posledice velikog rata

Question 1

koje su glavne posledice velikog rata?

Answer 1

• Први светски рат је био највећи сукоб у дотадашњој историји и због тога је назван Велики рат
• Велике људске и материјалне жртве, разарања и уништење насеља, фабрика, саобраћајница….
• Не зна се тачан број жртава, али је процена да је страдало око 37 милиона људи
• Србија је у рату изгубила око 1.250.000 људи, што је 28% њеног целокупног становништва
• Након Првог светског рата престала су да постоје четири велика царства – Руско царство, Аустро-
  Угарска, Немачко царство и Османско царство

Question 2

pricaj o mirovnoj konferenciji u parizu

Answer 2

• Мировна конференција започела је у јануару 1919. у Паризу. Учествовали су представници 27 земаља,
  али је највећи утицај имало само 5 држава (САД, Велика Британија, Француска, Италија и Јапан)
• Поражене државе, Немачка, Аустрија, Мађарска, Бугарска и Османско царство, нису учествовале.
• Није учествовала ни Русија, која је 1917. изашла из рата
  Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је предводио Никола Пашић, имала почасно
  место на конференцији, због заслуга Србије за време рата
• Мировни преговори заснивали су се на14 тачака Вудроа Вилсона, које су прихваћене као принципи на
  којима је требало уредити свет
• Тачка 11 предвиђала је да Србија добије излаз на море
• 28. јуна 1919. склопљен је мир са Немачком (Версајски мир). Немачка је морала да пристане на тешке
      услове: губитак територија, смањење броја војника и наоружања, плаћање велике ратне одштете.
      Области Алзас и Лорена, које је Немачка одузела Француској 1870, сада су враћене Француској.
      Такође, неке области су додељене Пољској (држави која је обновљена након рата)
• Касније су склопљени појединачно и мировни уговори са Аустријом, Мађарском, Бугарском и
  Турском. Ове земље су се такође суочиле са губитком територија, смањењем броја војника и
  плаћањем велике ратне одштете
• На територији некадашња 4 царства (Немачког, Аустро-Угарског, Руског и Османског) настале су нове
  државе: Финска, Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Чехословачка, Аустрија, Мађарска и
  Краљевина СХС. То су биле такозване „версајске границе“ Европе

Question 3

pricaj o versajskom poredku

Answer 3

„Версајски поредак“ је назив за међународни поредак који је створен након мировне
конференције у Паризу. Овим поретком нису биле задовољне земље које су изгубиле рат.
Зато су наредних година тражиле ревизију (поновно разматрање) мировног споразума
- Споразумом није била задовољна ни Италија, зато што није добила територије на Јадрану,
које су јој обећане Лондонским споразумом 1915.
- Убрзо је постало јасно да конференција није обезбедила трајан мир

Question 4

pricaj o drustvu naroda

Answer 4

Међународна мировна организација, са центром у Женеви, која је основана са циљем да очува мир
у свету и не дозволи да се понови светски рат. Почело је са радом 1920. године
- Друштво народа је покушавало да на миран начин реши међународне проблеме, али нису имали
толику моћ да спроведу своје одлуке
- Друштво народа је допринело развоју међународне сарадње, али није успело да очува мир