ISP Flashcards
1
Q
U kom dijapazonu talasnih dužina svetlosti se nalazi vidljivi deo spektra? Navedite mernu jedinicu
A
400-700nm. Merna jedinica je nanometar (10-6 mm)
2
Q
Od čega zavisi ugao prelamanja svetlosnog zraka prilikom prelaska iz jedne sredine u drugu?
A
Zavisi od
1. gustine ta dva medijuma I
2. talasne duzine tih zrakova
3
Q
Kako se naziva akcija menjanja dijametra očnog sočiva i koja je njena optička posledica?
A
AKOMODACIJA
4
Q
Koja su dva uzroka nejednake oštrine vida na različitim delovima mrežnjače?
A
1) gustina receptora-u sredistu mreznjace ima mnogo vise receptora nego na periferiji;
2) odnos broja receptora vezanih za jednu bipolarnu celiju raste od centra mreznjace ka periferiji
5
Q
SLEPA MRLJA
A
(papilla nervni optici) - nalazi se na izlazu nervnih vlakana iz bulbusa (jabucice), tu nema receptora.
6
Q
ŽUTA MRLJA
A
Zuta mrlja (macula lutea) – postavljena je 4-5mm iznad I lateralno od slepe mrlje,ima precnik od oko 2-3mm
7
Q
CENTRALNA JAMICA
A
Centralni deo zute mrlje je ugnut I ima precnik oko 1mm, to je mesto najboljeg vidjenja I naziva se centralna jamica (fovea centralis)
8
Q
Šta je žuta, a šta slepa mrlja u mrežnjači
A
Dve markantne tacke u mreznjaci. Zuta mrlja-mesto najboljeg vidjenja; slepa mrlja-nema receptora.
9
Q
Princip RETINOTOPSKE prezentacije?
A
Mreznjaca je preslikana na LGN(lateralni genikulatni nukleusi=bocna kolenasta tela u talamusu).
Informacija se sa mreznjace prenosi na LGN, tako sto na LGN-u ostaje OCUVAN PROSTORNI RASPORED AKTIVACIJA na mreznjaci. Npr, aktivnost bliskih celija na mreznjaci izaziva aktivnost bliskih ganglijskih celija, koja se prenosi bliskim nervnim vlaknima, koje izaziva aktivnost bliskih celija u LGN-u.
10
Q
Broj štapića, čepića i ganglijskih ćelija
A
130 miliona štapića
6 miliona čepića
900 000 ganglijskih ćelija
u RETINI 1 OKA
11
Q
U poređenju sa štapićima, ČEPIĆI su:
A
MANJE osetljivi na svetlost i
KRAĆE se adaptiraju
12
Q
U poređenju sa čepićima, ŠTAPIĆI su:
A
VIŠE osetljivi na svetlost i DUŽE se adaptiraju
13
Q
Nacrtajte grafikon osetljivosti čepića i štapića na različite talasne dužine svetlosti
A
.
14
Q
Ispitivanjem adaptacije na mrak štapića i čepića dobijen je sledeći grafik (nacrtajte grafik, označite jasno koja se kriva odnosi na koje receptore i označite apscisu i ordinatu).
A
.
15
Q
Nacrtajte grafikon osetljivosti čepića i štapića na različite talasne dužine svetlosti
A
.
16
Q
Koji fotoreceptori pokazuju SELEKTIVNU osetljivost na talasne dužine svetlosti? Koje vrste tih receptora srećemo kod čoveka (prema L. Hurvič i D. Džemison)?
A
- Čepići (alfa,beta I gama, tj. B(blue), G(green), R(red))-celije 1 sloja;
- Ćelije drugog sloja-BIPOLARNE ili GANGLIJSKE celije koje mogu biti ekscitirane ili inhibirane celijama prvog sloja (BY, RG, Wbk celije)!
17
Q
Ganglijske ćelije dobijaju IMPULSE iz fotoreceptora preko
A
BIPOLARNIH ĆELIJA
18
Q
Ganglijske i fotoreptorske međusobno komuniciraju preko
A
AMAKRINIH ĆELIJA
19
Q
Koje ćelije se nalaze između ćelija koje su direktno osetljive na svetlost i ćelija čiji aksoni čine očni nerv?
A
Bipolarne, horizontalne I amakrine celije.
20
Q
U čemu se sastoji razlika između čepića i štapića u pogledu njihove povezanosti sa bipolarnim ćelijama?
A
Za JEDNU bipolarnu celiju obicno je vezano VISE desetina ŠTAPIĆA,
dok se znatno MANJE ČEPIĆA vezuje za JEDNUbipolarnu celiju.
U centralnoj jamici svaki čepic je vezan za jednu bipolarnu celiju!
21
Q
Granit je pretpostavljao da skotopska dominantna kriva (SDK) i fotopska dominantna kriva
(FDK) ilustruju funkcije različitih receptora u retini. SDK (navedite receptore):
________________, FDK (navedite receptore): ____________________
A
!!!!
22
Q
Šta pokazuju istraživanja apsorbcije spektra na pojedinačnim čepićima u mrežnjači primata
i čoveka?
A
.
23
Q
Koje su osobine X(P) ganglijskih ćelija?
A
Medju ganglijskim celijama ih ima preko 80%
-manje su od Y celija,
-imaju tanje aksone I manje razgranato dendritsko polje,
-sporije provode impulse,
-imaju manje receptivno polje,
-mogu da prenose informacije o finijim razlikama medju stimulusima,
-manje su osetljive na pokret,
-reakcija na stimulus je trajnija,
- prenose informacije o razlicitim TALASNIM DUŽINAMA.
od čepića preuzimaju impulse pa šalju na LGN parvocelularnim ćelijama.
24
Q
Koje su osobine Y(M) ganglijskih ćelija?
A
20% ganglijskih celija,
-imaju vece telo,
-razgranato dendritsko polje,
-deblje aksone,
-brze provode impulse,
-imaju vece receptivno polje,
–prenose informacije o grubljim razlikama medju stimulusima,
-osetljivije su na kretanje stimulusa,
-reakcija na stimulus je prolazna,
-prenose samo informaciju o SVETLINI.
25
U colliculi superior dolazi koji deo Y vlakna i koliko W vlakna?
U colliculi superior dolazi deo Y (20%) vlakana i sva W vlakna.
26
Od kojih fotoreceptora X ganglijska vlakna primaju impulse, a kojim ćelijama u LGN prenose impulse?
Od ČEPIĆA (X). cepica. Prenose ih PARVOCELULARNIM celijama u LGN.
27
Od kojih fotoreceptora Y ganglijska vlakna primaju impulse, a kojim ćelijama u LGN prenose impulse?
Od ŠTAPIĆA (Y). Prenose ih MAGNOCELULARNIM u LGN.
28
Gde se nalaze magnocelularni i parvocelularni neuroni? Kuda oni šalju svoja vlakna?
U LGN-u. Oni svoja vlakna salju u PRIMARNI VIZUELNI KORTEKS, I to u 4. sloj.
29
Koje se informacije pretežno prenose parvocelularnim putem?
Informacije iz X ćelija, informacije o BOJI (finije informacije)
talasne dužine
30
Postoje dva sistema kojima se prenose vizuelne informacije iz oka u korteks:
1 sistem:
__X____ vlakna iz retine do LGN, a zatim parvocelularnim celijama iz LGN do korteksa.
2 sistem:
___Y___ vlakna iz retine do LGN, a zatim magnocelularnim celijama iz LGN do korteksa.
31
Navedite slojeve bočnog kolenastog tela (LGN) i primarnog vizuelnog korteksa (V1) u koje stiže informacija iz X-ćelija mrežnjače.
LGN: 3,4,5,6 slojevi,
V1: 4C beta (informacije idu iz 4C beta u 2,3) sloj
32
Navedite slojeve bočnog kolenastog tela (LGN) i primarnog vizuelnog korteksa (V1) u koje stiže informacija iz Y-ćelija mrežnjače.
LGN: 1,2 slojevi,
V1: 4C alfa (odatle u 4B) sloj
33
Informacije o spektralnoj kompoziciji svetlosti, odnosno o boji, prolaze kroz više instanci na različitim nivoima vizuelnog sistema. Popuni praznine u nizu:
Čepići => bipolarne ć.
=>___X__ ganglijske ć. =>parvocelularne celije u LGN => 4Cβ u V1 =>
___________2-3 sloj_____u V1 => tamne tanke pruge I svetle pruge u V2.
34
U vizuelni korteks stižu dva tipa vlakana iz LGN:
a. MAGNO
b. PARVO
35
Koji tip vlakana prenosi informacije o spektralnoj kompoziciji svetlosti?
PARVO VLAKNA
x čepići
36
Navedite imena naučnika koji su otkrili neurone u V1 koji su selektivno osetljivi na linije specifične orijentacije.
VIZEL i HJUBEL
37
Šta je KOLUMNA?
Vertikalni stubić neurona u primarnom vizuelnom korteksu, to je OSNOVNA ORGANIZACIONA JEDINICA u prim.viz.korteksu.
Ide od povrsine mozga do bele mase, dugacak je 2mm, a sirok od 30 do 100nm.
38
Šta je HIPERKOLUMNA?
Blok kolumni, koji obuhvata sve polozaje dominantne ose I to u dominaciji jednog oka, I sve polozaje dominatne ose I to u dominaciji drugog oka. Na povrsini mozga obuhvata povrsinu od oko 1mm2.
39
Kojoj grupi neurona pripadaju neuroni specijalizovani za ODREĐENU DUŽINU LINIJE?
INTERBLOB sistem
40
BLOBOVI se nalaze u sledećoj neuralnoj strukturi:
sloj 2-3 primarnog vizuelnog korteksa
41
Putem blob => TANKE tamne pruge => V4 prenose se informacije o
BOJI
42
Putem interblob => BLEDE pruge => MT prenose se informacije o
POKRETNIM STIMULUSIMA
43
Koje su osobine neurona u BLEDIM prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?
Skoro polovina tih neurona je OSETLJIVA za linije odredjene duzine (end-stopped).
Ćelije bledih pruga su osetljive na ORIJENTACIJU,ali NISU osetljive na pravac I boju.
44
Koje su osobine neurona u DEBELIM tamnim prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?
Ovi neuroni slabo reaguju na stimulaciju samo jednog oka, a maksimalno reaguju kada sa oba oka dobijamo disparatne slike u kojima je iskazana mala razlika u horizontalnoj dimenziji. NISU osetljive na boju.
tamne debele pruge osetljive na BINOKULARNE inpute (do V2 stereo viđenje- opažanje dubine)
45
Koje su osobine neurona u TANKIM tamnim prugama sekundarnog vizuelnog korteksa?
Polovina tih neurona sluzi za ahromatsko vidjenje boje,druga polovina sluzi za vidjenje boja.
46
Područja sekundarnog vizuelnog korteksa koja su posebno osetljiva na BINOKULARNE INPUTE zovu se
TAMNE DEBELE PRUGE
47
Y ganglijske ćelije u LGN prave sinapsu sa _______________neuronima koji se projektuju u
____________ sloj V1. Iz ovog sloja slede dalje projekcije u______________sloj V1. Iz V1 račvaju se dva puta. Jedan vodi direktno do V2 i to u __________________ prenoseći
informacije o ____________________________________________ , kao I ______________.
Drugi put vodi u _____________________________ lobus mozga.
Y ganglijske ćelije u LGN prave sinapsu sa magnocelularnim neuronima koji se projektuju u
4C alfa sloj V1. Iz ovog sloja slede dalje projekcije u 4B sloj V1. Iz V1
račvaju se dva puta. Jedan vodi direktno do V2 i to u tamne debele pruge prenoseći
informacije o stereo vidjenju (binokularnom opazanju dubine), kao I opazanju kretanja. Drugi put vodi u srednji temporalni (MT) lobus mozga.
48
U kojim delovima vizuelnog sistema srećemo jednooponentne, a u kojim dvooponentne neurone?
Dvooponentne neurone srecemo u tamnim TANKIM prugama V2
49
Nacrtajte receptivna polja četiri tipa jedno-oponentnih i dva tipa dvo-oponentnih ćelija koje
reaguju samo na crvenu (R) i zelenu (G) svetlost, i označite njihove ekscitatorne (+) i inhibitorne(-) reakcije
On celije: R+G-,G+R-;
Off celije:R-G+,G-R+.
dvo-oponentne:
centar celije R+G-,periferija R-G+; centar celije R-G+,periferija R+G-.
50
Šta je to Purkinjeov fenomen i ko ga je ispitivao na neuralnom planu?
.
51
Kakav je odnos svetline i zasićenosti boja i kvaliteti?
Kvaliteti se razlikuju po krugovima, zasicenosti po radijusima a
svetline po vertikalama.
52
Koje vrste MEŠANJA BOJA i na čemu se zasnivaju?
FIZIČKO MEŠANJE (projektovanje dva ili vise snopova monohromatske svetlosti na isto mesto u prostoru),
FIZIOLOŠKO PROSTORNO mesanje (blisko postavljanje obojenih mrlja jednih do drugih) I
FIZIOLOŠKO VREMENSKO mesanje (obrtanje krugova obojenih raznim bojama)
53
Ko je dao EVOLUCIONU TEORIJU VIĐENJA BOJA i koje vrste receptora razlikuje?
Kristina Led-Frenklin
Razlikuje
1. Štapice, I
2. Čepice koji su osetljivi na KRRATKE I na DUGE talasne duzine(cepici za zuto, crveno I zeleno)
54
Navedite empirijske činjenice koje idu u prilog teoriji Led-Frenklin? Objasnite.
Utvrdjeno je da se gen za B čepic nalazi na hromozomu broj 7, dok se geni za R I G čepice nalaze na X hromozomu, jedan do drugog.
Žene imaju dva x hromozoma a muskarci samo jedan I time se objasnjava veca podloznost poremecajima opazanja boja kod muskaraca nego kod zena.
55
Kako teorija Janga i Helmholca objašnjava viđenje žute boje
B receptor je slabo aktiviran, G I R su jednako aktivirani.
56
Mešanjem plave i žute boje, podjednake svetline i zasićenosti, dobija se
SIVA
57
Zašto se teorija Hurviča i Džemisonove često opisuje kao kompromis između Jang-
Helmholcove ili Heringove teorije?
Zato sto opisuje 2 SLOJA neuralne obrade boja:
1. prvi sloj se odvija u Čepicima u skladu sa Helmholcovom teorijom;
2. drugi sloj cine neuroni koji mogu biti ekscitirani ili inhibirani celijama prvog sloja, I imaju oponentne reakcije kao u Heringovoj teoriji.
58
Prema HERINGOVOJ teoriji viđenja, postoje tri vrste receptora u mrežnjači.
Receptori za
belo-crno,
žuto-plavo,
crveno-zeleno
59
U čemu je bitna razlika u doživljavanju tzv. neadekvatnih i adekvatnih draži?
Bitna razlika je ta sto senzacija nastala NEadekvatnim drazenjem NIJE vezana za spoljni objekat.
Takodje, senzacije nastale neadekvatnim drazenjem su DIFUZNE- neizrazenog kvaliteta.
60
Šta je konstantnost u opažanju? Navedite bar tri vrste perceptivnih konstantnosti u oblasti
vizuelnog opažanja
Konstantnost u opazanju je pojava da PERCEPTUALNE ODLIKE OBJEKATA, kao sto su opazena velicina,oblik, boja, svetlina itd, ostaju KONSTANTNE, tj opazaju se, ispravno, kao ISTE ili skoro iste I pod uslovima u kojima se njihove projekcije na mreznjacu MENJAJU.
61
Koji su BINOKULARNI znaci opažanja dubine?
MIŠIĆNI -Konvergencija
OPTIČKI -Disparatne slike
62
Koji su MONOKULARNI znaci opažanja DUBINE?
MIŠIĆNI- Akomodacija;
OPTIČKI STATIČKI:
1. velicina slike na mreznjaci, 2.maskiranje,
3. perspektiva (linearna perspektiva, perspektiva detalja I perspektiva boja tj vazdusna perspektiva),
4. senke (bacene I vezane);
OPTIČKI DINAMIČKI : paralaks kretanja
63
Na osnovu rezultata svojih eksperimenta, ITELSON zaključuje da je koji najsnažniji MONOKULARNI ZNAK DUBINE?
MASKIRANJE
64
Kako Hilebrand kritikuje Vuntove nalaze o opažanju dubine?
Hilebrand tvrdi da su Vuntovi ispitanici mogli da procenjuju promenu udaljenosti i na osnovu drugih cinilaca, a NE na osnovu AKOMODACIJE
65
Nacrtajte model nastanka dve vrste dvostrukih slika (označite ih na modelu).
.
66
Teoriju GRADIJENTA GUSTINE dao je
GIBSON
67
Teorija GRADIJENTA GUSTINE (Gibson) zasniva se na 2 sledeća pravila perspektive:
FRONTALNA DIMENZIJA
S je obrnuto proporcionalna distanci S=1\D;
LONGITUDALNA DIMENZIJA
je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja A=1\D2
68
Koja 2 sistema za opažanje POKRETA postoje po GREGORIJU?
1. SISTEM RETINALNE SLIKE
2. OKO-GLAVA SISTEM
69
Kako ŠERINGTON objašnjava opažanje POKRETA?
On smatra da podatke o kretanju objekta koji pratimo ocima dobijamo iz MIŠIĆA kojim se pokrece OČNA JABUČICA.
70
Kako HELMHOLC objašnjava opažanje POKRETA?
On smatra da podatke o kretanju posmatranog objekta pri pracenju ocima dobijamoiz KOLIČINE i TIPA IMPULSA koji se iz mozga salju da bi se objekat pratio ocima.
71
Čime je uzrokovan AUTOKINETIČKI POKRET?
POKRETANJEM OKA - MIKROSAKADE
i to za vreme tkz FIKSACIJE -zadržavanje oka na tački koja se opaža
72
Šta je INDUKOVANI POKRET?
Pojava loše interpretacije pokreta koji stvarno postoji (stičemo utisak da se mesec krece a ne oblaci npr).
73
Šta je STROBOSTOPSKO KRETANJE (FI-FENOMEN)?
To je opazanje pokreta iz sleda statičnih slika sa delimicnim promenama pozicije objekta.
74
Koje četiri vrste pokreta očiju postoje?
Pokreti oka
1. pri posmatranju NEPOKRETNIH objekata,
2. pokreti oka pri posmatranju POKRETNIH objekata,
3. REFLEKSNI pokreti postavljanja slike u foveu,
4. nistagmus.
75
Pokreti oka pri posmatranju NEPOKRETNIH objekata mogu se svrstati u sledeće kategorije
SAKADE -skokovi oka
MIKROSAKADE- tremor oka
KLIZANJE OKA
76
Nađi odgovore za ova pitanja:
3) Koje tri vrste pokreta oka opisuju Dičbern i saradnici?
4) Koliko je približno traju sakade i fiksacije pri čitanju? Sakada: ___ ms; fiksacija: ___
5) Koje dve vrste nistagmusa razlikuju neki istraživači (na pr. Guyton) (a) i kako one nastaju
(b)?
6) Šta govore istraživanja Jarbusa o efektu stabilizacije slike na mrežnjači?
7) Šta dobija Pričard u svojim istraživanjima stabilizacije slike na mrežnjači?
8) Šta je to nistagmus (a) i šta je njegova osnovna funkcija (b)?
77
BERLINSKA škola GEŠTALTA predstavnici:
Verthajmer, KOfka i Keler
78
GEŠTALT škola u GRACU:
Majnong i Benusi
79
U čemu je osnovna razlika između geštaltističke škole u Berlinu i Gracu?
GRAC (Majnong i Benusi) - smatraju da gestalt forma nastaje nekim aktom ujedinjenja U NAMA, nekom mentalnom operacijom;
BERLIN (Verthajmer, Kofka i Keler) -oni nastanak gestalta tumace nekim SPOLJAŠNJIM determinisanjem
80
Kako nastaje opažaj po mišljenju Majnonga i Benusija?
Opazaj se javlja primarno u celinama koje se organizuju kroz forme, ali ove forme nastaju nekim aktom ujedinjenja u nama, iz neudjedinjenih čulnih podataka, AKCIJOM NAŠE SVESTI ili mentalnom operacijom.
81
Ko je formulisao princip TRANSPOZICIJE?
Kristijan Erenfels
82
Kako glasi princip TRANSPOZICIJE?
Jednu ISTRAZLIČITIM elementima. Iako su elementi koji grade tu celinu razliciti, celina ostaje ista.
dodati primer
83
Šta je teorijska implikacija Erenfelsovog principa transpozicije?
PRIMAT u opazanju pripada celovitoj FORMI – OBLIKU, a ne njenim elementima.
84
Koji geštaltistički princip direktno opisuje konstatntnost opažanja?
Princip PREGNANTOSTI- Uravnotezene forme ili šare imaju vecu sansu da se dozive kao celine.
85
Navedite osnovne VERTHAJMEROVE OSNOVNE KONSTELACIONE faktore.
BLIZINA
SLIČNOST
ZAJEDNIČKA SUDBINA
DOBRA FORMA
86
Na slici su prikazana tri kružića: A, B i C...Verthajmeru kružići mogu biti grupisani na osnovu dva konstelaciona zakona:
BLIZINA i SLIČNOST
87
Ako dominira zakon __________ tada će kružići _____i______ biti grupisani u celinu
dok će kružić ______ biti “višak”.
Ako dominira zakon _____BLIZINE __ tada će kružići __A_ i __B_ biti grupisani u celinu
dok će kružić __C__ biti “višak”.
88
Ako dominira zakon __________ tada će kružići _____i______ biti grupisani u celinu
dok će kružić ______ biti “višak”.
Ako dominira zakon _____slicnosti________ tada će kružići _B__ i __C_ biti grupisani u celinu dok će kružić A__ biti “višak”.
89
Osnovne karakteristike FIGURE po RUBINU?
- zauzima obicno manji deo prostora u perceptivnom polju I zatvorena je granicama (konturama) koje pripadaju njoj, ne pozadini
- istupa napred, prema posmatracu
- stabilnija je u opazanju I pamcenju-otpornija je na promenu
- obicno je bogatija detaljima – elementima
- obicno je svetlije I zasicenije boje
- nosilac je znacenja (perceptivni dogadjaj)
90
Koje su dimenzije DINAMIČKOG OPAŽAJNOG POLJA po Keleru?
3 PROSTORNE i
1 VREMENSKA
91
Šta je IZOMORFNO po geštalističkoj teoriji izomorfizma?
Procesi dinamickog opazajnog polja zadrzavaju isti onakav oblik kakav su zauzeli energetski procesi – stimulusi u geografskom polju.
92
Šta su sile KOHEZIJE? Šta su sile RESTRIKCIJE?
To su sile koje deluju na procese dinamickog opazajnog polja.
Sile KOHEZIJE su centralnog porekla I one teze da ujedine procese,
dok su sile RESTRIKCIJE perifernog porekla I one se suprotstavljaju stapanju procesa.
93
Šta je po Keleru `GREŠKA ISKUSTVA'?
To je greska u opažanju kada neke karakteristike čulnog iskustva nepažnjom pripisemo celom mozaiku stimulusa.
94
Koji bi perceptivni efekat izazvala situacija u kojoj bi suma sila KOHEZIJE bila MANJA od
sume sila RESTRIKCIJE?
Ova mogucnost je samo teorijska. Njen efekat bi bio razbijanje jednom oformljene slike na druge manje celine.
95
Koji perceptivni efekat izaziva situacija u kojoj je suma sila KOHEZIJE veća od sume sila
RESTRIKCIJE?
Postoji vise ishoda, ali je sigurno da tada nuzno sledi PERCEPTIVNA AKTIVNOST. Ona se može usmeriti ka organizovanju iluzija ili opažajnih celina iz nedovoljno definisanih delova slike, nepotpunih slika ili višesmislenih figura.
96
Kako geštaltisti objašnjavaju činjenicu da se u pojedinim slabo specifikovanim, deformisanim i fragmentarnim sklopovima draži opažaju kompletne i jasno definisane forme?
Principom GEŠTALTA-- DOBRE FORME
97
Navedite ključnu razliku između geštaltističke i HEBOVE teorije opažanja.
HEB smatra da percepcija zavisi od UČENJA, naucene diskriminacije
GEŠTALTISTI tvrde da je to UROĐENA sposobnost, nezavisna od iskustva.
98
Navedite ključnu razliku između GEŠTALISTIČE i TRANSAKCIONE teorije opažanja?
TRANSAKCIONA teorija tvrdi da je percepcija nesto sto proizlazi iz posebnog LIČNOG stanovista,te se nuzno razlikuje od coveka do coveka,
GEŠTALTISTI tvrde da svi opažamo po istim principima.
99
Koja dva atributa sadrži percepcija po Itelsonu i Kantrilu?
EKSTERNALIZACIJA i
UVERENJE O REALNOSTI
100
U čemu su međusovno saglasne HEBOVA TEORIJA i TEORIJA ITELSONA i KANTRILA?
ISKUSTVO ima uticaj na naše opažanje.
101
Po Gibsonovim sledbenicima glavni problem naše nauke nije odnos duša\telo, već nešto
drugo. Šta?
.
102
INTEGRATIVNI PROCESI
1) Šta se podrazumeva pod lateralizacijom moždanih funkcija?
2) U zadacima taktilnog prepoznavanja efekat rada desnom i levom rukom nije jednak. Kako
se to ispoljava kod pacijenata sa komisurotomijom?
3) Kakav je nalaz o baratanju objektima kod pacijenata sa komisurotomijom?
4) Kako Zajdel i Speri opisuju razlike u opštim strategijama leve i desne moždane hemisfere?
5) Kakve nalaze dobijaju istraživači koji porede perceptivne karakteristike desne i leve
moždane hemisfere? a) Džejn Levi: b) Zajdel & Speri: c) Gazaniga & Le Du:
6) Ko su zastupnici lokalističke teorije o radu mozga, a ko holističke?
7) Kakvu integrativnu nervnu aktivnost nalazi Mauntkastl?
8) Ko je prvi govorio o hijerarhiji neuralnih funkcija (a) i šta su nedostaci hijerarhijskog
modela (b)?
9) Nedostaci heterarhijskog modela u organizaciji funkcija mozga su:
10) Šta su dva glavna nedostatka heterarhijskog modela u objašnjenju moždanih funkcija?
11) Šta Anohin podrazumeva pod pojmom “funkcionalni sistem”?
12) Šta je Vada-test?
plus svi zadaci i grafici!!!!!!!
103
Перцепција има два смера, спољни и унутрашњи
ИНТЕРПОЛАЦИЈА се односи на информације о стању самог организма (интеро = унутрашње), у шта спада:
▪ положај сопственог тела и његових делова (проприоцепција)
▪ глад, жеђ, умор, бол итд
ЕКСТЕРОЦЕПЦИЈА се односи на информације о спољашњем свету (екстеро =
спољашње)
▪ ту спадају вид, слух, додир, укус и мирис
104
КОНТАКТНА чула
ЧИЛО ДОДИРА и ЧУЛО УКУСА
омогућавају опажање својстава оних објеката који су у ДИРЕКТНОМ контакту са организмом (са кожом одн. језиком)
105
ДИСТАНТНА ЧУЛА
ЧУЛО ВИДА, СЛУХА и МИРИСА
изузетно проширују
перцептивне моћи у поређењу са контактним чулима, јер омогућавају опажање објеката који нису у непосредном контакту са организмом
▪ али, и код дистантних чула МОРА постојати ДИРЕКТНИ КОНТАКТ ЧУЛА са неком ДРАЖИ (нпр. светлост, ваздушни таласи, молекули мирисне материје),АЛИ НЕ И СА САМИМ УЗРОЧНИКОМ ТЕ ДРАЖИ (тј. опаженим
објектом) ВЕЋ са његовим ЕФЕКТИМА, који се шире кроз средину
106
ДОМЕНИ ЧУЛНОГ ОПАЖАЊА
1. ФИЗИЧКИ ДОМЕН
Односи се на свет, појаве у спољној средини релевантне за јединку, оптичи, акустични, топлотни, механички и хемијски процеси који делују на наша чула
2. НЕУРАЛНИ ДОМЕН
Тело и збиванја у нервном систему изазвана спољашњим процесима
3. ФЕНОМЕНОЛОШКИ ДОМЕН
Свест. Свесни доживљаји повезани са одговарајућим активностима нервног система. Свесно опажање боја, облика, мириса, укуса...
107
Односом између спољне стимулације и неуралне активности бави се
СЕНЗОРНА НЕУРОФИЗИОЛОГИЈА
108
Односом између спољне стимулације и доживљаја бави се
ПСИХОФИЗИКА
према Фехнеру- спољна психофизика
109
Односом између нервне активности и свесног доживљаја бави се
НЕУРОФЕНОМЕНОЛОГИЈА
Према Фехнеру- унутрашња психофизика
У филозофији- проблем душе и тела
110
ПРЕДНОСТИ чула ВИДА у односу на друга чула:
1. УДАЉЕНОСТ (ДИСТАНЦА)
2. ОШТРИНА (РЕЗОЛУЦИИЈА)
3. ОПСЕГ РЕГИСТРОВАНИХ ПОЈАВА
111
ИЛУСТРАЦИЈЕ САЗНАЊА СТЕЧЕНИХ ВИЂЕЊЕМ
Графички се може илустровати сазнавање
* простора: облици објеката и њихов положај у простору
* светлости: осветљење и сенке
* материје: боја
* материје: текстура (просторни сложајеви боја)
112
У у непатолошком визуелном опажању постоје бројни комплексни феномени:
ВИЗУЕЛНЕ ИЛУЗИЈЕ- погрешно опажамо неке особине објеката ако их посматрамо у различитим контекстима
ДВОСМИСЛЕНЕ СЛИКЕ- интерпретација могућа на више начина
НЕМОГУЋИ ОБЈЕКТИ- физички противречни `
113
СВЕТЛОСТ: 2 Теорије из Старе Грчке о визуелном опажању
Теорија ЕКСТРАМИСИЈЕ- нека активност из ока се пружа у свет
Теорија ИНТРОМИСИЈЕ- нека информација из света стиже у око
114
ФИЗИКА СВЕТЛОСТИ
Светлост спада у електромагнетска зрачења
Честице светлости: ФОТОНИ или СВЕТЛОСНИ КВАНТИ
АМПЛИТУДА- ИНТЕНЗИТЕТ ТАЛАСА
ТАЛАСНА ДУЖИНА- брзина промена таласања
Светлост чине електромагнетска зрачења у оквиру спектра, РАСПОН 400-700нм
115
УЛТРАЉУБИЧАСТИ ТАЛАСИ
Таласна дужина мања од 400нм
116
ИНФРАЦРВЕНИ
Таласна дужина већа од 700нм
117
Особине светлости:
МОНОХРОМАТСКИ ИЗВОРИ
извори светлости зраче светлост само ЈЕДНЕ таласне дужине (одн. веома уског опсега таласних дужина)
- такви извори су у природи врло ретки, а у техници то су ласери
118
Особине светлости:
ПОЛИХРОМАТСКИ ИЗВОРИ
извори зраче светлост једног дела или свих таласних дужина
између 400 и 700нм
- таква је већина извора у природи
119
2 начина одбијања светлости од непровидне површине:
РЕФЛЕКСИЈА - ОДБИЈАЊЕ
АПСОРПЦИЈА- УПИЈАЊЕ
120
ИЛУМИНАНСА
АПСОРБАНСА
ЛУМИНАНСА
ИЛУМИНАНСА је количина светлости која ПАДА на неку површину (upadna svetlost)
АПСОРБАНСА је количина светлости која се УПИЈЕ у површини
ЛУМИНАНСА је количина светлости која се ОДБИЈЕ од површине
121
РЕФЛЕКТАНСА или АЛБЕД
то је однос количине одбијене светлости и упадне светлости,
а изражава процент одн. пропорцију одбијене светлости, према формули:
▪ рефлектанса = луминанса / илуминанса
122
Ахроматске- безбојне површине
црне, беле и нијансе сиве
имају једнак или сличан албедо за све таласне дужине
123
Хроматске- обојене површине
имају раличиту рефлектансу за различите таласне дужине
124
Принцип СТВАРАЊА СЛИКЕ
МРАЧНА КОМОРА
125
СВЕТЛОСТ И ПРОВИДНЕ СРЕДИНЕ
ТРАНСМИСИЈА- поред одбијања и упијања врши се и ПРОЛАЖЕЊЕ СВЕТЛОСТИ кроз ту средину
РЕФРАКЦИЈА - ПРЕЛАМАЊЕ
светлост мења правац
126
УДАЉЕНОСТ лика од СОЧИВА зависи од:
1. УДАЉЕНОСТИ ИЗВОРА ОД СОЧИВА
што је даљи извор (испред сочива), ближи је лик (иза сочива)
2. ЗАКРИВЉЕНОСТ СОЧИВА
што је сочиво закривљеније (испупченије), преламање је јаче, и лик је ближи
127
АКОМОДАЦИЈА СОЧИВА
Сочиво може да мења облик, а тиме и јачину преламања зрака
o на тај начин омогућено је фокусирање ликова и тиме оштро виђење предмета различите удаљености од посматрача!
* процес акомодације сочива контролишу ЦИЈАРНИ МИШИЋ и ЖИЛЕ (лигаменти), које су повезане са сочивом и одређују његов облик
128
НОЋНО-СКОТОПСКО ВИЂЕЊЕ
ШТАПИЋИ
могу да региструју присуство једног фотона што је максимална могућа ОСЕТЉИВОСТ
АХРОМАТСКЕ БОЈЕ
129
ДНЕВНО- ФОТОСКОПСКО ВИЂЕЊЕ
ЧЕПИЋИ
нису активни при слабом осветљењу
ХРОМАТСКЕ БОЈЕ
130
Електричну активност ГАНГЛИЈСКИХ ЋЕЛИЈА карактеришу
НЕРВИ ИМПУЛСИ
131
Мера АКТИВНОСТИ ЋЕЛИЈЕ је
њена ФРЕКВЕНЦА ПАЉЕЊА
Просечан број нервних импулса у секунди
132
Подручје мрежњаче, чија стимулација доводи до промене активности дате ганглијске ћелије (било ексцитаторне било инхибиторне), назива се
њено :
РЕЦЕПТИВНО ПОЉЕ
133
ОПТИЧКА ХИЈАЗМА
Место укрштања 2 оптичка нерва
134
Ганглијске ћелије и њихови синаптички контакти са бочним коленастим телима (ЛГН)
* аксони ганглијских М-ћелија (одн Y-ћелија) активирају магноцелуларне
ћелије ЛГН-а
*аксони ганглијских П-ћелија (одн. X-ћелија) активирају парвоцелуларне
ћелије ЛГН-а
*аксони ганглијских К-ћелија (одн. W-ћелија) активирају кониоцелуларне ћелије ЛГН-а
135
МАГНО ПУТ:
из М-ћелија у мрежњачи стижу до магноцелуларних
ћелија у ЛГН-у, у слојеве 1 и 2
Y-ћелије
136
ПАРВО ПУТ
из П-ћелија у мрежњачи стижу до парвоцелуларних
ћелија у ЛГН-у, у слојеве 3, 4, 5 и 6
X-ћелије
137
МАГРОЦЕЛУЛАРНЕ ћелије из ЛГН-а шаљу аксоне у слој :
ПАРВОЦЕЛУЛАРНЕ ћелије из ЛГН-а шаљу аксоне у слој :
МАГНОЦЕЛУЛАРНЕ у 4Ц АЛФА
(Y-ћелије М)
ПАРВОЦЕЛУЛАРНЕ у 4Ц БЕТА
(X-ћелије П)
138
ХЈУБЕЛ и ВИЗЕЛ:
претпостављају да поменуте специфичне особине рецептивних поља простих ћелија потичу од специфичности њихових анатомских веза са
неуронима ЛГН-а
139
Неурони из различитих ПРУГА зоне V2 примају информације из различитих области
зоне V1:
!!!
***влакна из слоја 4Б одлазе у тамне дебеле пруге
▪ неурони у овим пругама примају информације из оба ока и играју улогу у стерео-виђењу (бинокуларном опажању дубине), као и
опажању кретања
***влакна из слоја 2/3 из блобова одлазе у тамне танке пруге неурони из ових пруга играју улогу у опажању боја
***влакна из слоја 2/3 из интерблоба одлазе у бледе пруге
140
СТРУЈЕ- ВИЗУЕЛНИ ПУТЕВИ:
МАГНО ПУТ!!!
овај пут започињу М-ћелије (одн. Y-ћелије) из мрежњаче,
▪ које шаљу сигнале магноцелуларним ћелијама ЛГН-а,
▪ које контактирају ћелије слоја 4Цалфа у зони V1,
▪ које шаљу сигнале ћелијама из слоја 4Б у зони V1,
▪ из кога информација стиже у тамне дебеле пруге у зони V2,
▪ а одатле се преноси у зоне V3 и V5
141
СТРУЈЕ- ВИЗУЕЛНИ ПУТЕВИ:
ПАРВО ПУТ!!!
овај пут започињу П-ћелије (одн. X-ћелије) из мрежњаче,
▪ које су у контакту са парвоцелуларним ћелијама ЛГН-а,
▪ које контактирају ћелије слоја 4Цбета у зони V1,
▪ које контактирају ћелије из слоја 2/3 у зони V1
* у слоју 2/3 постоје блобови и интерблоб
▪ ћелије из блобова шаљу сигнале у тамне танке пруге у зони V2
▪ ћелије из интерблоба шаљу сигнале у бледе пруге у зони V2
▪ из слоја 2/3 сигнали стижу у зону V4
142
АТРИБУТИ БОЈА
квалитет, светлина и засићеност
142
КВАЛИТЕТ БОЈА
Према ХЕРИНГУ 4 проста квалитета:
црвени, плави, жути, зелени (чисте-јединстене боје)
то је према ФЕНОМЕНОЛОШКИМ КРИТЕРИЈУМИМА,
јер би према инжењерским биле RGB
143
СВЕТЛИНА БОЈА
Опажени интензитет бојаа
144
ЗАСИЋЕНОСТ БОЈА
опажена чистоћа боја у поређењу са одговарајућом сивом једнаке светлине
145
МЕШАЊЕ БОЈА
1. ФИЗИЧКО МЕШАЊЕ директно преклапање зрака
2.ФИЗИОЛОШКО ПРОСТОРНО
мешање се врши блиским постављањем обојених
мрља једних до других
3.ФИЗИОЛОШКО ВРЕМЕНСКО мешање врши се обртањем кругова обојених разним
бојама (Максвелови дискови)
146
Боје које мешањем генеришу сиву зову се
КОМПЛЕМЕНТАРНЕ БОЈЕ
147
ВРСТЕ МЕШАЊА БОЈА
1. АДИТИВНО (сабирајуће)
ефект једне врсте зрака додаје на ефект друге врсте зрака
компјутер,тв
2. СУПСТРАКТИВНО или СЛИКАРСКО (одузимајуће)
мешање пигмената (фарби) на површини предмета
('одузимајуће') потиче од тога што пигменти делом
одбијају зраке али делом их и упијају
штампа у боји...
148
OBAVEZNO!!!
Адитивно мешање одређених нијанси плаве и жуте монохроматске светлости може да генерише ахроматску сиву, али суптрактивно мешање
одговарајућих пигмената, који одбијају зраке многих таласних дужина, може дати
зелену, што се објашњава на следећи начин
плави пигмент већином рефлектује зраке краћих таласних дужина (плаве
нијансе) и делимично средњих таласних дужина (зелене нијансе) а
апсорбује зраке дужих таласних дужина (жуте нијансе)
с друге стране, жути пигмент већином рефлектује зраке дужих таласних
дужина (жуте нијансе) и делимично средњих дужина (зелене нијансе), а
апсорбује зраке краћих дужина (плаве нијансе)
стога ће мешавина плавог и жутог пигмената одбијати већином зраке
средњих таласних дужина (које оба пигмента делимично одбијају), а остале
упијати (јер један упија кратке таласе а други дуже)
o зраци средњих таласних дужина опажају се као зелени
149
ЕФЕКТИ ПРОСТОРНОГ КОНТРАСТА: 2
1. СИМУЛТАНИ КОНТРАСТ
(на пр. идентична наранџаста површина окружена светлијом, жутом бојом, опажа се као тамнија, а окружена тамнијом, црвеном бојом опажа се као светлија) каже се да површина КОНТРАСТИРА са позадином, тј опажа се различитом од ње
2. АСИМИЛАЦИЈА
(на пр. идентичне плаво-зелене траке опажају се као више плавичасте ако су прошаране љубичастим тракама, а као више зеленкасте ако су прошаране жуто-зеленим тракама)
o у овом случају опажена боја не контрастира са позадином већ се АСИМИЛУЈЕ са њом, тј. постаје јој опажајно СЛИЧНИЈА
150
ЕФЕКАТ СУКЦЕСИВНОГ КОНТРАСТА:
ту се ради о НАКНАДНОМ ЕФЕКТУ који настаје након дуготрајнијег (на пр. до
20-30 секунди) фиксирања једне обојене површине
(пример : након уклањања површине плаве боје и замене белом позадином,
извесно време опажаћњ се жута боја, комплементарна плавој)
151
Приликом пројекције на мрежњачу губи се једна од три просторне димензије:
ДУБИНА
152
Koje četiri vrste pokreta očiju postoje?
1. Pokreti oka pri posmatranju nepokretnih objekata,
2. pokreti oka pri posmatranju pokretnih objekata,
3. refleksni pokreti postavljanja slike u foveu,
4.nistagmus.
153
Pokreti oka pri posmatranju nepokretnih objekata mogu se svrstati u sledeće kategorije:
1. SAKADE- skokovi oka
2. MIKROSAKADE -tremor
3. KLIZANJE OKA
154
Koje tri vrste pokreta oka opisuju Dičbern i saradnici?
Pokreti oka pri posmatranju pokretnih, nepokretnih objakata i refleksi pokreti postavljanja slike u foveu
155
Koliko traju SAKADE a koliko FIKSACIJE pri čitaanju?
SAKADE - od 20 do 40ms
FIKSACIJA - 1/4 ili 1/3 sekunde
156
2 VRSTE NISTAGMUSA
1. VESTIBULARNI NISTAGMUS posledica rotacije
2. OPTOKINETIČKI NISTAGMUS– posledica pravolinijskog, relativno brzog kretanja posmatrača
157
Šta govore istraživanja Jarbusa o efektu stabilizacije slike na mrežnjači?
Jarbus smatra da postoji posebna strategija pomeranja oka i da se ona menja pri posmatranju različitih objekata. Primer: gledanje ljudsko lica spreda i iz profila.
158
Šta dobija Pričard u svojim istraživanjima stabilizacije slike na mrežnjači?
Figure u celini ili njihovi delove se gube, ponovo vraćaju i ponovo gube po nekoj posebnoj zakonitosti.
159
Šta je NISTAGMUS?
Nistagmus je ritmično horizontalno pomeranje očiju pri posmatranju rotacionog kretanja posmatrača i njegova namena je zadržavanje slike objekata.
160
U čemu je osnovna razlika između geštaltističke škole u Berlinu i Gracu?
Grac: smatraju da geštalt forma nastaje nekim aktom ujedinjenja u nama, nekom mentalnom operacijom;
Berlin: nastanak geštalta tumače nekim spoljašnjim determinisanjem (potpuno odbacivanje strukturalizma).
161
Kako nastaje opažaj po mišljenju Majnonga i Benusija?
Oni su smatrali da se u našoj svesti opažaj javlja primarno u celinama, koje se organizuju kroz forme, ali ove forme nastaju nekim aktom ujedinjenja u nama, iz neujedinjenih čulnih podataka, akcijom naše svesti ili mentalnom operacijom. Ponekad ova akcija ujedinjenja ne usledi, pa se mogu javiti
elementarne, neujedinjene psihičke celine.
162
PRINCIP TRANSPOZICIJE
Kristijan ERENFELS
Jednu istu celinu moguće je formirati različitim elementima. Iako su elementi koji grade tu celinu različiti, ako oni zadrže svoj redosled i međusobni odnos, celina ostaje ista. (Elementi ne determinišu celinu, već je bitan odnos između njih.)
163
Šta je teorijska implikacija Erenfelsovog principa transpozicije?
Primat u opažanju pripada celovitoj formi – obliku, a ne njenim elementima.
164
Šta se podrazumeva pod osobinom PREGNANTOSTI u opažanju?
Princip dobre forme: uravnotežene forme ili šare imaju veću šansu da se dožive kao celine. Težnja ka boljoj strukturi. (Pregnantnost preovladava princip blizine i sličnosti.)
165
Šta je izomorfno po geštaltističkoj ideji izomorfizma?
Izomorfni su procesi dva polja kroz koje nastaje opažanje. To su geografsko polje i dinamičko opažajno polje. Procesi dinamičkog opažajnog polja zadržavaju isti onakav oblik kakav su zauzeli energetski procesi, odnosno stimulusi u geografskom polju.
166
Sile KOHEZIJE i Sile RESTRIKCIJE?
To su sile koje deluju na procese dinamičkog opažajnog polja. Sile kohezije su centralnog porekla i one teže da ujedine procese, odnosno teže da svedu brojne procese u dinamičkom opažajnom polju na jedan jedini, dok su sile restrikcije perifernog porekla, potiču iz čula i one se suprotstavljaju stapanju procesa.
167
Greškom draži introspekcije označavamo
opasnost da svoje znanje o fizičkim okolnostima čulnog iskustva pobrkamo sa iskustvom kao takvim.
prvi ukazao na taj tip greške- Keler
168
Kako geštaltisti objašnjavaju činjenicu da se u pojedinim slabo specifikovanim, deformisanim i fragmentarnim sklopovima draži opažaju kompletne i jasno definisane forme?
Princip geštalta, dobre forme. Objašnjavaju je činjenicom da su sile kohezije nadjačale sile restrikcije u određenoj situaciji. Ako su slabo definisani, deformisani sklopovi draži izlažu kratko, ispitanici opažaju cele forme jer su slike kohezije dominantne pri kratkotrajnom izlaganju. Ovo se dešava zato što sile restrikcije ne mogu dovoljno snažno da se suprotstave silama kohezije, jer su perifernog porekla, a periferni događaj je kratko zastupljen.
169
Po Gibsonovim sledbenicima glavni problem naše nauke nije odnos duša\telo, već nešto
drugo. Šta?
Odnos životinje (čoveka) i sredine.
170
AFODANSA po Gibonsu:
Afordansa – pojava da podstrek izvire iz objekta i akcija koja ga završava jeste onaj ključ po kojem će jedan objekt biti razlikovan od drugog. Objekt je, dakle, ništa drugo do značenje, a ono je, u stvari, “izazivač” na akciju. Npr. stolica se čoveku nudi za sedenje, kamen gušteru za sunčanje itd.
171
MAROV objektocentrični koordinatni sitem je
PRAVOUGLI
za razliku od egocentričnog koji je SFERIČAN
