Struktura procesora i masinsko programiranje Flashcards
Struktura procesora?
Gradivni elementi procesora:
• Aritmetičko-logička jedinica (ALU) – čine je logička kola čija je funkcija manipulacija nad
podacima
• Upravljačka (kontrolna) jedinica – čine je logička kola koja koordinišu aktivnosti procesora
• Registarska jedinica – sastoji se iz registra koji služe za privremeno pamćenje podataka u okviru
procesora
U svrhu razmene podataka, procesor i glavna memorija koriste grupe električnih provodnika
koje se zovu magistrala. Preko magistrale, procesor čita podatke iz glavne memorije zadavanjem
odgovarajuće memorijske adrese zajedno sa upravljačkim podacima koji govore o tome da iz memorije
treba da se obavi čitanje za zadate adrese. Na sličan način procesor upisuje u glavnu memoriju tako što
zadaje odgovarajuću memorijsku adresu, kao i podatak koji se upisuje, zajedno sa upravljačkim
podacima koji govore o tome da u memoriju treba da se obavi upis primljenog podataka za zadatu
adresu
Koji su registri specijalne namene? i koja je njihova uloga?
U registre specijalne namene spadaju:
• brojač naredbi – postoji da bi upravljačka jedinica u svakom trenutku imala informaciju o adresi
sledeće naredbe koja će se izvršavati u okviru procesora
• adresni registar memorije – da bi se neki sadržaj (instrukcija ili podatak) pročitao iz memorije ili
upisao u memoriju potrebno je da se adresa memorijske lokacije sadržaja upiše u ovaj registar
• registar naredbi - da bi naredba mogla izvršavati neku mašinsku operaciju ona se smešta u ovaj
registar
• prihvatni registar – registar u koji se smešta podatak koji treba da se upiše u memoriju, ili
podatak koji je upravo pročitan iz memorije
• registar stanja – sastoji se iz ćelija od kojih je svaka jednobitni registar. One ukazuju na stanje
procesora posle izvršenja nekih operacija, i tada se postavljaju na vrednosti nula ili jedan
U adresni registar memorije se upisuje adresa memorijske lokacije podatka, a u prihvatni registar se
upisuje sam podatak.
Za sta su namenjeni registri opste namene?
Регистри опште намене могу имати различите
намене па се могу користити за привремено
чување операнада у процесору, за адресирање
операнада у меморији, као учесници у
операцијама, итд.
Број ових регистара у процесорима се креће од
8 до 64.
Савремени процесори имају најчешће 32
регистра опште намене
Objasniti ulogu registra stanja? i dati primer nekoh flag-ova ovog registra?
Registar stanja – sastoji se iz ćelija od kojih je svaka jednobitni registar. One ukazuju na stanje
procesora posle izvršenja nekih operacija, i tada se postavljaju na vrednosti nula ili jedan. Ovaj registar
takođe se naziva i status registar jer ukazuje na status procesora nakon izvršene operacije. Neki od bitova
koji se koriste u ovu svrhu i ukazuju na stanja koja su nastala nakon izvršenja određenih operacija:
• N (negative) – bit koji se postavlja na 1, ako je rezultat operacije negativan, a u suprotnom je 0
• Z (zero) – bit koji se postavlja na 1, ako je rezultat operacije nula
• C (carry) – bit koji se postavlja na 1, ako je došlo do pojave prenosa prilikom izvršenja operacije
• V (overflow) – bit koji se postavlja na 1, ako je došlo do prekoračenja prilikom izvršenja operacije
Navesti osnovne karakteristike mašinskog koda.?
Mašinska naredba (valjda je to mašinski kod) treba da sadrži informacije neophodne za
izvršenje jedne operacije. To su: kod operacije, informacija o operandima nad kojima se izvršava
operacija, informacija o mestu smeštanja rezultata primene operacije i informacija o sledećoj naredbi
na koju treba preći.
Navesti razliku izmedju masinskog i asemblerskog jezika?
posto je masinski jezik tezak i sklon greskama , asemblerski sve to zamenjuje i kog njega umesto binarnih instrukcija koriste se simbolicke oznake.
Struktura masinske naredbe?
Наредба рачунара (инструкција) представља
код који садржи информације неопходне за
управљање извршењем једне машинске
операције.
Она треба да садржи следеће информације:
ознаку (код) операције која треба да се изврши,
информацију о операндима над којима се извршава
операција,
адресу где треба сместити резултат примене
операције,
информацију о следећој наредби на коју треба прећи
после завршетка текуће наредбе
Koja su dva osnovna dela masinske naredbe?
Два основна дела машинске наредбе су:
-код операције - део којим се означава
операција коју треба извршити,
-адресни део - део у коме се специфицира
начин како и одакле треба узети операнде и
где сместити резултат.
Nabrojati kategorije masinskih naredbi?
-Naredbe za prenos podataka – sastoje se iz naredbi koje zahtevaju prenos podataka sa jedne
lokacije na drugu
15
LD Ri ad (Pri izvršenju ove naredbe prethodni sadržaj registra se briše, a sadržaj memorijske lokacije
sa adresom ad se ne menja. LD = LOAD
• Aritmetičko-logičke naredbe – sastoje se iz naredbi koje izvršavaju aritmetičke operacije, logičke
operacije i operacije za pomeranje
ADD Ri, Rj, Rk (Dejstvo ove naredbe je da se novi sadržaj registra Ri dobija sabiranjem sadržaja
registra Rj i sadržaja registra Rk)
• Naredbe za upravljanje tokom izvršenja programa – skup naredbi koje upravljaju tokom izvršenja
programa, a ne bavi se manipulacijom podataka
J ad
• Ulazno-izlazne naredbe – ulaznom naredbom se nalaže čitanje podataka sa nekog perfernog
(ulaznog) uređaja u neki registar procesora, a izlaznom naredbom se nalaže slanje podataka iz
nekog registra procesora na periferni (izlazni) uređaj.
IN ri, dev (dev je adresa ulaznog uređaja)
OUT Ri, dev (dev je adresa izlaznog uređaja)
Sta je adresnost racunara?
Број адреса које се наводе у наредби
назива се адресност рачунара.
Objasniti troadresne racunare?
Уколико после извршења једне наредбе рачунар узима
следећу наредбу из локације са следећом по реду
адресом, кажемо да се наредбе извршавају тзв.
природним редоследом, тј. оним редоследом којим су
записане у меморији.
Ако се наредбе извршавају природним редоследом
престаје потреба за адресом A4 у наредби, али је
потребно увести у процесор један посебан регистар који
ће служити за памћење адресе следеће наредбе
програма која ће се извршити.
Тај регистар служи за управљање током извршења
наредби програма а назива се бројач наредби или
програмски бројач.
Dvoadresni racunari?
Број адреса може се смањити још за једну ако
се задржи програмски бројач и усвоји принцип
да се једно од три поља за адресе изостави а да
се адреса резултата у наредби подразумева
имплицитно.
Адресе A1 и A2 представљају адресе операнада
над којима се извршава операција. Добијени
резултат увек се смешта по адреси A1 (или A2)
при чему се претходни садржај те локације, тј.
први операнд, уништава.
Наредба са оваквом структуром назива се
двоадресна наредба а рачунар који има такве
наредбе назива се двоадресни рачунар.
Jednoadresni racunari?
У процесор се уводи посебан регистар,
акумулатор, који има двоструку улогу:
у њему се чува први операнд,
у њега се смешта резултат примене операције.
Адреса A1 представља адресу другог операнда.
Наредба се оваквом структуром назива се
једноадресна наредба а рачунар који има такве
наредбе назива се једноадресни рачунар.
Primer sve vrste adresnosti?
-Troadresni format :
ADD R1,R2,R3 ; R1
Koje vrste masinskih naredbi postoje?
наредбе за пренос података аритметичко-логичке наредбе: а) аритметичке наредбе, б) логичке наредбе, в) наредбе за померање. наредбе за управљање током извршења програма: а) наредбе за гранање, улазно-излазне наредбе остале наредбе
