sociologija

Question 1

razlika izmedju strukturalnih i kulturalnih pristupa:

Answer 1

Strukturalni pristupi: Fokusiraju se na analizu drustvenih struktura, institucija i sistema kako bi objasnili drustvene fenomene . Ovakvi pristupi istrazuju kako drustvene strukture oblikuju ponasanje pojedinca, cesto naglasavajuci ekonomske, politicke ili socijalne faktore.

Kulturalni pristupi: Posmatraju znacenja, simbole i vrednosti koji oblikuju drustvene interakcije. Fokusiraju se na kulturu, jezik i simbole kao kljucne faktore u oblikovanju drustvenih normi i idnetiteta. Ovi pristupi cesto naglasavaju subjektivna iskustva i interpretacije.

Question 2

Razlika izmedju procedura u izradi televizijskog dokumentarnog filma i istrazivanja drustvenih nauka:

Answer 2

Televizijski dokumentarni film: Fokusiran je na kreiranje vizuelno atraktivnih prica. Cesto se koriste dramatizacije i rekonstrukcije dogadjaja radi emotivnog uticaja. Akcenat je na estetici, naraciji i emocijama kako bi se privukla publika. Informacije se cesto prezentuju na emocionalan nacin, cesto sa subjektivnim ulogama.

Istrazivanja drustvenih nauka: Fokusirana su na sistematsko prikupljanje i analizu podataka radi razumevanja drustvenih fenomena. Koriste se standardizovane procedure, kvantativne i kvalitativne metode istrazivanja. Naglasak je na objektivnosti, verifikaciji rezultata i primeni teorijskih okvira. Istrazivanja drustvenih nauka teze neutralnom pristupu kako bi se smanjio uticaj istrazivackih predrasuda.

Question 3

Zasto neki sociolozi isticu celokupno znanje, ukljucujuci i nauceno znanje, validno samo u relativnim okvirima:

Answer 3

Ova perspektiva potice iz shvatanja da je svako znanje konstruisano u specificnom drustvenom i kulturnom kontekstu. Naglasava se da se stvarnost posmatra iz razlicitih perspektiva, sto dovodi do relativnosti tumacenja. Sociolozi ukazuju na to da cak i naucna saznanja nisu potpuno objektivna, jer su oblikovana drustvenim, kulturnim i istorijskim okolnostima.

Question 4

Razlicite vrste uzorka u socioloskim istrazivanjima:

Answer 4

Slucajni uzorak: Svaki clan populacije ima jednaku sansu da bude izabran.
Stratifikovani uzorak: Populacija se deli na podgrupe (strata), a zatim se bira uzorak iz svakog strata.
Proporcionalni uzorak: Zastupljenost svakog podgrupa u uzorku odrzava njegova zastupljenost u populaciji.
Sistematski uzorak: Izbor zvakog uzorka vrsi se prema sistemu ili redosledu.

Question 5

Razlika između nezavisne i zavisne varijable:

Answer 5

Nezavisna varijabla: Predstavlja faktor ili uslov koji istraživač menja ili manipuliše kako bi utvrdio njegov uticaj na zavisnu varijablu.

Zavisna varijabla: Predstavlja varijable koja se meri ili posmatra kako bi se videlo kako reaguje na promene nezavisne varijable.

Question 6

Metode prikupljanja kvalitativnih i kvantitativnih podataka:

Answer 6

Kvantitativne metode:

Ankete: Standardizirani upitnici koji se daju ispitanicima u cilju kvantifikacije odgovora.

Eksperimenti: Kontrolisane situacije gde se manipuliše nezavisnim varijablama kako bi se izmerio uticaj na zavisne varijable.

Kvalitativne metode:

Intervjui: Dubinski razgovori sa ispitanicima radi dobijanja detaljnih, kontekstualizovanih informacija.

Opservacija: Direktno posmatranje ponašanja ili situacija bez direktnog postavljanja pitanja.

Analiza sadržaja: Pristup koji analizira tekstualni ili vizuelni sadržaj radi identifikacije uzoraka i tema.

Prednosti i nedostaci:

Kvantitativni pristupi: Preciznost, statistička generalizacija; nedostatak dubine u razumevanju konteksta i individualnih iskustava.

Kvalitativni pristupi: Dubinsko razumevanje konteksta,

kompleksnosti ljudskih iskustava; ograničena generalizacija i teže merenje.

Question 7

Društvena objašnjenja mode i društvenih standarda lepote:

Answer 7

Ekonomska objašnjenja: Mode se često objašnjavaju kroz ekonomske faktore, gde promene u modi podstiču potrošnje jer ljudi žele pratiti trendove i pokazati svoj status kroz odeću i stil. Društveni standardi lepote često prate modne trendove kako bi se postigla konformnost sa aktuelnim idealima.

Socijalna objašnjenja: Fokusira se na društvene norme, vrednosti i grupni identitet. Moda se posmatra kao način izražavanja i prilagođavanja društvenim normama. Društveni standardi lepote često proizilaze iz društvenih normi koje definišu šta se smatra atraktivnim u datom društvu.

Kulturološko objašnjenje: Ističe da moda nije samo rezultat ekonomske ili društvene dinamike, već je duboko ukorenjena u kulturnim simbolima i vrednostima. Kroz modu, ljudi izražavaju svoj identitet, pripadnost određenoj kulturi i stvaraju simbole koji imaju posebno značenje u datom kulturnom kontekstu.

Question 8

Tri kategorije simbola:

Answer 8

Konkretni simboli: Fizički objekti koji imaju značenje, npr. zastave ili krst.

Apstraktni simboli: Nematerijalni simboli kao što su jezik, religija ili vrednosti.

Radni simboli: Simboli koji se koriste u određenom kontekstu, poput profesionalnih simbola u različitim industrijama.

Emocionalno bremenite kategorije simbola obično su apstraktni simboli, jer su povezane sa vrednostima, identitetom i dubljim emocionalnim vezama. Na primer, simboli religije ili nacionalne pripadnosti često nose snažna emocionalna značenja.

Question 9

Norme:

Answer 9

Norme su društvena pravila ili očekivanja koja regulišu ponašanje ljudi u određenoj grupi ili društvu. Nastojimo da ih poštujemo jer su ključni za održavanje društvenog reda i zajedništva. Iako nisu sve norme postale zakoni, poštovanje normi doprinosi harmoničnom funkcionisanju društva i očuvanju socijalne kohezije.

Question 10

Veza normi i vrednosti:

Answer 10

Norme proizlaze iz društvenih vrednosti. Vrednosti predstavljaju temeljna uverenja o tome šta je dobro, poželjno ili važno u društvu. Norme su konkretne smernice koje proizlaze iz tih vrednosti i definišu prihvatljivo ponašanje.

Question 11

Potkultura:

Answer 11

Potkultura se odnosi na specifične grupe unutar društva koje imaju svoje karakteristične norme, vrednosti i obrasce ponašanja. Ovaj pojam olakšava proučavanje grupe i organizacije jer omogućava analizu specifičnih društvenih dinamika unutar tih grupa, često kontrastirajući sa dominantnom kulturom.

Question 12

Evolucija:

Answer 12

U XVIII i XIX veku, „kultura” se često koristila da označi vrhunska kulturna dostignuća u zapadnoevropskom društvu, povezujući je sa civilizacijom. Medutim, ova definicija danas nije prihvatljiva zbog kulturnog relativizma i multikulturalnog pristupa.

Današnji sociolozi odbacuju ovu definiciju jer je etnocentrična i ne uzima u obzir raznolikost kulturnih izraza širom sveta.

Umesto toga, sociolozi definišu kulturu kao kompleksni sistem simbola, vrednosti, normi i prakse koji se prenose generacije na generaciju i oblikuju živote ljudi u datom društvu.

Question 13

Razlika između „masovnih medija“, „novih medija“ i „kulturne industrije“:

Answer 13

Masovni mediji: Ovaj termin obuhvata tradicionalne medije poput televizije, radija, novina i časopisa, koji su široko dostupni masama. Komunikacija u masovnim medijima često
ide jednosmerno, od izvora informacija prema publici.

Novi mediji: Ovaj termin obuhvata digitalne tehnologije i internet, uključujući veb sajtove, društvene mreže, blogove, podkaste i slično. Novi mediji karakterišu interaktivnost, participaciju publike i brzu razmenu informacija.

Kulturna industrija: Ovaj pojam se odnosi na ekonomski aspekt proizvodnje kulturnih dobara, uključujući filmove, muziku, knjige i umetnost. Kulturna industrija kombinuje kreativni izraz sa komercijalnim interesima, pružajući proizvode i usluge na tržištu.

Question 14

Sociološke teorije o medijima:

Answer 14

Pojavile su se u prvoj polovini 20. veka.

Tri značajna teoretičara:

Harold Lasvel: Razvio teoriju komunikacije koja se fokusira na „ko, šta, kome, kanalom, sa kakvim efektom”, analizirajući političko- ekonomske aspekte medija.

Valter Lippmann: Istraživao je ulogu medija u oblikovanju javnog mnjenja i političkih stavova, ukazujući na moć medija u kreiranju slike stvarnosti.

Jirgen Habermas: Razvio teoriju javne sfere, istražujući kako mediji utiču na formiranje javnog mnjenja i političke participacije.

Question 15

Kulturološko-sociološki pristup medijskoj proizvodnji i potrošnji:

Answer 15

Proučavanje medija kroz kulturološko-sociološku perspektivu podrazumeva analizu simbola, vrednosti i normi koji se prenose putem medija. Medijska proizvodnja posmatra se kao kulturni čin, dok se medijska potrošnja istražuje kroz prizmu kako ljudi konzumiraju medijske sadržaje i interpretiraju ih u svojim svakodnevnim životima.

Question 16

Tekstualna analiza vesti i idealnih medija:

Answer 16

Tekstualna analiza vesti dovodi u pitanje idealnih medija koji teži prenošenju neiskrivljene slike stvarnosti.

Fokus je na proučavanju jezika, retorike i načina na koji se vesti konstruišu.

Ova analiza pokazuje da medijski tekstovi nisu neutralni i da su podložni uticaju novinarskih odluka, vrednosnih sistema i društvenih konteksta.

Question 17

Četiri pristupa duž Lemboovog “kontinuuma pažnje”:

Answer 17

Hedonistički pristup: Fokus na zadovoljstvo i uživanje u medijima.

Informativni pristup: Osvetljavanje činjenica i pružanje informacija.

Proučavanje pristupa: Analiza umetničkih i kulturnih aspekata medija.

Instrumentalni pristup: Upotreba medija kao sredstva za postizanje ciljeva.

Question 18

Tok šou i rijaliti programi kao primeri postmoderne kulture:

Answer 18

Postmoderna kultura: Naglašava fragmentaciju, dekonstrukciju i različitost.

Tok šou i rijaliti programi: Reflektuju postmodernu kulturu kroz prelivanje različitih žanrova, izazivanje granica privatnosti i stvaranje hibridnih oblika zabave koje kombinuju stvarnost i
fikciju. Ovi programi često igraju s formatima i očekivanjima, oponašajući postmodernu estetiku.

Question 19

Definicija “kriminala” i “devijantnosti”:

Answer 19

Kriminal: Postupci koji su zabranjeni zakonom i čije kršenje može rezultirati sankcijama. Ovo uključuje delovanje suprotno zakonskim normama i pravilima.

Devijantnost: Ponašanja koja odstupaju od društvenih normi i očekivanja. Devijantno ponašanje ne mora nužno biti kriminalno, ali se smatra odstupanjem od normi.

Nesigurnost pojmova u postmodernom društvu: U postmodernom kontekstu, promenljivost normi, kulturna fragmentacija i relativizacija vrednosti doprinose tome da nijedan od ovih pojmova nije jasan kao što izgleda. Različite interpretacije normi i vrednosti u postmodernom društvu stvaraju izazove u definisanju šta je stvarno devijantno ili kriminalno.

Question 20

Ulični kriminal protiv kriminalca “belih okovratnika”:

Answer 20

Troškovi i uticaj ulicnog kriminala: Očituju se kroz direktne troškove pravosudnog sistema, troškove bezbednosti i gubitak produktivnosti. Javnost često smatra ulični kriminal ozbiljnijim jer se percipira kao neposredna pretnja ličnoj sigurnosti.

Kriminal “belih okovratnika”: Ima šire ekonomske implikacije, uključujući finansijske prevare i korporativne malverzacije. lako može naneti ozbiljnu štetu ekonomiji i društvu, često se
percipira manje ozbiljnim jer se ne manifestuje na isti način kao ulični kriminal.

Skuplji i štetniji vid kriminala: Kriminal „belih okovratnika” može biti skup jer često rezultira masovnim finansijskim gubicima i dugoročnim ekonomskim posledicama, iako percepcija
ozbiljnosti često varira s obzirom na lične prioritete i vrednosti.

Question 21

Sociološki vs. Individualistički pristup kriminalu i devijantnosti:

Answer 21

Sociološki pristup: Fokusira se na društvene faktore, strukturalne neravnoteže, socijalne norme i institucionalne uticaje koji doprinose kriminalu. Ovi pristupi smatraju da društvo igra ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja pojedinca.

Individualistički pristup: Uzroci se traže u individualnim karakteristikama, ličnosti i moralnom izboru pojedinca. Ovi pristupi često zanemaruju društveni kontekst i strukturalne faktore.

Question 22

Pozitivna funkcija devijantnosti prema Emili Dirkemu:

Answer 22

Anomija: Stanje društva koje karakteriše gubitak jasnih normi i vrednosti, što može dovesti do pojave devijantnosti. Dirkem smatra da devijantnost može ukazivati na neophodnost obnove i prilagođavanja normi, igrajući pozitivnu ulogu u održavanju dinamike društva.

Question 23

Teorija etiketiranja i “devijantna karijera”:

Answer 23

Stvaranje devijantnosti: Prema ovoj teoriji, etiketiranje pojedinca kao devijantnog može dovesti do samoispunjavajućeg proročanstva, gde etiketirana osoba počinje usvajati devijantno ponašanje koje im je dodeljeno.

Devijantna karijera: Opisuje kako pojedinac postaje označen kao devijantan, stvara se etiketa koja utiče na samopredstavljanje i ponašanje, često rezultirajući daljim uključivanjem u devijantne aktivnosti.

Question 24

Moralna panika i uloga medija:

Answer 24

Moralna panika: Javni preplah određenim događajima ili grupom ljudi, često potenciran medijima. To može dovesti do prenaglašavanja opasnosti i pridavanja preteranog značaja određenim problemima ili grupama.

Uloga medija: Mediji često igraju ključnu ulogu u stvaranju moralnih panika putem selektivnog izveštavanja, senzacionalizma i oblikovanja javnog mnjenja o određenim pitanjima.

Question 25

Pojmovno odredenje konflikta:

Answer 25

Konflikt predstavlja situaciju neslaganja, suprotstavljanja pojedinaca, grupa, organizacija ili društava. Konflikti goru imaju različite oblike, uključujući verbalne rasprave, sukobe interesa, antagonizam i otvorene konfrontacije.

Question 26

Uzroci nastanka konflikta:

Answer 26

Različiti interesi: Konflikti često proizlaze iz razlika u interesima između učesnika. Ovo može uključiti borbu za resurse, moć, teritoriju ili priznanje. Nepostizanje ciljeva: Kada pojedinci ili grupe ne postižu svoje ciljeve, da mogu izazvati konflikte, posebno ako se osećaju oštećenima ili nepravedno tretiranima. Nedostatak komunikacije: Loša ili nedostajuća komunikacija često može doprineti konfliktima, jer nedostatak razumevanja može dovesti do nesporazuma i pogrešnog tumačenja naziva. Različite vrednosti i norme: Konflikti se mogu javiti kada pojedinci ili grupe imaju različite vrednosti, norme ili sistem verovanja, što dovodi do sukoba vrednosti.

Question 27

Načini za prevazilaženje konflikata:

Answer 27

Komunikacija: Unapređenje komunikacija može smanjiti nesporazume i pomoći u razjašnjavanju stavova i imena, olakšavajući rešavanje konflikata. Posredovanje: Uključivanje neutralne treće strane koja pomaže pregovorima između sukobljenih strana može olakšati pronalaženje kompromisa i rešenja. Kompromis: Pronalaženje srednjeg puta ili kompromisa koji zadovoljava interese obe strane može doprineti rešavanju konflikta. Saradnja: Rad zajedno ka zajedničkim ciljevima može stvoriti zajedničke svrhe i smanjiti sukobe. Postavljanje granica: Definisanje jasnih granica i pravila može smanjiti potencijalne konflikte tako što unapreduje razumevanje i poštovanje međusobnih očekivanja. Trening za rešavanje konflikata: Edukacija pojedinaca ili grupa o veštinama rešavanja konflikata može poboljšati sposobnost suočavanja sa sukobima na konstruktivan način. Rešavanje konflikata može biti složen proces koji zahteva kombinaciju ovih pristupa, uzimajući u obzir specifične okolnosti i dinamiku učesnika.

Question 28

Razlike između kapitalističkih i socijalističkih ekonomskih sistema

Answer 28

Kapitalizam: Privatno vlasništvo sredstava za proizvodnju, slobodno tržište, konkurenciju, slobodu izbora i akumulaciju kapitala. Socijalizam: Državno ili kolektivno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju. planiranje ekonomije od strane države, smanjenje socijalnih nejednakosti i akcent na društvenoj jednakosti. Mešoviti ekonomski sistem: Kombinacija kapitalističkih i socijalističkih elemenata. Obeležava ga privatno i državno vlasništvo, tržišno takmičenje uz intervenciju države radi zaštite javnog interesa i socijalne pravde.

Question 29

Podela rada i uticaj industrijske revolucije:

Answer 29

Podela rada: Organizacija rada gde se zadaci dele među različitim pojedincima ili grupama radi povećanja efikasnosti i produktivnosti. Industrijska revolucija: Unapređenje tehnologije i prelazak sa ručne proizvodnje na mašinsku proizvodnju. Povećala je specijalizaciju i pojednostavila zadatke, ali je takođe dovela do deskilizacije radnika.

Question 30

Birokratija prema Maksu Veberu:

Answer 30

Maks Veber: Birokratija je formalna organizacija koja se zasniva na racionalnosti, hijerarhiji, preciznosti pravila i stručnosti. Karakteriše je formalnost, podređenost pravilima i jasna hijerarhija.

Question 31

Karakteristike "neformalne ekonomije":

Answer 31

Neformalna ekonomija: Obeležava je rad koji nije regulisan zakonima i ne podleže državnim kontrolama. Često se odvija van formalnih institucija i može uključivati rad "na crno", trgovinu bez plaćanja poreza i slične aktivnosti.

Question 32

Svojstva pripadnika profesije, zanatlija i visokokvalifikovanih radnika:

Answer 32

Profesija: Obično zahtevaju visoko obrazovanje, posedovanje specifičnih veština i etičkih kodeksa. Autonomni su u donošenju stručnih odluka. Zanatlije: Stručnjaci u određenim zanatima, obično se obučavaju kroz praktično iskustvo. Tradicionalno, poseduju specifične veštine i znanja. Visokokvalifikovani radnici: Imaju napredne veštine i obično visoko obrazovanje. Mogu raditi u različitim sektorima i često su ključni za inovacije i napredak.

Question 33

Šta je socijalizacija i u kojem je smislu ona paradoksalna?

Answer 33

Socijalizacija predstavlja proces kroz koji pojedinac uči, usvaja norme, vrednosti, običaje i druge drustvene elemente kako bi postao deo društva. Paradoksalna je u smislu da, iako je cilj da pojedinac postane deo zajednice, tokom tog procesa može doći do sukoba između Individualnosti i društvenih očekivanja.

Question 34

Na koji način klasična i moderna sociologija razume socijalizaciju. Na koji način postmoderno društvo dovodi u pitanje takvo razumevanje?

Answer 34

Klasična sociologija, poput teorije Emila Dirkima i Karla Marksa, sagledava socijalizaciju kao ključnu za održanje društvenog reda i reprodukciju društvene strukture. Moderna sociologija, sa druge strane, istražuje složenije dimenzije socijalizacije, uključujući i uticaj medija, tehnologije i globalizacije. Postmoderno društvo dovodi u pitanje klasičnog i modernog shvatanja socijalizacije, insistirajući na individualnosti, fragmentaciji i dekonstrukciji tradicionalnih normi.

Question 35

Koji je provokativan argument izneo Džulijana Džejnsa o sopstvu u društvu antičke Grčke?

Answer 35

Džulijan Džejns je izneo argument da je koncept sopstva u antičkoj Grčkoj bio povezan sa društvenim statusom, a ne individualnim karakteristikama. On tvrdi da je sopstvo bilo usko povezano sa društvenim položajem, čime ukazuje na drugačije razumevanje identiteta u odnosu na moderno shvatanje ličnosti.

Question 36

Šta podrazuemvamo pod pojmom PRIMARNA SOCIJALIZACIJA

Answer 36

Primarna socijalizacija odnosi se na proces učenja osnovnih društvenih normi, vrednosti i jezika koji se dešavaju u ranom detinjstvu, obično u porodičnom okruženju. To je osnovna faza socijalizacije koja postavlja temelje za dalji društveni razvoj pojedinca.

Question 37

Šta podrazuemvamo pod pojmom - SEKUNDARNA SOCIJALIZACIJA

Answer 37

Sekundarna socijalizacija predstavlja proces učenja dodatnih društvenih normi, vrednosti i uloga koje se dešavaju u kasnijem životnom periodu, van porodičnog okruženja. Ova faza socijalizacije uključuje uticaj obrazovnog sistema, medija, vršnjaka i drugih institucija koje oblikuju socijalni identitet pojedinca.

Question 38

Razlika između „pola” i „roda”:

Answer 38

Pol: Oznaka bioloških razlika između muškaraca i žena, odnosi se na fiziološke karakteristike poput reproduktivnih organa, hormona i hromozoma. Rod: Socijalno konstruisan set uloga, normi, vrednosti i očekivanja koja se povezuju s muškarcima i ženama u određenom društvu. Rod je društveni koncept koji odražava kulturne i društvene norme, dok pol ima biološku osnovu.

Question 39

Shvatanje roda u savremenoj sociologiji:

Answer 39

U savremenoj sociologiji, rod se shvata kao društveni konstrukt koji prevazilazi biološke razlike. Fokusira se na uloge, identitete i odnose između muškaraca i žena, istrazujuci kako drustvene norme oblikuju ocekivano ponasanje pripisano odredjenom polu.

Question 40

Razlika izmedju horizontalne i vertikalne rodne segregacije na radnom mestu:

Answer 40

Horizontalna rodna segregacija: Odnosi se na tendenciju da se muskarci i zene zaposljavaju u razlicitim vrstama poslova. Na primer, tradicionalno se ocekuje da zene rade u oblastima kao sto su obrazovanje ili zdravstvo , dok su muskarci cesto zastupljeni u tehnickim ili inzenjerskim sektorima. Vertikalna rodna segregacija: Odnosi se na nejednakosti u hijerarhiji i statusu izmedju muskaraca i zena u istim ili slicnim zanimanjima. Na primer, iako muskarci i zene mogu raditi u istom sektoru, cesto postoji tendencija da muskarci zauzimaju vise rukovodece ili bolje placene pozicije.

Question 41

Rezervna armija radnika:

Answer 41

Rezervna armija radnika je koncept iz marksisticke teorije koji se odnosi na visak radne snage koja nije stalno zaposlena, ali je spremna raditi kada se javi potreva, cesto u uslovima nesigurnosti ili privremene zaposlenosti. Ovaj pojam moze biti povezan s ekonomskim nejednakostima i nestabilnoscu na trzistu rada.

Question 42

Americki individualisticki model uspeha i percepcija nejednakosti:

Answer 42

Americki individualisticki model uspeha naglasava ideju da pojedinac svojim radom, trudom i talentom moze postici visok socijalni status i materijalni uspeh. Ova percepcija moze dovesti do shvatanja da su nejednakosti rezultat individualnih sposobnosti i napora . Medjutim, cesto se zanemaruju strukturalni faktori, poput drustvenih i ekonomskih prilika.

Question 43

Dodatne dimenzije stratifikacije koje privlace paznju sociologa:

Answer 43

Pored tradicionalnih dimenzija stratifikacije kao sto su klasa, pol i etnicka pripadnost, sociolozi su poceli posvecivati paznju novim dimenzijama poput kulture kapitala, digitalne nejednakosti, znanja i obrazovanja kao kljucnih faktora drustvene stratifikacije.

Question 44

Uticaj kulturnog zaokreta na percepcije drustvene stratifikacije:

Answer 44

Kulturni zaokret odnosi se na promene u kulturnim vrednostima i idejama koje uticu na drustvene norme. Ovaj zaokret moze uticati na percepcije drustvene Stratifikacije tako sto podstice promene u vrednostima koje se povezuju s uspehom, prestizom dustvenim polozajem. Na primer, promene u stavovima prema raznolikosti i inkluzivnosti mogu uticati na nacin na koji se percepiraju nejednakosti.

Question 45

Nejednakosti u svetu na osnovu prihoda:

Answer 45

Globalne nejednakosti u svetu zasnivaju se na raspodeli prihoda između različitih zemalja i regiona. Razvijene zemlje često imaju veći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku i više prihoda u odnosu na zemlje u razvoju. Ovo stvara ekonomske nejednakosti na globalnom nivou. Unutar zemalja, nejednakosti u prihodima odnose se na raspodelu bogatstva unutar društva, gde određeni slojevi imaju značajno više prihoda od drugih. Nejednakosti u prihodima često su povezane s faktorima kao što su obrazovanje, zaposlenje, porezi i socijalne politike.

Question 46

Rasa kao društvena, a ne biološka kategorija:

Answer 46

Rasa se smatra društvenim, a ne biološkom kategorijom jer nema jasnih bioloških granica između različitih „rasa“. Biološki, ljudska vrsta je izuzetno homogena, a genetske razlike unutar različitih „rasa” su manje od onih unutar iste „rase”. Pojam rase se konstruiše u društvu na osnovu sociokulturnih faktora, a ne bioloških razlika.

Question 47

Definicija rasizma i razlika u odnosu na društveno objašnjenje nejednakosti:

Answer 47

Rasizam je sistem vrednosti i praksa koji podržava ili opravdava društvene nejednakosti na osnovu percepcije rasnih razlika. Razlika između rasizma i društvenog objašnjenja nejednakosti leži u tome što rasizam podrazumeva verovanje u inherentnu superiornost ili inferiornost određenih rasa, dok društveno objašnjenje nejednakosti istražuje društvene, ekonomske i političke faktore koji doprinose nejednakostima.

Question 48

Razlika između rase i etničke pripadnosti; etnocentrizam:

Answer 48

Rasa se često koristi za označavanje fizičkih karakteristika pojedinaca, dok se etnička pripadnost često odnosi na zajedničku kulturu, jezik ili poreklo. Etnocentrizam je stav prema kojem je vlastita etnička grupa merilo za procenu drugih grupa, često vodeći do predrasuda.

Question 49

Nativizam:

Answer 49

Nativizam predstavlja politiku ili stav koji se zalaže za privilegije i prednosti za autohtone stanovnike ili „domaći“ narod, obično na štetu doseljenika ili manjinskih grupa.

Question 50

Virtov pojam manjinske grupe, predrasude i razlika od kulturnih stavova:

Answer 50

Virtov pojam manjinske grupe odnosi se na grupu koja ima manje političke moći i resursa u odnosu na dominantnu grupu. Predrasude su prethodna, često iracionalna uverenja ili osećanja prema određenoj grupi, a razlikuju se od kulturnih stavova jer su često zasnovane na generalizacijama i nedostatku stvarnog poznavanja.

Question 51

Izvorno značenje reči stereotip:

Answer 51

Stereotip je generalizovana i pojednostavljena slika u predstavi o članovima određene grupe, koja ne uzima u obzir individualne razlike.

Question 52

Diskriminacija i dve ose diskriminacije:

Answer 52

Diskriminacija je nepravedno postupanje prema određenoj grupi, zasnovano na rasnim, etničkim ili drugim faktorima. Dve ose diskriminacije obuhvataju intersekcionalnu diskriminaciju, gde pojedinci mogu biti istovremeno diskriminisani na osnovu više identitetskih faktora, kao i strukturu diskriminacije, gde institucionalni i sistemski faktori doprinose nejednakostima.

Question 53

Definicija braka i porodice u modernoj sociologiji:

Answer 53

Moderna sociologija definiše brak kao društvenu instituciju koja obuhvata formalni savez između dva pojedinca, obično zasnovan na ljubavi, uzajamnom poštovanju i socijalnom ugovoru. Porodica se shvata kao šira društvena jedinica koja može uključivati bračni par, decu, rodbinu i druge bliske veze.

Question 54

Četiri trenda u statističkim podacima o brakovima i razvodima:

Answer 54

a) Povećanje razvoda: Statistički podaci pokazuju povećanje broja razvoda, što izaziva izazove za tradicionalne predstave o doživotnom partnerstvu. b) Odlaganje braka: Postoji trend odlaganja stupanja u brak zbog promena u obrazovanju, karijeri i društvenim normama. v) Izmene u obliku porodice: Porodice postaju raznovrsnije s pojavom porodice bez bračnog partnerstva, samohranih roditelja i drugih oblika zajednica. g) Rastuća diversifikacija porodičnih modela: Pojavljuju se različiti modeli porodica koji se razlikuju od tradicionalnog nuklearnog modela.

Question 55

Faktori transformacije braka iz modernog u postmoderni oblik:

Answer 55

a) Individualizacija: Povećana autonomija pojedinaca u izboru partnera 1 životnih puteva. b) Raznolikost i pluralizam: Prihvatanje različitih oblika veza i porodica, uključujući istopolne brakove i vanbračne zajednice. c) Ekonomske promene: Žene su sve više uključene u radnu snagu, menjajući tradicionalne uloge u braku. d) Digitalna revolucija: Tehnološki napredak utiče na način komunikacije, upoznavanja partnera i održavanja veza. Ovi trendovi ukazuju na kompleksnost i promenljivost institucija braka i porodice u savremenom društvu.

Question 56

Dve vrste definicija religije:

Answer 56

a) Supstancijalna definicija: Fokusira se na suštinu religije, verovanje u više sile ili božanstava, obavljanje verskih obreda, i slično. b) Funkcionalna definicija: Posmatra religiju kao društveni fenomen koji ispunjava određene funkcije u zajednici, poput održavanja reda, pružanja moralnih smernica ili objašnjavanja nepoznatog.

Question 57

Građanska religija:

Answer 57

Građanska religija odnosi se na oblik vere koji promoviše vrednosti i moralne norme koje su u skladu sa građanskim društvom. To često podrazumeva odvajanje verskih praksi od političkih institucija, težnju ka sekularizaciji i promociju tolerancije.

Question 58

Protestantska etika:

Answer 58

Protestantska etika je koncept vezan za rad Maksa Vebera, koji istražuje uticaj protestantskog hrišćanstva, posebno kalvinizma, na ekonomski razvoj. Ovaj koncept sugeriše da su određene protestantske vrednosti, poput radne etike i štednje, doprinele razvoju kapitalizma.

Question 59

Deprivatizacija i dediferencijacija u kontekstu religije u poznom modernom društvu:

Answer 59

a) Deprivatizacija: Označava prelazak vere iz privatne sfere u javnu sferu, gde se verski identitet više ne čuva samo za ličnu sferu, već postaje deo javnog diskursa i zajedničkih vrednosti. b) Dediferencijacija: Ovaj pojam opisuje gubitak jasnih granica između različitih oblika vere i njihovo mešanje u poznom modernom ili postmodernom društvu. Različite verske tradicije postaju manje jasno definisane, a pojedinci mogu kombinovati elemente različitih vera. Ovi koncepti pomažu u razumevanju kako se religija transformiše i prilagođava u savremenom društvu.

Question 60

Politička vlast u tradicionalnim i modernim društvima:

Answer 60

Tradicionalna društva: U tradicionalnim društvima, politička vlast često proističe iz nasleda, plemenskih ili monarhijskih struktura. Autoritet lidera zasniva se na tradiciji i običajima, a političke odluke donose se često centralizovano. Moderna društva: U modernim društvima, politička vlast je često organizovana demokratski, sa izbora, zakonodavnim telima i sistem podele vlasti. Odlučivanje se zasniva na pravima građana, zakonima i institucionalnim mehanizmima.

Question 61

Državna moć kao kapacitet i pretnja:

Answer 61

Državna moć se smatra kapacitetom jer omogućava vlasti da preduzimaju akcije, donosi zakone i održava red. Međutim, istovremeno predstavlja pretnju jer može dovesti do zloupotrebe vlasti, kršenja ljudskih prava i autoritarnog ponašanja.

Question 62

Autonomija države i revolucije:

Answer 62

Autonomija države označava nezavisnost i sposobnost države da deluje bez prevelikog uticaja spolja. U uspehu revolucije, autonomija države omogućava promene i transformacije društva, što je vidljivo u revolucijama u Francuskoj, Kini i Rusiji gde je država preuzela centralnu ulogu u transformaciji društva.

Question 63

Gradjanska sfera prema Habermasu:

Answer 63

Građanska sfera prema Habermasu predstavlja otvoren prostor za javne rasprave. U XVIII veku, razvijala se kroz salone, književne časopise i kafiće gde su gradani slobodno iznosili svoje stavove. Danas, internet i mediji igraju ključnu ulogu u održavanju građanske sfere putem virtuelnih zajednica, društvenih mreža i digitalnih medija.

Question 64

Građansko društvo i povratak gradskih prava:

Answer 64

Građansko društvo predstavlja sferu nezavisnu od države i tržišta, gde se gradani slobodno deluju u javnom interesu. Postaje se pripadnikom građanskog društva aktivnim učešćem u javnim pitanjima, organizovanjem i zalaganjem za građanske vrednosti. Povratak građanskih prava odnosi se na obnavljanje i zaštitu individualnih sloboda i prava, često kroz društvene pokrete i borbu za pravdu.

Question 65

Evoluciona i revolucionarna društvena promena:

Answer 65

Evoluciona društvena promena: Evolucija se odvija postepeno, kroz dugotrajne procese prilagođavanja i transformacije. Ovaj tip promene podrazumeva kontinuirane i mirne transformacije društva, bez dramatičnih prekida. Revolucionarna društvena promena: Revolucija karakteriše nagla, radikalna promena društva koja obuhvata različite sfere, uključujući politiku, ekonomiju i kulturu. Ova promena često proizlazi iz masovnih društvenih pokreta i može dovesti do promena u temeljnim strukturama društva. Evolucija i revolucija nisu nužno isključivajuće; neka društva doživljavaju kombinaciju oba tipa promene.

Question 66

Toflerovi talasi" društvenog razvoja:

Answer 66

1. Prvi talas (Agrikulturna revolucija): Dominantan oblik ekonomske proizvodnje poljoprivrede; osnovica sticanja bogatstva zemljišta; društveni značaj uspostavljanje stalnih naselja i razvoj poljoprivrede. 2. Drugi talas (Industrijska revohicija): Dominantan oblik ekonomskih proizvoda Industrija, osnovica sticanja bogatstva kapitala: društveni značaj - urbanizacija, industrijalizacija, promene u radnom procesu. 3. Treči talas (Revizija i informatičko društvo): Dominantan oblik ekonomske proizvodnje informacionih tehnologija, osnovica sticanja bogatstva društvenog značaja - globalizacija, digitalizacija, fokus na informacijama. znanje, drustveni znacaj - globalizacija, digitalizacija, fokus na informacijama. Neki smatraju da se trenutno nalazimo u tranziciji iz trećeg u četvrti talas društvenog razvoja.

Question 67

Pokušaji objašnjenja društvenih promena:

Answer 67

U XIX veku, događaji poput Industrijske revolucije i političkih previranja podstakli su prve pokušaje objašnjenja društvenih promena. Sociolozi XX veka kritikuju teorije koje su često bile determinističke, ignorišući složenost društva i naglašavajući značaj društvenih faktora u promenama.

Question 68

Karakteristike društvenih pokreta:

Answer 68

Zajednički ciljevi ili interesi. Masovna mobilizacija. Aktivnosti usmerene ka promeni. Često proizlaze iz nezadovoljstva postojećim stanjem. Razlika između društvenih pokreta i kolektivnog ponašanja leži u organizovanosti i svesnom zalaganju za društvene promene.

Question 69

Teorija mobilizacije resursa:

Answer 69

Glavno zapažanje: Društveni pokreti zavise od resursa koje poseduju (novac, vlast, uticaj). Smatra se oblikom teorije racionalnog izbora jer pretpostavlja da ljudi racionalno odlučuju kako i kada će se pridružiti pokretu. Problem: Ignoriše društvene nejednakosti i pritiske koji utiču na pristup resursima.

Question 70

Teorija globalizacije prema Dejvidu Heldu:

Answer 70

Held definiše globalizaciju kao jačanje transnacionalnih veza i meduzavisnosti. Kritike uključuju tvrdnje da ne uzima dovoljno u obzir nejednakosti između različitih delova sveta i da previše naglašava ekonomske aspekte, zanemarujući druge dimenzije globalizacije, poput kulturnih i socijalnih.

Question 71

Na koji način sociološka perspektiva preispituje - individualizam?

Answer 71

Sociološka perspektiva pristupa pojmu individualizma na više načina, sagledavajući ga kroz različite teorijske okvire i analitičke metode. Evo nekoliko načina na koje sociolozi mogu preispitivati individualizam: Strukturalni kontekst: Sociolozi proučavaju individualizam uzimajući u obzir šire strukturalne kontekste, poput ekonomskih, političkih i društvenih sistema. Na primjer, istražuju kako ekonomske promene utječu na pojedinačne izbore i ponašanje, te kako političke politike mogu promicati ili ograničavati individualizam. Kulturni i društveni okviri: Sociolozi analiziraju kako društvene norme, vrijednosti i ideologije oblikuju pojedinčeve percepcije samih sebe i svojih odnosa s drugima. Na primjer, istražuju se utjecaji medija, obrazovanja i religije na oblikovanje individualističkih stavova. Interakcionistički pristup: Ovaj pristup fokusira se na interpersonalne odnose i mikrointerakcije te kako one utječu na formiranje individualnog identiteta. Sociolozi koji se bave ovom perspektivom proučavaju kako ljudi konstruiraju svoj identitet kroz socijalne interakcije i kako se ti identiteti mijenjaju u različitim kontekstima. Kritička analiza: Kritička sociološka perspektiva preispituje individualizam kroz prizmu moći, nejednakosti i društvenih konflikata. Ova perspektiva istražuje kako pojmovi poput "slobode" i "autonomije" mogu biti oblikovani društvenim moćnim strukturama te kako se individualizam može koristiti kao sredstvo održavanja postojećih društvenih nejednakosti. Historijski kontekst: Sociolozi proučavaju kako se pojmovi i prakse individualizma mijenjaju tijekom vremena i u različitim društvenim i kulturnim kontekstima. Analiziraju se povijesni procesi koji su oblikovali razvoj individualizma kao dominantnog društvenog ideala. Kroz ove različite perspektive, sociolozi nastoje bolje razumeti kako individualizam utječe na društvo i pojedince, te kako se društvene strukture, interakcije i ideologije oblikuju i mijenjaju u procesu individualizacije.

Question 72

Po čemu se razlikuju lične teškoće i društveni problemi?

Answer 72

Lične teškoće i društveni problemi su dva različita koncepta u sociološkoj analizi koji pomažu u razumevanju individualnih i društvenih dinamika. Evo kako se razlikuju: Lične teškoće: Lične teškoće se odnose na pojedinačne probleme ili izazove koje osoba doživljava u svom životu. Ovi problemi mogu biti vezani za emocionalne, mentalne, fizičke ili interpersonalne poteškoće s kojima se pojedinac suočava. Primeri ličnih teškoća uključuju depresiju, anksioznost, gubitak posla, bolest ili sukobe unutar porodice. Ovi problemi su često subjektivni i individualno iskustvo pojedinca, iako mogu imati i društvene implikacije. Društveni problemi: Društveni problemi su problemi koji proizilaze iz društvenih struktura, institucija i odnosa, i imaju šire implikacije na društvo u celini. Ovi problemi često utiču na više pojedinaca ili grupa u društvu, često u obliku nepravdi, nejednakosti ili nepravednih sistema. Primeri društvenih problema uključuju siromaštvo, nejednakost, rasizam, seksizam, kriminal, nezaposlenost ili nedostatak pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Društveni problemi se često razmatraju u kontekstu strukturalnih faktora i šireg društvenog konteksta, a njihova rešenja obično uključuju društvene promene na institucionalnom ili sistemskom nivou. U suštini, dok se lične teškoće odnose na individualne probleme i izazove koje pojedinac doživljava, društveni problemi su širi, društveno uslovljeni problemi koji imaju šire implikacije na društvo u celini.

Question 73

Ukratko opišite Bergerove četiri dimenzije sociološke svesti.

Answer 73

Peter Berger, poznati američki sociolog, predstavio je koncept "sociološke svesti" koji se odnosi na sposobnost sagledavanja društvenih fenomena iz sociološke perspektive. Berger je identifikovao četiri dimenzije sociološke svesti: Činjenična dimenzija: Ova dimenzija uključuje sposobnost prepoznavanja i razumevanja društvenih činjenica, struktura i procesa. To podrazumeva sagledavanje društva kao subjekta analize i prepoznavanje društvenih obrazaca koji utiču na ljudsko ponašanje. Na primer, uvid u statističke podatke o nezaposlenosti ili demografskim trendovima. Strukturalna dimenzija: Berger ističe važnost razumevanja društvenih struktura, institucija i sistema koji oblikuju društvene interakcije i individualna iskustva. Ova dimenzija uključuje prepoznavanje socijalnih hijerarhija, uloga i normi koje utiču na živote pojedinaca. Na primer, prepoznavanje kako ekonomske strukture utiču na raspodelu moći i resursa u društvu. Istorisko-kritička dimenzija: Ova dimenzija podrazumeva sposobnost sagledavanja društvenih fenomena u kontekstu istorijskog razvoja i promene. To uključuje kritičko razmišljanje o društvenim procesima i razumevanje kako su društveni fenomeni oblikovani kroz vreme. Na primer, analiza kako su društvene norme i vrednosti evoluirale tokom vremena i kako su uticale na društvene promene. Individualna dimenzija: Ova dimenzija naglašava važnost sagledavanja pojedinca kao proizvoda društvenog okruženja i interakcija. To uključuje prepoznavanje kako društvene sile oblikuju individualna iskustva, identitet i percepciju sveta oko sebe. Na primer, razumevanje kako socijalizacija i društveno okruženje oblikuju lične vrednosti, stavove i ponašanje pojedinaca. Ove četiri dimenzije Bergerove sociološke svesti pomažu ljudima da razviju kritički i analitički pristup prema društvu i da dublje razumeju društvene fenomene i njihove implikacije.

Question 74

Šta je determinizam?

Answer 74

Determinizam je filozofski i naučni koncept koji se odnosi na ideju da su svi događaji i fenomeni određeni unaprijed ili su uzrokovani određenim faktorima, što znači da su ishodi nužno predodređeni ili unaprijed određeni. Ova ideja implicira nedostatak slobodne volje ili slučajnosti u određivanju događaja ili postupaka. Postoje različite vrste determinizma, uključujući: Fizički determinizam: Prema ovoj teoriji, sve fizičke događaje u svemiru, uključujući ljudska ponašanja i misli, određuju fizički zakoni i uzroci. To znači da su svi događaji determinirani fizičkim uzrocima i posljedicama. Biološki determinizam: Ova ideja sugerira da su biološki faktori, poput genetike i neuroloških procesa, glavni determinanti ljudskog ponašanja i osobnosti. Prema ovom stavu, naše akcije i karakteristike su predodređene biološkim faktorima. Socijalni determinizam: Socijalni determinizam tvrdi da su društveni i ekonomski faktori ključni za oblikovanje ljudskog ponašanja i društvenih struktura. Ova perspektiva naglašava ulogu društvenih institucija, klase, rase, roda i drugih društvenih činilaca u određivanju ljudskih života. Psihološki determinizam: Ova teorija tvrdi da su naša ponašanja i mentalni procesi određeni unutrašnjim psihološkim faktorima, poput nesvjesnih motivacija, instinkata ili mentalnih procesa. Determinizam može biti kontroverzan koncept, jer izaziva pitanja o slobodnoj volji, moralnoj odgovornosti i ulozi slučajnosti u svijetu. Dok neki ljudi smatraju determinizam ograničavajućim i pesimističnim, drugi ga vide kao način razumevanja i predviđanja sveta. Međutim, većina naučnika priznaje da stvarnost obično sadrži elemente determinizma, ali i složenije faktore koji uključuju elemente slučajnosti, slobodne volje i međusobnu interakciju između različitih uzroka i posljedica.

Question 75

Na šta sociolozi misle kada govore o modernosti i postmodernosti?

Answer 75

Kada sociolozi govore o modernosti i postmodernosti, oni se odnose na različite društvene epohe i karakteristike koje ih definišu. Evo objašnjenja ovih pojmova na srpskom jeziku: Modernost: Moderno društvo karakteriše naglasak na racionalnosti, naučnom razmišljanju, tehnološkom napretku, industrijalizaciji i urbanizaciji. Ova epoha obično se vezuje za period od 18. do sredine 20. veka, a ključne karakteristike modernosti uključuju: Industrijalizacija i razvoj kapitalizma kao dominantnog ekonomskog sistema. Racionalno i naučno razmišljanje koje se širi kroz obrazovanje, institucije i društvo u celini. Centralizacija moći i formiranje modernih država sa jasno definisanim institucijama i pravilima. Napredak tehnologije i nauke koji doprinosi brzom ekonomskom i društvenom razvoju. Urbanizacija i migracija stanovništva iz ruralnih u urbane centre. Postmodernost: Postmodernost se odnosi na period koji dolazi nakon moderne epohe i karakteriše ga različitost, fragmentacija, skepticizam prema velikim narativima i relativizacija istine. Ova epoha obuhvata period od sredine 20. veka do danas, a ključne karakteristike postmodernosti uključuju: Fragmentacija društva i kulture, sa naglaskom na različitost i pluralizam. Odbacivanje linearnog napretka i velikih narativa u korist lokalnih priča, mikronarativa i subjektivnih perspektiva. Relativizacija istine i skepticizam prema apsolutnim istinama i vrednostima. Multikulturalnost i mešanje različitih kultura, identiteta i vrednosti. Rast individualizma i autonomije, kao i značaj samog izbora u svim sferama života. Ovi pojmovi su važni za razumevanje evolucije društva, kulture i ideja kroz vreme, a sociolozi ih koriste kako bi analizirali promene i izazove koji su karakteristični za određene istorijske periode.