Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

Sudska medicina-praktični > Sudska-praktični-I grupa-13-18. p > Flashcards

Sudska-praktični-I grupa-13-18. p Flashcards

1
Q
  1. Prvo nacelo
A
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Drugo nacelo

A
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Trece nacelo

A
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q
  1. Sta je kvalifikacija telesne povrede?
A

Strucna ocena tezine telesne povrede na osnovu stepena ostecenja zdravlja koju je ta povreda prouzrokovala

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Sta sve lekar vestak mora da poznaje kako bi izvrsio kvalifikaciju povrede?

A

S obzirom na to da se kvalifikacija povrede vrsi za potrebe krivicno-pravnog postupka, lekar vestak mora da poznaje osnovna nacela vestacenja telesnih povreda i vazece odredbe Zakona o krivicnom postupku i krivicnog zakona, takođe kako bi dao strucnu ocenu tezine telesne povrede, neophodno je da poznaje medicinske kriterijume, Dakle 3 stvari, ovde se povezuju lekcije: kvalifikacija tp(medicinske i krivicno-pravna), nacela i medicinskinski kriterijumi(sa odredbama), a kasnije se nadovezuju i obe lekcije o definisanju lake i teske telesne povrede

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Koje su odredbe Krivicnog zakona za tesku telesnu povredu

A
  1. Ko drugog tesko povredi ili mu zdravlje tesko narusii, kaznice se: obična teska
  2. Ko drugog tesko povredi ili mu zdravlje tesko narusii da je usled toga doveden u opsnost po zivot, ili je unisten ili trajno i u znatnoj meri oslabljen vazan deo tela ili organa, ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povredjenog, ili je doslo do trajnog i teskog narusenja njegovog zdravlja, ili do unakazenosti, kaznice se: kvalifikovana teska
  3. Ako povredjeni umre usled povreda iz stava 1 i 2 ovog clana, ucinilac ce se kazniti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Koje su odredbe Krivicnog zakona za laku telesnu povredu?

A
  1. Ko drugog lako povredi ili mu zdravlje lako narusi, kaznice se
  2. Ako je takva povreda nanesena oruzjem, opasnim orudjem ili drugim sredstvom podobnim da se telo tesko povredi ili zdravlje tesko narusi, kaznice se
  3. Sud UCINIOCU iz stava 2 ovog clana, moze izreci SUDSKU OPOMENU ako je on bio izazvan nepristojim i grubim ponasanjem OSTECENOG
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Koji su to medicinski kriterijumi za kvalifikaciju telesne povrede?

A
  1. Opasnost po zivot
  2. Unistenje ili tesko i trajno ostecenje nekog vaznog dela tela ili organa
  3. Trajna nesposobnost za rad
  4. Tesko i trajno ostecenje zdravlja
  5. Unakazenost
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Klasifikacija opasnosti po zivot prema forenzickom aspektu?

A

Konkretna i apstraktna(teorijska)

Konkretna opasnost po zivot je opasnost koja REALNO ugrozava zivot povredjene osobe i SADRZANA je u karakteru povrede. Bez adekvatne lekarske pomoci, ove povrede se zavrsavaju SMRTNIM ishodom. Zbog navedenog povrede se kvalifikuju u VREME njihovog nanosenja (strucna medicinska pomoc ne sme da bude kvalifikatorni element niti sme da utice na kvalifikaciju povrede)

Apstraktna(teorijska) opasnost po zivot se definise kod povreda koje u vecini slucajeva ne dovode do smrtnog ishoda, ali takva mogucnost postoji u slucaju eventualnih komplikacija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Unistenje ili tesko i trajno ostecenje vaznog dela tela ili organa.

Sta podrazumeva pojam vazan deo tela ili organa?
Sta podrazumeva pojam unistenja?

A

Odredjivanje vaznog dela tela ili organa je u domenu medicinske struke. Procenjuje se znacaj za zivot i obavljanje normalnih zivotnih funkcija-da li ga gubitak ogranicava u normalnim aktivnostima-da li moze da se krece, da se samostalno hrani, komunicira sa okolinom, vidi, cuje i sl.

Pojam unistenja podrazumeva anatomski gubitak(amputaciju) ili potpun i trajan prestanak funkcije nekog vaznog dela tela ili organa(paraliza). Irelevanto za kvalifikaciju povrede je da li je unistenje nastalo zbog same povrede ili zbog hirurske intervencije, takođe ne uzima se kao olaksavajuca okolnost za ucinioca povrede to da li se organ moze transplantovati ili ne.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Trajna nesposobnost za rad

A

Odnosi se na apsolutnu tj.opstu radnu nesposobnost, i podrazumeva nesposobnost za obavljanje bilo kog posla! Prema medicinskim kriterijumima, povreda nekog dela tela ili organa je ISTA PO SVOJOJ TEZINI KOD SVIH LJUDI, bez obzira na njihovo profesionalno opredeljenje. Umanjenje ili gubitak profesionalne radne sposobnosti zbog pretrpljene povrede se vestaci u okviru gradjansko-pravnog, a ne krivicno-pravnog spora.

Zasto se vestaci u krivicnom postupku?
U krivicnom postupku se vestaci zato sto smo svi jednaki pred zakonom!

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Tesko i trajno osetecenje zdravlja

A

Oštecenje zdravlja usled povrede. ovaj pojam “tesko i tajno” se ne odnosi na oboljenje koje se ne moze izleciti, vec da se u momentu povredjivanja ne sagledava kraj narusenom zdravlju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Unakazenost

A

Zakonom nije definisana, ali u literaturi kaze da je unakazenost TRAJNA ESTETSKA PROMENA na telu kao posledica povredjivanja koja kod povrredjene osobe izaziva psihicku patnju, a kod posmatraca izaziva neprijatne utiske: odbojnost, gadjenje, zgrazavanje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q
  1. Medicinski kriterijumi za obicnu tesku telesnu povredu
A
  1. Postoji apstraktna oposanost po zivot povredjene osobe
  2. Tesko i privremeno ostecenje vaznog dela tela ili organa i tesko i trajno ostecenje manje vaznog dela tela ili organa
  3. Privremena nesposobnost za rad
  4. Tesko i privremeno ostecenje zdravlja
  5. Estetska izmenjenost bez karaktera unakazenja
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Medicinski kriterijumi za kvalifikovanu tesku telesnu povredu

A
  1. Postoji konkretna opasnost po zivot povredjene osobe
  2. Trajno i tesko ostecenje vaznog dela tela ili organa
  3. Trajna nesposobnost za rad
  4. Trajno i tesko ostecenje zdravlja
  5. TTP sa unakazenoscu
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Medicinski kriterijumi za laku telesnu povredu

A

1.Ne postoji ni apstraktna opasnost po zivot
2. Privremeno i lako ostecenje vaznog dela tela ili organa/ili trajno i neznatno ili privremeno i znatno ostecenje manje vaznog dela tela ili organa
3. Ne postoji nesposobnost za rad ili je kratkotrajna
4. Privremeno i lako ostecenje zdravlja
5. Bez estetske izmenjenosti

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Laka telesna povreda sa pravnog aspekta

A

Na osnovu stava 2 clana 122 KZ, povreda se kvalifikuje kao kvalifikovana laka telesna povreda koja se teze kaznjava u odnosu na obicnu laku tp, dok sa mediciniskog aspekta kvalifikacije kvalifikovana i obicna laka telesna ispunjavaju iste medicinske kriterijume.

18
Q

Sta je oruzje?

A

Sredstva namenjena za napad i odbranu(pistolj, revolver, nozevi “skakavci)

19
Q

Sta je orudje?

A

Sredstva koja imaju korisnu svrhu u svakodnevnom zivotu i radu(cekic, sekire, kuhinjski nozevi)

20
Q

Druga sredstva podobna da se telo tesko povredi ili zdravlje tesko narusi

A

cvrsta: cigla, bejzbol palica, metalna sipka
gasovita: vrela vodena para
hemijska: otrovi

21
Q
  1. Vestacenje u parnicnom postupku
    Sta se vestaci u parnicnom postupku?
A

Zakon o parnicnom postupku, kao i ZKP odredjuje potrebu za vestacenjem, vestakom, ali je predmet vestacenja drugaciji. U parnicnom postupku lekar vestak vestaci stetu , koja je nastala kao posledica pretrpljene povrede (u zkp vetak vestaci povredu)

22
Q

Sta je steta?

A

Steta predstavlja umanjenje imovine nekog lica i sprecavanje njenog uvecanja(materijalna), kao i nanosenje fizickog, dusevnog bola ili straha nekoj drugoj osobi (nematerijalna)

23
Q

Koja je kazna za nanosenje stete?

A

U parnicnom postupku, osoba koja je nanela telesne povrede ili osiguravajuce drustvo ostecenoj strani nadoknadjuje nastalu materijalnu ili nematerijalnu stetu iskljucivo NOVCANO.

24
Q

Sta se vestaci u okviru materijalne stete?

A

Materijalna steta podrazumeva umanjenje imovine nekog lica ili sprecavanje njenog uvecanja, a lekar vestak se moze angazovati kao vestak kada treba odgovoriti na sledeca pitanja:
1. Da li su TROSKOVI lecenja OPRAVDANI, tj. da li je lecenje bilo potrebno i da li je u vezi sa pretrpljenom povredom
2. Da li su povredjenoj osobi bili potrebni tudja NEGA I POMOĆ(strucna i nestrucna) i kolika je duzina trajanja (nege i pomoci)
3. Koliko dugo je povredjena osoba bila nesposobna za obavljanje profesionalnog rada (kako bi se izracunala vrednost izgubljene i neostvarene zarade)
4. Da li postoji potpuna ili delimicna nesposobnost za rad s obzirom na to da ima pravo na tzv. novcanu rentu

25
Q

Sta se mora vestaciti kod nematerijalne stete?

A

Nematerijalna steta odnosi se na posledice pretrpljenje povrede u subjektivnoj sferi povredjene osobe. Podrazumeva fizicki bol, dusevni bol i strah.

Ostecena osoba ima pravo na novcanu nadoknadu za pretpljene i buduce:

-fizicke bolove

-dusevne bolove zbog umanjenja opste zivotne aktivnosti(sposobnosti)
-dusevne boli zbog naruzenosti
-dusevne boli zbog povrede ugleda i casti
povrede slobode
povrede prava licnosti
-dusevne boli zbog smrti bliskog lica
-dusevne boli zbog teskog invaliditeta bliskog lica
-dusevne boli zbog krivicnog dela protiv polnog integriteta, dostojanstva licnosti ili morala

-strah

26
Q

Ko ima pravo na nadoknadu svih oblika nematerijalne stete?

A

Pravo na nadoknadu svih oblika nematerijalne stete(fizicki bol, dusevni bol, strah) moze se ostvariti ukoliko je postojala telesna povreda. Medjutim, dusevni bol i strah ne moraju biti posledica somatskog povredjivanja

27
Q

Vestacenje bola-fizicki bol, dusevni bol

Sta je fizicki bol? Sta se i kako odredjuje kod vestacenja fizickog bola?

A

Fizicki bol je subjektivni osecaj nastao usled nadrazaja odgovarajucih receptora telesnim povredjivanjem.

Prilikom vestacenja BOLA, vestak odredjuje JACINU i TRAJANJE na osnovu klinickog iskustva.

JACINA zavisi od vrste povrede i njenog ekstenziteta, vrste povredjenog tkiva, opsteg zdravstvenog stanja u vreme povredjivanja i intenziteta bola koji trpi vecina osoba.

TRAJANJE ? Prilikom vestacenja bola, vestak uzima u obzir vreme od povredjivanja do kraja lecenja i ozdravljenja. Ne zanemaruje se ni vreme provedeno u opstoj i lokalnoj anesteziji, kao ni primena analgetika.

Prema jacini, bolovi mogu biti: slabog, srednjeg i jakog intenziteta

28
Q

Kako se manifestuje dusevni bol?

A

Dusevni bol se manifestuje kao nezadovoljstvo, tuga, potistenost, zalost razlicitog inteziteta i ekstenziteta.

29
Q

U kojim slucajevima se najcesce vestaci dusevni bol?

A
  1. Dusevni bol usled umanjenja opste zivotne aktivnosti(sposobnosti)
  2. Dusevni bol usled naruzenosti
30
Q

Sta je opsta zivotna aktivnost(sposobnost)?

A

Opsta zivotna aktivnost je sposobnost coveka da zadovolji opste zivotne potrebe i omoguci sebi posebne zivotne radosti. Njegovo umanjenje utice na psihicnko stanje, sto se manifestuje kao dusevni bol. Dakle, dusevni bol je posledica povrede, zbog koje je doslo do umanjenja opste zivotne aktivnosti.

Utvrdjuje se STEPEN(procentualno i deskriptivno(sud)) opste zivotne aktivnosti i DUZINA trajanja.

31
Q

Sta je naruzenost?

A

Promena izgleda tela i njegovih delova i/ili neke funkcije koja oistovremeno izaziva nepovoljne utiske i kod ostecenog i kod posmatraca.

Naruzenost nije osnova za novcanu nadoknadu, vec dusevni bol kao posledica naruzenosti ostecene osobe.

32
Q

Sta je strah?

A

Strah predstavlja afektivno stanje cije vestacenje spada u domen rada forenzickog psihijatra.

33
Q

Koji su parametri za utvrdjivanje straha?

A

Koji je OBLIK straha u pitanju
Kako se MANIFESTUJE
Kog je INTENZITETA I EKSTENZITETA

34
Q

Klasifikacija straha?

A

Primarni, sekundarni i tercijarni

35
Q

Sta je 1, 2, a sta tercijArni strah

A

Primarni strah je onaj koji osoba trpi u vreme delovanja stetne nokse. On je kratkotrajan, i jakog inteziteta

Sekundarni strah nastaje nakon povredjivanja i manifestuje se kao zabrinutost ishoda lecenja. On je dugotrajan i traje koliko i samo lecenje

Tercijarni strah se javlja kada se osoba nadje u slicnoj situaciji u kojoj je doslo do povredjivanja. Slbog je intenziteta i nestaje nakon nekoliko meseci

36
Q
  1. Kada se vestace povrede na osnovu medicinske dokumentacije?
A

Prema Zakonu o krivicnom postupku ,,Vestacenje telesnih povreda vrsi se po pravilu pregledom povredjenog, a ako to nije moguce ili potrebno-na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima”

36
Q

Zasto je medicinska dokumentacija cesto jedini osnov za sm vestacenje i zasto je vazan kvalitet medicinske dokumentacije?

A

Medicinska dokumentacija
*ne predstavlja vestacenje vec *dokaz o pretrpljenoj povredi i *cesto je jedini osnov za sm vestacenje-u slucajevima kada se eskpertiza obavlja nakon duzeg vremenskog perioda od povredjivanja, kod telesnih povreda koje ne ostavljaju trajne anatomske ili funkcionalne promene (krvni podliv, oguljotine itd.) Tada su rane zacelile i iscezle ili su ostavile tragove na osnovu kojih se ne moze pouzdano utvrditi vreme njihovog nanosenja (oziljci na kozi ili kalusi na mestima preloma).

Veoma je vazan kvalitet medicinske dokumentacije, jer moze biti i jedino dokazno sredstvo. Zato je vazno da lekar koji daje dijagnozu i terapiju povredjenih osoba, povrede opisu u skladu sa sm principima! Ukoliko je medicinska dokumentacija nepotpuna i nejasna tj. nekvalitetna, ona je neupotrebljiva/insuficijentna

36
Q

Sta je insuficijentna medicinska dokumentacija?

A

Podrazumeva da se umesto detaljnog opisa povreda:
-navodi samo dijagnoza na latinskom ili maternjem jeziku, -a u nekim slucajevima opis je veoma oskudan i na osnovu njega se ne moze utvrditi vrsta povrede(klasifikacija), niti dati strucna ocena tezine povrede(kvalifikacija)
-na rtg snimcima, ne postoje informacije o imenu i prezimenu pacijenta, datum snimanja- sto je nepouzdan dokaz
-md je opisana rukom, cesto necitko, necitko potpisan, pa se i ne zna ko je izvrsio dg i th, a ni u kojoj je zdravstevnoj ustanovi(1. izostavljena informacija iz zaglavlja 2. pecat izbeledeo)

Na onsovu ovakve md lekar vestak ne moze da da pouzdane odgovore na postavljena pitanja od strane organa postupka, vec daje misljenje koje glasi: Dostavljena md je nepotpuna i nedovoljna, tako da se na osnovu nje ne moze izvrsiti zahtevano vestacenje.

37
Q

Sta se podrazumeva pod md?

A

Lekarska uverenja, istorija bolesti, izvestaji lekara specijalista (o telesnim povredama mx regije izdaju dr opste stomatologije, spec oralne hirurgije i spec. mx hirurgije.) Ona treba da predstavlja veran opis konstantovanih povreda, primenjenih dg i th postupaka, lab. analiza i rezultata, napisana kratko, jasno, potpuno, tacno i pregledno.

38
Q

Kako nalaz? treba da izgleda(opis povrede)?

A

LOMSDOOT

  1. Precizna lokalizacija povrede u odnosu na 2 tacke na licu-poreklo, nacin povredjivanja i MEDJUSOBNI POLOZAJ okrivljenog i ostecenog u kriticnom momentu
  2. Oblik-oblik DEJSTVENI DEO mehanickog orudja(zvezdast, kruzan, ovalan, prugast, nikako pravilan i nepravilan).
    *dimenzija(duzina i sirina)
  3. Ukoliko je povreda tipa rane, morfoloske karakteristike ivica i strana(ravne, neravne, nagnjecene, krvlju podlivene)-identifikuje DEJSTVENI PRINCIP mehanickog orudja kojim je povreda naneta(tupina, ostrica, siljak, projektil)
  4. Sadrzaj(zgrusana krv, staklo, trava)
  5. Dno/meko tk. ili kost)
  6. Okolina rane(krvlju podlivena, nagnjecena), ako ima KANAL(ustrelina, ubodina), precizno odrediti pravac pruzanja kanala-MEDJUSOBNI POLOZAJ ostecenog i okrivljenog
  7. odredjeni specijalisticki pregledi 8. terapijski postupak

Ukoliko je povreda nastala projektilom iz rucnog vatrenog oruzja i zadrzao se (projektil) u telu povredjenog, 1. se salje na rtg snimanje kako bi se odredio njegov polozaj, 2. sadrzaj iz rane, pre obrade, iz pocetnog dela kanala prikupi, sagorele i nesagorele barutne cestice, i cuvaju se posebnoj posudi(epruveta) i radi balisitickog vestacenje (sa koje se razdaljine pucalo(blizina, daljina))

  1. opisuju se i reparatorne i regeneratorne promene-vreme povredjivanja
    I ovako sacinjen nalaz, vestak moze da da kvalifikaciju i klasifikaciju povrede i dejstveni princip?

Sudska medicina-praktični (7 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions