problem inteziteta i psihofizicke metode Flashcards
sta je donji (apsolutni) prag osetljivosti
najmanji intezitet drazi koji dovodi do prvog jedva primetnog osecaja
u kom odnosu stoji dodnji prag sa osetljivoscu
u obrnuto proporcionalnom
sta je diferencijalni prag osetljivosti (prag razlike)
najmanja promena u energiji najmanja promena stimulacije koja dovodi do prve jedva primetne razlike u osetima
u kakvom odnosu stoji diferencijalni prag sa osetljivoscu
u obrnuto proporcionalnom
Terston deli psihofizicke metode na koje dve klase
- klasicne metode Fehnerove psihofizike
2. psihofizicko skaliranje (nema kontrole fizickih mera stimulacije, porede svakog clana sa svakim)
formula Veberovog zakona
ΔD/D=K
ΔD - najmanji prirastaji u stimulaciji koji dovode do promena u senzacijama
D - pocetna draz
sta utvrdjuju Kenig i Brodhaus ispitujuci Veber-Fehnerovu zakonitost
Veberova zakonitost ima samo neki srednji interval, ne vazi za suvise jake drazi kao ni za drazi koje su blizu donjeg praga
formula Fehnerovog zakona
S=k*lnD S - intenzitet senzacije k - konstanta za odredjeni modalitet ln - logaritam D - intenzitet stimulacije
iz Fehnerovog zakona sledi: sa ovecanjem intenziteta stimulacije
diferencijalni pragovi se ?
JND se ?
povecavaju
ostaje konstantna
tri osnovne karakteristike Fehnerove psihofizike
- intenzitet osecaja se ne moze meriti direktno vec indirektno preko fizicke skale drazi
- skale oseta cine niz ekvidistantnih velicina, stopa razlikovanja je JND
- dobijena psihofizicka funkcija je slika odnosa spoljne psihofizike
sta je spoljasnja psihofizika
odnos drazi i oseta
osnovna formula gama fi hipoteze
p=Ф(y)
p - proporcija dozivljenih drazenja
Ф - vrednost stimulacije
y - odstupanje od proseka u standardnoj meri
kako se u gama fi hipotezi redefinise pojam donjeg praga
prag je arbitarno odredjen i operacionalno shvacen i predstavlja vrednost stimulusa koji se u 50% slucajeva dozivi a u 50% ne dozivi
sta su potprazni ili negativni osecaji i ko ih je opisao
osecaji nastali ispod vrednosti praga , Volkman
zbog cega se u metodi granica drazi izlazu u ulaznim i silaznim serijama
da ne bi doslo do pojavljivanja konstantne greske subjekta, greska moze biti anticipacija ili inercija