Responses of MS tissues to disuse and remobilization Flashcards
Koje su kvalitativne, a koje kvantitativne osobine mišićnoskeletnog tkiva na neadekvatnu upotrebu?
- kvalitativne osobine podrazumevaju nastanak promene na svim tkivima kao posledica neadekvatne upotrebe
- kvantitativne osobine se odnose na stepen promena, koliko one brzo nastaju i koliko će trajati
Koji je zadatak fizikalne terapije kada su MS tkiva u pitanju?
Zadatak je osmišljavanje strategije kako sprečiti nastanak trajnih promena i kako dovesti do oporavka.
Kakva treba da bude imobilizacija kod povrede MS struktura?
Imobilizacija mora da bude takva da spreči dalja oštećenja, a da ona sama bude što je kraća moguća kako ona ne bi dodatno proizvela oštećenja.
Šta je zglobna hrskavica?
To je tip hrskavice koji se nalazi na krajevima dugih kostiju i ulazi u sam sastav zgloba kao organa.
Od čega je građena zglobna hrskavica?
- hondrociti
- ekstracelularni matriks
- voda
Koja je uloga vode u zglobnoj hrskavici?
Ona se nalazi u samom ekstracelularnom matriksu i omogućava promenu oblika i veličine same hrskavice i prilagođava se pritisku pri upotrebi.
Sa čime NIJE snabdevena zglobna hrskavica?
- krvnim sudovima (avaskularna)
- nervnima (neinervisana)
- limfnim sudovima (alimfatična)
Kako se zglobna hrskavica ishranjuje i kako se oslobađa od štetnih materija?
Ona se ishranjuje procesom difuzije putem sinovijalne tečnosti koja ispunjeva zglobnu šupljinu, donoseći hranjive materije i kiseonik do hrskavice, a produkti katabolizma se izbacuju u sinovijalnu tečnost i dalje se oslobađaju preko sinovijalne membrane.
Koja je uloga sinovijalne tečnosti osim ishrane zglobne hrskavice?
- omogućava podmazivanje hrskavice (frictionless)
- pruža otpor silama koje deluju u zglobu (wear resistant)
- nosi težnu i pravilno je rapoređuje na sve strukture (weight-bearing surface)
Koje sile hrskavica “trpi” tokom “loadinga?
- silu razmicanja - shearing force
- silu pritiska - compresive force
Kako je građena hrskavica zgloba po slojevima?
- Površinski sloj hondrocita i kolagena koji je paralelno postavljen u odnosu na površinu
- Dubinski sloj hondrocita i kolagena koji su perpendikularno postavljenji u odnosu na površinu
- Zona prelaska iz nekalcifikovano u kalcifikovano tkivo
- Subhondralna kost
Koja je uloga površinskog, a koja dubinskog sloja zglobne hrskavice?
Površinski sloj trpi silu razmicanja (shearing force),a dubinski sloj kompresivnu silu (compresive force)
Od čega je izgrađen ekstracelularni matriks hrskavice?
- kolagena vlakna tip 2 (ona prave mrežu i sprečavaju preveliko širenje agrecana)
- agrecan
- voda
Šta sve ulazi u sastav agrecana?
- hijaluronska kiselina
- vezivni protein
- glavni (core) protein
- proteoglikani (hondroitin sulfat i keratin sulfat)
Koja je glavna karakteristika agrrecana?
On je izrazito hidrofilan - 1g može da primi 50x vode
Koje su dve glavne grupe promena koje nastaju na zglobnoj hrskavici usled nekorišćenja (disuse)?
- degenerativne promene
- atrofične promene
Posledice nekorišćenja zgloba se ogledaju u?
- Promene su izraženije na mestima kontakta
- Promene nastaju u svim komponentama hrskavice
- Promene nastaju zbog gubljenja sposobnosti sinovijalne tečnosti da radi svoj posao, kao i smanjenja njene produkcije
Kakve promene na zglobnoj hrskavici nastaju ako se koleno fiksira u ekstenziji (weight-bearing position)?
Promene koje nastanu odgovaraju onima kao kod osteoartirtisa, dolazi i do kontakcije mišića, a promene su najčešće ireverzibilne.
Kakve promene na hrskavici nastaju kada se koleno fiksira u fleksiji (non weight-bearing position)?
Promene koje nastaju su pretežno atrofične, i one su uglavnom reverzibilne.
STUDIJA 1 - imobilizacija kolena u fleksiji na 3 do 11 nedelja - koje su posledice?
- 13 do 60% manje PG
- 40-60% smanjena sinteza PG
- 30-50% smanjena debljina hrskavice (i ako ona na izgled deluje normalno)
- 10-20% smanjen sadržaj vode
- 30% smanjen broj hondrocita
- atorfija subhondralne kosti
Od čega zavisi “stiffness” hrskavice zgloba?
Zavisi od sadržaja PG; što ih je manje, to je hrskavica mekša
Šta se dešava sa zglobnom hrskavicom nakon 6 nedelja imobilizacije, bez procesa remobilizacije, nakon 3 nedelje?
Ona se u potpunosti oporavi.
Šta se dešava sa zglobnom hrskavicom nakon 6 nedelja imobilizacije, a onda 3 nedelje treninga (6milja dnevno)?
Dolazi do daljeg propadanja hrskavice, sadržaj PG se smanjuje za 35%, a debljina za 20%.
Šta se dešava sa hrskavicom zgloba nakon duge imobilizacije(duže od 6 nedelja)?
Hrskavica zgloba će pretrpeti promene koje su veće, što je period imobilizacije duži,a nekad su te promene i trajne, bez obzira na rehabilitaciju.
STUDIJA 2 - imobilizacija kolena bigla u fleksiji (90 stepeni) u trajanju od 11 nedelja, usled čega je usledila remobilizacija od 15 nedelja - šta se dešava sa zglobnom hrskavicom?
Sadržaj PG ostao je smanjen iako je sprovedena duga remobilizacija za 18%, a na mestima kontakta čak i do 33%.
STUDIJA 3 - imobilizacija 11 nedelja, remobilizacija 50 nedelja kolena - šta se dešava sa zglobnom hrskavicom?
Većina povrati funkciju i građu, ali na mestima kontakta (patela, medijalni kondilus femura, tibijalni kondilus) smanjen sadržaj PG ostaje i nakon 9-28%.
Koje su glavne poruke za imobilizaciju i remobilizaciju zglobne hrskavice?
- Svaka imobilizacija duža od 6 nedelja može ostaviti trajne promene
- Najgora opcija je imobilizacija u ekstenziji (weight-bearing position) i onda dovodi do degenerativnih promena u hrskavici koje su kao osteoartritis
- Ako je imobilizacija neophodna, neka bude što kraća i najbolje u pozicije fleksije sa dozvoljenom malom pokretljivošću
- Proces remobilizacije mora biti oprezan i lagan, jer u suprotnom promene nastavljaju da se dešavaju na hrskavici
STUDIJA 4 - imobilizacija kolena u fleksiji sa 8 do 15 stepeni pokreta, u trajanju od 6 nedelja i bez pokreta- koje su posledice na hrskavicu?
- Sadržaj vode je povećan kod obe grupe, dok je sadržaj PG manje oštećen kod one koja je imala pokretljivost.
- Nakon jedne nedelje oporavak kod prve grupe je skoro skroz, dok je kod druge grupe minimalan
Kolika pokretljivost zgloba u fleksiji je poželjno da bude omogućena tokom imobilizacije kako bi se hrskavica najmanje oštetila?
Pokretljivost od 10 stepeni.
STUDIJA 5 - Panuki model - 12 nedelja imobilizacije kod CCXL - kakve su posledice po grupu koja je imobilizovana u fleksiji, a kakve po onu koja nije uopšte imobilizovana?
- CCXL imobilizovan u fleksiji - promene su atrofične (stanjena hrskavica, 40% manje PG, ali bez osteofita)
- CCXL bez imobilizacije - promene degenerativne, kao osteoartiritis. Više vode, manje PG.
Od čega uglavnom zavise efekti treninga na samu hrskavicu?
Od njenih biomehaničkih karakteristika i stepena očuvanosti ili oštećenja.