Poglavlje 11 - KVS

Question 1

Kako delimo bolesti arterija na osnovu patoloskih procesa?

Answer 1

1. Degenerativne i metabolicke
2. Vaskulitisi
3. Aneurizmi

Question 2

Koje su degenerativne i metabolicke bolesti arterija?

Answer 2

1. Ateroskleroza
2. Hipertenzivne promene
3. Lezije posledice diabetes mellitusa

Question 3

Kakva dva tipa glatkih misicnih celija postoje?

Answer 3

Kontraktilni
Sintetisuci koji sadrzi mali broj miofilamenata, a razvijen GA i endoplazmatski retikulum. Oni sintetisu bazalnu membranu, komponente ECM, kolagena vlakna.. vazno je da mogu migritati i proliferisati!

Question 4

Sta je ateroskleroza?

Answer 4

Ateroskleroza je degenerativna, metabolicka bolest velikih misicnih i elasticnih arterija koja se javlja u obliku promena u intimi. Osnovna karakteristika aterosklerotskih lezija je ATEROSKLEROTSKA PLOCA.
Postoje dve klasifikacije aterosklerotskih plakova, na osnovu patogistoloskih promena:
stara koja podrazumeva ranu, kasnu i komplikovanu leziju
Nova koja podrazumeva tip 1-6
1 i 2 su rana
3 prelazni oblik
4 i 5 kasna
6 je komplikovana

Question 5

Sta najcesce prethodni ranim aterosklerotskim lezijama intime?

Answer 5

Adaptivno zadebljanje intime kao posledica fizioloske adaptacije na hemodinamski stres.

Question 6

Kada se javljaju rane aterosklerotske lezije? (Tip 1 i 2)

Answer 6

U prve dve decenije zivota.

Question 7

Gde se nalaze rane aterosklerotske lezije?

Answer 7

Na mestima gde je arterija izlozena velikom hemodinamskom stresu - racvanja, otvori grana..

Question 8

Sta su masne mrlje i trake?

Answer 8

Karakteristicne rane lezije ateroskleroze.
To su mrlje zuckaste boje, milimetarske velicine u nivou intime. Paralelne su sa uzduznom osovinom arterije. Prva regija gde se javljaju je aorta ascendens, zatim torakalna i LEVA KORONATNA ARTERIJA - oko 10. godine zivota.
Mikroskopski - limfociti, monociti i penaste celije u intimi. Mnostvo lipidnih inkluzija u penastim celijama ispunjenig lipidnim materijama.
Penaste celije su poreklom dominanto monociti ali ima i glatkomisicnog porekla.

Question 9

Diferencijalni kriterijum za tip1 i tip2 lezije:

Answer 9

Prisustvo pojedinacnih penastih celija - tip1
Prisustvo grupa penastih celija - tip2

Question 10

Tip3 aterosklerotske lezije

Answer 10

Makroskopski iste kao i lezije rane faze, razlika se ogleda patohistoloski:
Pojava jezeraca vancelijskih lipida - PRAEATHEROMA(preateroma)
Javlja se tipicno posle puberteta.

Question 11

Kasni tip lezija (4i5)

Answer 11

Lezije koje karakterisu ateroskleroticne ploce i ateromi odnosno fibroateromi. Nalaze se u punom razvoju bolesti. Nastaju zbog kumulacije lipida, matriksa i vlakana veziva, kao i celija. Tipicna je aterosklerotska ploca za njih.
Javljaju se obicno od trece decenije zivota.
Tip4 - aterom, dominantno lipidne nagomilane materije, oko njih limfociti i monociti, penaste celije. Kapilari proliferisali, zadebljana intima.
Tip5 - fibroaterom, dominantno izrazena fibrozna komponenta, lipidni jezgro regresovalo, a obimno vezivno tkivo izmedju ateroma i endotela. Postoje tri podtipa u zavisnosti od karakteristika sadrzaja.
5a ima razvijen kapilarni splet i mikrohemoragiju.
5b ima izrazenu kalcifikaciju.
5c ima izrazenu fibrozu prakricno bez lipida - fibrozna ploca

Question 12

Sta je aterom?

Answer 12

Lezija karakteristicna za kasnu fazu ateroskleroze.
To je akumulacija vancelijskih lipida u jezgro sacinjeno dominantno iz holesterola i njegovih estara. Oni formiraju kristale koji se mogu bojiti sudan ili sarlah u narandzasto. Osim lipida on se sastoji iz proteina plazme, nekroticnog debrisa, kalcijuma…
Oko skleroma se nalazi pojas T limdocita monocita penastih celija i glatko misicnih celija.

Question 13

Od cega se sastoji aterosklerotska ploca?

Answer 13

Ateroma i fibrozne kape

Question 14

Sta je fibroaterom?

Answer 14

Lezija kasne faze ateroskleroze koju karakterise izrazenija fibrozna komponenta i angiogeneza. Ima 3 podtipa
A - mikrohemoragije
B - kalcifikacija
C - bez lipidnog jezgra

Question 15

Sta je stabilna ploca?

Answer 15

Kasna faza ateroakleroze u kojoj je ocuvana fibrozna kapa i endotelni pokrov.

Question 16

Sta je nestabilna ploca?

Answer 16

Nestabilna ploca je komplikacija ateroskleroze kada dolazi do ostecenja, poput rupture, defekta, fisura…

Question 17

Komplikovani tip lezija(tip6)

Answer 17

Tip lezija koji se javlja kada nastaju nestabilne aterosklerotske ploce. Komplikacije mogu biti raznolike, u zavisnosti od ostecenja koje izaziva.
Tip6A - fisure, ulceracije i rupture - na povrsini ploca se javljaju, mogu izazivati emboliju. Posledica kombinacije hemodinamskog stresa, inflamatornih citokina i kiseonickih radikala iz makrofaga.
Tip6B - hemoragije - zbog ulceracija kada krv prodire u plak ili iz novostvorenih kapilara u bazi ploce.
Tip6C - tromboze - iznad ulceracija na povrsini, kao PARIJETALNA TROMBOZA. Dovodi do okluzije, hipoksije, ishemije..

Question 18

Koje su sekundarne promene ateroskleroze?

Answer 18

Aneurizmi kao posledica stanjivanja medije.

Question 19

Koje su najcesce zahvacene arterije u atetosklerozi?

Answer 19

Aorta, koronarne, karotidne, cerebralne i donjih ekstremiteta.

Question 20

Koja su dve najvaznije osobine aterosklerotskog suzenja klinicki?

Answer 20

Sastav plaka i stepen suzenja.

Question 21

Koji su faktori rizika ateroskleroze?

Answer 21

Multifaktorskog porekla
-pol
-uzrast
-porodicna predispozicija
-karakter
-povecan nivo holesterola
-hipertenzija
-pusenje
-svakodnevni stres
-gojaznost
-dijabetes melitus
-koriscenje oralnih kontraceptiva

Question 22

Sta je arterijska hipertenzija?

Answer 22

Arterijska hipertenzija je poviseni pritisak u arterijama koji moze biti nepoznatog ili poznatog porekla.
Ako je nepoznatog zovemo je idiopatska, primarna ili esencijalna hipertenzija.
Ako je poznatog onda je sekundarna, posledica poremecaja funkcije nekog drugog sistema. Moze biti:
-renalna
-renovaskularna
-endokrina
-neurogena
-kardiovaskularna
Po razvoju i tezini delimo je na 2 tipa:
-benignu koja je hronicna, visedecenijska i kod koje lezije nastaju postepeno i polako.
-malignu koja je brzeg toka, veoma teska i cesto moze biti fatalna jer dize dijastolni pritisak i opstu vazokonstrikciju sto dovodi do nekroze pre svega u parenhimu bubrega. Karakterisu je visoki nivoi renina angiotenzina 2 i aldosterona.

Question 23

Koje promene nastaju na arterijama kod benigne hipertenzije?

Answer 23

-hijalinoza arteriola
-hipertrofija medije arteriola i malih misicnih arterija
-elastoza
Osim toga i benigna nefroskleroza

Question 24

Koje promene nastaju kod maligne hiperenzije?

Answer 24

-maligna nefroskleroza
-fibrinoidna nekroza arteriola
-hiperplasticna arterioskleroza

Question 25

Sta je hijalinoza arteriola?

Answer 25

Akumulacija belancevinaste materije - hijalina ispod endotela. Narocito je izrazena u bubregu na aferentnim arteriolama.

Question 26

Kada se sve javlja hijalinoza arteriola?

Answer 26

Kod hipertenzije, dijabetes melitusa i starih osoba.

Question 27

Na ciji racun nastaje hipertrofija t.media kod benigne hipetenzije arterija?

Answer 27

Na racun glatkih misicnih celija, koje i hipertrofisu i podlezu hiperplaziji.

Question 28

Sta je elastoza i koji deo podleze njoj u hipertenziji arterija?

Answer 28

Podleze intima, jer se obimno sintetisu elasticne lamine. - REDUPLIKACIJA UNUTRASNJE ELASTICNE MEMBRANE

Question 29

Koje su posledice hipertenzije u bubrezima?

Answer 29

1. Hijalinizacija glomerula
2. Atrofija kanalica
3. Fibroza intersticijuma

Question 30

Gde se osim na bubrezima javljaju lezije kod hipertenzije?

Answer 30

Mozdanin arterijama, srcanim, pankreasa i creva.

Question 31

Koja je specificna promena na mozdanim arterijama koja se ne javlja na drugim u hipertenzivnim lezijama?

Answer 31

Fibrinoidna nekroza i stvaranje milijarnih mikroaneurizmi ŠARKO BUŠAR

Question 32

Koje arterije su najcesce zahvacene hipertenzivnim promenama?

Answer 32

Male misicne arterije i arteriole

Question 33

Sta je fibrinoidna nekroza arteriola i gde se javlja?

Answer 33

Zahvata aferentne arteriole bubrega i moze se nastaviti i na glomerulni kapilarni splet. Nekrozu arterija usled ishemije dopunjuje fibrinoidna masa iz vezivnog tkiva. Zapaljenska reakcija je neznatna.

Question 34

Sta je hiperplasticna arterioskleroza?

Answer 34

To je komplikacija to jest promena nastala kao posledica maligne arterijske hipertenzije. Sastoji se iz proliferacije glatkih misicnih celija i umnozavanja elasticnih i retikulinskih vlakana i osnovnog matriksa.
Posledicno se suzava lumen i dolazi do okluzije.

Question 35

Gde se osim bubrega javljaju hipertenzivne promene u malignoj arterijskoj hipertenziji?

Answer 35

Na ocnom dnu, periadrenalnom masnom tkivu i intestinalnim arteriolama.