Shinto danas Flashcards
Kakvu je ulogu tradicionalno imao šinto?
Šinto je imao dvostruku ulogu, prvu religioznu tj. da pruži ljudima smisao života i olakšanje pri svakodnevnim naporima. Druga uloga, uloga državnog šintoizma bila je da uspostavi zajednički identitet japanskog naroda.
Kako su se američki okupatori ophodili prema šintoizmu
Zahtevali su da se prekinu državne veze sa šinto svetilištima, bilo je zabranjeno finansirati hramove i svetilišta iz državnog budžeta. Država je objavila da šinto tada ima kulturno, ali ne i religijsko značenje, ali su se posete svetilištima smanjile i festivali prekinuli, a određen broj ljudi je prešao na budizam, a neki su se pridružili novim šinto sektama.
Veza gradskog života i šinto-a
Kako su ljudo počeli da se oprobavaju na poslovima u kancelarijama i fabrikama - to su više gubili vezu sa agrikulturim ritmom života koji je predstavljao temelj šinto-a i gubili su vezu sa svojim porodicama, gubili su vezu sa svetilištima i kami-ji više nisu bili konstanstno prisutni u njihovoj svesti. Svete ceremonije dobijaju novi, sekularni karakter. Grade se i po koja gradska svetilišta, koja često predstavljaju jedinu zelenu površinu sa drvećem u gradu.
Šta je Đinđa Hončo
Asocijacija šinto svetilišta. Ustav iz 1946. godine je branio državi vezu sa šinto-om, i branio finansiranje svetilišta iz javnih fondova, ali šinto je bio podržan od strane privatnog sektora i osnovana je asocijacija Đinđa hončo da pomogne renoviranju uništenih svetilišta i oživljavanju religijskih praksi. Asocijacija postavlja svoj cilj kroz tri principa: 1-izražavanje zahvalnosti precima i iskreno obavljanje religijskih obreda
2- služiti društvu i strepeti poboljsanju sveta, zbog razumevanja sebe kao božanskih glasnika
3- identifikovati svoj um sa carevim umom, biti druželjubiv i voleti druge ljude i moliti se za mir i blagostanje u društvu
Jasukuni svetilište
Ovo svetilište može biti primer tenzije između onih koji žele da zadrže religiozno značenje šinto svetilišta i onih koji bi da sekularizuju šinto. Zabranjeno je podržavati šinto u religioznom smislu, ali ovo svetilište je takođe ratni spomenik koji je posvećen umrlima u ratu, i njihove porodice su želele da se svetilište poveže sa državom, a njihova opozicija misli da je ovakva podrška ratnom spomeniku škakljiva i da može dovesti do povečanja nacionalizma.
Nabroj neke velike sekularne, državne šinto hramove!
Međi u Tokiju, Sumijoshi u Osaki,
Acuta u Nagoji, and Fušimi Inari u Kjotu
Kako se država odnosila prema šinto festivalima posle 2. svetskog rata.
Da bi festivali nastavili da postoje, morali su da imaju naglašeno kulturni radije nego religijski značaj. Organizovali su se kao sekularni festivali koji privlače mnogo turista. U manjim hramovima, bez miliona posetioca postoji festivali imaju više religijski značaj.
mikoši
Nosiljka koja predstavlja pokretno svetilište. Muškarci je nose tokom festivala i to omogućava kamijima da pbiđu teritoriju pod svojom zaštitom.
Da li se i dalje vrše hodočašća u šinto hramove?
Da, ponekad ljudi pešice odlaze i obilaze grupu hramove ili jedan hram više puta kako bi uvažili određenog kamija, ali osim hodočašća mnogi prave piknike u bizini hramova ili obilaze hramove zbog njihove istorijske i umetničke vrednosti.
Kako se šinto verovanja ogledaju u japanskim kompanijama?
Zaposlenje radnika u firmi može da se ogleda kao usvajanje u porodicu, i struktura radnika firme može da se poredi sa japanskom tradicionalnom porodicom. Strane zemlje čak proučavaju lojalnost i način na koji japanski radnici funkcionišu u timu kako bi poboljšali i svoje kompanije.
Nove šinto sekte
Nove sekte predstavljaju starije religije kao previše hijerarhijske, birokraktse i fokusirane samo na zajednicu. Nove sekte koriste stara učenja da pomognu u svakodnevim duhovnim problemima pojedinca. Njihova verovanja su relevantna za pojedinca. A sa druge strane, one pružaju zajednicu istomišljenicima koji su izgubili svoju prirodnu zajednicu.
Gde vidimo dugovečnost i izdržljivost vere u kamije?
Kada su ljudi napustili sela i zapsutili svoja svetilišta kamija poljoprivrede i ribarstva, ljudi u gradovima su počeli da se mole kamijima biznisa, ili na primer sportisti su se molili kamijima pred olimpijske igre… Takođe kada se je finansiranje hramova iz državnog budžeta postalo zabranjeno - ljudi su se skupili i oživeli hramove i svetilišta svojom zajedničkom snagom.
Kako je šinto preživeo bez dogmi i svetaca?
Šinto je kroz strukturu porodice grupiše Japance od davnina, i uči ih da je interes zajednice bitniji od interesa pojedinca i da se zajednici treba iskazivati zahvalnost. Šinto je više zasnovan na osećanjima takve zahvalnosti i odgovornosti prema zajednici, roditeljima ili precima, tako da mu nisu potrebne dogme. Mada postojali su mnogi učenjaci koji su taj nedostatak dogmi davali kao dokaz da je japanski narod moralno superioran i da im nisu potrebna pisana pravila jer ih oni prirodno znaju.
