Uvod Flashcards
Која су основна мерила неуспеха при развоју софтвера? Објаснити свако укратко.
Osnovno merilo neuspeha je izgubljena materijalna vrednost tj. placena cena neuspeha. Ovo se moze reci i za projekte koji nisu nuzno vezani za softver.
Merila neuspeha:
- ulozena sredstva
- izgubljeno vreme
- posledice po citav poslovni sistem
Које су основне врсте неуспеха при развоју софтвера? Објаснити сваку укратко
- Prekoracenje troskova (potroseni resursi);
- Prekora£enje vremenskih rokova:
- Troskovi zbog produoenog razvoja;
- Troskovi zbog kasnjenja pustanja u rad;
- Rezultat nije upotrebljiv:
- Sistem je implementiran u skladu sa zahtevima, ali ne odgovara
stvarnim potrebama; - Neispunjenost nefunkcionalnih zahteva;
- Odustajanje od projekta (usled nekog od prethodno navedenih ra-
zloga (ili vise njih); - Katastrofalne greske (bagovi).
Шта је неупотребљив резултат? Који су аспекти неупотребљивости? Објаснити.
Sistem je uspesno implementiran po zadatim zahtevima, ali nije upotrebljiv ili se ne isplati koristiti ga.
Aspekti neupotrebljivosti:
! Neupotrebljiv korisnicki interfejs:
- Lose reseni ekonomski uslovi (odnosi se na komfort i efoka-snost);
- Nepostojanje fzickog (hardverskog) odziva;
- Neintuitivan izgled korisnickog interfejsa;
- Problematicne kontrole interfejsa;
- Spor odziv;
- Nepouzdanost.
- …
! Procedura koriscenja nije ostvariva/dobra u realnim uslovima:
- Uz kupljenu knjigu se dobija besplatna sveska, ali to mora da se
zavede kao prodaja. Ako sistem neomogu¢ava promenu cene, to
nece biti moguce. Ako sistem ne dopusta da se cena manuelno
postavi na 0, takode nece biti moguce.
- Pretraoivanje knjiga (ili slicnog kataloga) koje podrazumeva
unosenje tacnog naslova.
- Ako IS omogucava upravi da tacno vidi i kritikuje magacionare zbog neracionalnog zauzeca prostora, a ne omogucava automatsku podrsku u vidu saveta, magacioneri pocinju da trose nesrazmerno mnogo vremena za planiranje prostora. Iako rezultat jeste mnogo bolja iskoriscenost prostora, gubi se na vecem
utrosku radnog vremena.
Који су најчешћи узроци неупотребљивости резултата развоја софтвера? Објаснити укратко.
- Nerealni ili nejasni ciljevi projekta.
- Neprecizna procena potrebnih resursa.
- Lose definisani zahtevi: Komumanikacija sa klijentom u prvoj fazi
je veoma bitna gde se razja2njavaju svi detalji i postavljaju se sva
neophodna pitanja. - Slaba komunikacija izmedju klijenta, razvijaoca i korisnika.
На којим странама се налазе проблеми при развоју софтвера? Објаснити укратко и навести по један
пример
- Problemi na strani klijenta;
- Problemi na strani razvijaoca;
- Visestrani problemi.
Који су најчешћи проблеми на страни заинтересованих лица (улагача) при развоју софтвера?
Објаснити укратко
-Nerealni ili nejasni ciljevi projekta;
- Neuskladjenost ciljeva i strategije;
- Politika ulagaca;
- Komercijalni pritisak;
- Otpor korisnika prema primeni novog softvera.
Који су најчешћи проблеми на страни развијаоца при развоју софтвера? Објаснити укратко.
- Slabo vodjenje projekta;
- Neprecizna procena potrebnih resursa;
- Slabo izvestavanje o stanju projekta;
- Neupravljani rizici;
- Upotreba “nezrelih” tehnologija;
- Nesposobnost da se iznese slooenost projekta;
- Tok prakticnog razvoja bez cvrstih principa i pravila.
Који су најчешћи проблеми који се односе на обе стране у развоју софтвера (улагачи и развојаоци)
Slaba komunikacija izmedju klijenata, razvijaoca i korisnika;
- Nepoverenje izmedju klijenata i razvijaoca;
- Lose definisani zahtevi.
Објаснити како приступи планирању могу довести до проблема.
Lose planiranje je jedan od najcescih uzroka neuspeha. Ima dva osnovna oblika: nedovoljno planiranje i preterano planiranje.
Nedovoljno planiranje se obicno ogleda kroz nedovoljnu analizu
problema i/ili lose definisane zahteve i/ili neprecizno definisane zahteva. Najcesce posledice nedovoljnog planiranja su nesrazmerno veliki broj naknadnih korekcija zahteva, slaba upotrebljivost resenja ili probijanje rokova.
Preterano planiranje se obicno ogleda kroz presiroko i nekoncentrisano ulazenje u projekat (suvise duboka i obimna analiza sa ranim detaljima) i/ili presiroko ulazenje u implementaciju i/ili preambicioznost koja je nesrazmerna realnim mogucnostima. Najcesce posledice su kasno uocavanje propusta, otezana tranzicija i probijanje rokova.
Шта је управљање ризицима
“Upravljanje rizicima je proces prepoznavanja, procenjivanja i kontrolisanja svega onoga sto bi u projektu moglo da krene naopako pre nego sto postane pretnja uspesnom dovrsavanju projekta ili implementacije informacionog sistema.” = Whitten, 2001
Ovo vazi i za razvoj projekta koji nije nuzno vezan za softver. Najveci
znacaj ima dobro upravljenje rizicima u pocetnim fazama. Ovaj proces je otezan u slucaju dugackih razvojnih ciklusa.
Који су основни узроци ризика у развоју софтвера? Навести бар 7
- manjak osoblja
- nerealni rokovi i budzet
- razvoj pogresnih funkcija
- razvoj pogresnog interfejsa
- preterivanje (“pozlacivanje”)
- neprekidni niz izmena u zahtevima
- slabosti eksterno realizovanih poslova
- slabosti u eksterno nabavljenim komponentama
- slabe performanse u realnom radu
- rad na granicama racunarskih nauka
