Anticka Filozofija I Empirizam I Racionalizam

Question 1

1.Kakva su pitanja postavljali anticki filozofi u vezi duse?

Answer 1

Supstancijalna pitanja: sta je dusa? Od cega je sacinjena?

Question 2

2.Kako mozemo podeliti učenja antičkih filizofa o duši?

Answer 2

Mozemo ih podeliti na grupu materijalnih i idealisticnih tumecenja dusevnosti
1. Grcki materijalizam: dusa je osobena stvar u telu
Primeri: voda(Tales), vazduh(Anaksimen), neodredjena materija aperion (Anaximander), vatra (Heraklit), zemlja i vatra (Parmenid), atomi(Demokrit)
2. Metafizicari (Pitagora i Platon): dusa je nematerijalna supstanca u telu

Question 3

3. Sta cini najistaknutiji deo Demokritovog ucenja? Kakve atome je razlikovao?

Answer 3

Priznavao je samo materijalnu supstancu koja se sastoji od atoma, najmanjih, vecnih, nedeljivih delića, i praznog prostora medju njima.
Atome je razlikovao po velicini, polozaju, obliku
Atomi duse su maleni, glatki, u kretanju su brzi atomi vatre.

Question 4

4. Kako je Demokrit objašnjavao opažanje?

Answer 4

Smatrao je da se od predmeta odvjajau nekakve sličice, eidoli, koji prodiru u organe čula i pokreću atome duše.

Question 5

5. Kako se naziva Platonov filozofski sistem?

Answer 5

Objektivni idealizam
Sustina: prvobitna ideja se nalazi izvan subjekta

Question 6

6. Kakav je Platonov svet ideja?

Answer 6

Ideje su večne, nepromenljive i istinitije od fizičkog sveta. Fizički svet je samo nesavršena kopija sveta ideja.

Question 7

7. Kako je Platon raščlanio dušu?

Answer 7

Raščlanio je na tri dela:
1. Čulna
2. Čuvstvena
3. Racionalna, koja jedina pripada svetu ideja iz kog je nastala i u koji će se vratiti.

Question 8

8. Šta je racionalna spoznaja?

Answer 8

Racionalna spoznaja je sećanje duse na božanski svet ideja. Pošto je samo taj svet istinit, jedino racionalna spoznaja vodi putem istine.

Question 9

9. Koje je prvo delo u antičkoj filzofiji u potpunosti posvećeno psihologiji?

Answer 9

Aristotelova knjiga “O duši”

Question 10

10. Kako je Aristotel shvatao dušu?

Answer 10

Duša je forma tela, njegov aktivni izraz i način postojanja

Question 11

11. Kakav je stav Aristotel imao o materiji?

Answer 11

Materija je večna i neuništiva, ali je sama po sebi neodredjena i nekonkretna. To što je je uoblačava je forma, materija menja svoju formu.

Question 12

12. Koje slojeve je Aristotel razlikovao u ljudskoj dusi?

Answer 12

Aristotel je razlikovao tri sloja duševnosti:
1. Vegetativna duša (threptikon) - čine je biološki procesi rasta, hranjenja, razmnožavanja
2. Animalna duša (eisthetikon)- njene funkcije su osećanje, žudnja, kretanje
3. Aktivni um (logostikon). - funkcija je mišljenje, on predstavlja čistu formu koja nije samo individualna, nego i opšteljudska

Question 13

13. Koje zakone asocijalcije je Aristotel pokrio?

Answer 13

Aristotel je sećanje tumačio asocijacijama ideja. Otkrio je tri osnovna zakona asocijacije : zakon kontinuiteta, zakon sličnosti i zakon kontrasta

Question 14

14. Kako je Aristotel tumačio nastanak halucinacija?

Answer 14

Pod uticajem snažnih emocija, oseti nas za čas prevare. Tendencija ka iluzijama raste zajedno sa intenzivnošću emocionalnog doživljaja
Primer: kukavica u toku osecaja straha, a zaljubljeni tokom osećaja zaljubljenosti, zbog beznačajne sličnosti lica, kukavica misli da vidi neprijatelja, a zaljubljeni čovek voljenu osobu.

Question 15

U kom pravcu se razvijala psihologija nakon renesanse?

Answer 15

Najvazniji pravci bili su empirizam i racionalizam.

Question 16

16. Prema Dekartovom ucenju, koje dve supstance postoje?

Answer 16

Priznavao je dve odvojene supstance: 1. Materijalna, deljiva supstanca,u njoj deluju uzrocno - posledične zakonitosti
2. Duhovna - celovita, u njoj deluju zakonitosti slobode

Question 17

17. Kako je Dekart opisivao nerve?

Answer 17

Nerve je smatrao kao cevčice kroz koje prolazi žitka tečnost - spiritus. Naslutio je refleksnu aktivnost organizma pretpostavljajuci da se odvoja po semi:
Nadrzažaj čulnog organa => otvaranje cevi => kretanje spiritusa => misicna reakcija

Question 18

18. Kako je shvatao telo a kako dusu?

Answer 18

Dok je na telo gledao atomisticki, dusu je shvatao integralno.
Telo - savršena mašina kija se sastoji od delova, deluje u skladu sa mehaničkim zakonima.
Duša - jedinstvena celina koja doživljava, saznaje i želi, poseduje slobodnu volju i slobodno bira medju mogućnostima.
Epifiza je mesto interakcije duše i tela

Question 19

19. Koja osećanja je razlikovao Dekart?

Answer 19

Priroda osećanja je dvostruka: fiziološka i duhovna
6 osnovnih osećanja:
Začudjenost, ljubav, mržnja, želja, radost, tuga
Postoji više složenih osećanja

Question 20

20. Kako Spinoza vidi odnos duše i tela?

Answer 20

Spinoza je prihvatao samo jednu supstancu koja je istovremeno i materijalna i duhovna. Postojanje zavisi od te supstance koja je sama sebi uzrok.

Question 21

21. Kakvo je njegovo shvatanje čoveka, prirode i slobode?

Answer 21

Na prirodu i čoveka gledao je deterministički.
Sloboda je u spoznaji nužnosti.
U saznajnom procesu prvenstvo ima razum, potcenjivao je čulno iskustvo.
Do pravog saznanja (otkrivanja suštine) se dolazi intuicijom - takvo saznanje je istinito samo po sebi.

Question 22

22. Zašto se Spinoza smatra pretečom dinamičke psihologije?

Answer 22

Jer je pisao o osećanjima ambivalentnosti i o konfliktima.

Question 23

Kakvo je Lajbnicovo shvatanje odnosanduše i tela?

Answer 23

On je izgradio sistem objektivnog idealizma pod nazivom monadologija.
Celokuona stvarnost se sastoji od monada, nedeljivih, neuništivih, autonomnih bića, kao središta aktivnosti, odnosno samoaktivnosti. Razlikuje elemente materije i duha. Monade nisu u medjusobnoj interakciji, vec postoji sklad medju njima zasnovan na prethodnoj harmoniji.
Izmedju tela i duse nema interakcije. Telo i dusa su u skladu zbog prethodne harmonije medju monadama.

Question 24

24. Kako deluju monade?

Answer 24

Monade nisu aktivne usled spoljnih uzroka. Aktivnost prostiče iz njih samih. Medju njima nema nikakve interakcije, ne utiču jedna na drugu.

Question 25

25. Da li se monade po nečemu razlikuju?

Answer 25

Monade se rwzlikuju po opažanjima, koja su jasna ili nejasna:
1.Gole monade (fizicke stvari) imaju samo nejasna opažanja
2. Monade duše - imaju jasna opazanja, svesne su
3. monade duhovi na najvisem su nivou
Monade se razvijaju tako sto im se bistri svest i stoga je nesvesnost samo relativna i moze poststi svest

Question 26

26. Sa kojim filozofom je RACIONALIZAM doziveo vrhunac?

Answer 26

Imanuel Kant racionalizam i idealizam

Question 27

27. Kako je Kant objasnjavao saznanje? Koje su forme glavne?

Answer 27

Saznanje se oslanja na apriorne čulne i umne forme. Glavne čulne forme su prostor i vreme prostor i vreme nisu odrednice spoljasnjeg sveta vec izraz covekove prirode

Question 28

28. Kako je Kant delio stvsrnost?

Answer 28

1. Stvar po sebi (o njoj nista ne znamo) numen
2. Svet pojava (sadrzaj iskustva) fenomen
   Svet pojava ne odrazava svet kakav je sam po sebi vec stvarnost kakva je za nas.

Question 29

29. U cemu je narocita zasluga Kanta za psihologiju?

Answer 29

Psiholoske teorije koje govore o apriprnim principima i ciniocima opazanja i misljenja
Covekovo JA kao fenomen u ljudskoj svesti koji je “stvar po sebi”

Question 30

30. Kakvo je shvatanje Loka o covekovoj dusi?

Answer 30

Covekova dusa je tabula rasa ili neispisana tabla na kojoj se otiskuju iskustva
Njegovo gledanje na dusevnost bilo je izrazito elementaristicko.
Osnovne jedinice dusevnosti su ideje.

Question 31

Kakve ideje je razlikovao Lok?

Answer 31

Jednostavne i kompleksne
Jednostavne - osecanja i predstave - jedinstvene je nemoguce rasclaniti na prostije
Kompleksne ideje su sastavljene od jednostavnih, njihovimnrasclanjivanjem mozemo dobiti jednostavne

Question 32

Gde je Lok video izvoriste ideja?

Answer 32

Izvoriste ideja je dvostruko: senzacija i refleksija.
Senzacija - culno iskustvo
Refleksija - unutrasnje iskustvo koje omogucava poznavanje sopstvenih procesa, pruza nam ideje o idejama.
Senzaciija =» refleksija

Question 33

33. Kakve kvalitete imaju jednostavne ideje?

Answer 33

Primarne i sekundarne kvalitete
Primarni kvaliteti pripadaju predmetima (oblik, kretanje)
Sekundarni zavise os subjekta, s objektivnog stanovista nisu isto sto i sa subjektivnog (boja, miris)

Question 34

34. Koje asocijacije je Lok razlikovao?

Answer 34

1. Simultane
2. Sukcesivne
   Asocijacije povezuju ideje na razlicite nacine