Asocijacionizam Flashcards

1
Q

Od koga potiče učenje o asocijaciji ideja

A

Od Aristotela

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

3 pravila smenjivanja ideja po Aristotelu

A
  1. Dodir u vremenu i prostoru
  2. Sličnosrt
  3. Kontrast
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Ko se pored Aristotela bavio asocijacijom ideja

A

Engleski empiristi

Hobs, Lok, Berkli, Hjum, Mil

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Kakve asocijacije su izučavali empiristi

A

uglavnom asocijacije po dodiru

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

2 vrste asocijacija prema Milsu

A
  1. Simultane

2. Sukcesivne

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Simultane asocijacije

A

Značajne su za problem opažanja, odnosno za to kako se osećaji asociraju u opažajnu celinu
Odnose se na dodir u PROSTORU

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Sukcesivne asocijacije

A

Značajne za objašnjavanje misaonih procesa

Odnose se na dodir u VREMENU

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Koji sve članovi mogu sačinjavati asocijativni niz

A
  1. Osećaji se mogu asocirati u celinu opažaja
  2. Opažaji objekta X može asocijativnim putem izazvati ideju Y, pošto su X i Y nekada bili zajedno u iskustvu
  3. Ideja X može izazvati asocijativnim putrm ideju Y
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Asocijacije po dodiru

A

Asocijacije po dodiru ponavljaju ranija iskustva i imaju spoljašnju vezu, odnosno ideje su povezane jer su se zajendo javile u iskustvu

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Asocijacije po sličnostu

A

Donose novinu, 2 ideje su po prvi put zajedno u svesti i veza im je unutrašnja, odnosno ideje su povezane zbog njihovog sličnog sadržaja

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Šta se sve može objašnjavati asocijacijama

A
  1. Pamćenje i sećanje
  2. Proces učenja - asocijacionističke teorije učenja
  3. Intelektualni procesi - asocijacionizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Karakteristike asocijacionizma po Andersonu i Baueru

A
  1. Konekcionizam
  2. Redukcionizam
  3. Senzualizam
  4. Mehanicizam
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Konekcionizam

A

ideje se povezuju zato što su bile date zajendo u prethodnom iskustvu

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Redukcionizam

A

složene ideje se mogu raščlaniti na jendostavne

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Senzualizam

A

Jednostavne ideje su jednostavni nestruktuirani osećaji

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Mehanicizam

A

složene ideje su suma svojih delova, nastaju na osnovu sabiranja tih delova

17
Q

Hemizam

A

Isticao ga je Mil
Psihički elementi međusobno spojeni daju kavlitativno nove tvorevine
Drugačije se zove mentalna hemija

18
Q

kakav je asocijacionizam razvijen u bihejviorizmu

A

konektivistički, redukcionistički, mehanicistički

19
Q

Pokušaji svođenja asocijacija sličnosti na princip dodira

A
  1. Ideje su slične zato što imaju izvestan broj identičnih elemenata
  2. Zajednički apstraktni prinicip - Džems
  3. Zakon učestalosti - Mil
20
Q

2 ideje su slične zato što imaju izvestan broj identičnih elemenata

A

abCD CDef
vidimo da ove dve ideje imaju zajednički element CD, asociranje dveju ideja vrši se na osovu tog deimičnog identita, na osnovu dodira

21
Q

Zednički apstraktni princip

A

Apstraktni princip izdvojen je u ideji A i na neki način postoji u svesti sve dok se ne avi i slična ideja B
To postojanje zajedničke apstraktne ideje pruža doživljaj sličnosti

22
Q

Zakon učestalosti

A

naviknuti smo da slične stvari vidimo zajedno

23
Q

Ko nije priznavao asocijacije po sličnosti kao posebnu vrstu

A

Hobs, Hartli, Džejms MIl

24
Q

Glavna razlika između asocijacija po dodiru i asocijacija po sličnosti

A

to što su asocijacije po sličnosti produktivne a ne reproduktivne

25
Q

Svođenje asocijacija po kontrastu na princip dodira

A
  1. Suprotne ideje su samo ektremni slučajevi jedne iste klase
    2, Suprotnosti su često asocirane u govoru, pa onda postoji verbalni dodir izmešu suprotnih ideja
26
Q

Ko i zašto ovodi termin sekundarnih zakona

A

Tomas Braun

Kako bi se dobio odgovor na pitanje zašto se uz ideji A javlj baš ideja B, a ne ideja c,d,e,f…

27
Q

Kako se drugačije zovu karakteristike asocijacija po Andersonu i Baueru

A

Metasvojstva

28
Q

Kako se drugačije zovu sekundarni zakonu

A

Kvanititativni

29
Q

Sekundarni zakoni

A
  1. Trajnost iskustva
  2. Živost iskustva
  3. Učestalost
  4. Skorašnjost, svežina utiska
  5. Postojanje alternativnih, interferentnih asocijacija
  6. Konstitucionalne razlike između individua
  7. Emocionalni činioci
  8. Organska stanja
  9. Prethodne životne navike i način mišljenja
30
Q

Trajnost iskustva

A

Koliko se duže zadržavamo na predmetima utoliko se potpunije možemo pouzdati u svoje buduće sećanje na njih

31
Q

Živost iskustva

A

Delovi jednok toka iskrsavaju snažnije i asocirani su ćešće ukoliko su početna osećanja bila življa

32
Q

Učestalost

A

Delovi svakog toka su lakše sugerisani u stepenu u kome su češće obnavljani

33
Q

Asocijacionizam u sećanju

A

Pokušaj reprodukcije odsutne ideje - Džejms
Model traganja koji sadrži osnovna svojstva predmeta za kojim tragamo - Dunker
Napor sećanja - Džejms