Nastanak PCL-R skale Flashcards
1
Q
Karakteristike psihopatske ličnosti - Harvi Klekli?
A
- Površni šarm i očuvana inteligencija,
- Odsustvo zabluda i iracionalnog mišljenja,
- Odsustvo nervoze i psihoneurotskih manifestacija,
- Nepouzdanost, neiskrenost,
- Nedostatak krivice i stida,
- Antisocijalno ponašanje,
- Nesposobnost učenja na osnovu iskustva,
- Patološka egocentričnost i nesposobnost da se oseti ljubav,
- Opšta siromašnost u socijalnim relacijama,
- Nedostatak uvida u sopstvena mentalna stanja i ponašanja,
- Nepostojanje sklonosti ka suicidu,
- Impersonalni, trivijalni i loše integrisani partnerski i seksualni odnosi i
- Neuspeh u praćenju i držanju do bilo kog životnog plana
- opisi nastali na osnovu studija slučaja (lični kontakt između psihijatra i njihovih pacijenata)
2
Q
Slabosti?
A
- Nepostojanje empirijske operacionalizacije psihopatije onemogućava istraživanja koja bi bila kvalitativna i koristila predikciju kao kriterijum validnosti konstrukta
3
Q
Doprinos dr Roberta Hejra i saradnika?
A
- Preuzeli na sebe zadatak da psihometrizacijom Kleklijevih indikatora konstruišu prvi instrument za procenu psihopatije
- Prvobitna lista od preko 100 indikatora je redukovana na 22 eliminisanjem redundantnih ajtema
- Skala za procenu koja je konstituisana pomoću ova 22 ajtema dobila je ime PCL (Psychopathy Check List)
4
Q
Metodološke karakteristike PCL-a?
A
- Zasnovana na rejting merama (vršio ju je edukovani procenjivač)
- Postoje dva izvora informacija koje procenjivač koristi kako bi procenio izraženost psihopatskih indikatora kod ispitanika
- Prvi je struktuirani intervju, koji se sprovodi u individualnom kontaktu sa pojedinačnim ispitanikom
- Drugi izvor predstavlja uvid u objektivne podatke o životu i ponašanju ispitanika koje procenjivač dobija pregledom dostupnih dosijea o ispitaniku
- Ovo znači da je PCL metod procene koji se može sprovoditi samo u institucionalizovanim setinzima (pre svega forenzičkim i penalnim), jer se samo u ovim okolnostima može doći do objektivnih podataka koji su procenjivaču potrebni
- Psihometrijske analize PCL skale pokazale su da je intersubjektivna saglasnost procenjivača visoka, kao i da skala ima visoku pouzdanost
5
Q
Revizija PCL skale?
A
- Usledila nekoliko godina nakon njenog korišćenja u istraživanjima i praktičnom radu
- Dva ajtema su odstranjena iz skale, opisi ajtema i uputstva za skorovanje su u većoj meri precizirana i data sa više detalja i izmenjena je procedura obračunavanja nedostajućih podataka. - Rezultat je bila Revidirana Ček-Lista za procenu Psihopatije (PCL-R)
- Poseduje zadovoljavajuće metrijske karakteristike
- Verzija skale koja se trenutno koristi predstavlja njeno drugo izdanje i ne razlikuje se po broju i sadržaju ajtema od pređašnje verzije
- Konzervativna strategija, naišla na veliki broj kritika
6
Q
Još dve konstruisane skale PCL-a?
A
- Jedna koja predstavlja skraćenu verziju PCL-R skale od 12 ajtema- PCL:SV
- Druga: instrument pomoću koga se procenjuje psihopatija kod institucionalizovanih adolescenata-PCL:YV
7
Q
O faktorskim strukturama
A
- Iako je zadovoljavajuća interna konzistentnost važna, potrebno je ispitati i latentnu strukturu tih indikatora
- Ukoliko se pokaže da je konstrukt multidimenzionalan, na osnovu inf. o latentnoj stukturi može se konstruisati strukturalni model koji precizno definiše elemente te strukture i međuodnose
- Tek tada se mogu istražiti relacije tog konstrukta i drugih relevantnih fenomena
- Problem: kod složenih i heterogenih fenomena, validno i precizno definisanje latentne strukture predstavlja težak zadatak (takva situacija je kada je reč o psihopatiji)
8
Q
Faktorska struktura PCL-Ra
A
- Trebalo je pokazati da su svi upotrebljeni indikatori psihopatije koji se nalaze u PCL-R skali mere jedinstven fenomen
- Unidimenzionalnost PCL-Ra je ispitana pomoću savremenih psihometrijskih procedura zajedno sakupljenih u modelu merenja pod imenom Teorija Ajtemskog Odgovora
- U okviru ovog metoda nekoliko parametara se može upotrebiti za procenu unidimenzionalnosti: u slučaju ajtema PCL-Ra svi oni pokazali su da je opravdano pretpostaviti jednodimenzionalnost
- Ovaj nalaz predstavlja empirijski dokaz da je izbor indikatora koji su izvršili Hejr i saradnici, bio valjan i da svi oni mere jedan latentni psihološki konstrukt: psihopatiju
- Ovaj nalaz će biti kasnije potvrđen i pomoću drugih analitičkih metoda, a ipak to neće sprečiti da bude doveden u pitanje od strane mnogih autora
9
Q
Eksplorativna faktorska analiza PCL-R skale
A
- Pokazala da se indikatori psihopatije grupišu u dva robusna latentna faktora koji predstavljaju specifičnije, uže crte u odnosu ma globalni konstrukt
- Zbog njihove širine nazvani su Faktor 1 i Faktor 2
10
Q
Faktor 1 i Faktor 2?
A
- Prva od ove dve latentne dimenzije okuplja markere psihopatske ličnosti, odnosno onih karakteristika koje se smatraju endogenim i suštinskim za psihopatiju: manipulativnost, prevrtljivost, emotivnu površnost, nedostatak krivice i empatije
- Druga predstavlja odlike životnog stila koji je specifičan za psihopatiju: impulsivnost, neodgovornost, parazitski životni stil i antisocijalno i kriminalno ponašanje
- Ovaj model predlaže da se psihopatija sastoji iz dva latentna faktora, korelirajuća ali distinktna u odnosu na njihov sadržaj i odnose sa drugim pojavama
11
Q
Analize Kuka i Mišija?
A
- Analize koje su izvršili Kuk i Miši pokazale su da se
optimalnije opisivanje empirijskih podataka postiže pomoću tri faktora - Prvi opisuje manipulativne tendencije i iskorišćavanje drugih, drugi je baziran na siromašnom i
površnom emotivnom životu a treći se odnosi na lošu kontrolu impulsa i nepromišljenost - Ovaj nalaz predstavlja izazov unidimenzionalnosti konstrukta,koja je prethodno postavljena od strane Hejra i saradnika
- Antisocijalno ponašanje po ovom modelu nije deo konstrukta psihopatije
- Da bi se dobila adekvatna podesnost modela autori su morali da odstrane indikatore koji opisuju antisocijalno i kriminalno ponašanje iz analiza, te je trofaktorski model u stvari zasnovan na 13 ajtema PCL-Ra
- Ova činjenica je pomogla Hejru i sar. da diskredituju prethodne rezultate i ponude četvorofaktorski model
12
Q
Četvorofaktorski model Hejra i sar.?
A
- Predstavlja ekstenziju prethodno opisanog modela (Kuk i MIši)
- Predloženim faktorima se pridružuje i četvrti koji opisuje antisocijalno ponašanje
- Faktori nazvani: Interpersonalni stil, Afektivitet, Životni stil i Antisocijalnost
- Ova četiri faktora pronađena su i u drugim instrumentima koji se baziraju na PCL-R modelu
13
Q
Ajtemi PCL-R skale na Faktoru 1
A
- Faktor 1
Interpersonalni stil
1. Površni šarm
2. Grandiozni doživljaj vlasiste vrednosti
4. Patološko laganje
5. Manipulativnost
Afektivitet
1. Odsustvo krivice
2. Površne emocije
3. Odsustvo empatije
4. Neprihvatanje odgovornosti
14
Q
Ajtemi PCL-R skale na Faktoru 2
A
*Faktor 2
Životni stil
1. Potreba za stimulacijom/ sklonost dosadi
2. Parazitski životni stil
3. Odsustvo realnih, dugoročnih životnih ciljeva
4. Impulsivnost
5. Neodgovornost
Antisocijalnost
1. Loša kontrola ponašanja
2. Rani ponašajni problemi
3. Maloletnička delikvencija
4. Opoziv uslovnog otpusta, bekstva iz institucija
5. Raznovrsnost kriminalnih aktivnosti
15
Q
Ajtemi koji ne pripadaju ni jednom od faktora PCL-Ra?
A
- Promiskuitetno seksualno ponašanje
- Brojne kratkoročne (van)bračne veze
16
Q
Samoprocena psihopatije?
A
- Metod rejtinga pokazuje i izvesne slabosti
- Pojedinačna procena za svakog ispitanika traje više od sat vremena
- Metod nije primenjiv na pojedince koji se ne nalaze u institucijama ili nemaju određene vrse dosijea
- Zbog toga se razvijaju instrumenti za samoprocenu psihopatije
- Ovakvi instrumenti se mogu zadavati grupno i njihovo popunjavanje traje kraće (ušteda vremena)
- Validnom konverzijom ajtema se praktično svi aspekti psihopatije operacionalizovani preko rejtinga mogu ispitivati i samoprocenom
17
Q
Najpoznatiji instrumenti za ispitivanje psihopatije kod odraslih?
A
- PCL-R : Ček lista psihopatije - revidirana verzija
- SRP 1,2 i 3: Samoprocenjena psihopatija
- LSRP: Levensova skala samoprocenjene psihopatije
- PPI: Inventar psihopatske ličnosti
- TriPM: Trijarhijska mera ličnosti
- PPTS: Skala psihopatskih crta ličnosti
18
Q
Nomološka mreža psihopatije - Agresivnost
A
- Većina modela psihopatije podrazumeva da su psihopatske karakteristike povezane sa antisocijalnim ponašanjem, agresivnost se nužno nameće kao jedan od važnih psiholoških konstrukata za razumevanje psihopatije
- Agresivnost - složen psihološki entitet za koji postoji veliki broj empirijskih operacionalizacija
- Česta podela agresivnosti: direktna i indirektna agresivnost
- Direktne forme agresivnosti zasnivaju se na neposrednoj produkciji agresivnog ponašanja prema nekom objektu i često podrazumeva fizičku agresivnost
- Indirektna agresivnost: zasniva se na posrednom, zaobilaznom napadu na neku osobu, koja se može ispoljavati kao ogovaranje, širenje glasina, izdvajanja objekta agresivnosti iz socijalne grupe, emocionalna manipulacija, itd.
19
Q
Povezanost psihopatskih crta sa agresivnošću?
A
- Empirijski podaci pokazuju da su psihopatske crte povezane sa oba tipa agresivnosti i to na
sledeći način:
*impulsivne i antisocijalne karakteristike ostvaruju pozitivne korelacije sa fizičkom i
verbalnom direktnom agresivnošću- dok aspekti psihopatske ličnosti (pre svega makijavelističke tendencije i egocentrizam) povezani sa isključivanjem i izolacijom “žrtve” iz socijalne interakcije kao i sa upotrebom malicioznog humora
20
Q
Reaktivna i proaktivna agresija
A
- Najviše istraživanja o povezanosti psihopatije i agresivnosti vreno je u teorijskom okviru reaktivne i proaktivne agresivnosti
- Reaktivnu agresivnost odlikuje spontano emitovanje agresivnog ponašanja, vođeno intenzivnim emocijama i najčešće se javlja kao odgovor na neku opaženu pretnju
- Proaktivna agresija je zasnovana na planiranju, dakle promišljena je a ne impulsivna, uloga emocija je minimalna i predstavlja instrumentalno ponašanje: njen cilj nije odbrana već povreda drugog
- Postoji eksplicitno preklapanje između psihopatije i proaktivne agresivnosti (povezanost je posebno izražena kada je u pitanju Faktor 1 PCL-Ra, dok se e u nekim istraživanja povezanost sa drugim Faktorom i ne dobija)
21
Q
Psihopatija i proaktivna agresija
A
- Preciznija slika odnosa između psihopatskih karakteristika ličnosti i proaktivne agresivnosti dobija se pomoću instrumenta za procenu
psihopatije koji je deriviran iz Petofaktorskog Modela Ličnost - Rezultati dobijeni na ovom instrumentu pokazali su da najveću
povezanost sa proaktivnom agresivnošću poseduju manipulativnost, samocentriranost,
emocionalna neosetljivost i interpersonalna hladnoća - Ipak, ovim nalazima potrebno je dodati da psihopatija verovatno ne obuhvata sve crte ličnosti
koje učestvuju u generisanju proaktivne agresivnosti - S obzirom na malicioznu prirodu ovog oblika
agresije pretpostavlja se da i dublji i hipertrofirani oblici amoralnih crta ličnosti učestvuju
u njenoj produkciji: ova hipoteza je empirijski potvrđena nalazima da sadističke crte predviđaju
proaktivnu agresivnost i to nezavisno od psihopatije
22
Q
Psihopatija i retroaktivna agresija
A
- Značajna pozitivna korelacija između oba faktora psihopatije i reaktivne agresivnosti
- Povezanost samo između prvog faktora i reaktivne agresivnosti
- Nalazi koji su u skladu sa teorijskom koncepcijom psihopatije su upravo suprotni: oni
govore da je prvi faktor negativno povezan sa reaktivnom agresivnošću (spredstavlja supresor ove forme agresivnog ponašanja) - Povezanost između drugog faktora
psihopatije i reaktivne agresivnosti se čini plauzibilnom (mogućom) jer je impulsivnost, odnosno
nepromišljenost, jedna od crta koja doprinosi konstituisanju drugog faktora a takođe učestvuje i u
produkciji reaktivne agresovnosti - Ovaj nalaz pokreće jedno ozbiljno teorijsko pitanje o prirodi same psihopatije
23
Q
Ozbiljno teorijsko pitanje o prirodi same psihopatije?
A
- Naime, ukoliko drugi faktor facilitira pojavu reaktivne
agresivnosti a prvi faktor predstavlja njen supresor, od kojih onda moderirajućih varijabli zavisi
kakvo će ponašanje ispoljiti osoba koja ima visoke skorove na oba faktora psihopatije? - Činjenica da dva faktora psihopatije generišu dva supstancijalno različita oblika agresivnosti implicira pitanje da li onda oni predstavljaju subordinirajuće (podređene) crte jednog istovetnog konstrukta ili su u pitanju dva suštinski različita ali korelirajuća psihološka entiteta, o čemu je raspravljano i ranije
- Odnosno: da li jedna ista osoba može biti hladna, proračunata i promišljena (prvi faktor) i impulsivna,
neodgovorna i sklona traženju uzbuđenja (drugi faktor)? - Možda i može: Ako bi postojali određeni moderatorski stimulusi iz sredine koji bi pri određenim uslovima aktivirali reaktivnu a pri nekim drugim proaktivnu agresivnost, tada bi se mogla prihvatiti mogućnost da ova dva naizgled isključiva ponašanja mogu biti deo bihejvioralnog repertoara jedne iste osobe
24
Q
Hipoteza “ugroženog egoizma” (prva hipoteza)?
A
- Jedna od ključnih odlika psihopatskih crta je grandiozni doživljaj sebe (visoko mišljenje o sebi i svojim sposobnostima)
- Hipoteza “ugroženog egotizma” pretpostavlja da osobe sa psihopatskom strukturom mogu da kontrolišu, odlažu i planiraju ispoljavanje agresivnosti (proaktivna agresivnost) sve dok se ne pojavi specifična vrsta pretnje, a to je stimulus koji je usmeren na njihov
ego, odnosno koji na neki način dovodi u pitanje njihove kompetence. - U toj situaciji osoba gubi kontrolu nad ponašanjem i emituje i mepromišljenu (reaktivnu) agresivnost
- iako je logički konzistentna i kongruentna, hipoteza se nije pokazala empirijski uverljivom
- Hipoteza je održiva kada je u pitanju agresivnost kod osoba sa visokim narcizmom, ali ne i kod osoba sa visokom izraženošću psihopatskih crta, iako se ove dve karakteristike ličnosti u velikoj meri preklapaju
25
Q
Hipoteza o mogućoj sposobnosti frustracije da generiše impulsivnu agresivnost kod osoba sa psihološkim crtama (druga hipoteza)?
A
- Po ovoj hipotezi, psihopatske crte odlikuje smanjena reaktivnost na preteće stimuluse uopšte (Blair, 2007) i predstavlja deo snižene afektivne dinamike koja odlikuje ovaj fenomen.
- Međutim, drugi izvor reaktivne agresije bi mogao da bude odgovoran za njeno generisanje i kod psihopatije: frustracija koja nastaje kao rezultat izostajanja očekivanog potkrepljenja nakon neke akcije
- Ova hipoteza je relativno nova i još uvek nema empirijskih nalaza koji bi pokazali da li psihopatija korelira sa povećanom frustracijom usled izostajanja potkrepljenja, kao i da li disfunkcije u regulaciji emocija možda facilitiraju reaktivnu agresivnost kada se frustracija pojavi
- Odnosi između psihopatije i agresivnosti su složeni i čini se da su psihopatske crte ličnosti pozitivno povezane sa proaktivnom, a bihejvioralno crte sa reaktivnom agresivnošću
- Rezultati istraživanja o odnosima psihopatije i agresivnosti iniciraju ne samo pitanja o prirodi psihopatije već i o moderatorima koji bi mogli učestvovati u vezi između psihopatije i agresivnosti i na taj način određujući koji oblik agresije će biti produkovan
26
Q
Nasilje
A
- Kriterijum blizak konstruktu agresivnosti
- Za razliku od agresivnosti, nasilje se uglavnom operacionalizuje objektivno, preko nasilničkog ponašanja, odnosno krivičnih dela koje imaju elemente nasilja
27
Q
Tri ključna izvora nasilja u psihopatiji?
A
- Pokrivaju tri različite crte fenomena psihopatije
- Impulsivnost podstiče različite vrste problematičnih ponašanja, uključujuči i nasilje ili dovodi do konzumiranja psihaoktivnih supstanci, što ponovo može rezultirati u nasilju (Životni stil);
- Određeni stavovi i uverenja koje poseduju osobe sa izraženim psihopatskim crtama vezane za
centriranost na sebe i svoje potrebe i iskorišćavanje i manipulaciju drugih mogu voditi do nasilja
(Interpersonalni stil) - Osećanja krivice, empatije i straha koja predstavljaju supresor nasilničkog ponašanja kod ovakvih osoba su slabo izražene (Afektivitet)
28
Q
Empirijska istraživanja povezanosti psihopatije i nasilja?
A
- Potvrđene korelacije
- Međutim, ne odgovaraju u potpunosti onome što teorija predviđa i nisu konzistentni
- Gretton, Catchpole & Hare (2004) rejting mere psihopatije su uzete pomoću instrumenta PCL-YV
na adolescentskom uzrastu - Potom je nakon deset godina izvršena predikcija činjenja krivičnih dela sa elementima nasilja (u koje su autori ubrojali: ubistvo, teško ubistvo i pokušaj ubistva;
razbojništvo, pljačke, otmice, posedovanje oružja i trovanje) - Rezultati su pokazali da skor na skali psihopatije predviđa vršenje krivičnog dela sa elementima nasilja kada se analizi kontroliše uzrast na kome je izvršeno prvo krivično delo, broj nenasilnih i nasilnih dea izvršenih pre procene i simptomi poremećaja ponašanja
- Otvoreno pitanje: preciziranje povezanosti specifičnih psihopatskih crta i nasilja, jer je u ovoj studiji kao prediktor korišćen samo ukupan skor na instrumentu (na ovo pitanje odgovara meta-analiza u kojoj je poređena uspešnost devet instrumenata za procenu rizika, kada je u pitanju predikcija nasilnog ponašanja)
