ekologija mikroorganizama Flashcards
zemlja
najviše mikroorg se nalazi u zemlji. ona je njihov najbogatiji rezervoar. mikroorg poseduju veliki broj enzima i zato imaju veliku metaboličku aktivnost. takva njihova aktivnost čini zemlju plodnom. u zemlji borave i neki koji su uzročnici zaraznih bolesti
voda
čista izvorska voda je nepogodna sredina za mikroorg. kada voda sadrzi organske materije postaje relativno pogodna. u prirodnim površinskim vodama koje sadrže organske materije nalazi se veliki broj raznih vrsta mikroorg. u vodu mogu dospeti i mikroorg uzročnici zaraznih bolesti. higijenska vrednost vode procenjuje se na osnovu nalaza mikroorg koji su prisutni u izmetu ljudi i životinja
vazduh
mikroorg u vazduhu se ne mogu razmn jer je to nepogodna sredina. u vazduhu se stalno nalazi malo broj mikroorg. vazduh zatvorenih prostorija sadrzi veći broj mirkoba. najčešće dospevaju u vazduh prašinom. mikroorg sa ljudi dospevaju u vazduh preko kapljica sekreta gornjih disajnih puteva i usta prilikom kašljanja, kijanja, govora i izdisanja. to su fligeove kapljice. posle kraćeg vremena u vazduhu kapljice padaju nq pod predmete prašinu…
hrana
brojne namirnice predstavljaju povoljnu sredinu za mikroorg. najpogodnije su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, kremovi, sladoledi… preko njih čovek se inficira uzročnicima mnogih zaraznih oboljenja. neki se namerno unose u hranu kao sto su laktobacili za kiseljenje mleka
biljke
razne vrste mikroba se nalaze na biljkama. ugl su nepatogeni a patogeni dospevaju preko zagadjene vode i djubreta
životinje
one su veliki rezervoar raznih vrsta mikroorg. najveći broj čini njihovu normalnu floru ali su prisutni i patogeni mikroorg. za zarazne bolesti od najvećeg su interesa insekti koji se kontaminiraju patogenim mikrobima od kojih ne oboljevaju već ih prenose na ljude
mikroflora i mikrofauna
bakt dospevaju na coveka preko vode, hrane, zemlje, vazduha, biljaka, životinja i drugih ljudi. čovek nije pogodna sredina za životni razmn mikroorg. neki su se adaptirali na coveka tako da su njegova stalna flora a pored takvih čovek dolazi u kontakt i sa brojnim vrstama prolazne flore
koza
na površinu ljudske koze dospevaju brojne vrste mikroorg iz zemlje, vazduha i vode. najveći broj pripada prolaznoj flori. medju vrstama stalne flore najčešće su bakt iz toda mikrokokus i stafilokokus. neki od stalnih stanovnika koze produkuju antibakterijske sups koje onemogućavaju naseljavanje koze drugim nepatogenim i uslovno patogenim bakt. pored njih na vlažnim delovima se javljaju gljive ugl kandida a nekad i dermatofiti
nos i nazofarinks
udisanjem vazduha kroz nos unose se razne vrste mikroorg u disajne puteve. oni se ugl zadržavaju u gornjim partijama disajnih puteva tako da su pluća zdravih ljudi uvek sterilna. nos naseljavaju najčešće nepatogene bakt streptokoke, stafilokoke i najserije
digestivni trakt
usna šupljina je pogodna sredina. njihov broj se tokom dana menja. najbrojnije su ujutru pre doručka jer se tokom noći namnoze. tokom dana broj im se smanjuje jer se gutanjem hrane odstranjuju iz usta. pljuvackom se izbacuje u spoljnu sredinu veliki broj mikroorg. normalnu floru usta cine bakt, gljive i protozoe. naslage organskih materija na površini zuba pogodna su mesta za adherisanje bakterija. organi za varenje su u pojedinim delovima pogodna sredina za mikroorg. u debelom crevu je najviše koliformnih bakt. prisutni su i neki enterovirusi u neke vrste ameba.
krv i tkivo
normalno se ne nalaze nikakvi mikroorg jer su to sterilne sredine. u njih mogu dospeti mikrobi prilikom oštećenja sluznica, koze, vadjenja zuba… mikroorg koji dospeju tu odbrambene snage zdravog org brzo savladaju
