Sloj OS za rukovanje radnom memorijom Flashcards
Kakav moze biti logicki adrensi prostor
- Kontinualan
- Sastavljen od stranica iste velicine
- Sastavljen od segmenata raznih velicina koji se sastoje od stranica iste velicine
Sta karakterise kontinualni logicki adresni prostor
- Sastoji se od niza zastopnih logickih adresa i pocinje od 0
- Granicna adresa je najvisa adresa kojoj proces sme da pristupi
- Bazna adresa je fizicka adresa u koju se preslikava logicka adresa 0
- Fizicka adresa se dobija sabiranjem bazne i logicke
Sta karakterise segmentirani logicki adresni prostor
- Sastoji se od vise nizova uzastopnih logickih adresa, za svaki segment po jedan niz razlicite velicine
- Znacajni biti sadrze adresu segmenta, manje znacajni sadrze unutrasnju adresu
- Svaki segment je kontinualan - ima baznu i granicnu adresu
- Za translaciju je potrebna tabela segmenata - svaki element sadrzi granicnu i baznu adresu
Sta karakterise stranicni logicki adresni prostor
- Sastoji se od jednog niza uzastopnih logickih adresa podeljenog u stranice iste velicine
- Znacajniji biti sadrze adresu stranice, manje znacajni biti arese sadrze unutrasnju adresu
- Kontinualna je ali nema granicnu adresu
- Za translaciju potrebna tabela stranica ciji elementi sadrze baznu adresu stranice
Sta karakterise stranicno segmentirani logicki adresni prostor
- Sastoji se od vise nizova uzastopnih logickih adresa podeljenih u stranice iste velicine
- Najznacajniji biti sadrze adresu segmenta, srednji adresu stranice, najmanji adresu u stranici
- Za translaciju potrebna tabela segmenata i vise tabela stranica
- Tabela segmenata sadrzi granicnu adresu stranice u segmentu i baznu adresu tabele stranica segmenta
Sta karakterise translaciju logickih adresa kontinualnog adresnog prostora
Potrebno je da se u fizicku radnu memoriju smesti slika procesa.
Translacija odgovara dinamickoj relokaciji i olaksava zamenu slika proceas
Koji adresni prostor se koristi kada ima dovoljno radne memorije
Kontinualni
Sta karakterise segmentaciju
- Segmentacija se koristi kada je vazno racionalno koriscenje radne memorije
- Segmenti procesa sadrze delove slike (za naredbe, za promenljive, za stek)
- Segmentacija ubrzava zamenu slika procesa jer vise procesa istog potprograma moze da deli masinske naredbe
- Puna segmentacija je ako svaki potprogram ili promenljiva ima svoj segment sto omogucava deljenje
Koji logicki adresni prostor se koristi kada je vazno racionalno koriscenje fizicke radne memorije
Segmentacija
Koji logicki adresni prostor se koristi kada je velicina fizicke radne memorije nedovoljna
Stranicni, tada slika procesa ne moze da stane u fizicku radnu memoriju
Sta sadrze elementi tabele stranica
- Bit prisustva - oznacava jel stranica kopirana u fizicku
- Bit referenciranja - oznacava da li se pristupalo kopiji virtuelne stranice
- Bit izmene - oznacava da li je bilo izmena na kopiji
Po kom principu se prebacuju kopije virtuelnih stranica
Kopije virtuelnih stranica se prebacuju na zahtev a ne unapred, jer ne postoji nacin da se predvidi redosled koriscenja virtuelnih stranica
Sta karakterise stranicnu segmentaciju
- Svaki segment uvodi svoj virtuelni adresni prostor
- Omogucava dinamicko prosirenje segmenata dodavanjem stranica sto je bitno za segmente promenljivih i stek
Koji logicki adresni prostor se koristi kada je vazno racionalno koriscenje a ona ima nedovoljnu velicinu
Stranicno segmentirani
Kako se deli fizicka radna memorija
Na lokacije koje stalno zauzima OS i slobodne lokacije na raspolaganju za stvaranje procesa i druge potrebe
