Fenomenologija Flashcards
Kakva je fenomenoloska metoda po svojoj sustini? Subjektivna ili objektivna?
Po svojoj prirodi je introdpektivna, dake subjektivna je, ali razlicita od Vuntove introspekcije.
Koji filozof je u novijoj filozofiji najznacajniji za razvoj fenomenoloske metode i sta je, po cemu, svrha ove metode?
Edmund Huserl je najznacajniji za razvoj fenomenloske metode.
Fenomenlogija je metoda koja se koristi za ispitivanje pojava iskustva onako kako je ono dato u covekovoj svesti.
- Sta je oredmet fenomenoloske metode po Huserlu?
Fenomenoloska psihologija ispituje psiholoske pojave u njihovom subjektivnom aspektu, nezavisno od njihove organske osnove i socijalnog konteksta
- Kojoj primenjenoj spsiholoskoj disciplini je frnomenolodks metoda posebno bliska i zbog cega?
klinička psihologija je disciplina kojoj je fenomenolodka metoda jako bliska, zbog toga sto se klinicki psiholozi interesuju za unutrasnji svet svojih pscijenata, a fenomenoloska metoda omogucava upoznavanje tog unutrasnjeg sveta.
Koristi se jos u psihijatriji i socijalnoj psihologiji
- Poreklo naziva fenomenoloske metode i dve osnovne karakteristike ove metode
Gecka rec fenomenon - pojava.
Dve osnovne karakteristike ove metode:
1. Primenjuje se na pojave svesti ( to pojave svesti cini legitimnim predmetom izucavanja psihologije, pa po tome fenomenoloski pristup suprotstavlja bihevijorizmu, prema cijoj definicji psihologija izucava ponasanje)
2. Fenomenoloska metoda karakterise se uzdrzavanjem od svih predubedjenja pri posmatranju i opisu pojava, ovde se radi o neposrednom, naivnom, slobodnom posmstranju pojava (po tome se razlikuje od klasicne introspekcije Vunta i Ticenera)
- Kako Mek Pod definise fenomenolosku metodu u psihologiji?
Izzdvaja 4 kljucne tacke
1) predmet fenomenolskog ispitivanja - opisivanja su pojave iskustva tj svesno dozivljene pojave
2) u fenomenoloskom posmstranju i opidivanju moraju se iskljuciti sve pretpostavke i predrsude, fnm opis mora biti nepristrasan
3) za razliku od Vuntove i Tičenerove introspekcije fnm metoda ne prihvata elementaristicko uverenje o prirodi psihickih procesa
4) psiholoska fnm nije psiholigija, vec uvod u psiholigiju. Izgradnja psihologije pociva na opisu fenomena, ali se taj svet mora prevazici
- Sta sve u iskustvu nalazi fenomenologija?
Fenomenoloska metoda opisuje svesno dozivljene pojave, onsko ksko se one u svetu neposredno javljaju
To je svet izolovanih zvukova, boja, dodira.. ali i svet opazenih celina i predmeta koji za nas imaju odredjeno znscenje. U sadrzaj iskustva ulaze i emocije, osecanja prijstnosti ili neprijstnosti, predstave, naknadne slike, iluzije, hslucinacije…
Osnovna karakteristika iskustva koje se ispituje fenomenoloskom metodom je ZNACENJE
- Zasto je za fenomenoloski pravac narocito vazna “disciplinovana aktivnost”
“stavljanje u zagradu” svih teorijskih shvatanja, uverenja, stavova, implicitnih pretpostavki, predubedjenja (ali ne i eliminisanje znacenja)
Na taj nacin se obezbedjuje da se svest fenomena sagleda u svom punom bogatstvu i čistoći
- Po kojim karakteristikama se fenomenoloska metoda razlikuje od klasicne introspekcije (vunt tičener)
- Fenomenoloskoj metodi ie strana idejs o elementsristickoj strukturi pojava koje ispituje
- U fenomenoloskom opisu se ne mogu eleminisati znacenja. Ova razlika lici na razliku izmedju oseta i opazaja
- Koji su osnovni Kelerovi prigovori klasicnoj introspektivnoj metodi?
- Tvrdnja da elementarni psihicki dozivljaji predstavljaju jedinu pravu vrstu iskustva i da je jedini posao psihologa “otkrivanje tog pravog iskustva”
- uverenje da karakteristike pravih culnih iskustva zavise samo od karakteristika perifernih drazi
Zbog toga klasicna introspekcija pruza nepotpuni, jednokratni i pristrasni opispojava i iskustva
- Koji nivo naucnog saznanja nam obezbedjuje fenomenoloska metoda u psihologiji i koji je put prevazilazenja ovog nivoa?
- fenomenloska metoda nudi desktipciju
- sledeci koraci su:
1. Formulisanje hipoteza
2. Provera hipoteza
3. Kontruisanje teorija - gestalt psihologija i teorija polja su primer ovakvog prevazilazenja deskripcije na osnovu fenomenoloske metode
- Sta je fm - fenomen i koju hipotezu su fnm studije fm - frnomena potvrdile?
fm - fenomen je opazanje prividnog pokreta
- kada se ispitaniku izloze jedna za drugom dve linije, jedna uspravljena a drugs polozena, i pritom se varira vremenski interval izmedju njihovog izlaganja, ispitanik moze da vidi:
1. Dve istovremeno prisutne linije - ako je interval suvise kratak
2. Pokret jedne linije ka drugoj - kada je vremenski interval nesto duzi
3. Dve linije koje se smenjuju - kada je vremenski interval jos duzi
Ovom studijom trebalo je potvrditi hipotezu o tome da neke okolnosti, spoljni faktori ( u ovom slucaju vremenski interval u kome ze pojavljuju razliciti objekti ) odredjuju hocemo li te objekte opaziti kao zasebne, kao celinu ili u pokretu
- Kojoj introspektivnoj metodi je po svojim kljucnim karakteristika fnm metods najslicnija? Zasto?
To je virsburska eksperimentalna introspekcija
- ne trazi se rasclanjivanje na elemente, vec se trazi globalan opis iskustva
- slicnost u pogledu oredneta ispitivanja, npr. Naknadne slike, predstave, tok mislene radnje, faze process misljenja, sadrzaja svesti prilikom misljenja
- Sta karakterise Sartrovo bavljenje sustinskim karakteristikama imaginacije? ( Predstava)
Sartr nije ovu pojavu uspitivao pomocu standardne naucno - empirijske metode ispitivanja uzorkom, kontrolisanim uslivima isputivanja ili standardizovanim upitnikom
Njegov postupak je frnomenlosko posmatranje i sagledavanje sustina jednog jedinog istrazivanja
Razlike izmedju predstava i opazaja:
Procesi na osnovu kojih nastaju predstave i opazaji se razlikuju zbog razlicitog odnosa prema objektu koji se opaza ili cija predstava nastaje
Kod percepcije postoji posmatranje objekta, kod imaginacije postoji kvazi posmatranje
Objekti imaginacije se ksrakterisu kao nepostojeci, odsutni
Imaginacija se karakterise spontanoscu i produktivnoscu u odnosu na svoj objekt dok percepcija ima nekreativni, pasivni karakter
- Razlike izmedju fnm spolja i fnm iznutra?
Fnm iznutra: sastoji se u posmatranju, analizi i opisu sopstvenog iskustva. Ta vrsta fnm u psihologiji pretstavlja oblik introspekcije
Fnm spolja: odnosi se na saznanje, dozivljaj iskustva druge osobe na osnovu spoljasnjih manifestacija unutrasnjih psihickih zbivanja. Ova metoda zove se metoda empatije, uzivljavanja
Svrha ove metode u klinickoj psih je razumevanje