POP Flashcards
1
Q
1.Visoka nasuprot pop kulturi:Arnolda i Livisa
A
- Arnold: On smatra da je kultura nešto najbolje što je čovek stvorio i što ljudskoj egzistenciji daje uzvišen smisao. Prema Arnoldu, kultura ima jednu veilku težnju, a to je moralno i kulturno usavršavanje ljudi. Međutim, nalet nekultivisanih masa dovodi u pitanje klasičnu kulturu i njenu ulogu u razvoju čovečanstva.
- Livis: početkom XX veka zalagao za povratak tradicionalnim vrednostima, to jest, za visoku kulturu. Iako se u njegovo vreme razvoj popularne kulture uveliko zahuktao, on je smatrao da je kultura oduvek bila nešto što je pripadalo manjini. Prema Livisu, visoka kultura je pod razvojem masovne kulture pala u drugi plan, što je nedopustivo. Popularna kultura iz Amerike dovela je do kolapsa autoriteta visoke umetnosti, pa tako masovna kultura preti da unazadi društvo.
2
Q
- Visoka nasuprot pop kulturi: Frankfurtska škola
A
- Frankfurtska škola je započela sa marksističkom kritikom masovne kulture tridesetih godina XX veka. Njeni predstavnici Adorno i Horkhajmer dali su jedan od najznačajnijih kritičkih osvrta na masovnu kulturu, koji je nezaobilazan kada se proučava popularna kultura. Oni koriste termin kulturna industrija da bi sugerisali da je došlo do procesa industrijalizacije u masovnoj proizvodnji kulture. One su ugrožene masovnom kulturom.
»Anarhija« je, po Arnoldu i livisistima, pretila da će uništiti društvo, dok je Frankfurtska škola ukazivala na »konformizam« kao na opasni učinak popularne kulture.
3
Q
- Antropološko shvatanje kulture, kultura kao dinamična kategorija, kultura u jednini ili u množini kod Uga Fabijetija i saradnika
A
- Ričard Hogart, Edvard Tompson i Rejmond Vilijams su načinili odmak od elitističkih koncepcija, utemeljivši antropološko i istorijski zasnovano razumevanje kulture. Tome je dat naziv kulturalizam (culturalism). Ovi autori se međusobno razlikuju, ali svi su naglašavali »svakodnevni« karakter kulture i aktivnu, kreativnu, sposobnost »običnih« ljudi da konstruišu zajedničke prakse pune značenja.
4
Q
- Šta pojam kulturalizam označava u britanskim studijama kulture
A
- Termin kulturalizam skovao je jedan od bivših direktora Centra za savremene studije kulture u Birmingenu (Birmingham Centre for Contemporary Cultural Studies, skraćeno CCCS), da bi opisao rad Hogarta, Tompsona i Vilijamsa. Kulturalisti Hogart i Vilijams su prekinuli sa livisizmom, dok je Tompson raskinuo sa mehanicističkim i ekonomskim determinizmom marksizma. Britanske studije su pojam kulture dovele u vezu sa svakodnevnim životom i izmestile ga iz uzvišenog domena visoke kulture. Ova promena daće pečat kasnijem celokupnom razvoju studija kulture.
5
Q
- Antropološko shvatanje kulture: Rejmond Vilijams - tri nivoa kulture, struktura osećanja
A
- Njegov koncept kulture je »antropološki«, jer se usredsredio na svakodnevna značenja: na vrednosti (tj. apstraktne ideale), na norme (jasne principe i pravila) i na materijalna, simbolička dobra. Umetnost je aktivnost poput drugih ljudskih aktivnosti. Ova »društvena« definicija kulture je suštinska za osnivanje kulturalizma. Ona uvodi tri nova načina razmišljanja o kulturi. Pre svega, videli smo da je u pitanju »antropološka« pozicija koja kulturu posmatra kao opis određenog načina života. Zatim, bitno je shvatanje da kultura »izražava izvesna značenja i vrednosti«, kao i tvrdnja da analiza kulture treba da »razjasni značenja i vrednosti koje su implicitne i eksplicitne u određenom načinu života, u određenoj kulturi«.
- Po Vilijamsu postoje tri nivoa kulture: 1) življena kultura određenog mesta i vremena, dostupna samo onima koji žive u tom vremenu i na tom mestu; 2) zabeležena kultura, koja obuhvata raspon od umetnosti do svakodnevnih činjenica; 3) kultura selektivne tradicije, koja življenu kulturu povezuje sa kulturama drugih istorijskih perioda.
- Tradicija kulture nije samo selekcija već je i interpretacija. Analiza kulture ovo ne može da promeni, ali je važno još jednom istaći da je ova analiza kulture uvek svesna da su beleženja deo selektivno sačuvane i interpretirane »tradicije«. Njen cilj je da istraži i analizira zabeleženu kulturu određenog vremena i prostora da bi rekonstituisala strukturu osećanja (structure of feeling), tj. vrednosti i nazore zajedničke određenoj grupi, klasi ili društvu u celini.
6
Q
- Kako Rejmond Vilijams definiše šta je popularna kultura
A
- Rejmond Vilijams je pisao da popularnu kulturu nije definisao »narod«, već intelektualci, i da se ona upotrebljava u četiri smisla. Izrazom popularna kultura označavamo dela koja smatramo inferiornim, kao što je, na primer, popularna književnost. Njime označavamo i dela realizovana s namerom da postanu popularna, na primer, popularno novinarstvo, ili sve ono što možemo podvesti pod zabavu u najširem smislu reči. Popularna kultura se određuje i kao ono što se dopada velikom broju ljudi. Ona označava i kulturu koju »narod« stvara »odole« za sebe, pri čemu se ističe da se »narodi« međusobno razlikuju, a važno je pritom naglasiti da se narodna kultura najčešće vremenski izmešta u daleku prošlost.
7
Q
- Kako Vilijams objašnjava šta je tradicija i koji su elementi „celokupnog načina života“
A
- Rejmond Vilijams je u knjizi Kultura i društvo (1958) pisao da se koncept kulture kao privilegovani termin vrednovanja pojavio tokom industrujske revolucije. Knjiga je najavila mogućnost »nove opšte teorije kulture« i pokazala da teorija kulture treba da bude teorija odnosa između elemenata u »celokupnom načinu života« (‘‘whole way of life’’). Kritikovao je tada dominantnan koncept da »mase« imaju niske strandarde ukusa i ponašanja i u jednom eseju iz istog perioda zalagao se za suprotnu tezu koja glasi da je kultura zajednička, obična i svakodnevna. Shvatanje kulture kao celokupnog načina života ima kao pragmatičnu posledicu odvajanje tog koncepta od »umetnosti«, čime se daje legitimitet popularnoj kulturi, i otvaraju se televizija, novine, ples, fudbal i drugi svakodnevni artefakti i prakse kritičkoj analizi, koja je ovim fenomenima naklonjena.
8
Q
- Objasniti Vilijamsovo stanovište kulturnog/kulturalnog materijalizma
A
- Vilijams je insistirao na tome da se kultura shvati posredstvom reprezentacija i praksi svakodnevnog života u kontekstu materijalnih uslova njihove proizvodnje. Ovaj pristup je nazivao kulturnim materijalizmom (cultural materialism). Kulturni materijalizam uključuje »analizu svih formi označavanja […] unutar stvarnih značenja i uslova njihove proizvodnje«. Tvrdio je da ma kojoj svrsi prakse kulture služile, njihova sredstva proizvodnje su uvek nedvosmisleno materijalna. Drugim rečima, insistirao je na materijalnosti kulture, na materijalnosti svih duhovnih i kulturnih procesa.
9
Q
- Objasniti pojmove tekst, kontekst, narativ i diskurs
A
- Tekst: U teoriji informacije tekst se određuje kao svako pravilima regulisano nizanje ili kombinovanje jedinica nekog znakovnog sistema u vremenu ili prostoru. Tekst je, po strukturalistima, zatvorena znakovna celina, nastala sistematskim objedinjavanjem elemenata označavanja nižeg reda koji mogu, ali ne moraju, biti jezički
- Kontekst: Time se izražava stav da tekstovi ne postoje izolovano, već su proizvedeni u složenom društvenom kontekstu i ulaze u međusobni dijalog. Značenje popularne kulture je promenljivo i biće uvek uslovljeno jednim od odsutnih termina sa kojim ga stavljamo u kontekst. Za razumevanje dela umetnosti potrebno je znati i kontekst u kome ona nastaju, umetnički pravac kome je autor dela pripadao i njegove poglede na svet.
- Narativ: Narativ (priča, pripovest). Narativ kao pojam je uveden da bi se naglasilo da svaki tekst priča neku priču, bez obzira da li je u pitanju Ajnštajnova (Einstein) teorija relativiteta, teorija identiteta Stjuarta Hola (Stuart Hall) ili poslednja epizoda animirane serije Simpsonovi. Narativi nam nude okvire koji omogućavaju razumevanje i ukazuju na pravila pomoću kojih se konstruiše društveni poredak, ili nam pričaju priču o tome kako je nastala neka teorijska disciplina.
- Diskurs: Diskurs je pojam sa kojim se stalno susrećemo. Njegova najopštija definicija glasi: diskurs je regulisani način govora. Diskurs konstruiše, definiše i proizvodi predmete znanja na jedan razumljiv način dok istovremeno isključuje druge načine rezonovanja kao nerazumljive.
10
Q
- Šta označavaju pojmovi reprezentacija i politika reprezentacije
A
- Termin reprezentacija (repraesentation – reprezentacija, prikazivanje, predočavanje, predstavljanje) bitan je u proučavanju kulture, jer ukazuje na proces proizvodnje i razmene značenja u kulturi, odnosno na kulturu kao poprište borbi oko značenja.
- Pojam politika odnosi se na brojne manifestacije i odnose moći na svim nivoima ljudske interakcije. Studije kulture se posebno bave politikom reprezentacije, tj. načinom na koji je moć upletena u konstrukciju, regulaciju i utvrđivanje kulturnih klasifikacija pomoću privremene stabilizacije značenja.
11
Q
- Klasični marksizam, pojmovi klasa, baza/nadgradnja i ideologija
A
- Tradicionalni marksizam tumači ideologiju kao interesni skup ideja i vrednosti koji ljudima, mada ne svima, iskrivljuje sliku sveta, odnosno onemogućava im uvid u njihovo stvarno stanje.
- Marks je isticao da su društva podeljena na klase i da u svakom periodu jedna klasa živi na račun drugih klasa. Tako su u robovlasničko doba, koje je zamenilo »primitivno«, praistorijsko, društvo zasnovano na jednakosti, vlasnici robova živeli u izobilju pošto su robovi za njih radili. Usavršavanjem sredstava za proizvodnju, tj. tehnologije, došlo je do smene proizvodnih odnosa te je nastupio period feudalizma, u kojem su feudalci živeli na račun kmetova. U kapitalizmu kapitalisti, vlasnici fabrika i preduzeća, žive na račun radničke klase. Kapitalisti zadržavaju višak vrednosti koji radnička klasa svojim radom proizvodi.
- On (Marks) uvodi pojam ideologije i objašnjava da je svest ljudi u klasnim društvima uvek iskrivljena. To je lažna svest, jer proizlazi iz parcijalnih pogleda, odnosno interesa vladajuće klase.
- Pojam baza odnosi se na sredstva za proizvodnju (fabrike i mašine) i na proizvodne odnose, koji nastaju iz organizacije proizvodnih snaga i dovode do formiranja klasa. Marksisti su smatrali da je način proizvodnje »stvarna osnova« pravnih i političkih nadgradnji, i određuje društveno, političko i duhovno, pa se kaže da način proizvodnje oblikuje nadgradnju kulture
12
Q
- Šta podrazumeva koncept industrije kulture u teoriji Frankfurtske škole
A
- Koncept industrije kulture iskazuje privrženost marksizmu zato što su industriju i dalje posmatrali kao suštinsku proizvodnu snagu kapitalizma, ali su, za razliku od klasičnog marksizma, istakli važnost kulture.
13
Q
- Objasniti stav Frankfurtske škole prema popularnoj kulturi, kao i pojmove standardizacija i individualizacija
A
- Nacistička Nemačka i američki monopolistički, potrošački kapitalizam bili su kontekst u kojem se oblikovala analiza popularne kulture i masovnih medija Frankfurtske škole. Njeni predstavnici izveli su kritiku prosvetiteljstva, odbacivši verovanje u naučni i racionalni progres. Mada su se oslanjali na marksizam, nisu smatrali da je ekonomija jedini činilac koji nam može pomoći da objasnimo kako i zašto društva funkcionišu.
- Industrijska proizvodnja kulture podrazumeva proces strandardizacije, kojim proizvodi stiču formu zajedničku svim vrstama robe, istovremeno paradoksalno potkrepljujući osećaj individualnosti. Naime, svakom proizvodu kao i svakom potrošaču pripisuje se svojstvo individualnosti, čime se skriva standardizacija i manipulacija svešću, koju praktikuje industrija kulture. Što su proizvodi kulture standardnizovaniji, čini nam se da su individualizovaniji.
- Individualizacija je ideološki proces čija je funkcija da sakrije proces standardizacije.
14
Q
15.Objasniti paradigmu pasivne i paradigmu aktivne publike u studijama popularne kulture
A
- Pasivnost publike podrazumeva da se ona sastoji od različitih anonimnih individua, koje međusobno ne komuniciraju i nemaju kritički stav prema medijima.
- Aktivna publika, koja je sposobna da projektuje sopstvena značenja u bilo koji tekst.
Protiv pozicije kritičkih teorija iz prve polovina XX veka, da je publika pasivan posmatrač medijskog sadržaja koji sve poruke upija nekritički, usprotivila su se istraživanja o upotrebi i zadovoljstvu. Istraživanja su pokrenula promenu stanovišta, stavljajući gledaoca u poziciju aktivnog tumača, zbog toga što se smatralo da gledaoci koriste medije da bi podmirili lične potrebe.
15
Q
16.Pojam ideologije u interpretaciji Luja Altisera (ideologija je sistem reprezentacija, ideologija ima semiotičku vrednost, ideologija nas konstruiše kao subjekte, ideologija je diskurzivno oblikovana)
A
- Početkom sedamdesetih godina 20. veka postalo je jasno da je za razumevanje kulture potrebna sistematičnija teorija ideologije, i zato su u diskurs studija kulture ušle ideje francuskog teoretičara Luja Altisera. Altiser je, naime, napravio ključan pomak od klasičnog marksističkog ekonomskog determinizma i pojmova kao što su »iskrivljene ideje« i »lažna svest« ka »jezičkoj« ili »diskurzivnoj’’ koncepciji ideologije. Ideologiju više nije moguće objašnjavati kao lažnu svest, jer ima semiotičku vrednost. Altiser ideologiju shvata kao sistem reprezentacija (slika, mitova, ideja ili koncepata), koji ima sopstvenu logiku i strogost. To je praksa koja se živi i transformiše materijalni svet. Subjekti su učinci diskursa, jer je subjektnost konstituisana pozicijama koje nas diskurs primorava da zauzmemo, pošto smo konstituisani u diskursu i diskursom. Diskurs je ideološki, jer je parcijalan.
