Geos 3 ocena 2 lekcija Flashcards
-природни фактори
Значај саобраћаја у Србији проистиче из њеног саобраћајно-географског положаја у ширим европским размерама. Саобраћај је такође важан за функционисање привреде и друштва.
На развој и територијални распоред појединих врста саобраћаја утичу природни и друштвени фактори. Природни фактори саобраћаја проистичу из физичко-географских услова Србије. Саобраћајнице углавном прате долине великих река и повезују северну, средњу и западну Европу с балканско-медитеранским и блиско-источним геопростором. Мрежу главних и других саобраћајница чини подручје Србије једним од најкомуникативнијих У овом делу Европе.
Преко територије Србије прелазе важни европски саобраћајни правци као што су подунавско-понтијски, посавско-подунавски и моравско-вардарски од којег се код Ниша одваја ни шавско-марички. За територијалну кохезију и везе са суседним земљама важни су такође саобраћајни правци колубарско-ибарско-косовски, зетско метохијско-топлички,тимочки, западно-моравски, потиски, тамишки и AP
-друштвени фактори (чворови)
Друштвени фактори
Друштвени фактори проистичу из економско-географског и геополитичког положја Србије.
Кључни саобраћајни положај у средњем Подунављу и на Балканском полуострву, бројни суседи (осам суседних држава), Дају Србији предност на бази посредничке функције, као и могућности интензивнијег уклапања сопствених капацитета у привредна кретања и међународну поделу рада. У вези с тим нарочито су значајни транзитни саобраћајни чворови ширег значаја, као што су Београд, Ниш и Нови Сад. Овакав транзитни, посреднички, прелазни и централизован положај Србије био је повољан у доба мира и сарадње, а неповољан у доба ратова и политичких криза, због разарања саобраћајница, међународних блокада и санкција. Србија улаже велике инвестиције у модернизацију путева, железница и аеродрома, јер је то услов за општи друштвено-економски прогрес наше земље и ефикасно укључивање у европски саобраћајни систем.
-железнички саобраћај ( прве пруге)
Прва пруга на територији данашње Србије изграђена је 1856. године у Банату (између Јасенова и Врачевог Гаја). Пруга Косовска Митровица Скопље изграђена је 1873. године. Србија је добила своју железницу 1884. године пуштањем у саобраhaj пруге Београд-Ниш, која је била окосница даље изградње железничке мреже. Овом пругом била су отворена врата Европе према Балкану и Србије према Европи.
Пруге узаног колосека због нерентабилности су замењене нормалним колосеком или су потпуно укинуте (1974. године). Од 1970. године започела је електрификација постојећих пруга нормалног колосека. Неке пруге имају два колосека.
Главни железнички правци и чворови углавном се поклапају с основним друмским правцима и центрима. Окосницу железничког саобраћаја у Србији чини пруга Суботица-Београд-Ниш-Прешево. Друга по значају је пруга Београд - Бар.
Наша главна пруга је Део европског коридора 10.
-друмски саобраћај
Друмски саобраћај се одлику великим маневарским могућностима и директним повезивањем произвођача и потрошача . Од посебног значаја је развој аутомобилске индустрије и петро мијске индустрије која га снабдева горивом и уљем. Посебно је ефикасну превозу на краhа и средња растојана
Србија располаже са око 380 km аутопутева и 180 km полуаутопутева. У састав система трансевропских магистрала на територији Србије улазе следећи аутопутни коридори:
-пут дужине око 187 km y правцу Суботица-Нови Сад Београд.
пут дужине 380 km, y правцу Београд-Ниш-Табановце (македонска граница),
- пут дужине 98 km, у правцу Ниш-Пирот-Димитровград
- део пута у правцу Суботица-Шамац-Сарајево-Средњи Јадран.
Главна друмска саобраћајна артерија је траса аутопута дунавско-савско-моравским правцем, као дела европског коридора 10. С њим се повезују међународни и регионални путеви. Овај коридор пролази преко привредно најразвијенијих и најгушће на сељених делова Србије.
-речни саобраћај,природни услови
Речни саобраћај
Природни фактори могу утицати повољно или неповољно на сталност, бр зину и економичност речног саобраћаја.
То су пре свега геоморфолошки услови. који утичу на попречни и уздужни про фил речног корита. Затим дубина реке и брзина речне майце, могу бити ограни чавајући фактори пловидбе. Ниски рав ничарски рељеф условљава кривудав и успорен ток реке, што отежава пловидбу Успорен ток смањује преносну снагуреке, те се таложи песак и појављују плићаци и спрудови у речном кориту, који у време ниских водостаја отежавају пловидбу. Притоке из планинских предела доносе велике количине шлунка и песка и та доже га низводно од ушћа, што такође ствара плићаке и спрудове. Режим пада вина и отапана снега у сливу реке утиче на колебање водостаја. Температурни режим утиче на сезонску појаву леда. Режим ветрова отежава и угрожава пло ТАбу. Водена вегетација такође може да отежава пловидбу рекама и каналима. Србија има централни положај на
Балканском полуострву, али нема из А я на море. Речни саобраћај се развија на пловним рекама и каналима. Нај важније пловне реке у Европи су Рајна и Дунав, које су повезане каналом у единствен пловни пут од Северног до Црног мора, укупне дужине 3 505 km
Дунав је плован целом дужином тока кроз нашу земљу (588 km). Преко Дунава узводно Србија има улаз у мре жу пловних путева Европске уније, а низводно земаља црноморског регио на Украјине и Русије. Дунавом могу да плове бродови носивости 5.000 t. Србија и Румунија могу да контроли шу речни промет кроз преводнице у Ђердапу између средњег и доњег Ду нава. У време југословенског ембарга (1992-95) и рушења три моста на Ду наву код Новог Сада у агресији НАТО пакта (1999), пловидба је била пре кинута. Тиме је нанета штета свим подунавским земљама, које су зато помогле да се Дунав очисти и оспосо би за пловидбу.
Пловне су целом својом дужином кроз нашу земљу и притоке Дунава Тиса (164 km), Сава (207 km) и Бегеј (75 km).
Канал Дунав-Тиса-Дунав, као и Велики и Мали Бачки канал делови су пловне мреже Дунава.
Отварање пловног пута Дунав -Мајна - Рајна (1992), није битно уна предило пловидбу на Дунаву низводно од Будимпеште, зато што земље југо источне Европе још увек имају мали обим спољне трговине. Укључивањем ових земаља у Европску Унију Дунав ски пловни пут ће добити на значају. Наше речно бродарство углавном пре вози сировине и производе црне и обојене металургије (железаре у Сме дереву, рударско-металуршког ком бината Бор), вештачка Бубрива из Прахова и Панчева, производе ра финерија из Панчева и Новог Сада, производе базне хемије из Шапца и
Панчева, итд. Наше највеће луке на Дунаву,ње говим притокама и каналима су: Бео град. Нови Сад, Богојево, Апатин, Смедерево, Прахово, Зрењанин, Ша бац, Сремска Митровица. У склопу лука Београд, Панчево, Смедерево и Ковин гради се модерна Слободна ца ринска и привредна зона, ради дора де, финализације и паковање увезене робе. Слична зона се развија у Шапцу. Годишњи промет у речним лукама у новије време у порасту.
Србија има у плану велике ин вестиције у уређење савско-дунав ског појаса и модернизацију лука и речне флоте. То је разумљиво ако се има у виду да је Дунав српско море” и једини пловни пут у Европу и свет.
-привредна авијација
У саставу цивилног ваздухоплов ства је и привредна авијација (поло привредна, ватрогасна, санитетска, за геодетска снимања и геолошка истра живања, и слично). Ваздушни саобра haj се највише користи за превоз пут ника и робе на велика растојања. Ваздушни транспорт позитивно ути че на развој туризма.
-привредна авијација
У саставу цивилног ваздухоплов ства је и привредна авијација (поло привредна, ватрогасна, санитетска, за геодетска снимања и геолошка истра живања, и слично). Ваздушни саобра haj се највише користи за превоз пут ника и робе на велика растојања. Ваздушни транспорт позитивно ути че на развој туризма.
трговина
Трговина представља размену роба између продаваца и купаца, посредство новца, преко механизма тржишта. Трговина се дели на унутрашњу у спољашњу. Спољашња трговина је размена између држава-Њихов увоз и извоз. Разлика из међу вредности увоза и извоза робе у току једне године назива се трговински биланс земље.
-унутрашња трговина (подела)
Унутрашња трговина
Унутрашња трговина повезује про извођаче и потрошаче унутар граница наше земље. Дели се на трговину на мало и трговину на велико. Савре мени робни промет карактеришу у малопродаји тржни центри (робне куће, самопослуге, специјализоване продавнице, пијаце), а у велепродаји дистрибутивни центри. Последњих година трговина се нагло развија, по себно малопродаја. Класичне продав нице биле су мале, имале су површину око 50 m². Ради прилагођавања трго вине нараслим потребама настале су робне куће, самопослуге, шржни цен шри. Јака конкуренција и борба за тр жиште подстиче трговину да се шири у простору и да шири асортиман робе у продавницама. Организован је и от
куп пољопривредних производа, као и интензивна робна размена између појединих региона у Србији.
У социјалистичком периоду тр жиште је било замењено планским ре гулативама, а трговина је добилаулогу дистрибутера дефицитарних произ вода. Социјалистички модел инду стријализације земље по сваку цену, условио је неоправдано ширење трго вине на велико у односу на трговину на мало.
У периоду транзиције, који по чиње после 2000. године, наша земља прелази на тржишну економију и ува жавање закона тржишта. Тржишна екс номија подразумева слободно кретање И УДРУЖивање произвођача и потроша ча, слободну размену роба и услуга. јединствен новац и валутни систем.
-вашари,сајмови
У прошлости су извесну трго винску улогу имали вашари у већим регионалним центрима. Данас важну улогу у размени робе и маркетингу (наступу на тржишту) имају сајмови. у Београду се одржавају различити сајмови током године, па и сајам тех нике, у Новом Саду сајам пољопри вреде, у Лесковцу сајам текстила и техничких производа.
-спољна трговина
Спољашња трговина је разме на робе између појединих држава њихов увоз и извоз. Да би се е фикасније укључиле у међународну трговину, поједине земље подстичу извозну оријентацију дозвољеним мерама економске и индустриске политике, склапају међусобне споразуме, ступају у царинске уније, формирају заједничка тржишта, стварају безцаринске зо не на својот територији и слично. Србија је чланица Централно-европског удружења за слободну трговину (ЦЕ ФТА) ОД 2007. године.
Србија је од 2001. године широко оворила границе иностраној конкуренцији, драстично смањила царинске стопе и укинула већину ванцарин ских ограничења. И најразвијеније земље се залажу за спољнотргови нску либерализацију, али само за про изводе (најчешће индустријске) код којих имају несумњиву конкурентску предност. у трговини осталим прои зводима често примењују увозна огра ничења, која ефикасно штите њихову домаћу производњу, што је неповољ> но за наш извоз.
-структура извоза србије
Структура извоза Србије је доста неповољна. Доминирају производи намењени репродукцији и широкоф потрошњи, док је учешће капиталних производа веома ниско. То значи да у нашем извозу преовлађују аграр но-сировински, односно производи нижих фаза прераде. Аграрно-сиро вински производи, ниског степена прераде, били су најзаступљенији у структури нашег извоза у последњој деценији, што подсећа на извоз слабо развијених земаља света. У порасту је извоз хране и живих животиња, а у опадању извоз машина и саобраћај них средстава. Вредност извоза Србије 2014. године износила је 14,8 милијарди америчких долара. Најважније став ке биле су аутомобили, електрични и електронски материјали и уређаји,
-структура увоза србије
Структура увоза је нешто поволнија, јер је учешће капиталних про извода близу четвртине. Нажалост три четвртине увоза се односи на ин термедијарне производе (полупрои зводе), енергенте и производе широ ке потрошње. Оваква структура уво за подсећа на структуру недовољно развијених земаља света. У структуру увоза у Србији доминантне су четири групе производа: машине и транспор тни уређаји, репроматеријали, ми нерална горива и мазива и хемијски производи. Учешће ове четири групе износи 80% од укупног српског увоза.
-трговински биланс
Трговински биланс је однос из међу вредности увоза и извоза робе у току једне године. Биланс може бити йозшиван или активан (ако је извоз већи од увоза), небашиван или паси ван (увоз већи од извоза) и уравноше жен или уједначен (ако су увоз и извоз једнаки). Боље је ако је трговински би ланс активан, јер онда нема дугова, али ни пасиван биланс није увек штетан.
Карактеристика нашег привред ног развоја је веома висок спољно -трговински дефицит и ниска покри веност увоза оствареним извозом. Крајем 2014. године вредност из воза производа и услуга износио је 14,8 милијарди долара, а вредностуво за производа и услуга 20,6 милијарди долара. Захваљујући девизним дозна кама из иностранства, страним ди ректним инвестицијама намењеним куповини предузећа у процесу при ватизације и новом задужењу, де фицит платног биланса нема тако драматичне размере као дефицит на стао у спољнотрговинској размени са иностранством. Дефицит спољно -трговинског биланса у последње три године био је 6-7 милијарди долара годишње. Незадовољавајуће низак степен покривености увоза извозом (2005. године износио 45,6%, а 2014. године 72%) логична је последица знатно већег увоза од извоза.
-платни биланс
Платни биланс је шири појам то је салдо свих потраживања и дуговања наше земље према другим државама. Према томе, платни би ланс обухвата трговински биланс и сва друга годишња примања и по траживања наше земље према другим државама, укључујући и тзв. невидљи ви увоз и извоз- приходе или расхо де од страних зајмова и инвестиција, међународног туризма, страних тран спортних услуга, новчаних пошиљки радника из иностранства итд. У по следњих пет година Србија бележи константан дефицит текућег платног биланса. Таква тенденција кретања платног биланса је последица хрочног дефицита спољнополитичког биланса.
