Geos 3 ocena 1 lekcija Flashcards
-епоха најстаријег-примитивног рударства (примери)
Епоха најстаријег или при митивног рударства предантичког и античког периода почиње око 2000 година пре нове ере. Тада су се експлоатисала рудишта злата, бакра, олова, сребра, живе и гвожђа. Аpxeолошки остаци из те епохе постоје у многим рудиштима (Јамовац на Лиму, Авала. Космај, Рудник, Мајданпек, Поречка река. Зајача). Трепча је била у експлоатацији још у неолитско доба а римски цар Трајан у првом веку нове ере отвара руднике олова и сребра рејону Јањева и Кишнице (Косово), местима раније постојећих рудника.
средњевековно рударство
- Средњовековно рударство ра звили су Саси у XIV веку када су дошли на Балкан после најезда Татара на Угарску. Многи путописци и хроничари из тог доба наводе да на овим просторима има доста рудника сребра и злата. Про дором Турака после Косовске битке (1389) рударство у Србији постепено замире.
-ново рударство (карађорђе)
Ново рударство се развија после ослобађања од Турака. Kapaђopђe је 1806. године у Србију довео 35 рудара Caca и једног инжењера, а већ 1808, roдине почела је производња на Руднику Kapaђophe 1808. Кнез Милош је радио на унапређену рударства. Први отворен рудник Србије био је Мајданпек почели су 1854, а загим Кучајна (1849).
-светска изложба у паризу 1889.године
Пошто није имала средстава за веће инвестиције, Србска влада покушала је да заинтересује страни капитал. На светско изложби 1889. године у Паризу изложено је 368 примерака руда метала, неметала и угља, што је побудило знатан интерес странаца.
-рудни ресурси (подела)
Рудни ресурси се деле на: руде црних мешала - гвожђе, хром, манган и pyдe обојених мешала - бакар, олово, цинк, алуминијум, никл и други. Њихо производња и прерада представља базу веома важних грана индустрије -црне и обојене металургије. Метали су сировинска база за развој метало прерађивачке и машинске индустрије и грађевинарства. Количина и квалитет производње метала је један од показитеља нивоа развоја индустрије и укупне привреде земље.Бакар Бор мајданпек олово цинк Трепча,алуминијум Космет.
-нерудни ресурси
Нерудни ресурси су обично различите стене - каолин, гипс, камена со, флуорит, кречњак и
други неметали. Они служе као сировине у тешкој хемијској индустрији, грађевинарству и слично.
-оплемењивачи челика
Оплемењиваче челика (манган, хром, титан, ванадијум, никал, молибден) углавном увозимо, јер су наша налазишта нерентабилна или слабо истражена. Оплемењивачи челика су важни у производњи феролегура. Они се додају челику да би му се побољшала тврдоћа, еластичност, отпорност на корозију и друга потребна својства.
-црна металургија
Црна металургија топи руду гвожђа и оплемењиваче челика. Једина железара у Србији је бивши “Сартид 1913” у Смедереву. Са капацитетом производње од око 1 милион тона челика. Њена локација је одабрана због близине луке на Дунаву за увоз сировина и близине индустријсктих потрошача њених производа.
-обојена металургија (подела обојених метала)
Обојена металургија топи руде које садрже веома мали проценат метала. Због тога је она локацијски везана за налазишта руда. Обојени метали се деле на: 1. тешке (олово, цинк, бакар, калај). 2. лаке (алуминијум, маг незијум, титан), 3. ретке (индијум, галијум, германијум), 4. племените (злато, сребро, платина).
-неорганска хемија
Неорганска хемија користи сиРовине минералног порекла. Прозво Ресе киселине (сумпорна, азотна, фо сфорна) и амонијак. Затим се од њих производе средства за заштиту биља, вештача ђубрива, боје, лакови, емајл, фирнајз и други.
Сумпорна киселина се производи у металуршким комбинатима у Бору и Косовској Митровици. Фосфор на киселина производи се у Прахову (на бази увозних сировина фосфа та), Шапцу и Косовској Митровици. у Прахову је изграђена фабрика су перфосфата, једне од важних базно -хемијских материја за производњу вештачких ђубрива и детерџената. Амонијак се производи највише од земног гаса. Једини наш произвођач амонијака је азотара у Панчеву.
Основне сировине за производњу вештачких ђубрива су фосфорна ки селина, амонијак и калијумове соли. у Србији се производе азотна, фо сфорна и сложена (НПК) вештачка ђубрива. Она се производе у Прахову (фосфорна), Панчеву (азотна), Шапцу, Суботици, Новом Саду и Косовској Митровици.
-органска хемија
Органска хемија користи сиро вине биљног и животињског порекла, укључујући нафту (петрохемија), зем ни гас (гасохемија) и угаљ (карбохе мија). Производи органске хемије су основа у производњи вештачких вла кана, пластичних маса, лаке хемијске индустрије и фармацеутике.
-лака инустрија
Лака хемијска индустрија
Лака хемијска индустрија има ве Аики значај за развој националне еко номије. Због тога наша земља тежи да повећа ефикасност те индустрије преко унапређивања основних фак тора - образовања, капитала и техно логије.
-фармацеутска индустрија има неколико особености
Фармацеутска индустрија у Ср бији производи лекове углавном на бази увозних сировина, и по лицен цама водећих светских произвођача. Производни капацитети фамацеутске индустрије налазе се у Земуну („Гале ника“), Вршцу („Хемофарм”), Шапцу, Лесковцу, Зрењанину, Призрену и Суботици (ветеринарски лекови). До маћи произвођачи производе ре лативно мали број базнохемијских супстанци за фармацеутску индустр ију (оксите-трациклини, витамин С, екстракти лековитог биља), те се оне већином увозе.
