost, netrpeljiivost prema stranki. Ovo vestacenje predstavlja krivicno delo

22
Q
  1. Sta je telesna povreda?
A

Telesna povreda je nasilno osetecenje zdravlja nastalo dejstvom egzogene nokse ili agensa. Ne vestaci se svaka telesna povreda, samo ona koja je naneta egzogenom noksom i u vezi sa krivicnim delom, kao ni povrede koje je lice samo sebi nanelo, ali se vestaci da li je moglo samo sebi da nanese.

23
Q

Koji su zadaci vestaka prilikom vestacenja telesnih povreda?

A
  1. Prema Zakonu o krivicnim postupku Vestacenje telesnih povreda se po pravilu vrsi pregledom povredjenog, a ukoliko to nije moguce ili potrebno, vestacenje se vrsi na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka sadrzanih u sudskim spisima. Sud donosi odlUku, ne na osnovu medicinske dokumentacije, vec na osnovu vestacenja medicinske dokumentacije.

Zadaci vestaka su:
1. utrvdjivanje postojanja povreda i opisivanje povreda
2. utvrdjivanje vrste povreda (klasifikacija) i orudja kojim je povreda naneta
3. strucna ocena tezine povrede(kvalifikacija)
4. nacin nanosenja povrede (dejstveni princip)

24
Q
  1. Kako se opisuju telesne povrede?
A

Telesne povrede se opisuju po ustaljenom redosledu:

  1. Lokalizacija
  2. Oblik i dimenzije
  3. Morfoloske karakteristike ukoliko je telesna povreda rana, pa se opisuju morfoloske karakteristike strana, ivica i uglova
  4. Sadrzaj rane
  5. Dno rane
  6. Okolina rane
  7. Odredjeni specijalisticki pregledi
    (rtg snimanja, laboratorijska ispitivanja)
  8. Terapijski postupak
25
Q

Opisi pojedinacko svaku stavku -LOM(I)S(A)DOOT
L
O
M
S
D
O
O
T

A
  1. Potrebno je odrediti preciznu lokalizaciju u odnosu na najmanje 2 fixne tacne tela. LOKALIZACIJA JE VAZNA ZBOG REKONSTRUKCIJE POLOZAJA OKRIVLJENOG I OSTECENOG
    One mogu biti udubljenja i ispupcenja
  2. Opisuje se oblik(OPISUJE OBLIK MEHANICKOG ORUDJA) i dimenzije-sirina, dubina i duzina, cime se odredjuje izgLed dejstvenog dela mehanickog orudja
  3. Morfoloske karakteristike ivica, strana i uglova se opisuju kod rana-ivice mogu biti ravne/neravne krvlju podlivene, uglovi mogu biti zaseceni i zacepljeni(UKAZUJU NA DEJSTVENI PRINCIP MEH.ORUDJA?)
  4. Sadržaj rane moze biti ispunjen delicima stakla, krvnim ugruskom, trava, dlake, delici razorenog tkiva.. Ukoliko rana ima i KANAL(ubodine i ustreline) odrediti pravac kanala, ukoliko je to moguce.-MEDJUSOBNI POLOZAJ OKRIVLJENOG I OSTECENOG
  5. Dno rane opisujemo gde se zavrsava, dakle u mekom tkivu ili u kosti
  6. OKOLINA RANE (KRVLJU PODLIVENA, NAGNJECENA)
  7. Kako bi se postavila bolja dg nekad je potrebno poslati pacijenta na odredjeni specijalisticki pregled, npr. na rtg snimanje ili da uradi laboratorijske analize
    IZ NALAZA MORA SLEDITI DIJAGNOZA POVREDE. POGRESNO JE DA LEKAR NE OPISE POVREDU PO USTALJENOM REDOSLEDU, VEC SAMO OPISE NJENU DIJAGNOZU. Postavljanjem dg(vrste povrede(oguljotina, krvni podliv, sekotina, ustrelina i dr.) se odredjuje i dejstveni princip kojim je povreda naneta(secivo, siljak, tupina, projektil)
    *Pregled u nekim slucajevima treba izvrsiti sto pre, jer se protokom vremena neke povrede zaceljuju i gube se prvobitna svojstva i suprotno, negde je neophodno sačekati kako bi se ispoljile i razvile povrede.
26
Q
  1. Sta je kvalifikacija telesnih povreda?
A

Kvalifikacija telesnih povreda je strucna ocena tezine telesne povrede na osnovu STEPENA ostecenja zdravlja koju je ta povreda prouzrokovala.

27
Q

Razlika izmedju medicinske kvalifikacije i krivicno-pravne kvalifikacije?

A

Medicinsku kvalifikaciju obavlja lekar vestak i ona je jedno od dokaznih sredstava sa kojim sud raspolaze.
Krivicno-pravna kvalifikacija, kao krivicno delo,obavlja organ postupka(sud) procenjujuci sve prikupljene materijalne cinjenice.

28
Q

Sta je preduslov za kvalifikaciju tp od strane vestaka?

A

Lekar vestak mora da poznaje osnona nacela vestacenja telesnih povreda i vazece odredbe ZKP i KZ

29
Q
A