Pitanja za test Flashcards
Šta je računarstvo, a šta informatika?
Računarstvo je naučna disciplina koja izučava šta i kako se može rešiti pomoću računara.
Informatika je nauka koja se bavi prikupljanjem, obrdom, čuvanjem i prezentovanjem informacija
korisniku.
Šta je podatak?
Podatak je sirova činjenica koja nije organizovana i ne nosi nikakvo konkretno značenje.
Šta je informacija?
Informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da predstavlja neko obaveštenje na
osnovu kojeg se donose odluke.
Šta je kompjuter (računar)?
Kompjuter (računar) je elektronska mašina napravljena da vrši obradu informacija za unapred
predviđene svrhe. Kompjuterom upravlja čovek, tako što mu zadaje ulazne podatke, koje računar
obrađuje, a zatim ih vraća nazad čoveku, u obliku izlaznih podataka ili informacija. Obavlja operacije
nad digitalnim (cifarskim) podacima.
Šta je komunikaciona mreža?
Komunikaciona mreža je skup povezanih računara, koji su međusobno povezani u logičku celinu,
tako da koristeći jedinstvenu tehnologiju mogu da komuniciraju.
Šta karakteriše prvu generaciju elektronskih digitalnih računara?
Prva generacija računara (1951-1958) - karakterišu je korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao
aktivnih elemenata i kablovskih veza između elemenata.
Šta karakteriše drugu generaciju elektronskih digitalnih računara?
Druga generacija računara (1959-1963) - karakterišu je tranzistori koji su se ugrađivali umesto
elektronskih cevi. Predstavnik ove generacije računara je računar firme IBM serije 701.
Šta karakteriše treću generaciju elektronskih digitalnih računara?
Treća generacija računara (1964-1970) - karakteriše je primena integrisanih kola (čipovi).
Predstavnik računara treće generacije je računar firme IBM serije 360.
Šta karakteriše četvrtu generaciju elektronskih digitalnih računara?
Četvrta generacija računara (1971-1987) - karakterišu je komponente izrađene na bazi
poluprovodničkih sklopova (mikroprocesori). Prvi mikroprocesorski čip je razvio INTEL 1971.
Šta karakteriše petu generaciju elektronskih digitalnih računara?
Peta generacija računara (od 1990) - zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji
omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju određenog zadatka - veštačka
inteligencija.
Šta karakteriše šestu generaciju elektronskih digitalnih računara?
Karakterise je rrazvoj neyronskih mreza moje bi trebalo da istovremeno obradjuju veliki broj informacia koristenjem vise hhiljada procesora sto lici na rad ljudskog mozda
Koje dve komponente čine računar?
racunar je elektronska masina koja radi po odredjenom progradmu i sastoji se iu dvije komponente:
same masine-racunarski hardver(fizicke komponente racunara)
programa po kojim racunar radi-racunarski softver(skup svih racunarskih programa)
Šta je hardver, a šta softver?
Hardver oznaca fizicke uredjaje racunarskoig sistema(monitor tastatura mis stampas procesor…)
Softver predstravlja skup programa koji omoguvcuju rad racunara(operativni sistem,aplikativni softveri)
Kako se računari mogu podeliti prema nameni
racunari opste namjene -rjesavanje razlicitih problema(sredjivanje teksta,grafika,multimedije,poslovnu primjenu inzinjerski proracun…)
specijalne namjene-za rjesavanje konretnog problema(upravljanje masinama u industriji automatski pilot itd.)
Kako se računari mogu podeliti prema broju korisnika?
Jednokorisnicki(personalni) racunari-svaki korisnbik ima svoj racunar ui na njemu vrsi obrade programa
visekorisnicki racunario:
main-frame(nekada)-centrealni racunar opsluzuje korisnike
klijent/server(danas)-klijent je racunarski sistem koji pristupoa servisu na drugom racunaru preko neke vrste telekomunikacione mreze
16) Kako se računari mogu podeliti prema broju naredbi koje izvršavaju?
Serijski ili SISD(Single Instruction SIngle Data)-mogu u jednom trenutka da izvrse jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji(PC)
Paralelni ili SIMD(Single Instruction Multiple Data)-mogu u jednom trenbutku vremena da izvrse istu naredbu nad vecim brojem podataka u memoriji(Superracunari)
17) Kako se računari mogu podeliti prema veličini?
Personalni računari (mikro računari) - tablet, Notebook, Laptop, Desktop (koriste najčešće jedan
mikroprocesor; manje diskove i memorije; napajanje slabijeg kvaliteta)
Računari srednjeg nivoa (mini) - Serveri (baze podataka, Web, E-mail), Računari za projektovanje
i proizvodnju (CAD/CAM) (više RAM memorije; više procesora; veći broj hard diskova;
kvalitetnije napajanje)
Superračunari - za potrebe vojske, istraživačkih centara, meteoroloških stanica (veliki broj
ekstremno brzih procesora; velika količina memorije; poslužuju veliki broj korisnika; istovremeno
izvršavaju veliki broj aplikacija)
18) Koje komponente čine računarski hardver?
Računarski hardver čine sledeće komponente:
centralna procesorska jedinica (CPU) - manipuliše podacima i kontroliše zadatke koje izvršavaju
ostale komponente
primarna ili radna memorija - privremeno čuva podatke i instrukcije programa za vreme obrade
sekundarna ili trajna memorija - čuva podatke i programe za dalju upotrebu
ulazne jedinice - prihvataju podatke i instrukcije i pretvaraju ih u format koji računar može da
razume
izlazne jedinice - predstavljaju podatke i informacije u obliku u kome ljudi mogu da ih razumeju
komunikacione jedinice - obezbeđuju tok podataka od eksternih računarskih mreža do CPU i
obrnuto
19) U kojim jedinicama je izražen kapacitet memorije?
Kapacitet memorije izražen je u bajtima.
20) Koja su četiri osnovna tipa radne memorije?
Četiri osnovna tipa radne memorije su:
registri - deo CPU; najmanji kapacitet; čuvaju podatke i instrukcije neposredno pre i posle
obrade
RAM (Random Access Memory) - namenjena je čuvanju aplikativnih programa i podataka
korisnika koji se trenutno izvršavaju. Podaci se iz ove memorije mogu i čitati i u nju upisivati.
Gubi sadržaj nakon isključivanja računara.
keš - memorija velike brzine; čuva podatke koji se često koriste i kojima procesor može brže
pristupiti nego RAM memorija
ROM (Read-Only Memory) - koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za
pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su da sadržaj ove memorije možemo
samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
21) Čemu služi sekundarna ili trajna memorija?
Sekundarna ili trajna memorija služi za trajno čuvanje programa i podataka kada računar nije u
upotrebi tj. kada nije uključen.
22) Koje su jedinice spoljne memorije?
Jedinice spoljne memorije su:
hard disk - magnetni medij, čuva podatke na magnetnim pločama; ploče su podeljene na
koncentrične krugove; krugovi su podeljeni na segmente (sektore)
CD i DVD - optički memorijski uređaj; koristi laser koji očitava površinu plastičnih
refleksivnih uređaja,
USB fleš memorije i memorijske kartice - postojana računarska memorija koja elektronski
može da se obriše i reprogramira.
23) Šta su ulazne jedinice?
Ulazne jedinice su uređaji koji se koriste za unos informacija u računar. Najčešće se za unos programa
i podataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto
aparat, digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.