Sinapse, org neurona i poremećaji Flashcards
Čime su obavijene sinapse i zašto? Kakav impuls može biti u sinapsi?
Obavijene su ASTROCITIMA jer oni sprječavaju rasipanje neurotransmitera i omogućavaju reutilizaciju, takođe mogu da modulišu rad sinapse otpuštanjem svojih NT.
Impuls može biti:
1. Blokiran
2. Promjenjen iz pojedinačnog u ponavljajući
3. Integrisan sa drugim i pojačan
Presinaptički završetak:
1. Koje organele su prisutne koje nisu?
2. Šta su aktivne zone?
- Nema ER ni ribozoma što znači da nema sinteze proteina, ali ima mitohodrija sa ATPom.
- skladišta NT u vidu vezikula tj sinaptozoma
Podijela sinaptičkih vezikula:
- Male (40 - 60nm) niskomolekulski NT, vezani za citoskelet preko SINAPSINA 1
- Velike (70-250nm) neuropeptidi nisu vezane
Šta je kalmodulin? Kako se aktivira? Šta to jedinjenje aktivira? Šta je time omogućeno i šta se dešava na kraju?
Kalmodulin je Ca vezujući regulatorni protein.
Aktivira se vezivanjem 4 Ca2+ = Ca2+-kalmodulin aktivira protein kinazu (CaM II)
Time je omogućena egzocitoza vezikula i fosfoliracija sinapsina I tj njegovo odvajanje od vezikule
Na kraju se aktivira Ca pumpa da izbaci Ca iz završetka
Kakve receptore može da ima presinaptički završetak?
- Receptori za kotransmitere (neuromodulatore),ne učestvuju u transmisiji samo modifikuju efekte
- Receptori za sopstveni neurotransmiter (autoreceptori), mijenjanju ekscitabilnost membrane
Struktura sinaptičke pukotine
Ispunjena međućelijskim matriksom (mukopolisaharidima i glikoproteinima) sunđerasta struktura pogodna za difuziju NT.
Objasniti vrste regulacije u postinaptičkoj membrani? Šta se dešava u postsinaptičkom završetku?
- Up regulacija, receptori u membrani, mala gustina unutra(slab odgovor)-> povećana gustina i senzitivnosti-> jači odgovor
- Down regulacija, receptori uvučeni, obrnuto
Hemijski signal se pretvara u elekrtični.
Brze sinapse: šta je kod njih receptor, a šta vezujuća komponenta?
Spore sinapse: kakve NT koriste, šta ne mogu, preko kojih receptora i kako se vrši aktivacija? Kakvi su to procesi?
Brze sinapse: receptor je i primarni ligand zavisni kanal tj JONOTROPNI receptor. Vezujuća komponenta je jonofosforska komponenta, katjonski kanali Na, K, Ca (nikotinski receptori) i anjonski hloridni (GABA i glicinski receptori).
Spore sinapse: koriste neuropeptidne NT koji ne mogu da otvore jonski kanal već indirektno preko METABOTROPNIH receptora…aktivacijom G proteina i odgovarajućeg intracelularnog mesendžera (SISTEM SEKUNDARDNOG GLASNIKA). To su procesi dugotrajnog pamćenja.
Koliko traje sinaptičko zadržavanje? Kada nastaje IPSP, a kada EPSP? Koja jedinenja omogućavaju endocitozu NT?
Od 0.5 do 1.5ms. Vezivanjem za inhibicijski NT dolazi do LOKALNE HIPERPOLARIZACIJE tj do IPSP, a eskscitatorni do LOKALNE HIPOPOLARIZACIJE tj do EPSP /facilitacija.
Klatrin+dynamin.
Vrste NT, gdje se sintetišu i njihove karakteristike?
- Niskomolekulski u presinaptičkom, ali enzimi za aktivaciju u somi, brzo prenose jonske struje i mogu se reutilizovati, AcCh, adrenalin (EKSC), noradrenalin, dopamin (EKSC), serotonin, histamin, ATP, glicin (INHIBI)
- Neuropeptidni u somi, pakuju u vezikule, nisu povezane sa citoskeletom i ne reutilizuju se, neuromodulatori: opidoidi, vazopresin, okscitocin, kalcitonin, gastrin, supstanca P, insulin
GABA je inhibiorni
Vrste i karakteristike transaksonalnog transporta.
- Anterogradni: brz, NT u vezikuli, kinezin/dinein po tubulima
- Retrogradni: spor, citoskeletni proteini ili rastvorene materije
Funkcionalna podijela centralnih hemijskih sinapsi. Vrste sinaptičke ihibicije.
- Ekscitacijske ili sinapse tipa 1: u dendritima, Na/Ca ulazi, EPSP (1 traje 1-15s, 0.2-1mV)
- Inhibicijske ili sinapse tipa 2: u somi ili aksonima, K/Cl ulazi, IPSIP, sprječavaju propagaciju
1.Presinaptička: modulatorni neuron se veže na kolateralu te nema NT i nema odgovora
2. Postsinaptička: ihibitorni neuron spusti signal na potpražnu vrijednost nema AP
Kako el sinapse provode impulse, kakve su najčešće i od čega su građene?
Dvosmjerne ekscitacijske i od 6 subjedinica KONEKSONA.
Šta je facilitacija, a šta okluzija?
Facilitacija je postsinaptički potencijal izazvan presinaptičkim impulsom se pojačava kada je on blisko propraćen novim impulsom (VREMENSKA SUMACIJA), kratkoročna sinaptička plastičnost, suprotan proces jej DEPRESIJA.
Okluzija je kada pri simultanom dolasku info iz više presinaptičkih neurona sumarni intenitet izlatnog signala je manji od aritmetičkog zbira koji bi postojao pri pojedinačnim dolascima aferentnih signala iz presinaptičkih neurona.
Šta je konvergencija, divergencija i reverbacijski krug?
Konvergencija je kada postsinaptički neuron sumira impulse iz mnogo presinaptičkih neurona procesom prostorne sumacije.
Divergencija je kada pojediančni postsinaptički akson se grana na kolaterale koji se šire kao lepeza na brojne postsinaptičke neurone.Može da divergira na 10 na 3
Reverberacijski krug je neuronsko kolo u kome se nervni impulsi koji su inicijalno aktivirani kao odg na stimulans više ili manje kontinuirano reaktiviraju (održavanje svijesti disanje itd…)
