Pitanja za test Flashcards

1
Q

Šta je računarstvo, a šta informatika?

A

Računarstvo je naučna disciplina koja izučava šta i kako se može rešiti pomoću računara.
Informatika je nauka koja se bavi prikupljanjem, obrdom, čuvanjem i prezentovanjem informacija
korisniku.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Šta je podatak?

A

Podatak je sirova činjenica koja nije organizovana i ne nosi nikakvo konkretno značenje.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Šta je informacija?

A

Informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da predstavlja neko obaveštenje na
osnovu kojeg se donose odluke.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Šta je kompjuter (računar)?

A

Kompjuter (računar) je elektronska mašina napravljena da vrši obradu informacija za unapred
predviđene svrhe. Kompjuterom upravlja čovek, tako što mu zadaje ulazne podatke, koje računar
obrađuje, a zatim ih vraća nazad čoveku, u obliku izlaznih podataka ili informacija. Obavlja operacije
nad digitalnim (cifarskim) podacima.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Šta je komunikaciona mreža?

A

Komunikaciona mreža je skup povezanih računara, koji su međusobno povezani u logičku celinu,
tako da koristeći jedinstvenu tehnologiju mogu da komuniciraju.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Šta karakteriše prvu generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Prva generacija računara (1951-1958) - karakterišu je korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao
aktivnih elemenata i kablovskih veza između elemenata.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Šta karakteriše drugu generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Druga generacija računara (1959-1963) - karakterišu je tranzistori koji su se ugrađivali umesto
elektronskih cevi. Predstavnik ove generacije računara je računar firme IBM serije 701.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Šta karakteriše treću generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Treća generacija računara (1964-1970) - karakteriše je primena integrisanih kola (čipovi).
Predstavnik računara treće generacije je računar firme IBM serije 360.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Šta karakteriše četvrtu generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Četvrta generacija računara (1971-1987) - karakterišu je komponente izrađene na bazi
poluprovodničkih sklopova (mikroprocesori). Prvi mikroprocesorski čip je razvio INTEL 1971.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Šta karakteriše petu generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Peta generacija računara (od 1990) - zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji
omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanju određenog zadatka - veštačka
inteligencija.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Šta karakteriše šestu generaciju elektronskih digitalnih računara?

A

Karakterise je rrazvoj neyronskih mreza moje bi trebalo da istovremeno obradjuju veliki broj informacia koristenjem vise hhiljada procesora sto lici na rad ljudskog mozda

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Koje dve komponente čine računar?

A

racunar je elektronska masina koja radi po odredjenom progradmu i sastoji se iu dvije komponente:
same masine-racunarski hardver(fizicke komponente racunara)
programa po kojim racunar radi-racunarski softver(skup svih racunarskih programa)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Šta je hardver, a šta softver?

A

Hardver oznaca fizicke uredjaje racunarskoig sistema(monitor tastatura mis stampas procesor…)
Softver predstravlja skup programa koji omoguvcuju rad racunara(operativni sistem,aplikativni softveri)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Kako se računari mogu podeliti prema nameni

A

racunari opste namjene -rjesavanje razlicitih problema(sredjivanje teksta,grafika,multimedije,poslovnu primjenu inzinjerski proracun…)
specijalne namjene-za rjesavanje konretnog problema(upravljanje masinama u industriji automatski pilot itd.)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

Kako se računari mogu podeliti prema broju korisnika?

A

Jednokorisnicki(personalni) racunari-svaki korisnbik ima svoj racunar ui na njemu vrsi obrade programa
visekorisnicki racunario:
main-frame(nekada)-centrealni racunar opsluzuje korisnike
klijent/server(danas)-klijent je racunarski sistem koji pristupoa servisu na drugom racunaru preko neke vrste telekomunikacione mreze

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

16) Kako se računari mogu podeliti prema broju naredbi koje izvršavaju?

A

Serijski ili SISD(Single Instruction SIngle Data)-mogu u jednom trenutka da izvrse jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji(PC)
Paralelni ili SIMD(Single Instruction Multiple Data)-mogu u jednom trenbutku vremena da izvrse istu naredbu nad vecim brojem podataka u memoriji(Superracunari)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

17) Kako se računari mogu podeliti prema veličini?

A

Personalni računari (mikro računari) - tablet, Notebook, Laptop, Desktop (koriste najčešće jedan
mikroprocesor; manje diskove i memorije; napajanje slabijeg kvaliteta)
 Računari srednjeg nivoa (mini) - Serveri (baze podataka, Web, E-mail), Računari za projektovanje
i proizvodnju (CAD/CAM) (više RAM memorije; više procesora; veći broj hard diskova;
kvalitetnije napajanje)
 Superračunari - za potrebe vojske, istraživačkih centara, meteoroloških stanica (veliki broj
ekstremno brzih procesora; velika količina memorije; poslužuju veliki broj korisnika; istovremeno
izvršavaju veliki broj aplikacija)

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
18
Q

18) Koje komponente čine računarski hardver?

A

Računarski hardver čine sledeće komponente:
 centralna procesorska jedinica (CPU) - manipuliše podacima i kontroliše zadatke koje izvršavaju
ostale komponente
 primarna ili radna memorija - privremeno čuva podatke i instrukcije programa za vreme obrade
 sekundarna ili trajna memorija - čuva podatke i programe za dalju upotrebu
 ulazne jedinice - prihvataju podatke i instrukcije i pretvaraju ih u format koji računar može da
razume
 izlazne jedinice - predstavljaju podatke i informacije u obliku u kome ljudi mogu da ih razumeju
 komunikacione jedinice - obezbeđuju tok podataka od eksternih računarskih mreža do CPU i
obrnuto

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
19
Q

19) U kojim jedinicama je izražen kapacitet memorije?

A

Kapacitet memorije izražen je u bajtima.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
20
Q

20) Koja su četiri osnovna tipa radne memorije?

A

Četiri osnovna tipa radne memorije su:
 registri - deo CPU; najmanji kapacitet; čuvaju podatke i instrukcije neposredno pre i posle
obrade
 RAM (Random Access Memory) - namenjena je čuvanju aplikativnih programa i podataka
korisnika koji se trenutno izvršavaju. Podaci se iz ove memorije mogu i čitati i u nju upisivati.
Gubi sadržaj nakon isključivanja računara.
 keš - memorija velike brzine; čuva podatke koji se često koriste i kojima procesor može brže
pristupiti nego RAM memorija
 ROM (Read-Only Memory) - koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za
pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su da sadržaj ove memorije možemo
samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
21
Q

21) Čemu služi sekundarna ili trajna memorija?

A

Sekundarna ili trajna memorija služi za trajno čuvanje programa i podataka kada računar nije u
upotrebi tj. kada nije uključen.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
22
Q

22) Koje su jedinice spoljne memorije?

A

Jedinice spoljne memorije su:
 hard disk - magnetni medij, čuva podatke na magnetnim pločama; ploče su podeljene na
koncentrične krugove; krugovi su podeljeni na segmente (sektore)
 CD i DVD - optički memorijski uređaj; koristi laser koji očitava površinu plastičnih
refleksivnih uređaja,
 USB fleš memorije i memorijske kartice - postojana računarska memorija koja elektronski
može da se obriše i reprogramira.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
23
Q

23) Šta su ulazne jedinice?

A

Ulazne jedinice su uređaji koji se koriste za unos informacija u računar. Najčešće se za unos programa
i podataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto
aparat, digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
24
Q

24) Šta su izlazne jedinice?

A

Izlazne jedinice su uređaji koji se koriste za prikaz informacija koje se nalaze u računaru. Najčešće
se koristi monitor, a osim njega koriste se i štampač, ploter, projektor, zvučnici, slušalice.

25
Q

25) Koje tri celine čine personalni računar sa stanovišta hardvera?

A

Personalni računar sa stanovišta hardvera, čine tri osnovne celine:
 centralna jedinica (računar u užem smislu),
 monitor i
 tastatura.

26
Q

26) Od čega se sastoji centralna jedinica?

A

Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze:
 osnovna (matična) ploča (Motherboard),
 procesor (CPU),
 RAM memorija,
 diskovi (HDD, CD, DVD),
 izvor napajanja (power supply),
 grafička kartica,
 zvučna kartica,
 mrežna kartica i druge dodatne komponente.

27
Q

27) Šta je osnovna (matična) ploča?

A

Matična ploča je osnovni element svakog računara. Ona povezuje sve ostale komponente računara.
Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta za procesor, memoriju, magistrala, skup čipova koji
kontroliše rad računara i priključci (slotovi). Na osnovnoj ploči se takođe mogu nalaziti i kontroleri
za diskove, kao i priključci za povezivanje računara sa drugim uređajima (portovi).

28
Q

28) Šta je procesor (CPU)?

A

Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica (CPU). Procesor je
integrisano kolo i u njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju instrukcije koje
su zadate programom tokom rada računara.

29
Q

29) Šta je magistrala (bus)?

A

Magistrala (bus) je komunikacioni put koji stvaraju električna kola i pomoću kojih se razmenjuju
informacije između komponenata.

30
Q

30) Šta su slotovi?

A

Slotovi su standardizovana priključna mesta na osnovnoj (matičnoj) ploči u kojima se dodatni uređaji
(zvani kartice) priključuju. Postoje sledeći slotovi:
 Memorijski slotovi - služe kao konektor za RAM memoriju i obično ih ima više;
 PCI slotovi - konektori za zvučne, TV, mrežne pa i grafičke karte.
 AGP slot - konektor namenjen za grafičke karte, karakteriše ga veća brzina od PCI-a.

31
Q

31) Šta je računarski port?

A

Računarski port, konektor ili priključak je interfejs na računaru sa kojim se može povezati neki uređaj.
Neke vrste računarskih portova su: USB port, Serijski port, Paralelni port, VGA port, DVI port,
HDMI port, PS/2 port, Ethernet port, audio port…

32
Q

32) Šta je hard disk (tvrdi disk) - HDD?

A

Tvrdi disk je magnetni medijum za trajno čuvanje podataka i predstavlja vrstu sekundarne memorije.
Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentričnim krugovima (cilindrima) na površini tvrdih
okruglih ploča (diskova).

33
Q

33) Šta su CD i DVD diskovi?

A

CD i DVD diskovi su spoljašnje memorije sa sekundarnim pristupom za trajno čuvanje podataka. Za
razliku od tvrdih diskova koji su magnetni medijumi, CD i DVD su optički medijumi.

34
Q

34) Šta je računarski program?

A

Računarski program je skup instrukcija kojima se računaru saopštava šta, kako i kada treba uraditi da
bi izvršio određeni zadatak.

35
Q

35) Kako se može podeliti softver?

A

Softver se može podeliti na:
 operativne sisteme,
 sistemski softver i
 aplikacione programe

36
Q

36) Šta je operativni sistem (OS)?

A

Najvažniji program sistemskog softvera je operativni sistem, koji predstavalja skup manjih programa,
koji zajedno kontrolišu rad računara i omogućavaju komunikaciju računara i korisnika.

37
Q

37) Koje su funkcije operativnog sistema?

A

Funkcije operativnog sistema jesu da:
 upravlja memorijom računara,
 procesima i
 celokupnim hardverom i softverom.

38
Q

38) Kako se mogu podeliti operativni sistemi?

A

Operativni sistemi se mogu podeliti:
 Prema načinu zadavanja komandi na:
 Komandne ili komandno tastaturne,
 Grafički orijentisane koji podrazumevaju grafičko radno okruženje.
 Prema broju programa koji se nalaze u unutrašnjoj memoriji:
 Monoprogramski ili jednoprogramski (monoprocesne),
 Multiprogramski ili višeprogramski (multiprocesne).
 Prema broju korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar:
 Jednokorisnički (singleuser),
 Višekorisnički (multiuser).
 Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara:
 Prenosivi (portable),
 Neprenosivi (proprietary).

39
Q

39) Koja su tri najčešća operativna sistema za personalne računare?

A

Tri najčešća operativna sistema za personalne računare su:
 Microsoft Windows,
 Apple Mac OS X i
 Linux.

40
Q

40) Šta obuhvata sistemski softver?

A

Sistemski softver obuhvata:
 programe prevodioce - služe za prevođenje komandi tj. naredbi zapisanih na simboličkim ili
višim programskim jezicima (izvornog programa) na jezik računara (mašinski jezik) i
smeštanje i povezivanje mašinskog (izvršnog programa) u memoriju računara.
 veznike (drajvere) - programi koje dobijate uz periferne uređaje pri samoj kupovini periferija.
Oni omogućavaju nesmetano funkcionisanje svih uređaja računarskog sistema, skladan rad
hardvera i softvera.
 različite uslužne programe - olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često dobijaju
(npr. narezivanje podataka na CD, kompresovanje podataka, itd.)

41
Q

41) Šta su aplikativni programi?

A

Aplikativni programi su programi koji korisniku omogućavaju da njihovom primenom na računaru
rešava različite probleme. U aplikativne programe spadaju programi za: obradu teksta, rad sa
tabelama, rad sa bazama podataka, crtanje, obradu slika i animacija, komponovanje i obradu zvučnih
zapisa, proračune u nauci i tehnici i statistiku, igre

42
Q

42) Šta je računarska mreža?

A

Računarska mreža je skup povezanih računara, koji su međusobno povezani u logičku celinu, tako da
koristeći jedinstvenu tehnologiju mogu da komuniciraju

43
Q

43) Koji su osnovni elementi računarske mreže?

A

Osnovni elementi računarske mreže su:
 Najmanje dva računara
 Na svakom računaru mrežna kartica - NIC (Network Interface Card), ili mrežni adapter
 Posrednik za komunikaciju (kabl ili bežična veza)
 Pasivna i aktivna mrežna oprema
 Operativni sistem
 Korisničke aplikacije

44
Q

44) Šta je pasivna mrežna oprema?

A

Pasivna mrežna oprema predstavlja najjednostavniju komponentu računarskih mreža. Atribut
“pasivna” potiče od ciljne karakteristike komponenti ove kategorije da nad mrežnim saobraćajem ne
vrše nikakvu izmenu. Pasivne komponente mreže čine: utičnice, kablovi, paneli za prespajanje i za
završavanje kablova (patch panel), kablovi za prespajanje (patch cabel), rek ormani, kanalice za
vođenje kabla i drugo.

45
Q

45) Šta je aktivna mrežna oprema?

A

Za osnovnu komunikaciju između dva udaljena računara dovoljan je komunikacioni kanal i interfejsi
između njega i računara. Međutim, u složenijim računarskim mrežama u komunikaciji obično
posreduje manji ili veći broj mrežnih uređaja. Mrežni uređaji čine aktivne komponente računarskih
mreža. U mrežne uređaje spadaju: ripiteri, habovi, mrežni mostovi, svičevi, ruteri, mrežni prolazi…

46
Q

46) Šta su interfejsi računara u računarskim mrežama?

A

Uređaji zaduženi za prevođenje podataka u oblik pogodan za slanje odgovarajućom mrežnom
infrastrukturom, odnosno uređaji koji dobijene signale prevode u podatke jesu interfejsi računara u
računarskim mrežama. Ovde spadaju:
 Mrežna kartica - deo računarskog hardvera dizajniran da omogući računarima da
komuniciraju preko računarske mreže; obezbeđuje fizički pristup mrežnom medijumu i
obezbeđuje sistem adresiranja niskog nivoa kroz upotrebu MAC adresa
 Modem - uređaj koji modulira signal da bi kodirao digitalnu informaciju i demodulira signal
da bi dekodirao prenešenu informaciju; cilj je da se proizvede signal koji se može lako
prenositi i dekodirati kako bi se reprodukovao originalni digitalni podatak

47
Q

47) Šta je protokol?

A

Protokol je skup pravila i standarda koji određuju način razmene podataka između hardverskih i
softverskih komponenti u mreži.

48
Q

48) Šta su lokalne mreže (LAN)?

A

Lokalne mreže (engl. Local Area Networks, LAN) jesu privatne mreže unutar jedne zgrade ili jednog
organizacionog podračja. Široko se koriste za povezivanje ličnih računara i radnih stanica u
kancelarijama i pogonima firmi radi zajedničkog korišćenja resursa (npr. štampača) i razmene
informacija.

49
Q

49) Šta su gradske mreže (MAN)?

A

Gradska mreža (engl. Metropolitan Area Network, MAN), pokriva gradsko područje. Najpoznatija
takva mreža je mreža kablovske televizije, koja postoji u mnogim gradovima. Kako je Internet počeo
da zaokuplja svetsku javnost, operateri kablovske televizije su shvatili da malim izmenama u sistemu
mogu da obezbede i dvosmerne Internet usluge.

50
Q

50) Šta su regionalne mreže (WAN)?

A

Mreža širokog područja ili regionalna mreža (engl. Wide Area Network, WAN) pokriva veliko
geografsko područje, često čitavu državu ili čak kontinent. Umreženi računari su povezani
komunikacionom podmrežom (engl. communication subnet) ili kratko, podmrežom (engl. subnet)

51
Q

51) Šta su mrežne topologije?

A

Mrežne topologije su načini, vrste i strukture povezivanja različitih mrežnih elemenata (čvorova,
veza, itd.).

52
Q

52) Fizička topologija.

A

Fizička topologija određuje kretanje električnih signala po mreži, odnosno definiše šemu žičanog
povezivanja čvorova mreže, vodeći računa o stanju jedne mreže, kao i o otkazima pojedinih čvorova.
Postoje sledeće topologije:
 topologija magistrale,
 topologija zvezde,
 topologija prstena,
topologija višestrukih puteva,
 topologija stabla,
 hibridna topologija.

53
Q

53) Logička topologija.

A

Logička topologija određuje logički plan mreže, protok podataka, puteve signala, uzajamne
komunikacije elemenata na mreži i princip rada izabranog mrežnog standarda

54
Q

54) Koji su osnovni elementi bežične mreže?

A

Osnovni elementi bežične mreže su:
 bežični hostovi - krajnji uređaji koji izvršavaju aplikaciju
 bežični putevi - pomoću kojih se host povezuje sa baznom stanicom ili drugim bežičnim
hostom preko bežične komunikacione veze
 bazna stanica (BS) (ključni, gradivni blok bežične mrežne infrastrukture) - predaja i prijem
podataka (tj. paketa) ka ili od bežičnog hosta, kao i koordinisana predaja podataka većem
broju bežičnih hostova koji su pridruženi baznoj stanici

55
Q

55) Šta spada u bežične mreže kratkog dometa?

A

U bežične mreže kratkog dometa spada:
 Bluetooth
 Ultra-Wideband - UWB (prenos u ultraširokom opsegu)
 Near-Field Communication - NFC (prenos u bliskom polju)

56
Q

56) Šta spada u bežične mreže srednjeg dometa?

A

U bežične mreže srednjeg dometa spada:
 Wireless Fidelity - Wi-Fi (bežična lokalna mreža srednjeg dometa)
 Mesh Networks (bežična sintetička mreža)

57
Q

57) Šta spada u bežične mreže velikog dometa?

A

U bežične mreže velikog dometa spada:
 Cellular Telephones (mobilna telefonija)
 Worldwide Interoperability for Micro-wave Access - WiMax (bežični prenos u širokom
opsegu)

58
Q

58) Koje su prednosti bežičnih mreža?

A

Prednosti bežičnih mreža:
 lakša instalacija u odnosu na žične, jer nema potrebe za provođenjem kablova;
 unutar opsega signala omogućavaju slobodno kretanje bez gnjavaže sa kablovima;
 dodavanje novih uređaja mreži je relativno lako;
 „ad hoc” mreže bez formalnog planiranja;
 robusnost u slučaju zemljotresa, poplave, požara…;
 bežične mreže koje danas postoje mogle bi da imaju duži životni vek od žičnih.

59
Q
A