KLK1 Flashcards
1
Q
Svest je forma organizma, rekao je:
A
Aristotel
2
Q
Prvi je rekao da je slika u oku obrnuta:
A
Johan Kepler, oko je tamna komora u kojoj se na mrežnjači stvara umanjena i obrnuta slika onoga što se posmatra
3
Q
Kako i gde se formira naša SVEST o objektu po DEKARTU
A
Svi utisci sa različitiih čula skupljaju se u OPŠTE ČULO. U njemu se formira ideja o objektu. Lanac se završava HIPOFIZOM, gde se nalazi središte duše i kraj lanca opažanja
4
Q
Kada nastaje najveća metodološka promena u istoriji nauke?
A
- i 17. vek
5
Q
Pojava eksperimentalnog metoda:
A
Frensis Bekon
6
Q
Pojava analitičnog metoda:
A
Dekart, pojave se razlažu da bi se upoznale u delovima
7
Q
2 kategorije IDEJA po LOKU:
A
- SENZACIJE: oseti, osećaji
ideje dobijene preko čula - REFLEKSIJE
ideje nastale posmatranjem samog sebe, sopstvenog duha
8
Q
Šta su PRIMARNI a šta SEKUNDARNI KVALITETI po LOKU:
A
- PRIMARNI KVALITETI: senzacije koje pripadaju samom objektu i od njega se ne mogu odvojiti (oblik, čvrstina, prostornost, kretanje, mirovanje)
- SEKUNDARNI KVALITETI: naš unutrašnji doživljaj (subjektivni proizvod) i ne pripadaju samom objektu (boja, miris, ukus, zvuk)
9
Q
Ko kaže SVEST=OPAŽANJE
A
Džordž Barkli. Postoji samo ono što je opaženo i to jedino u percepciji i egzistira: Esse=esse percipi!
10
Q
TOMAS RID : SENZACIJA vs PERCEPCIJA
A
SENZACIJA je bespredmetno iskustvo npr crvena boja
PERCEPCIJA daje podatke o objektu (rekla bih skup senzacija) npr doživljavanje ruže
11
Q
ASOCIJACIONIZAM
A
Dejvid HARTLI (+percepcija mehanike vibracija)
12
Q
HERBART : glavni mehanizam svesti
A
SILA ASOCIJACIJE
ona deluje na pojedinačne elemente svesti (senzacije ili predstave) združujući ih u Složene svesne doživljaje npr percepcija ili mišljenje
13
Q
Percepcija je posledica MEHANIKE VIBRACIJA:
A
Dejvid HARTLI
U osnovi svakog psihičkog događaja je sasvim posebno mehaničko zbivanje
Od prostijih ka složenijim zbivanjima u mozgu, vibracijama objašnjava ono što se na psihičkom planu čini asociranjem (stapanje elemenata u prostije ili složenije pojave svesti)
14
Q
Od čega zavisi stepen jasnoće u percepciji po LAJBNICU?
A
Od STIMULACIJE, intenziteta spoljnih uzročnika.
Utisci malih intenziteta morajju preći neku graničnu vrednost, neki prag da bismo ih registrovali.
15
Q
APERCEPCIJA
A
LAJBNICOV termin
Apercepcija je svesno i jasno opažanje nastalo dejstvom dovoljno jake spoljne promene koja prelazi prag svesti.
16
Q
Prvi piše o JEDINSTVU PERCEPCIJE I AKTIVITETA:
A
Imanuel KANT
Predstavlja suprostavljanje asocijacionizmu jer Kant smatra da u percepciji ne dolazi do spontanog spajanja oseta već da percepcija zahteva operacije ORGANIZOVANJA čulnih podataka)
17
Q
MILEROV ZAKON SPECIFIČNE ENERGIJE NERAVA
A
KVALITET naših senzacija NE zavisi od prirode stimulacije, već od neke specifične energije u nama, nastale UNUTAR NAŠEG ČULNO-NERVNOG APARATA.
18
Q
Gnoseološke posledice Milerovog zakona specifične energije:
A
- Filosofija- Milerov zakon kao dokaz da naš duševni život NE zavisi od spoljašnjeg sveta
- Fiziologija- diskusija “pro et contra”
19
Q
Šta je dovelo do odvajanja psihologije od filozofije?
A
PSIHOFIZIKA- sa pojavom nje završava se neeksperimentalni period psihologije, ne prestaje da bude filozofija ali počinje da bude nauka.
20
Q
Stari problemi (prisutni još u filozofiji)
A
- Merenje, metod
- Problem intenziteta i kvaliteta u opažanju
21
Q
Koji pojmovi iz same LOKOVE teorije pokazuju jednostranost kritike da on saznanje tretira kao PASIVNI proces?
A
Pojmovi ideje REFLEKSIJA i SLOŽENIH ideja, kao i SEKUNDARNI KVALITETI ideja (naš unutrašnji doživljaj)- ukazuju na to da Lok saznanje NE tretira kao pasivan proces, već kao proces u kojem je RAZUM AKTIVAN.
22
Q
Empiristi:
A
Bekon, Lok, Berkli, Hjum
23
Q
Racionalista:
A
Rene Dekart
24
Q
Na osnovu koja 2 fenomena Miler formuliše svoj zakon specifične enrgije nerava?
A
- isti stimulusi na različitim čulima izazivaju osete različitih kvaliteta
- različiti stimulusi na istim čulima izazivaju uvek iste osete
25
Nosilac specifične energije je po MILERU
NERV
26
Nosilac specifične energije je po FON FRAJU
RECEPTOR
27
Nosilac specifične energije je po HELMHOLCU
MOZAK (kortikalni putevi)
28
Milerovo, Mahovo i Helmholcovo saznanje imlicira gnoseološko stanovište:
POZITIVISTIČKI AGNOSTICIZAM
29
HELMOHOLCOVA TEORIJA SIMBOLA:
Našu svest čine elementi koji predstavljaju samo simbole spoljašnjeg sveta. SIMBOLI su predstavnici objakata u našoj svesti i sa stvarnim osobinama tih objekata ne moraju imati nikakve veze.
30
Kritika introspekcije od strane O.KONTA?
Saznanje nije moguće tamo gde nema razlike između subjekta i objekta, tj nije moguće istovremeno doživljavati nešto i gledati sebe kako to doživljavaš.
31
Odgovor na KONTOVU kritiku introspekcije:
Introspekcija se razlikuje od običnog opažanja. Sadrži 2 dela:
1. samoposmatranje
2. deskripciju
Deskripcija se često zaboravlja te mnoge poteškoće proizilaze iz toga.
32
SUBJEKTIVNE METODE u psihologiji dele se na
1. prirodne
2. eksperimentalne
33
Metoda KONTROLISANOG SAMOPOSMATRANJA koristi 2 vrste tehnika:
1. intervju
2. anketa
34
Zašto se PSIHOFIZIČKO SAMOPOSMATRANJE zove OGRANIČENO?
Zato što je dijapazon dgovora ispitanika mali.
npr ispitanik kaže da li oseća ili ne oseća draž
Ovakvo namensko ograničavanje odgovora koji su unapred dogovoreni omogućilo je prvu KVANTIFIKACIJU U PSIHOLOGIJI.
35
Koje su prednosti ograničenog ili psihofizičkog samoposmatranja?
1. Omogućena kvantifikacija odgovora tako da se posle mogu obraditi
2.Akcenat je na subjektu
3.Kontrola uslova
36
Zašto se u metodi psihofizičog samoposmatranja insistira na ograničenom tipu dgovora?
Da bi se odgovori istog tipa zbrajali i mogli upoređivati, obrađivati i prevoditi u jasnije rezultate.
37
Inicijalna ideja u nastanku i primeni METODE SISTEMATSKOG SAMOPOSMATRANJA?
Sistematsko samoposmatranje bila metoda koja je želela da ispita SLOŽENIJE PSIH. PROCESE, kao što je mišljenje.
Akcenat je na GRAĐI PSIH. PROCESA.
38
Razlike između psihofizičkog i sistematskog samoposmatranja?
SIstematsko: namerno se izaziva složeniji psih. proces ( npr delovi mišljenja) a akcenat je na građi psihičog procesa
Psihofizičko: izaziva se jednostavna psihička pojava (npr delovi percepcije) a akcenat je na subjektu
39
2 škole u metodi sistematskog samoposmatranja
1. Vicburška škola- istraživači bili jedni drugima ispitanici
Marbe, Biler, Vot, Kilpe i drugi
2. Pariska škola- Bineovi ispitanici su njegove ćerke
Metod sistematskog samoposmatranja se još zove i VICBURŠKI ili PARISKI METOD.
40
Značaj PREDSTAVA kao ELEMENTA MIŠLJENJA:
Johan Fridrih HERBART(+ sila asocijacije)
Hipoteza da se mišjenje sastoji od PREDSTAVA KAO osnovnih elemenata
41
Koja 2 PODPROCESA postoje u METODI OPSERVACIJE?
1. POSMATRANJE (opservacija u užem smislu)
2. DESKRIPCIJA (opis posmatranog)
42
Koja su dva osnovna tipa eksperimenta i u čemu se sastoji njihova razlika?
FAKTORIJALNI tip i FUNKCIONALNI tip eksperimenta.
- Kod faktorijalnog tipa eksperimenta utvrđuje se uticaj jedne pojave na drugu, dok se
- U funkcionalnom tipu eksperimenta ispituje na koji način jedna pojava menja drugu.
43
Osnovne odlike KOMPARATIVNE METODE u psihologiji su?
Isti psihički procesi snimaju se kod različitih vrsta (životinja i ljudi), a zatim se na
osnovu poređenja razlika i sličnosti upoznaje PRINCIP ispitivanog procesa ili pojave.
44
DONJI PRAG
Donji ili apsolutni prag osetljivosti je najmanji intenzitet draži koji dovodi do PRVOG, jedva primetnog osećaja.
45
Donji prag stoji u OBRNUTO proporcionalnom odnosu sa osetljivošću.
(Ukoliko je donji prag manji, čulno-nervni aparat je osetljiviji i obrnuto: ukoliko je
donji prag veći, osetljivost je manja.)
46
DIFERENCIJALNI PRAG
Diferencijalni prag ili prag razlike je najmanja promena u energiji, najmanja promena
stimulacije koja dovodi do prve, jedva primetne razlike u osetima
47
Diferencijalni prag stoji u OBRNUTO proporcionalnom odnosu sa osetljivošću.
Obično se daje primat diferencijalnom pragu u odnosu na donji prag, jer se smatra da
je on bolja mera osetljivosti.)
48
TERSTON deli psihofizičke metode na koje dve klase?
1. KLASIČNE METODE Fehnerove psihofizike
Prilagođene novom modelu na osnovu TEORIJE VEROVATNOĆE. Njima se snima menjanje intenziteta senzacije na promene intenziteta draži. Osnovni zahtev ovde je mogućnost eksperimentatora da KONTROLIŠE fizičke mere stimulacije.
2.PSIHOFIZIČKO SKALIRANJE (ili samo skaliranje)
Ovde NIJE moguća KONTROLA fizičkih mera stimulacije. Zasniva se na ZAKONU KOMPARATIVNOG SUĐENJA (poređenje svakog člana sa svakim, što je najjednostavnije).
49
VEBEROV ZAKON
ΔD/D=K(const)
ΔD predstavlja najmanje priraštaje u stimulaciji koji dovode do promena u senzacijama
D je neka početna draž
**Veberov zakon glasi: PRIRAŠTAJ u stimulaciji koji dovodi do prve jedva primetne razlike u senzacijama stoji u stalnom odnosu sa veličinom prethodne stimulacije.**
50
Šta utvrđuju Kenig i Brodhaus ispitujući Veber-Fehnerovu zakonitost?
Kenig i Brodhuns utvrđuju da Veberova zakonitost ima samo neki SREDNJI INTERVAL draži. Istina, najveći deo stimulacije koja se doživljava i jeste srednjeg intervala.
Međutim, njegov zakon ne važi za suviše jake draži, kao ni za draži koje su blizu
donjeg praga.
51
FEHNEROV ZAKON
S=k*lnD
S je intenzitet senzacije,
k je konstanta karakteristična za određeni modalitet,
ln predstavlja logaritam i
D je intenzitet stimulacije.
***Fehnerov zakon glasi: intenzitet senzacije stoji u logaritamskom odnosu sa
intenzitetom stimulacije.***
52
Iz Fehnerovog zakona sledi: Sa POVEĆANJEM intenziteta stimulacije...
1. diferencijalni pragovi se POVEĆVAJU
2.JDN- OSTAJU KONSTANTNE
S povećanjem intenziteta draži, raste i diferencijalni prag jer je potrebna veća razlika u stimulaciji kako bi se osetila promena,
a JND su po Fehneru ekvidistantne vrednosti što znači da ostaju konstantne.
53
JDN
JDN- just noticeable difference ili jedva primetna razlika
54
Tri osnovne karakteristike Fehnerove psihofizike?
1) Intenzitet osećaja se ne može meriti direktno, već samo INDIREKTNO, preko fizičke SKALE DRAŽI. (Ispitanik daje podatak samo da li je stimulacija proizvela osećaj ili nije, Ili podatak o tome da li je stimulacija proizvela jaču/slabiju/jednaku senzaciju u odnosu na drugu.)
2) Skale oseta čine jedan niz EKVIDISTANTNIH veličina, stopa razlikovanja je JND (just noticeable difference). Skale draži predstavljaju multiplikaciju pražne veličine.
3) Dobijena psihofizička funkcija je slika odnosa "SPOLJNE PSIHOFIZIKE" tj. odnosa između draži i oseta. Postoji i "unutrašnja psihofizika" o odnosu između telesnog uzbuđenja i oseta.
55
Unutrašnja psihofizika
odnos između telesnog
uzbuđenja i oseta
56
Spoljašnja psihofizika
odnos između draži i oseta.
57
GAMA-FI HIPOTEZA (Feliks Urban)
p=Φ(γ)
p je proporcija doživljenih draženja
Fi (Φ) je vrednost stimulacije,
gama (γ) je odstupanje od proseka u standardnoj meri.
58
Kako se u gama-fi hipotezi redefiniše pojam donjeg praga?
Prag je arbitrarno određen i OPERACIONALNO shvaćen, i predstavlja VREDNOST STIMULUSA
koji se u 50% slučajeva doživi, a u 50% slučajeva ne doživi.
Ispod vrednosti ovako shvaćenog praga moguće je doživljavanje stimulusa, u manjem procentu verovatnoće ali moguće je.
59
POTPRAŽNI ili NEGATIVNI OSEĆAJI
Potpražni ili negativni osećaji su osećaji nastali ispod vrednosti praga (arbitrarnog).
60
Zbog čega se u METODI GRANICA draži izlažu u uzlaznim i silaznim serijama?
Da ne bi došlo do pojavljivanja KONSTANTNE GREŠKE subjekta koja može biti:
1) GREŠKA ANTICIPACIJE (težnja da se promeni tip odgovora)
2) GREŠKA INERCIJE (težnja da se zadrži isti tip odgovora).
61
Na koja dva načina možemo dobiti konstantnu grešku (KG) u metodi REPRODUKCIJE?
1) traženjem prosečne vrednosti pojedinačnih grešaka (s obzirom na algebarski predznak)
2) oduzimanjem standardne draži od TSJ (tačka subjektivne jednakosti), KG=TSJ-St
62
Kako se TSJ operacionalno definiše unutar METODE KONSTANTNIH draži?
Sa nivoa z-skora O normala puštena na apscisu daje M koja ovde znači TSJ.
63
Koja je osnovna razlika između KIBERNETIKE i TEORIJE INFORMACIJE?
Kibernetika je širi pojam, to je nauka o upravljanju nekim sistemima,
dok je
Teorija informacije deo teoretske kibernetike i ima direktnu primenu u psihologiji.
64
BIT
Bit je jedinica KOLIČINE INFORMACIJE i odgovara jednom opredeljenju između 2 jednako verovatne mogućnosti.
65
ENTROPIJA
Entropija je PROSEČNA količina informacije koju emituje neki izvor
66
ENTROPIJA takođe
mera neorganizovanosti sistema
67
DETERMINISANI SISTEMI
Determinisani sistemi nose količinu informacije od h = 0 bita. Zato što ne postoji mogućnost promene, sistem je u samo jednom mogućem stanju.
68
VEROVATNI SISTEMI
KIBERNETIČKI
Zato što oni dozvoljavaju mogućnost više ishoda.
69
Količina informacije koju određeni događaj nosi stoji u OBRNUTO proporcionalnom odnosu
sa verovatnoćom njegove realizacije.
što je veća verovatnoća realizacije događaja- manja količina info
70
Količina informacije je UPRAVO proporcionalna broju alternativnih događaja unutar datog
sistema
veći broj alternativnih događeja-veća količina info
71
Dva sistema sa podjednakim brojem mogućih ishoda imaće ISTU entropiju samo pod jednim uslovom. Kojim?
Pod uslovom da je verovatnoća odigravanja svakog od tih događaja podjednaka u oba sistema.
72
TRANSMISIONA SITUACIJA po Džordžu Mileru
H: prosečna količina informacije u ulazu
Hy: prosečna količina informacije u izlazu
T: količina prenesene informacije
73
SEKVENCIONA SITUACIJA
H: prosečna količina informacije u
prethodnim sekvencama
Hy: prosečna količina informacije u
događaju koji sledi
T: redudansa (suvišna informacija)
74
REDUDANSA
U sekvencionoj situaciji redundansa se definiše kao količina suvišne informacije, a
u transmisionoj situaciji kao preneta informacija iz ulaznog u izlazni sistem.
75
EKVIVOKACIJA
Količina informacije koja se izgubi u transmisiji, tj. informacija iz stimulacije koja
nije preneta.
76
Šta treba minimizovati da bi komunikacija između dva sistema bila što uspešnija?
Treba maksimalno umanjiti efekat šuma i ekvivokaciju.
77
POLAK merio kapacitet kanala za
VISINU TONA
2,5 bita
78
GARNER merio kapacitet kanala za
GLASNOST TONA
2,3 bita
79
Milerov magični broj 7 ± 2?
Govori nam da je PROPUSNA kanala oko 7 nezavisnih alternativa, tj. da naša čula
mogu uspešno da diferenciraju oko 7 različitih stimulacija, uz odstupanje +/-2.
80
Teorija detekcije signala pedesetih godina je prvi put primenjena u psihofizičkim
merenjima od strane trojice istraživača. Kojih?
TDS
Taner, Svets, Grin.
81
Kako NERVNI KVANT objašnjava Bekeši, a kako Stivens i njegovi saradnici?
Bekeši: nervni kvant je EFEKAT angažovanja POSEBNOG nervnog vlakna. Kvant više znači nervno vlakno više.
Stivens i saradnici: nervni kvant ima CENTRALNO poreklo. (Kvantna teorija oseta).
82
Koje podele POGLOGE (šuma) postoje u teoriji detekcije signala (TDS)?
PRVA PODELA: kvalitet
1. Povezana podloga - šum i signal su istog kvaliteta.
2. Nepovezana podloga - šum i signal su različitog kvaliteta.
DRUGA PODELA: kako traje
1. Kontinuirana podloga - šum stalno traje.
2. Diskontinuirana podloga - šum se izlaže isprekidano.
83
Ako se u eksperimentu detekcije signala veoma NAGRAĐUJE odgovor DA na signal, kriterijum subjekta biće pomeren u LEVU stranu. Ovakvom strategijom odgovaranja biće povećana proporcija jednog tipa neispravnih odgovora, a to je:
LAŽNA UZBUNA
84
Ako se u eksperimentu detekcije signala veoma KAŽNJAVA odgovor DA na šum, kriterijum subjekta biće pomeren u DESNU stranu. Ovakvom strategijom odgovaranja biće povećana
proporcija jednog tipa neispravnih odgovora, a to je:
-/SIGNAL (POGREŠNO)
85
Što je signal (S) slabiji od šuma (N) to je d"
MANJE
86
Što je signal (S) jači od šuma (N) to je d"
VEĆE
87
Koje vrste mernih skala definiše Stivens?
Nominalne, ordinalne, intervalne i racio.
88
Koje vrste Senzornih skala postoje prema Stivensu?
Senzorne skale
1. razlikovanja,
2. kategorisanja,
3. procenjivanja.
89
Kako Stivens naziva skale dobijene prema Fehnerovskoj psihofizici?
Skale razlikovanja
90
Postupak BISEKCIJE
Postupak bisekcije je reprodukovanje draži tačno na polovini između dve zadate i
ispada u skale kategorisanja.
91
Na koja dva načina ispitanici daju odgovore u Stivensovoj psihofizici?
1) REPRODUKCIJOM - subjekt sam nalazi draži po zadatom odnosu između senzornih
veličina;
- 2)PROCENOM - daje numerički sud o odnosu između senzornih veličina.
92
STIVENSOV PSIHOFIZIČKI ZAKON
ψ=kΦ n
Ψ - jačina senzacije;
Φ - jačina stimulacije;
k - konstanta zavisna od izbora jedinice merenja;
n - eksponent karakterističan za dati modalitet oseta.
93
FEHNER tvrdi da je šta konstantno?
tvrdi da je ΔS=const (S2_- S1 _= S3_- S2 = Sn_- Sn-1).
94
Šta je konstantno po Stivensu?
odnos intenziteta oseta je konstantan
95
Da li iz Stivensove psihofizike sledi da je 0 sona : 20 sona = 50 sona : 25 sona?
Ne, zato što SON ima samo jačinu od 40dB.
96
Koju specifičnu vrstu VALIDACIJE direktnog merenja nalazi Stivens?
TEHNIKU UKRŠTENIH MODALITETA
97
TEHNIKA UKRŠTENIH MODALITETA je
Tehnika izražavanja intenziteta senzacije jednog modaliteta jačinom senzacije u drugom modalitetu
98
Šta se traži od ispitanika u metodi ukrštenih modaliteta?
Od ispitanika se traži da izraze JAČINU jednog UTISKA reprodukujući neki drugi utisak,
DRUGOG KVALITETA ali ISTE subjektivne jačine.
99
Po Stivensu dve vrste fizioloških procesa stoje u osnovi čulne diskriminacije. Koje?
1. PROCESI ADICIJE
2. PROCESI SUPSTITUCIJE
100
PROCESI ADICIJE (ADITIVNI)
Adicija - dovodi do registrovanja promene usled DODAVANJA ili ODUZIMANJA ekscitacije na prethodnu ekscitaciju.
ekscitacija=nadraživanje
PROTETIČKI KONTINUUM
101
PROCESI SUPSTITUCIJE
Supstitucija - dovodi do registrovanja promene usled ZAMENE jedne ekscitacije drugom.
METATETIČKI KONTINUUM
102
U koje vrste metrijskihh skala spadaju Fehnerove JDN, a u koje Stivensonove procene senzorne veličine?
Stivensove: INTERVALNE, ORDINALNE
FehneroveČ INTERVALNE
103
Šta je na ordinati grafikona psihofizičke fje po Fehneru, a šta po Stivensu:
Fehner: JDN
Stivens: SUBJEKTIVNE JEDINICE
