Pravna regulativa Flashcards
Sta predstavlja pravo?
Pravo se moze posmatrati kao skup pravnih normi koje regulisu drustvene odnose u drzavi, usmeravajuci ih ka razoju i ostvarenju odredjenih vrednosti i ciljeva, a cija je primena obezbedena drzavnim aparatom koji raspolaze monopolom fizicke sile.
Kako je data definicija prava?
Definicije prava su date u obliku deskriptivnih i preskriptivnih iskaza o pravu.
Deskriptivne definicije prava predstavljaju skup iskaza kojima se tvrdi, opisuje i objasnjava sta je pravo. Cilj deskripcija je da obavestavaju o cinjenicama i da na taj nacin posredno uticu na ponasanje ljudi.
Preskriptivne definicije prava nalazu neko cinjenje ili necinjenje, pripreceno ili ne, primenom drzavne sankcije.
Cilj preskripcija je da obavestavaju o necijim zeljama i volji i na taj nain neposredno uticu na ponasanje ljudi.
Postoje i deskriptivno-preskriptivni iskazi, kada se kaze iz cega se sastoji pravo i kakva mu je drustvena funkcija, tj. kakvo bi trebalo da bude.
Objasni deskriptivnu definiciju prava.
Deskriptivne definicije prava predstavljaju skup iskaza kojima se tvrdi, opisuje i objasnjava sta je pravo. Cilj deskripcija je da obavestavaju o cinjenicama i da na taj nacin posredno uticu na ponasanje ljudi.
Sta predstavljaju izvori prava?
Izvori prava predstavljaju sredstvo kojim se obezbedjuje primena nacela pravne sigurnosti i jednakosti.
Navedi izvore prava.
Pravo svoje izvore ima u: obicajima, moralu, etici i pravdi.
Sta predstavljaju obicaji?
Obicaji su nepisana pravila ponasanja u drustvu koja nastaju duzim ponavijanjem odredjenih odnosa izmedju ljudi. Osnova obaveznosti obicaja lezi u navici.
Primer: rukovanje
Objasni moralne norme.
Moralne norme su vrste drustvenih normi i one odredjuju odnos coveka prema drugim ljudima, prema drustvu ili prema samom sebi.
Navedi I objasni formane izvore prava.
Postoje dva osnovna sistema formalnih izvora prava :
1. Kontinentalni sistem,
2. Anglosaksonski sistem.
Kontinentalni sistem koji vazi u Evropi (osim Velike Britanije) karakterise zakon kao osnovni izvor prava, sto znaci i postojanje tzv. pisanog prava.
U kontinentalnom sistemu izvori prava su:
Ustav;zakoni;podzakonski propisi;pravni obicaji;nacela prava.
Sudske odluke i pravna doktrina ne predstavljaju izvore prava, ali mogu sluziti kao pomoéno sredstvo za tvrivanje prava.
Anglosaksonski pravni sistem naziva se jos i precedenskim pravnim
sistemom, buduci da su sudske odluke izvor prava.
U medjunarodnom pravu izvori prava su:
medjunarodni ugovori, odnosno medjunarodne konvencije bilo opste ili posebne, koja ustanovljuju pravila,
medunarodni obicaji kao dokaz opste prakse…
Objasni sta predstavljaju pravne norme i iz cega se sastoje.
Pravne norme - pravila ponasanja koja uredjuju odredene odnose medu ljudima, a koja su obezbedjena drzavnom prinudom
Skup svih pravnih normi u jednoj drzavi cini pravni sistem jedne drzave.
Elementi pravne norme.
Svaka pravna norma kao pravilo ponasanja ima dva dela:
1.Dispozicija;
2. Sankcija.
Dispozicija - sustinski deo pravne norme koja predstavija osnovno pravilo ponasanja odredenih subjekata. Bitan element bez kojeg norma ne moze ni da postoji.
Sankcija - drugi deo pravne norme, kojom se predvidjaju posledice u slucaju povrede ili neizvrsenja pravne norme.Sankcija se uvek moze izvrsiti prinudom od strane drzavnog organa. Postoje dve vrste sredstava koje poseduje sankcija: pozitivna i negativna sredstva.
Cesce se koriste negativna sredstva koja su u obliku pretnje nanosenjem zla i veoma su efikasna.
Podela pravnih normi.
Sve pravne norme se prema sadrzini dele u dve kategorije:
1. Opste pravne norme;
2. Pojedinacne pravne norme.
Opste pravne norme sadrze pravila ponasanja koja se odnose na sva lica koja se nadju u odredjenoj situaciji koja je predvidjena opstom pravnom normom.
Pojedinacne pravne norme se odnose na pravilo koje se primenjuje na tacno odredjeno lice u konkretnoj situaciji.
Objasni dejstvo pravnih normi u vremenu i prostoru.
Pravilo je da propisi odredjene drzave vaze na njenoj teritoriji.
To je princip teritorijalnog vazenja pravnih normi koji moze imati izuzetak.
Osim teritorijalnog, znacajno je i vremensko dejstvo pravnih normi. Pocetak delovanja pravne norme se ustanovljava iz same norme u kojoj je naznaceno kada ista stupa na snagu. S obzirom na momenat kada pravne norme prestaju da vaze, dele se na one koje vaze na odredjeno i neodredjeno vreme.
Pravne norme nemaju retroaktivnu povratnu snagu, vec su donete za buducnosti i primenjivace se samo na buduce slucajeve.
Sta predstavlja pravni akt i kada se koristi?
Pravni akt predstavlja skup pravnih normi koji se nalazi u odgovarajucoj formi, i koji uredjuje neku pravnu situaciju izmedju pravnih subjekata.
Pravni akt se koristi kao sredstvo stvaranja i primene prava.
Pojam pravni akt se odnosi na pisane jezike oblike i tekstove koji u sebi sadrze pravne norme, ali se takodje odnosi i na ljudske radnje koje imaju pravna dejstva.
Od posebnog znacaja je podela pravnih akata na: opste pravne akte, pojedinacne pravne akte.
Kako regulisemo medjusobne odnose u procesu projektovanja i gradjenja?
Regulativa - uredba, propis, pravilnik, poslovni red.
Medjusobni odnosi izmedju pravnih subjekata u oblasti gradjevinarstva, koji mogu biti pravna ili fizikih lica, uredeni su gradevinskom regulativom, i to:
1. Pravnom regulativom;
2. Tehnickom regulativom.
Pravna regulativa:
Opsta pravna regulativa - Ustav, Zakon o upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima…
Posebna pravna regulativa - zakoni, zakonski propisi, uredbe, zakonski pravilnici, uputstva i zakonska akta - Zakon o javnim nabavkama, Zakon o standardizaciji, Zakon o zastiti na radu i njihovi pravilnici.
Tehnicka regulativa - tehnicki pravilnici, standardi, uredbe, uputstva, naredbe i resenja.
u koju grupu pravne regulative ubrajamo Zakon o obligacionim odnosima i sta se njemu uredjuje?
Obligacija znaci obaveza.
Ovim zakonom uredjuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja stete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje idrugih zakonom utvrdenih injenica.
Navesti oblasti iz Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuju u gradjevinarstvu.
Zakon o obligacionim odnosima regulise pravne odnose izmedju subjekata koji nastaju u oblasti prometa robe i usluga. Pored ostalog, ZOO predvidja pravicnu naknadu, kroz nacelo jednake vrednosti davanja u dvostranim ugovorima. Posebno smatra relevantnim one okolnosti koje nastupe posle zakljucenja ugovora, narocito koje otezavaju ispunjenje obaveza jedne strane.
Ko I kada postupa po Zakonu o opstem upravnom postupku?
Zakon o upravnom postupku primenjuje se od 01.06.2017. godine (,,Sluzbeni glasnik RS” br. 18/2016).Upravni postupak predstavija skup pravila koja drzavni organi i organizacije, organi i organizacije pokrajinske autonomije i organi i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeca, posebni organi preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravna i fizika lica kojima su poverena javna ovlascenja primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima.
Kako nastaje ugovor?
Ugovor u smislu pravnog odnosa nastaje putem razmene saglasnih izjava volja lica kojih se tice.Postupak usaglasavanja njihovih volja naziva se zakljucivanje ili sklapanje ugovora a lica koja ga sklapaju oznacavaju se razlicitim nazivima.
Potrebni uslovi za nastanak ugovora?
Za nastanak svakog ugovora potrebno je da se steknu odredjeni opsti uslovi poslovne sposobnosti ugovornika - lica koja sklapaju ugovor moraju imati odgovarajucu poslovnu sposobnost. Izvesne kategorije lica imaju potpunu poslovnu sposobnost, neke kategorije imaju ogranicenu a neke su apsolutno lisene poslovne sposobnosti. Lica koja imaju potpunu poslovnu sposobnost mogu sklapati ugovore bez ikakvih ogranicenja u tom pogledu
saglasnosti volia - saglasnost izjavljenih volja je neophodan uslov za zakljucenje ugovora, ali ne mora biti dovoljan.
Pregovori su priprema za stvaranje ugovora. To su sve radnje koje prethode postizanju saglasnosti volja.
Kada se postigne saglasnost
volja o bitnim elementima ugovora, mozemo reci da je nastao ugovor. Pregovori ne obavezuju i svaka strana ih moze raskinuti kad hoce, jedino ce odgovarati ona strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljuci ugovor. Ugovor je zakljucen onog casa kada ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.
predmeta ugovora - predmet ugovora ujedno je i predmet potrazivanja koje
ugovor radja. Predmet ugovora mora ispunjavati odredjene uslove:
da bude odredjen ili odredljiv
u pogledu vrste, kolicine, kvaliteta, mesta, vremena i nacina izvrsenja,
da je moguc - ukoliko ispunjenje obaveze iz ugovora nije moguée ugovor je besmislen i bespredmetan. Ovde se pre svega misli na nemogucnost ispunjenja koja postoji u trenutku sklapanja ugovora,
da je dopusten - predmet ugovora ne sme biti protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima;
Osnova ugovora je onaj razlog zbog kojeg neko nesto cini drugome. Osnov ugovora mora biti saglasan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, a takode mora
biti i istinit.
Forme - forma je nacin izrazavanja sadrzine ugovora, kroz unapred predvidene spoljne, vidljive znake, preko kojih treba da se manifestuje volja.
Zakon moze da propise formu ugovora kao jedan od uslova za zakljucenje ugovora ili stranke svojom voljom to isto mogu da ugovore.
Sta je causa?
Causa je latinsak rec i oznacava osnov ugovora.
Osnov ugovora je razlog zbog kojeg neko nesto cini drugome.
Osnov ugovora mora biti saglasan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, takodje mora biti i istinit.
Sta predstavlja ugovor o gradjenju?
Ugovor o gradjenju predstavija ugovor kojim se izvodac radova obavezuje da prema odredjenom projektu u ugovorenom roku izgradi odredjeni objekat na odredjenom zemljistu, ili da na vec postojecem objektu izvrsi druge gradjevinske radove, a narucilac radova se obavezuje da mu za to isplati odredjenu naknadu.
Osnovni elementi ugovora o gradjenju.
Predmet - pod predmetom ugovora o gradjenju podrazumeva se gradjevinski objekat ili gradjevinski radovi.
Cena - naknada koju investitor treba da plati izvodjacu za postignuti rezultat. Cena se moze odrediti za jedinicu mere ugovorenih radova. U slucaju „kljuc u ruke” ugovorena cena obuhvata i sve nepredvidjene troskove i viskove radova, ali iskljucuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.
Vreme i nacin placanja - moze se ugovarati placanje cene u celosti u trenutku zakljucenja ugovora ili u trenutku predaje izgradjenog objekta. Placanje ugovorene cene se u praksi najcesce ugovara sukcesivno, odnosno prema obimu izvedenih radova u odredjenom periodu.
Pisana forma - prema zakonu o obligacionim odnosima predvidjena je pisana forma ovog ugovora iz vise razloga. To zavisi od slozenosti pravnih odnosa, od njihove dugotrajnosti i po pravilu velike vrednosti pravnog posla.
Rok gradjenja - je vremenski period do koga ili unutar koga gradjevinski radovi moraju biti zavrseni. Pocetak roka moze biti izricito ugovoren, a ako nije onda tece od dana uvodjenja gradjevinara u posao.
Postoji vise vrsta rokova:a. b. c.
Rok za uvodjenje izvodjaca u posao; Rok za izvodenje;
Rok za dovrsenje i predaju naruciocu.
- Ugovorna kazna -
ugovorom se predvidja placanje ugovorne kazne u slucaju da izvodjac kasni.
To moze biti:
a. Ugovoreni iznos po periodima;
b. Procenat od vrednosti neizvrsenih radova za utvrdjeno vreme;
c. Procenat od vrednosti neizvrsenih radova za utvrdjeno vreme po progresivnoj stopi.
Ugovor o gradjenju moze sadrzati i druge elemente:
.a Premija izvodjaca (investitor duguje izvodjacu za prevremeno zavrsavanje njegovih obaveza);
b. Gatantni rok za kvalitet radova (traje min 2 godine);
c. Dinamicki plan gradnje;
d. Nadzor nad izvodjenjem radova.
Obaveze izvodjaca prema ugovoru o gradjenju.
spadaju:
- Obaveza proucavanja tehnicke dokumentacije;
- Obavezu izvodjenja ugovorenih gradjevinskih radova;
- Obavezu pridrzavanja ugovorenih rokova;
- Placanje ugovorene kazne;
- Obaveze omogucavanja naruciocu radova da vrsi nadzor;
- Obavezu osiguranja radova i zastitu obustavljenih radova;
- Obavezu obavestenja narucioca o vaznim okolnostima u vezi gradnje.
Izvodac je odgovoran za nedostatke radova - garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje u skladu sa ugovorom i da nemaju mana koje onemogucavaju njihovu upotrebu ili umanjuju vrednost.
Odgovornost za izvrsenje radova se i posle primopredaje objekata - takozvana zakonska garancija ili po ugovoru o gradjenju ugovorena garancija, ova garancija traje vremenski onoliko koliko je ugovoreno ali ne krace od zakonski propisanog roka.
Zakosni propisan rok traje 10 godina.
Obaveze narucioca prema ugovoru o gradjenju.
Po pravnoj prirodi dele se na:
- Administrativne; - Ugovorene.
Narucilac je duzan da pribavi odobrenje za gradnju, da uvede izvodjaca u posao u roku koji je odredjen ugovorom, da vrsi nadzor nad izvodjenjem radova na nacin utvrdjen zakonom o izgradnji objekata, da plati ugovorenu cenu, odnosno da plati avans.
Narucilac radova je obavezan da obezbedi i preda blagovremeno izvodacu svu potrebnu projektno-tehnicku dokumentaciju sa svim
grafickim, racunarskim i opisnim prilozima potrebnim za izvodjenje radova koji su predmet ugovora.
Narucilac izvodau prvo mora da preda gradiliste.
Vrsenje strucnog nadzora je pravo narucioca radova, nacin nadzora se utvrdjuje ugovorom ili posebnim uzansama.
Placanje ugovorene cene za izvrsenje ugovorenih radova je obaveza narucioca, vreme i nacin placanja regulise se ugovorom.
Po zavrsetku radova vrsi se primopredaja objekta koja obuhvata tehnicki pregled radova i zapisnicko konstatovanje primopredaje.
Pored ovih obaveza narucilac je duzan da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
