2. deo 2. odgovaranja Flashcards
Sta su biomakromolekuli?
Biomakromolekuli su veliki, slozeni molekuli kojima se prepisuju najznacajnije uloge u celiji
Koje su dve najbitnije klase biomakromolekula?
To su nukleinske kiseline: dezoksiribonukleinska (DNK) i ribonukleinska (RNK) i proteini
Cime se bavi molekularna biologija?
Molekularna biologija se bavi strukturom i ulogom proteina, nukleinskih kiselina i drugih biomakromolekula, bavi se povezanoscu njihove strukture i uloge, kao i njihovim medjudejstvima.
Cime se bavi molekularna biotehnologija?
Molekularna biotehnologija se zasniva na mogucnost manipulisanja genetickim materijalom radi daljeg unapredjivanja bioloskih nauka, medicine, veterinarstva, farmaceutske tehnologije, poljoprivrede, sumarstva i drugih oblasti ljudskih delatnosti
Kako se nazivaju osnovne jedinice gradje DNK i RNK?
Nukleotidi
Kako se nukleotidi nazivaju kod DNK, a kako kod RNK?
Od cega su nukleotidi sagradjeni?
Nukleotidi sagradjeni su od jedne azotne baze, jedne pentoze i jedne fosfatne grupe (-PO4)
Kako se dele Azotne baze i koje spadaju u nukleinske kiseline?
Koje azotne baze ulaze u sastav DNK a koje u sastav RNK?
Azotne baze dele se na purinske i pirimidinske azotne baze.
Medju purinskim azotnim bazama koje ulaze u sastav nukleinskih kiselina su:
adenin (A) i guanin (G).
Medju pirimidinskim azotnim bazama koje ulaze u sastav nukleinskih kiselina su:
timin (T), citozin (C) i uracil (U)
U sastav DNK ulaze azotne baze A, G, T i C, dok u sastav RNK ulaze A, G, U i C
Kakva je pentoza u sastavu DNK, a kakva u sastavu RNK?
Pentoza u sastavu DNK je 2-dezoksiriboza, a u sastavu RNK riboza
Kako izgledaju molekuli nukleinskih kiselina i sta se nalazi na krajevima molekula?
Molekuli nukleinskih kiselina mozemo zamisliti kao lanac u kojima je jedna karika nukleotid, s tim da se DNK sastoji od dva a RNK od jednog lanca. Nukleotidi su medjusobno povezani kovalentnin vezama izmedju fosfatne grupe jednog i pentoze drugu nukleotida u nizu. Zato se kaze da fosfatne grupe jednog i pentoze drugu cine okosnicu polinukleotidnog lanca.
Na jednom od krajeva lanca uvek se nalazi slobodna fosfatna grupa vezana za
5-ugljenikov atom pentoze i taj kraj je oznacen kao 5-kraj polinukleotidnog lanca.
Na drugom kraju nalazi se slobodno hidroksilna (-OH) grupa vezana za 3-ugljenikov atom pentoze i taj kraj se naziva 3-kraj lanca.
Kako izgleda sekundarna struktura nukleinskih kiselina i kako je gradjena?
Sekundarnu strukturu otkrili su 1953. godine Votson i Krik, objavljujuci model dvolanvane zavojnice. Sekundarna struktura DNK sastoji se od dva spiralna polinukleotidna lanca, koji cine molekul DNK, koji su uvijeni udesno jedan oko drugog. Oni se prostiru antiparalelno, sto znaci da se naspram 5-kraja jednog lanca nalazi 3-kraj drugog. Naspram purinske baze u jednom lancu nalazi se pirimidinska baza u drugom, i to uvek naspram A se nalazi T, naspram G nalazi se C. Dva lanca povezana su vodonicnim vezama izmedju naspramnih baza. Baze A i T medjusobno su povezane sa dve, a G i C sa tri vodonicne veze. Ta razlika u bazama naziva se komplementarnost i ona je osnovni princim na kome se zasniva sekundarna struktura. Sve sto smo rekli za DNK vazi i za RNK, sem sto umesto timina (T) koristimo uracil (U), pa su komplementarne baze sada A i U, odnosno G i C
Sta je tercijarna struktura DNK i koja je njena funkcija.
Tercijalna struktura DNK predstavlja savijanje DNK duzinski, zato sto duzina dnk mnogostruko premasuje precnik celije. Tercijarna struktura takodje i obezbedjuje funkcionalnost ove struktura DNK tako se za DNK vezuju razni proteini.
Sta su hromozomi?
Hromozomi su tvorevine karakteristicnog oblika koje se pojavljuju u jedru eukariotskih celija samo tokom celijske deobe.
Sta je hromatin, kako nastaje i koja je njegova funkcija?
U periodu izmedju dve celijske deobe hromozomski materijal, hromatin, rasprostranjen je po celom jedru kao difuzna masa, da bi se tokom celijske deobe kondenzovao gradeci hromozome ciji je broj u jednoj celiji, po pravilu, karakteristican za vrstu organizma.
Kako delimo proteine za koje se vezuje DNK u hromatinu, za sta sluze i kako izgledaju?
Analize su pokazale da je DNK u hromatinu vezana s proteinima koji se mogu svrstati u Histone i Nehistonske proteine hromatina. VAzna uloga u odrzavanju strukture hromatina pripisuje se histonima.
Histoni su grupa malih pozitivno naelektrisanih proteina. Zahvaljujuci naelektrisanju cvrsto se vezuju za DNK, koja nosi negativno naelektrisanje fosfatne grupe, i omoguju njeno pakovanje u jedro.
Ko je prikazao protok genetickih informacija kroz generacije i kroz celiju sledecom semom i koje godine?
Frensis Krik 1958. godine.
Sta je Frensis Krik svojom semom objasnio?
Sema, koju je Frensis Krik napravio, pokazuje da se molekuli dnk, ciji su pojedini delovi oznaceni kao geni, pre svake celijske deobe udvajaju u procesu replikacije (DNK -> DNK). Replikacija DNK se odvija na nacin koji obezbedjuje da, p[osle celijske deobe, cerke-celije dobiju identican skup naslednih informacija kakav je imala roditeljska celija.Prikazana sema pokazuje da se geneticka informacija prenosi kroz celiju - od DNK, gde je zapisana do proteina, koji ce je ostvariti. U prenosenju geneticke informacije kroz celiju kljucnu ulogu imaju molekuli RNK i procesi transkripcije (prepisivanja) i translacije (prevodjenja).U procesu transkripcije na DNK kao matrici sintetisu se molekuli RNK koji su verne kopije pojedinih gena (DNK -> RNK). Istovremeno, molekuli RNK predstavljaju matrice na kojima ce se u procesu translacije sintetisati proteini (RNK -> protein). Transkripcija i Translacija su datkle procesi u kojima se geneticka informacija, sadrzana u strukturi DNK, prevodi u strukturu proteina, od kojih ce zavisiti sve strukturne i funkcionalne karakteristike jedne celije