Uvod u mikrobiologiju Flashcards
Šta je mikrobiologija?
Mikrobiologija (od grčkih reči: mikros - mali, bios -
život, logos - nauka) je nauka nastala iz botanike i
zoologije.
Proučava organizme koji su premali da bi se videli
golim okom, tj. mikroorganizme.
Antoni van Levenhuk
Poznat je kao „otac mikrobiologije“, rođen je 1632. godine
u holandskom gradu Delftu, kao sin izrađivača korpi.
Najpoznatiji je po izumu prvog mikroskopa. Njegovi
mikroskopi izrađivani su od srebrnih i bakarnih metalnih
okvira sa ručno brušenim sočivima. Mikroskopi koji su
sačuvani do danas imaju moć povećanja do 275 puta.
///
1674. год званично се установљују МО мопоћу једног од његових микроскопа
Sta je Levenhuk posmatrao ?
Levenhuk je bio prva
osoba koja je posmatrala
i opisala jednoćelijske
organizme, mišićno tkivo,
bakterije, spermatozoide
i protok krvi u
kapilarima.
Prvi susret coveka sa mikrobiologijom
U mnogim zapisima starih kultura poput kineske,
asirske, vavilonske, egipatske, ostali su prvi pisani
tragovi o svetu mikroorganizama, odnosno o bolestima koje
su tada harale. Misao o postojanju nevidljivih bića
počela se javljati pri pokušaju da se objasne uzroci
zaraznih bolesti. Tako je još Hipokrat (VI vek p.n.e)
pretpostavio da zarazne bolesti izazivaju živa bića.
Luj Paster
Za njegovo najkorisnije
otkriće smatra se
vakcina protiv besnila.
Još jedan izuzetno
koristan pronalazak je
sterilisanje
laboratorijskog posuđa
i tečnosti osetljivih
na visoke temperature
(pasterizacija).
Robert Koh
Koh je koristio napredne
tehnike za analizu
bacila. Uveo je bojenje
bakterija i kultivisanje
na čvrstim podlogama. Ovo
ga je dovelo do otkrića
bacila tuberkuloze, što
je bilo veoma značajno,
jer je tada to oboljenje
bilo uzrok svake sedme
smrti.
Aleksandar Fleming
Fleming je otkrio
da filtrat kulture
gljive Pencillium
notatum ubija razne
bakterije.
Zahvaljujući njemu
započela je nova
era antibiotika.
Dimitri Ivanovski
Ivanovski je prvi dokazao da se filtrabilni agensi,
uzročnici mozaične bolesti duvana, nalaze u profiltriranoj
tečnosti.
Ti filtrabilni uzročnici zaraze
nazvani su virusi. Kasnije se
došlo do saznanja da su virusi
striktni intracelularni paraziti.
Uvođenje bakterioloških filtara značajno je doprinelo
otkrivanju virusa. Ustanovljeno je da neki mikroorganizmi
prolaze kroz filtere koji zadržavaju bakterije i da se ne
mogu mikroskopom videti.
Podela mikrobiologije prema mikroorganizima i bakterijama koje proucavaju
BAKTERIOLOGIJA – IZUČAVA BAKTERIJE
VIRUSOLOGIJA – IZUČAVA VIRUSE
MIKOLOGIJA – IZUČAVA GLJIVE
PROTOZOOLOGIJA – IZUČAVA PROTOZOE
HELMINTOLOGIJA – IZUČAVA CRVE
ENTOMOLOGIJA – IZUČAVA ZGLAVKARE
Podel aprema metodama i ciljevima rada
POLJOPRIVREDNA MIKROBIOLOGIJA I PARAZITOLOGIJA
INDUSTRIJSKA MIKROBIOLOGIJA I PARAZITOLOGIJA
VETERINARSKA MIKROBIOLOGIJA I PARAZITOLOGIJA
MEDICINSKA MIKROBIOLOGIJA I PARAZITOLOGIJA
MIKROBIOLOGIJA I PARAZITOLOGIJA NAMIRNICA
Медицинсла микробиологија
Medicinska mikrobiologija je nauka koja proučava
mikrobiološke agense koji su uzročnici bolesti ljudi,
biološke prenosioce uzročnika bolesti, odnos
čovek-uzročnik bolesti, faktore koji povoljno ili
nepovoljno deluju na uzročnike, mogućnosti za odbranu
od uzročnika i prenosilaca, mikrobiološke dijagnostičke
procedure, mogućnosti za lečenje i zaštitu itd.
Krajnji cilj mikrobiologije
Krajnji cilj mikrobiologije jeste iskorenjivanje
zaraznih bolesti i saniranje čovekove biološke sredine
Epidemiologija
Epidemiologija zaraznih bolesti je mlada biološka
nauka koja se razvila iz mikrobiologije. Ona
proučava faktore i uslove za nastanak zaraznih (i
nezaraznih) bolesti. Takođe, prati učestalost
svakog oboljenja u populaciji i registruje broj
smrtnih slučajeva.
Паразитиологија
јесте наука која се бави проучавањем протозоа и хелминта
Sta omogucava epidemiologija
Informacije koje pribavlja ova nauka omogućavaju
da se svaka zarazna bolest prati i procenjuje
rizik po zdravlje, kako bi se na vreme mogle
preduzeti odgovarajuće mere u sprečavanju i
suzbijanju oboljenja.
