Uvod, Strukturalizam, Funkcionalizam, Gestalt, Bihejviorizam, Psihoanaliza

Question 1

Koji su teorijski, a koji praktični zadaci psihologije?

Answer 1

Cilj teoretskog istraživanja je upoznati psihičku stvarnost. Treba odgovoriti na pitanja: Šta? Kako? Zašto?
Praktični zadatak sastoji se u primenjivanju teorijskog psihičkog istraživanja radi boljeg obavljanja raznih delatnosti

Question 2

Koja se dva razdoblja mogu razlikovati u razvitku psihologije?

Answer 2

Prva faza, od početka interesovanja za psihičke pojave, do sredine 19og veka (vezuje se za filozofiju, Platon, Aristotel… preteča psihologije).
Druga faza od 19og veka do danas, Vunt- fiziolog, osnovao prvu laboratoriju za psihološke eksperimente, takodje, važan doprinos u ovom periodu- hemija i fizika.

Question 3

U čemu je značaj teorije za psihologiju, kao i za svaku nauku?

Answer 3

Teorijski značaj je u tome što nam otkriva novo i daje saznanje o jednom delu stvarnosti, o psihičkim pojavama ili o psihičkoj stvarnosti. Od značaja je za druge nauke, pre svega društvene, pružajući obaveštenja o psihičkom životu, procesima opažanja, mišljenja i motivacije.

Question 4

Na koje elemente pravac strukturalne psihologije svodi psihičke pojave?

Answer 4

Oseti, njihove reprodukcije (predstave), i jednostavna osećanja.
Po strukturalistima, ovi najjednostavniji elementi mogu svesti sve vrste psihičkih pojava po zakonu asocijacije.

Question 5

Koji princip naglašava geštaltistički pravac?

Answer 5

Oni naglašavaju da su sve psihičke pojave nedeljive, objašnjavaju da se opažaji ne mogu objasniti asocijacijama oseta ili njohovim reprodukcijama.

• Sasvim suprotno od struktrualista.

Question 6

Šta kritikuju i za šta se zalažu bihevioristi?

Answer 6

Kritikuju strukturaliste, prvobitno zbog toga što oni misle da je osnovna psihološka metoda introspekcija (samoposmatranje), dok bihejvioristi smatraju da psihologija mora isključivo da posmatra spoljno ponašanje, da bi bila nauka.

Question 7

Na šta prvenstveno obraćaju pažnju dinamički principi u psihologiji?

Answer 7

Ističu značaj nesvesnih pokretača ljudske aktivnosti. Najpoznatiji dinamički pravac - Frojdova psihoanalitička teorija, pokretači ljudskog ponašanja su nagoni, a naročito seksualni nagoni, čijeg delovanja, uglavnom, ljudi nisu ni svesni.

Question 8

Objasnite princip mehanicizma. Kako to da je on našao svoju primenu u proučavanju čoveka?

Answer 8

Oni smatraju da se sve, pa i čovek, može podeliti na delove i pojedinačno analizirati. Čovek je skup delova koji čini savršenu celinu.

Question 9

Zbog čega je sat upotrebljen kao model koji reprezentuje fizički univerzum?

Answer 9

Upotrebljen je sat jer on predstavlja najsavršeniju celinu koja je sastavljena od pojedinačnih delova gde se svaki može analizirati.

Question 10

Na koji način Dekatrovo stanovište po pitanju odnosa tela i uma razlikuje od ranijih tumačenja?

Answer 10

Zato što je Dekart dalje išao u istraživanjima i postavio da je centar u mozgu EPIFIZA - mesto gde je duša smeštena.

Question 11

Na koji način Dekart pravi razliku između različitih kategorija misli?

Answer 11

Jedna kategorija je jednostavnija jer dolazi do jednostavnih opažaja iz spoljašnje sredine, dok druga kategorija predstavlja posledicu procesa razmišljanja i nastaju misli i ideje koje su nezavisne.

Question 12

Definišite pozitivizam, materijalizam i empirizam. Kakav je doprinos svakog pojedinačnog stanovišta u razvoju savremene psihologije?

Answer 12

Pozitivizam: Naučna doktrina koja prepoznaje samo prirodne fenomene, odnosno činjenice koje možemo objektivno da posmatramo.
Materijalizam: Naučna doktrina koja sve svodi na materijano (pa čak i mozak) i to ispituje.
Empirizam: Naučna doktrina koja se bavi proučavanjem načina kojim dolazimo do zaključaka i znanja, koje dolazi iz našeg iskustva.
Zajednički njihov doprinost je upravo to što imaju različita gledišta i teme i načine tumačenja. Ta razlika je dala za ishod upravo to da razmišljanja na razne teme napreduju.

Question 13

Kako je psihofizika uticala na razvoj psihologije?

Answer 13

Ona definiše kontakt spoljnog sveta (oseta, stimulusa) i naše svesti. Uvela je nove metode u istraživanjima koje su vezane za psihologiju, kao i to da je dala nova znanja o našem kontaktu sa spoljašnjom sredinom.

Question 14

Navedite Lokovu definiciju empirizma. Obrazložite odnos između pojmova senzaija i refleksa, jednostavna i složena ideja.

Answer 14

Lokova ideja empirizma je takva da nepostoji znanje pre iskustva. Deli mišljenje sa Aristotelom da je čovek Tabula rasa (Blank slate), dok ne dodje do iskustva.
Direktan protivnik racionalizma.

Senzacija: Iskustvo koje dolazi iz naše okoline i dostupno je čulima.
Refleksija: Iskustvo koje nije dostupno čulima, koje je na višem nivou i u koje je kao rezultat procesa mišljenja uključeno više prostijih iskustava.

Jednostavna ideja: Nastaje kombinacijom senzacija, dolazi do njih nakon elementarnih čulnih procesa.
Složena ideja: Nastaje kombinacijom refleksija, kombinacijom više iskustava i različitih moždanih procesa.

Question 15

Šta je to mentalna hemija i na koji način je ovaj pristup u vezi sa tvrdnjom da ljudski um funkcioniše poput mašine?

Answer 15

Mentalna hemija je pravac koji govori o tome da je najbolje imati jednu kompleksnu ideju koja je nastala kao mešavina više različitih, kao njen produkt. Ovaj pristup govori i daje tvrdnju tome da je ljudski um poput mašine, jer u toj teoriji mi imamo da je on sastavljen iz više delova koji čine funkcionalni skup. Vrlo je slično stanje i sa ovom teorijom.

Question 16

Uporedi pozicije Džejmsa Mila Ii Džon Stjuart Mila po pitanju tumačenja i shvatanja prirode uma. Čije je stanovište imalo dalekosežniji uticaj u psihologiji?

Answer 16

Džejms Mil je imao stav da je um -pasivan- i da se na njega vrše uticaji iz spoljašnje sredine.
Džon Stjuart Mil se nije slagao i rekao je da je um -aktivan- i on je centralna figura u asocijativnom toku. Uticaj je jednak. Preko prve smo više naučili o uticajima iz spoljašnje sredine, a preko druge o mogućnostima uma.

Question 17

Šta razlikuje Dejvid Hartijevo učenje od drugih empirista i asocijacionista, kako je Hartli objašnjavao asocijacije?

Answer 17

Njegovo definisanje asocijacija je takvo da, pored vremenskog dodira, važno je i na koji način se one ponavljaju i tako je izveo zakon repeticije. To ga razlikuje od drugih asocijacionista. Pomoću nje se trudio da objasni proces mentalnih aktivnosti. (Repeticija - Asocijacija, jedna od njih automatski priziva onu drugu).

Question 18

Objasnite kako je naučni razvoj fiziologije u kombinaciji sa Britanskim empirizmom doveo do stvaranja nove nauke- psihologije?

Answer 18

• Početak Britanskog empirizma počinje od Džon Loka. U svom poznatom radu (Ogled o ljuskom razumu) ističe ideju o tome na koji način čovek stiče znanje. Smatra da ne postoje urođene ideje, tj. da se čovek ne rađa sa idejama kako dolazi na svet. Kasnije priznaje da neke ideje izgledaju kao urođene, s obzirom da čovek ne može da se seti najranijeg detinjstva kada ih je posedovao. Razlikovao je dve vrste iskustava – jedno dolazi od čulnih senzacija, drugo iz mišljenja. Kombinacija čulnih elemenata daje potpunu sliku o psihičkom životu.

Question 19

Iz kojih razloga je eksperimentalna psihologija nastala baš u Nemačkoj, a ne negde drugo?

Answer 19

Zbog reformatorskog i inovativnog pristupa nauci- indukcionizma (empirijsko istraživanje posebnih slučajeva i stvarnje teorija) nasuprot dedukcionizmu (opšte zakonitosti se primenjuju na pojedinačne slučajeve) koji je bio zastupljen u ostatku Evrope. Takođe imamo i situaciju u kojoj je u ostatku Evrope vladala konzervativna atmosfera po pitanju načina ispitivanja i istraživanja duše, više crkveno orijentisana, dok je u Nemačkoj vladala baš suprotna atmosfera.

Question 20

3. Zbog čega smatramo Vunta, a ne Fehnera ocem psihologije?

Answer 20

Fehnerov doprinos u psihologiji svakako nije zanemarljiv (u polju psihofizike) ali je Vunt je u mnogo većoj meri doprineo popularizaciji i institualizaciji psihologije (osnivanjem časopisa, osnivanje laboraorije, uvođenjem katedre, komuniciranje sa naučnicima iz srodnih nauka).

Question 21

Kakva je razlika između interne i eksterne percepcije, šta je to apercepcija?

Answer 21

Aprecepcija- uklapanje različitih, izdvojenih elemenata u smislene celine.
Internapercepcija- posmatranje sopstvenih mentalnih procesa i stanja.

Question 22

Kako je pojam apercepcije u vezi sa učenjem Džejmsa Mila i Džon Stjuart Mila?

Answer 22

Džejms Mil je bio zagovornik pasivnog uma, po njemu psihički procesi su samo lanci asocijacija i odvijaju se van ljudske svesti, mimo znanja (takav način uklapanja celina); dok je Džon Stjuart Mil bio zagovornik kreativne sinteze po kojo naš mozak sam sklapa proste ideje, aktivno učestvujući u tome, i sklapa nove, složenije celine.

Question 23

Uporedite Tičenerov i Vuntov pristup psihologiji?

Answer 23

Tičener je proveo neko vreme u Vuntovoj laboratoriji i preneo Vuntovo nasledje u Ameriku gde postaje prvi predstavnik strukuralizma. U Americi osniva svoju laboraoriju i dobija mesto na univerzitetu i do kraja života zastupa Vuntove stavove (strukturalizam).

Question 24

Šta je to stimulus greška (greška draži) i može li se ona izbeći?

Answer 24

Greška draži- subjekti pogrešno daju smisaone karakteristike objektu o kome misle, umesto svesnom procesu. Korišćenje stimulusa o kojima nemamo predznanja.

Question 25

Kako biste sumirali doprinose i glavne kritike strukturalističke psihologije?

Answer 25

Doprinosi: Strukturalizmom je otpočeo prvi period odvajanja psihologije od filozofije i njeno profilisanje kao nezavisne nauke. Zbog nje je njen osnivač Vilhelm Vunt osnovao prvu laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju. Donela je znanja iz strukturalističkog ugla svesti. Zbog mogućnosti kritike na njen račun, nastali su novi pravci koji su još dopunili psihologiju kao nauku. Tičener je počeo širiti strukturalističke ideje po Americi, pa samim tim i novi vid psihologije kao nauke.

Kritike: Kantova kritika- kritika introspekcije u empirijskom istraživanju./Introspekcija je kritikovana jer nema dovoljno dobru osnovu za dalji razvoj empirijske psihologije i da je nepouzdan metod./Veštački uslovi istraživanja u kojima se svesni proces neprirodno razbija na sastavne delove.

Question 26

Kojim aspektima svesnog uma se bavi funkcionalizam?

Answer 26

Funkcionalizam se bavi praktičnim (utilitarnim) pitanjima- šta sve ljudska svest može da postigne i koja je svrha njene adaptacije na sredinu.

Question 27

Na kojim argumentima se zasniva funkcionalistički protest protiv Tičenerovog strukturalizma?

Answer 27

Funkcionalisti su smatrali Tičenerov sistem previše restriktivnim jer se bazirao isključivo na eksperimentalnim istraživanjima, izuzimajući pritom pitanje samog čoveka, kako je on došao u posed te svesti…

Question 28

Na koji način su Darvinove ideje i podaci promenile predmet i metodologiju psihologije?

Answer 28

Darvin insistira na individualnim razlkama koje su do tada (u strukturalizmu) smatrane greškama, stavlja fokus na psihologiju životinja, stavlja fokus na funkciju svesti pre nego na stukturu.

Question 29

Koje je statističke tehnike razvio Golton kako bi merio ljudske karakteristike?

Answer 29

Razvio je korelacioni nacrt, normalnu raspodelu, „nasledni genije“, revolutivna otkrića naslednih elemanata ličnosti.

Question 30

Zbog čega se Džejms smatra najznačajnijim američkim psihologom? Opišite njenog pristup i stav u odnosu na laboratorijski rad?

Answer 30

Džejms je doneo nemerljiv doprinos razvoju psihologije 19. veka koji se ogleda u njegovom delu „Principi psihologije“, kojim je udario temelje funkcionalizmu, prvom autentičnom američkom pravcu u psihologiji. Iako je bio jedan od osnivača laboratorije na Harvardskom univerzitetu, Džejms nikada nije bio eksperimentalni psiholog. Do svojih saznanja dolazio je putem fenomenoloških studija.

Question 31

U čemu se Džejmsovo shvatanje svesti razlikuje od Vuntovog? Prema Džejmsu koja je svrha svesti?

Answer 31

Džejms se protivio Vuntovom atomističkom i asocijacionističkom viđenju svesti. Karakteriše svest kao kontinualnu, lični doživljaj koji se stalno menja, uvodi pojam stanja svesti i deli svest na supstantivnu (stanje odmora) i tranzitivnu (stanje brzih promena).

Question 32

Prema Ejnđželu koje su tri centralne teme funkcionalizma?

Answer 32

To su: svest u funkciji medijatora izmedju sredine i organizma, načini funkcionisanja psihičkih pojava (kako?) i psihofizički odnosi.

Question 33

Prema Karu koju perspektivu u proučavanju čoveka treba da zauzme psihologija?

Answer 33

Kar je prihvatao introspekciju kao validnu metodu, ali se zalagao za objektivno spoljno posmatranje.

Question 34

Uporedite doprinos funkcionalne psihologije sa doprinosom strukturalne psihologije.

Answer 34

Doprinos funkcionalizma: funkcionalizam je ponudio u vreme dominacije strukturalizma jedno novo mišljenje i stav po pitanju analize funkcionisanja uma. Za razliku od strukturalističkog pogleda na um, funkcionalizam je nudio rešenje koje se bavi ispitivanjem načina kako um zapravo funkcioniše i koji su to procesi. Tada je, pomoću teorije evolucije, otkriveno to da je istraživanja moguće raditi i na životinjama i da se u izvesnom smislu ti rezultati mogu preneti i na ljude, a strukturalisti to nisu nikako prihvatali.

Doprinos strukturalizma: strukturalizmom je otpočeo prvi period odvajanja psihologije od filozofije i njeno profilisanje kao nezavisne nauke. Zbog nje je njen osnivač Vilhelm Vunt osnovao prvu laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju. Donela je znanja iz strukturalističkog ugla svesti. Zbog mogućnosti kritike na njen račun, nastali su novi pravci koji su još dopunili psihologiju kao nauku. Tičener je počeo širiti strukturalističke ideje po Americi, pa samim tim i novi vid psihologije kao nauke. Funkcionalisti su dosta forsirali tu interakciju izmedju psihološkog i fizičkog- uma i tela.

Ukratko, strukturalisti se pitaju šta je um, a funkcionalisti čemu um služi.

Question 35

Zbog čega nije postojao jedan pravac unutar funkcionalizma kao što je to slučaj sa strukturalizmom?

Answer 35

Zato što je funkcionalizam u izvesnom smislu bio složniji funkcionalisti su želeli da pobiju stavove strukturalista, kao njihova opozicija; a drugi cilj im je bio ispitivanje funkcionalnih sposobnosti i funkcionisanja uma. To su njihove glavne stavke i ciljevi.

Question 36

U čemu se ogleda Djuev doprinos razvoju psihologije?

Answer 36

Uveo je pojam refleksnog luka (čulna komponeneta-aferentna, asocijativna i motorna-eferntna). Mnogi njega prepoznaju kao začetnika funkcionalizma.

Question 37

ŠTA JE TO FI-FENOMEN? KAKO NASTAJE? IZ KOG RAZLOGA MISLITE DA OVAJ FENOMEN NIJE BILO MOGUĆE PREPOZNATI I OBJASNITI IZ UGLA VUNTOVE PSIHOLOGIJE?

Answer 37

Fi fenomen nastaje kada ispitanik prepoznaje dva odvojena stimulusa kao jedan, neprekidni stimulus. Strukturalisti su zanemarivali pojam celine, zbog cega nisu mogli da dođu do ovakvog otkrića.

Question 38

OPIŠITE PRINCIPE PERCEPTIVNE ORGANIZACIJE PO GEŠTALT PSIHOLOGIJI.

Answer 38

Principi: princip blizine- grupisanje predmeta u celine/princip sličnosti- slični predmeti se percipiraju kao celina/princip simetrije/zatvorenost i dobra forma- težnja da se popune praznine.

Question 39

U ČEMU SE OGLEDA RAZLIKA IZMEĐU UČENJA UVIĐANJEM I UČENJA KROZ POKUŠAJE I POGREŠKE?

Answer 39

Kod učenja uviđanjem sam proces učenja se odvija pre dobijanja nagrade. Znanja dobijena na ovaj način lakse se primenjuju na slične probleme. Razlika je i u tome što učenje kroz pokušaje i pogreške ima taj detalj da se ono bazira na ponašanju i učenje kroz ponašanje, tj. mehaničko učenje.
Za razliku od njega, učenje uviđanjem već unosi i pojam razmišljanja kao složeniji proces, pomoću kojeg je životinja u stanju da uviđa uzročno- posledične situacije.

Question 40

NA KOJI NAČIN VIDITE DA JE GEŠTALT PSIHOLOGIJA UTICALA NA CELOKUPNU PSIHOLOŠKU NAUKU I DISCIPINU?

Answer 40

Geštalt je pomoću Rubinovog pehara pokazao da je um zapravo aktivan i pobio sva ostala mišljenja vezana za pasivni um. Uticao je na definisanje fi- fenomena, na kome i dan danas počiva filmska industrija. Dao nam je i nova kognitivna znanja- pokazano je da često nadražaje (bili oni vidni- rubinov pehar, ili zvučni- melodija) i opažamo kao izvesnu celinu, a ne po sistemu deo po deo. Takođe se u geštaltu ispitivalo i u fokusu je bilo svesno iskustvo. Ali, za razliku od Vunta i Tičenera, ovde je ono bilo posmatrano iz ugla fenomenologije.

Question 41

NAVEDITE NAUČNE UTICAJE KOJI SU PRETHODILI RAZVOJU GEŠTALT TEORIJE U PSIHOLOGIJI.

Answer 41

Geštalt psihologija je nastala pod uticajem rada Ernsta Maha, koji se bavio proučavanjem percepcije i razvio je sopstvenu perceptivnu teoriju. Preteča geštaltu su upravo ta istraživanja koja su se bavila percepcijom. Takođe su se geštaltisti kasnije bavili pitanjima učenja, viših kognitivnih procesa… Takođe je geštalt nastao upravo kao jedna od opozicionih opcija strukturalizmu. Zanimljivo, i on je nastao u Nemačkoj.

Question 42

NA KOJIM TEMELJIMA SE ZASNIVA KRITIKA GEŠTALT PSIHOLOGIJE?

Answer 42

• Kritičari geštalt psihologije je definišu kao fluidnu, nedovoljno preciznu nauku, zbog njenog nedostatka empirijskih istraživanja, čestog iznošenja kvalitativnih, umesto kvantitavnih podataka.

Question 43

U ČEMU SE OGLEDA PRIMENA TEORIJE POLJA NA OBLAST SOCIJALNE PSIHOLOGIJE I MOTIVACIJE?

Answer 43

Levinova teorija polja definise 3 tipa konflikta motivacije, a to su: 1.Tip- konflikt dvostrukog privlačenja/2.Tip- konflikt dvostrukog odbijanja/3.Tip- konflikt istovremenog privlačenja i odbijanja.

Question 44

Koja su etička i moralna pitanja bila uključena u razmatranje istraživanja “ Malog Alberta”?

Answer 44

Votson je verovao da su 3 emocionalne komponente uslovljene a tu strah, bes i ljubav. Takođe je ustanovio da brojni stimulusi zapravo nisu efikasni jer se novorođenčad nisu bojala mraka niti životinja, čak su im ovi stimulusi izazivali radozlanost. Pitanje koje se postavlja je zašto se onda starija deca boje toga? Votsonov odgovor je bio u tome što su tako naučili. Sam Votson se plašio mraka i veruje se da je zbog svog lošeg sna dobio depresivne epizode jer kada je bio mali dadilja mu je pričala kako đavo dolazi po nestašnu decu. Etičko pitanje koje je bilo uključeno u ovo istraživanje je jaka komponenta kazne kada sledi jaka buka nakon što Albert posegne za pacovom. Čvrsto je verovao da se emocionalne komponente i reakcije mogu naučiti i zato je uslovljavao strah od belih objekata kod Alberta.

Question 45

Da li mislite da bi bihejviorizam bio tako lako prihvaćen i popularan da mu nije prethodio funkcionalizam? Objasnite svoj odgovor.

Answer 45

Bihejviorizmu je prethodio funkcionalizam i u velikoj meri oblikovao bihejviorističke metode i stavove o svesti i introspekciji. Funkcionalisti su se takođe oslanjali na zoopsihologiju i Darvina, kao što je Pavlova inspirisao Darvinov rad. Dakle, bihejvioristi nisu prvi koji su koristi zoopsihološke metode. Kod funkcionalista fokus je takođe bio naglasak na istraživanju na životinjama. Funkcionalisti su se obazirali na svrhu svesti i ponašanja i naglašavali individualne razlike. Bihejvioristi su odbacili svest i introspekciju kao metod jer su smatrali da je nepouzdan. Međutim, funkcionalizam je dosta uticao na bihejviorističko bavljenje zoopsihologijom, uslovnim refleksima i reakcijama.

Question 46

Koje istraživačke metode je klasični bihejviorizam primenjivao i zašto?

Answer 46

Torndajk je prvi čovek koji je primenio eksperimentalni metod u proučavanju životinja. On govori o vezi između situacija i odgovora. Torndajk je uspešno pokazao da se zakoni učenja mogu prvo utvrditi na životinjama pa tek kasnije na ljudima. To je bio važan podsticaj onima koji su psihologiju želeli da pretvore u objektivnu nauku. Votsonovi zahtevi za izgradnjom objektivne nauke u velikoj meri su odgovarali operacionalizmu. Operacione definicije su empirijski definisane čiji je cilj da sadržaj naučnih pojmova zasnuju na posmatranim činjenicama ili operacijama posmatranja i merenja. Njihov tvorac je fizičar Bridžman. Torndajk je uspešno pokazao da se zakoni učenja mogu prvo utvrditi na životinjama pa tek kasnije na ljudima. To je bio važan podsticaj onima koji su psihologiju želeli da pretvore u objektivnu nauku. Votsonovi zahtevi za izgradnjom objektivne nauke u velikoj meri su odgovarali operacionalizmu. Operacione definicije su empirijski definisane čiji je cilj da sadržaj naučnih pojmova zasnuju na posmatranim činjenicama ili operacijama posmatranja i merenja. Njihov tvorac je fizičar Bridžman. Votsonov manifest je direktni rezultat razvoja psihologije do njega ali je izbacivanje mentalističkih pojmova revolucionarno i novo. Metode koje koristi su: posmatranje (sa i bez upotrebe instrumenata), metoda uslovnog refleksa, metod verbalnog izveštaja i metod testiranja.

Question 47

U čemu se ogleda doprinos bihejviorizma naučnom utemeljivanju psihologije?

Answer 47

Džon Votson je smatrao da se psihologija zasnuje kao objektivna nauka o ponašanju koja treba da se bavi samo činiocima ponašanja koje je moguće direktno posmatrati. Pojmovi svest, svesno stanje i predstava su odbačeni jer su ostaci nekadašnjeg uticaja filozofije na psihologiju. Votson je verovao da se neke emocionalne komponente uče kao npr strahovi i uveo je pojmove uslovni refleks, uslovna reakcija, uslovljavanje. Radio je istraživanja sa malom decom i govorio o stečenim i urođenim reakcijama i smatrao da je okolina važan faktor.

Question 48

Šta je to operacionalizam i na koji način je uticao na neobihejvioriste?

Answer 48

Operacionalizam je filozofsko- metodološka doktrina, prema kojoj su smisaoni samo oni naučni pojmovi i sudovi koji se mogu proveriti i operacionalno definisati. Pozivajući se na ovu doktrinu, bihevioristi su izbacili kao metafizičke, spekulativne i nenaučne sve mentalističke pojmove. Neobihejviorizam predstavlja prihvatljivo izbacivanje svesti i introspekcije.

Operacionalizam je uticao na neobihejvioriste tako što im je preko toga da preko njega mogu da se ispituju samo pojmovi koji se mogu operacionalno definisati, a to svest i introspekcija, na prvu, svakako nisu. Tako da je operacionalizam samo dao neobihejvioristima vetar u leđa da izbace svest i introspekciju iz istraživanja.

Question 49

Kako je zoopsihologija uticala na metod i definisanje predmeta proučavanja kod bihejviorista?

Answer 49

S obzirom na to da je bihejviorizam pravac koji ispituje objektivno ponašanje subjekta, a takođe znamo i to da je pogodno da u empiriskim istraživanjima koristimo životinje, jer su njihovi oblici ponašanja jednostavniji i mogu se preneti i na ljude, dolazimo do zaključka da je zoopsihologija vrlo primenljiva u bihejviorizmu i da je i najzastupljenija. Znamo i da je Džon Votson bio mišljenja da ne želi da vrši ispitivanja na ljudima, jer on to prvi ne bi želeo. Po njemu, osećao bi se kao zamorče. Ovu tezu potvrđuje i činjenica da je najveći broj bihejvioralnih istraživanja vršen na pacovima.

Question 50

Kako je Pavlovljev rad uticao na razvoj psihologije?

Answer 50

Pavlov je na samu psihologiju uticao najviše preko svog eksperimenta sa psom. Naime, Pavlov je uočio da kada psu donosi hranu, dolazi do salivacije (lučenja pljuvačke). Uslovni stimulus (zvonce) samo po sebi ne izaziva salivaciju, ali je Pavlov ovaj uslovni refleks počeo da uparuje sa hranom. Nakon nekoliko ponavljanja i uparivanja, pas je počeo da luči pljivačku i na sam zvuk zvonceta, bez hrane, što ranije nije bio slučaj (to je nazvao uslovnim refleksom). Time je ustanovio da je moguće postaviti sekundarni uslovni refleks. Takođe, shvatio je da kako vreme prolazi, ukoliko ne dolazi do zajedničke pojave zvona i hrane, zvono više neće izazivati salivaciju (dolazi do gašenja).

Question 51

Iz kog razloga je Votson bio protivnik proučavanja svesti i primene metode introspekcije?

Answer 51

Introspekcija nema bitan udeo među metodama nove, objektivno zasnovane nauke. Bihejviorista u svojoj želji da dođe do jedne jedinstvene sheme životinjskih odgovora ne razlikuje nikakvu granicu između čoveka i životinja. Votson smatra da se psihologija previše udubila u spekulativna pitanja koja se odnose na elemente svesti. Smatrao je da će određeni stimulusi dovesti do toga da organizam na njih reaguje i da će ti odgovori organizma moći da se predviđaju. Cilj psihologije je predviđanje i kontrola ponašanja, međutim to nije sasvim novo. I pre Votsona se govorilo o objektivnim eksperimentalnim metodama kod funkcionalista. Votsonov manifest je direktni rezultat razvoja psihologije do njega ali je izbacivanje mentalističkih pojmova revolucionarno i novo. Osnovni argument da je introspekcija nepouzdana je da su rezultati često kontradiktorni. Podaci dobijeni introspekcijom su subjektivni, nepristupačni posmatranjima i proveravanju. To ne može biti naučni metod jer on zahteva opštost i potvrdu drugih posmatrača.

Question 52

U čemu se ogleda doprinos Skinerovog istraživačkog rada u psihologiji?

Answer 52

Skiner je doprineo razvoju psihologije preko instrumentalnog učenja. On bi nagradu ili kaznu koristio kao instrument da navede na ponašanje. Kada bi upotrebio kaznu )npr. elektrošok na pacovu), podstakao bi da ne dolazi do ponavljanja određene radnje, dok kada bi nagrađivao (npr. pacovu da sir), on stimuliše da se određeni vid ponašanja nastavi. Takođe je zaključio i da veliki uticajima i raspored potkrepljenja. Naime, kada bi on davao privremeno nageadu, životinje bi i češće izvodile traženo ponašanje.

Question 53

Navedi barem dva značajna izvora uticaja na razvoj psihoanalize?

Answer 53

Prvi izvor: Jozef Brojer i njegov rad sa Anom O. Bio je Frojdov prijatelj i kolega.
Drugi izvor: Žan-Marten Šarko- veliki francuski lekar s kojim je Frojd sarađivao dok je bio u Francuskoj.

Question 54

Objasnite u čemu vidite značaj uticaja teorije evolucije i mehanicističkog viđenja čoveka u razvoju psihoanalize?

Answer 54

Teorija evolucije: Frojd je bio opčinjen Darvinom i njegovom teorijom, pogotovo je našao inspiraciju za nastanak seksualnog nagona, ali i njegova paralela između perioda detinjstva i odraslog doba.
-Mehanicizam: U mehanicizmu smatraju da je čoveka moguće raščlaniti na delove i analizirati- predstaviti ga kao savršenu celinu. Samim tim i mehanicizam podržava podelu čoveka na nesvestan i svestan deo njegove svesti. Ovaj podatak je dosta uticao na dalji razvoj psihoanalize i njena ispitvanja nesvesnog dela.

Question 55

Zbog čega je slučaj Ane O. imao tako važan uticaj na Frojda?

Answer 55

Slučaj Ane O. ,kojim se prvenstveno bavio Brojer, je dosta uticao na samog Frojda jer ga je zainteresovao za istraživanje histerije i hipnoze. Kroz ta istraživanja je on kasnije došao do pojma nesvesnog koji je ispitivao, ali i do same psihoanalize.

Question 56

Koje kritičke osvrte na psihoanalizu poznaješ?

Answer 56

Psihoanaliza i naučna psihologija se razlikuju i imaju dosta svojih nesuglasica. Za mnoge ostale grane psihologije je psihoanaliza bila vrlo nejasna i nije bila kompletno naučna. Dečija sposobnost da prevaziđe lišavanje koje doživi tokom ranih formativnih godina života, može da se shvati kao najslabija tačka psihoanalitičkog načina razmišljanja, te je potcenila time ljudsku vrstu za psihološki razvoj.

Question 57

U čemu se ogleda terapeutski efekat slobodnih asocijacija?

Answer 57

Frojdu se sve manje dopadala hipnoza, već mu je bio važniji odnos sa samim pacijentom i razmišljao je kako da pacijente podstakne da se otvore. Tako je terao ljude da se prisete događaja koji su bili vezani za prvu pojavu histerije. Tako je sve više koristio tehniku slobodnih asocijacija (da se opiše sve što čoveku padne na pamet). Iz ovoga nastaje psihoanaliza, koja koristi lečenje razgovorom.

Question 58

Na koji način Frojd uvodi i obrazlaže razliku između različitih instanca ličnosti?

Answer 58

• Tri nesavisne psihičke strukture:
  1. Id (potpuno nesvestan, izvor osnovnih impulsa i nagona, podloga svih delovanja, traži trenutno zadovoljenje potreba),
  2. Ego (crpi energiju iz ida, instrument razuma i duševnog zdravlja, pokušava da zahteve ida postavi u granice realnosti, većinom je svestan),
  3. Super- ego (veliki predstavnik morala i etike i ima ulogu velikog zabranjivača, on ima ulogu savesti).
• U zdravoj ličnosti, ova 3 deluju skladno uz snažan ego. Kod histeričnih ljudi nema tog sklada.

Question 59

Iz kog razloga su ovi nivoi često u konfliktom odnosu?

Answer 59

Oni su u konfliktu jer, kada bismo napravili poređenje, id je ona komponenta koja ne potpada pod civilizacijke okvire, on teži da se ispune nagoni bez obzira na pravila u društvu, a sa druge strane imamo super- ego koji je suprotno od toga. njegova uloga je da bude predstavnik morala i određenih društvenih normi. Zato ego mora biti jak, jer on predstavlja balans između njih. Ukoliko ego nije dovoljno jak, jedna strana prevlada, što naravno nije dobro jer, za normalno funkcionisanje ličnosti, mora da postoji balans.