pitanja

Question 1

Nastanak i razvoj evropskog prava

Answer 1

-Drzavama koje su bile zahvacene Drugim svjetskim ratom bio je neophodan privredni rast i poboljsanje standarda stanovnistva
-Francuski ministar spoljnih poslova Rober Suman izneo je nacrt stvaranja evropske zajednija za ugalj i celik kao medjudrzavne organizacije sa veoma visokim nadnacionalnim elementom
-Na osnovu Sumanovog nacrta je doslo do zakljucivanja medjunarodnog ugovora izmedju sest drzava(Nemacka,Francuska,Belgija,Holandija,Luksemburg,Italija)1951 godine u Parizu-osnovana je Evropska zajednica za ugalj i celik.
-Cilj sporazuma bilo je francusko-nemacko udruzivanje u oblasti crne metalurgije,cime je otvoreno pomirenje ove dve zemlje,koje ce postati temelj evropskih integracija.Za pocetak je plan bio povezivanje u odredjenim uzim oblastima odnosa izmedju drzava da bi se nakon njegovog uspesnog funkcionisanja preslo i na vise stepene integracija.
-Inspirator Sumanovog nacrta bio je Zan Mone(funkcionalizam-ujedinjavanje po fazama).1957.godine na osnovu ,,Spakovog plana”u Rimu su nastale evropska ekonomska zajednica(EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju(EURATOM).EEZ i EURATOM nisu imale nadnacionalni lement kao EZUČ,jer su njihove odluke pretezno imale karakter preporuka drzavama clanicama nemaju direktno pravno dejstvo

Question 2

Prosirenje clanstva

Answer 2

Prve zajednice nastale su zbog potrebe pomirenja Nemacke i Francuske i stavljanja spornih oblasti Rura i Sara pod zajednicku pravu.Vremenom je doslo do prirodne teznje ka prosirenju.Jos je u preambuli EEZ.kao jedan od ciljeva oznaceno postavljanje temelja sto cvrsce zajednice naroda Evrope-prosirenje prostora evropskih zajednica.Za to su postojali i cisto trzisni razlozi(njemu odgovara vece podrucje)kao i potreba prosirenja nadleznosti evropskih zajednica.ć
Zbog potrebe politicke saradnje na konferenciji sefova drzava i vlada u Bonu 1961.godine formirana je komisija koja je dala plan(,,Fušehov plan”)koji je predvideo uniju drzava,koja bi postovala njihov nacionalni identitet.Ni ovaj ni sljedeci plan nisu dobili podrsku,sto je dovelo do povlacenja Francuske iz zasedanja Saveta ministara.Ona nije zelela da dopusti dalje prosirenje supranacionalnih nadleznosti zajednice.Kriza u radu organa Zajednica trajala je do sporazuma u Luksemburgu 1966.godine kada je uvedena pravo veta u Savetu ministara.1969.godine odrzana je konferencija u hagu-pripreme za prosirenje evropskih zajednica.1973.godine u clanstvu su primljene Velika Britanija,Irska i Danska.
Institucionalizovan je evropski savet,uvodjenje neposrednog izbora za poslanike evropskog parlamenta.
U ovom periodu nije doslo do sustinskih promena pa je on poznat kao period stagnacije.
Na samitu u parizu 1972.godine izneta je osnovna ideja o EU.
1979.godine u clanstvo je primljena Grcka,a 1986.godine Spanija i Portugal.

Question 3

Jedinstveni evropski akt

Answer 3

Jedinstveni evropski akt donet je 1986.godine,a stupio je na snagu naredne godine.Ovaj medjudrzavni ugovor predvidja stvaranje preduslova za osnivanje EU sa formalizovanjem i sloznjavanjem nadleznosti Zajednice.
Njime je formalizovana spoljnopoliticka saradnja clanica.Povecan je broj slucajeva u kojima Savet ministara odlucuje kvalifikovanom vecinom(radi olaksavanja procesa donosenja odluka),pojacana je uloga parlamenta,osniva se Prvostepeni sud Zajednice,prvi put dat pravni okvir za funkcionisanje Evropskog saveta,podstice se konacno uspostavljanje jedinstvenog trzista.
Jedinstveni evropski akt je stvorio preduslove za usvajanje kasnijih reformi i odredio smer svih daljih promena.
Njime se po prvi put prosiruje nadleznosti u pravcu spoljne politike i bezbednosti i saradnje u policijskim i pravosudnim pitanjima.
Dovrsavanje jedinstvenog trzista predvidjeno je do 1992godine.Znacaj ovoga akta je i u formalnom potvrdjenju institucionalnih promena u Evropskim Zajednicama.
Ovim aktom je trasiran put za potpisivanje Ugovora EU u Mastrihtu 1992.godina.
Integraciono dejstvo ovog akta ispoljilo se u tri pravca:
1.u pravcu uspostavljanja jedinstvenog trzista
2.u pravcu vece politicke efikasnosti institucija EEZ
3.u pravcu politicke saradnje

Question 4

Ugovor iz mastrihta

Answer 4

Ugovor iz Mastrihta-Ugovor o EU potpisan je 7.02.1992.godine.On je uneo veliki broj novina u koncept Evropskih Zajednica
Prvo je promeljen naziv pa je od EEZ nastala Evropska Zajednica koja cini prvi stub Eu.
Ugovor o EU je konacno pomerio nadleznost Zajednica sa cisto ekonomskog polja na ostale nadleznosti i priblizno drzave clanice postepenom ostvarenju ideje stvaranja zajednicke drzave.
Ugovor iz Mastrihta je konacno u potpunosti ujedinio sve tri Zajednice i strukturu EU postavio na tri stuba:
1.prvi stub-zajednicko trziste i ekonomska politika
2.drugi-spoljna politicka bezbednost
3.treci-saradnja u oblastima policije i pravosudja
Osnovne promjene:
1.EEZ je transformisana u Evropska Zajednica
2.uvedena je procedura koodlucivanja Parlamenta i saveta ministara u zakonodavnom procesu(bitno su uvecani nadleznosti Parlamenta)
3.u okviru zajednicke spoljne i bezbednosne politike uvode se i pitanja odbrane
4.uvedena je saradnja u oblastima pravde i unutrasnjih poslova
5.uvode se jedinstvena pravila u pogledu procedure prijema u clanstvo
6.uvode se razlicite faze integracije unutar EU-neke drzave clanice imaju povlasceniji polozaj u izvesnim oblastima.
U ugovoru u EU navode se osnovna nacela na kojima pociva EU:sloboda,demokratija,postovanje,ljudskih prava,vladavina prava.U je duzna da postuje identitet drzava clanica.
Na medjunarodnom planu EU nema status pravnog lica vec su Zajednice zadrzavale subjektivitet koji su imale.
Ugovor o EU je predvidio uvodjenje zajednicke valute-evra.
Znacaj ugovora o EU:
1.EU dobija sve sira ovlascenja u odnosu na drzave clanice
2.prosirio je saradnju izmedju drzava u dva smera:zajednicka spoljna politika i bezbednost i saradnja u oblastima policije i pravosudja
3.zajednicko trziste jos vise je ojacano i upotpunjeno
4.uvedeno je jedinstveno evropsko gradjanstvo,sa kojim paralelno postoje nacionalna dryavljanstva.
Cvrsta institucionalizacija:
1.savet ministara
2.komisija
3.Evropski parlament
4.Sud evropske zajednice
5.Evropski saver

Question 5

Pravna priroda EU

Answer 5

Diskusije o pravcu razvoja odnosa evropskih drzava vodjenje su od samog nastanka Evropskih zajednica:
1.konfederalno stanoviste-evropsko organizovanje kao zajednica suverenih drzava
2.ideja federacije,znatno cvrsce veze idmedju drzava clanica-one gube pojedunacni pravni subjektivitet i u spoljnim odnosima ih pretstavlja EU
U praksi situacija nije tako jednostavna:
Prvi stub je odraz najveceg drzavnog povezivanja i gdje su sve odluke organa EU direktno primenljive prema svim adresatima na koje su usmerene-radi se o nadnacionalnim elementima i o dryavnim atributima
Ali ako se posmatraju drugi i treci stub EU ne postoji nadrzavnost ne postoje mehanizmi koji bi drzavu clanicu naterali na sprovodjenje mera u ovim oblastima.Radi se o tipicnoj saradnji drzava koja postoji u mnogim medjudrzavnim organizacijama.
Zbog viseslojne strukture EU ne moze se jasno zakljuciti kakva je njena pravna prirodna rec je o posebnoj tvorevini stav mesovite teorije
Ugovorom o EU uvedeno je pravo gradjanstva EU argument u prilog nastanku drzavnih elemenata EU.Ipak ovo gradjanstvo ne ukida nacionalna drzavljanstva ne postoji drzavljanstvo EU.
Drzavne clanice posjeduju najmanje tri nivoa pravnih pravila i tri pravna sistema koji su u medjusobnoj korelaciji:
1)nacionalno pravo,koje mora biti uskladjeno sa komunitarnim pravom
2)pravo EU u celini
3)medjunarodno pravo,koje obavezuje sve drzave,pa i clanice EU
U oblastima u kojima nema iskljucivu nadleznost,EU preduzima mere u skladu sa nacelom supsidijarnosti

Question 6

Ugovor iz Amsterdama

Answer 6

Veliki broj drzava clanica EU smatrao je da su institucionalne reforme iz ugovora u Mastrihtu nedovoljne.Postojala je zajednicka volja drzava clanica o zapocivanju pregovora i zakljucenju novog ugovora sednice u Torinu 1996.godine.Ugovor je potpisan u Amsterdamu oktobra 1997.godine a na snagu je stupio 1999.godine.
Osnovne novine koje je Amsterdamski ugovor uveo vezane su za povecanje nadleznosti Evropskog parlamenta i njegovo aktivno ucesce u zakonodavnom procesu.Odluceno je da broj njegovih clanova ne prelazi 700,da on potvrdjuje predsednika komisije.
Drugi stub EU je unapredjen vi glavni organi ukljuceni u odlucivanje o spoljnjoj politici i bezbednosti,uveden Visoki predstanik za spoljnu politiku i bezbednost Unije(kao jedan od stalnih organa)izrazava zajednistvo svih drzavnih clanica.
Uvedeno je ovlascenje Saveta da oduzme glas ili suspenduje drzavu clanicu ako se ona ogresi o osnovna nacela (sloboda,demokratija,postovanje ljudskih prava)EU.Uvedena je i generalna klauzula o zabrani diskriminacije(dotad se odnosi samo na onu u pogledu drzavljanstva,a sada i na pol,rasu i etnicko poreklo,religiju,odredjenu hendikepiranost ili starost).
Ugovorom iz Amsterdama doslo je do prebacivanja nadleznosti EU iz treceg u prvi stup,pa tako i odlucivanje koje obavezuje drzave clanice prelazak spoljnih i unutrasnjih granica,vize,imigracije,azil i saradnja sudova u civilnim postupcima.

Question 7

Ugovor iz Nice

Answer 7

Ugovor iz Nice potpisan je 26.02.2001.godine,dosta brzo nako Amsterdamskog jer je dosta brzo i doslo do koncenzusa oko potrebe uvodjenja novih reformi.Na snagu je stupio 2003.godine(zbog ponavljanja referenduma u Irskoj).
Ugovor iz Nice uveo je novine u vezi odlucivanja kvalifikovanom vecinom dodat je jos uvek postojao veliki broj pitanja koja su zahtevala jednoglasnost prilikom odlucivanja sto je usporavalo procese i cinilo EU neefektivnom.Ovim ugovorom je prosiren broj pitanja za koja je dovoljna kvalifikovana vecina(ekonomska kohezija,politike Zajednice,imenovanja i institucionalna pitanja).Izvrsena je preraspodjela glasova u savetu ministara jer je postalo jasno da ce broj clanica brzo biti uvecan.Ukupan broj glasova sada je bio 345,a odredjen je i novi prag kvalifikovane vecine.Povecan je broj glasova koji imaju vece drzave zele da zadrze istu poziciju za donosenje odluka kada dodje do planiranog uvecanja broja clanica.Tako su one obezbedile jednak politicki uticaj i u buducnosti.
Po ovom ugovoru svaka drzava clanica ima po jednoga clana u komisiji(dodat velike drzave imale po dva clana) izjednacenje pozicija drzava clanica.Presednik komisije je dobio ovlascenje,a bira se kvalifikovanom vecinom u Evropskom Savetu uz odobrenje Evropskog parlamenta.
Broj clanova Parlamenta povecan je na 732 i to uracunavajuci nove drzave koje ce pristupiti EU.
u pogledu spoljne politike i bezbednosti drzavama clanicama je ostavlljena opcija da odaberu cak i samostalno angazovanje izvan sistema EU,a kao opcija sprecavanja usvajanja odluke EU u drugom stubu ostalo je pravo veta.Tako je EU mogla da deluje na tlu Evrope izvan okvira NATO-a,ali i da ostavi drzavama clanicama prostor za eventualne akcije van evrope u sadejstvu sa drugim drzavama i organizacijama.

Question 8

Ugovor iz Lisabona i reforme u sistemu EU

Answer 8

Do izmena ugovora doslo je zbog prisirenja EU slozenost usvajanja odluke sto suporava funkcionisanje organa EU,na medjunarodnom EU nije stvorila institucijekoje bi jasno zastupale sve interese drzava clanica(preblem prava beta).Zato je sazvana konferencija za buducnost Evrope koja je trebalo da sacini nacrt buduceg ugovora.Ona je bila sastavljena od predstavnika nacionalnih parlamenata,komisije EU i evropskog parlamenta 2003.godine Evropskom savetu je na usvajanje predat nacrt pod nazivom ,,Evropski ustav”,koji je potpisan sljedece godine u rimu od strane svih drzava clanica.Da bi ovaj ugovor stupio na snagu trebalo je da prodje ratifikaciju u svim drzavama clanicama.Ustav EU je propao vec na samom pocetku procesa ratifikacije nije prosao na referendumu u Holandiji i Francuskoj,jedan od razloga i sam naziv ovog ugovora.
2007.godine potpisan je Lisabonski ugovor a stupio je na snagu 2009.godine.Ovim ugovorom je ukinuta Evropska Unija iz tri stuba i preraspodeljene su odredbe iz drugog i treceg stuba.
prema Lisabonskom ugovoru o funkcionisanju EU.Zajednicka spoljna i bezbedonosna politika nalaze se u ugovoru o EU,a oblasr pravosudja,policijske saradnje i saradnje u krivicnim stvarima regulisane su u Ugovoru o funkcionisanju EU.
Ugovor iz Lisabona donet je nakon neuspelog pokusaja ratifikacije ustava EU.On uglavnom sadrzi najveci deo odredaba kao i nacrt Ustava koji nije prosao,a pored toga su u njega usle odredbe:
1.o nadleznosti EU
2.prosireni su i precizirani uslovi prijema u clanstvo ,,kriterijuma iz Kopenhagena”
3.precizirana je spoljna i bezbedonosna politika i prosirena saradnja u oblasti pravde i policije.
U pogledu sudskih organa predvidjeno je postojanje Suda pravde,Opsteg suda i specijalizovanih sudova,a uneta je norma da ako neko pitanje nije regulisano pravom EU vazi pretpostavka nadleznosti u korist drzava clanica.
Prema ovom ugovoru princip odlucivanja(vecinom glasova) sada se odnosi i na bivsi treci stub konsenzus je potreban samo za bivsi drugi stub i za to se ne donose zakoni koji bi obavezali i drzave clanice i njihove gradjane,vec samo odluke jednoglasno,koje obavezuju samo drzave clanice.

Question 9

Savet

Answer 9

Savet (u Lisabonskom ugovoru ministarski savet) je tipican medjudrzavni organ karakteristican za brojne medjunarodne organizacije.Potom od samog osnivanja Evropskih zajednica i zauzima centralno mesto medju organima EU.On je najvazniji organ u procesu odlucivanja u EU.On je primarni zastitnik nacionalnik interesa i najmocnija institucija Unije.Osnovni nacin odlucivanja je glasanje stanovnistva interesa drzave koju zastupa predstavnik u Savetu.On je osnovni zakonodavni organ EU.
Ministarski savet sastavljen je od po jedanog ministra iz vlade drzava clanica koji ucestvuju na njegovim zasedanjima i koji je ovlascen da svojim glasom obaveze drzavu koju predstavlja.Koji ce ministar iz vlade biti na zasedanju Saveta zavisi od toga koje je pitanje na dnevnom redu.Pored saziva Savera za opste poslove i spoljne odnose(najvazniji,najcesce se sastaje),mogu se javiti i ovi:ekonomski i finansijski poslovi,pravosudje i unutrasnji poslovi,zaposlenost,socijalna politika i zastita potrosaca,konkurencija,transport i energija,zivota sredina,obrazovanje,omladina i kultura.
Predsednik ministarskog saveta uveden je Lisabonskim ugovorom i bira se na dve i po godine,uz mogucnost jednog reizbora.On usaglasava stavove drzava clanica,podstice jedinstvo,predstavlja,predstavlja vandredno zasedanje.Njemu je potcinjen Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost koji ima mandat od pet godina.U njegovoj nadleznosti je i Evropski spoljni akcioni tim koji ima kancelarije sirom medjunarodne zajednice u cilju sprovodjenja politike EU.
Da bi se obezbedilo stalno prisustvo drzava u savetu postoje i stalni predstavnici drzava clanica koji zajedno cine KOREPER,koji se sastaje svake nedelje.Predstavnici KOREPER-a imaju status slican ambasadorima pri medjunarodnim organizacijama i oni pripremaju materijale i pitanja za zasedanja Ministarskog saveta.
Osnovni ciljevi ministarskog saveta:
1.obezbedjuju uskladjivanje opstih politika drzava clanica
2.donosi obavezujuce odluke
3.prenosi ovlascenja na komisiju
Savetu u radu pomaze i Generalni sekretar.
Odluke se donose pre svega dvotrecinskom vecinom,a jednoglasno se donose odluke koje mogu da povrede nacionalne interese drzave clanica.Tada svaka drzava ima pravo veta.Drzave nemaju jednak broj glasova svaki ministar prema velicini i broju stanovnika nosi tacno odredjen broj glasova.Ukupan broj glasova je 345.
Osnovne nadleznosti:
1.upravljanje EU
2.zakonodavna nadleznost,koju vrsi zajedno sa Evropskim parlamentom na inicijativu komisije
3.odlucivanje o budzetu EU uz potvrdu Evropskog parlamenta
4.spoljni poslovi nadleznost za pregovore i zakljucivanje sporazuma sa drugim drzavama,vodjenje spoljne politike
5.rad na izmenama osnivackih ugovora
6.ucestvovanje u izborima clanova drugih organa
7.vrsenje nadzora nad radom ostalih organa pokretanje tuzbe kod Evropskog suda pravde u vezi sa skladom akta nakog drugog organa sa osnivackim ugovorima.

Question 10

Evropski parlament

Answer 10

Skupstina Evropske Zajednice za ugalj i celik je bila prvi evropski parlament i imala je 78 clanova poslanika delegiranih od nacionalnih parlamenata.Osnivanjem druge dve Evropske zajednice postala je zajednicki organ a broj njenih clanova je povecan na 142.Ubrzo po konstituisanju sama skupstina donela je odlukla o promenama svog naziva u Evropski parlament,i pokrenuta je inicijativa za prosirenje njegove nadleznosti (Skupstina je dodat imala samo savetodavnu ulogu).Vremenom je doslo do povecanja broja nadleznosti parlamenta kao i drzava clanica pa je i njegova uloga i uticaj postala veca.Svi kasniji osnivacki ugovori prosirivali su njegovu nadleznost (jedinstveni evropski akt,Ugovor o EU,Ugovor iz amsterdama,iz Nice,Lisabonski ugovor).
1976.godine usvojen je akt o uvodjenju opstih neposrednih izbora poslanika za parlament a 1978.je u kopenhagenu i formalno odluceno da se odrze neposredni izbori za Parlament.
Svi drzavljani EU imaju pravo da biraju i budu birani na izborima za evropski parlament.
Prilikom raspodele broja mesta u ovom organu uzimaju se u izbor velicina drzave i broj stanovnika.Mandat poslanika je pet godina.
Ugovorom iz Amsterdama broj poslanika ogranicen na najvise 700,a ugovorom iz Nice na najvise 732 poslanika.
S obzirom na to da su neposredno izabrani poslanici ne predstavljaju svoje drzave vec su izabrani u licnom svojstvu.Oni se u parlamentu povezuju prema politickoj pripadnosti formirajuci poslanicke klubove i nastupajuci zajedno u diskusijama i tokom glasanja zasedanji,a evropskog parlamenta rukovodi predsednik koji se bira na period od dve godine i potpresednici.
odluke se usvajaju apsolutnom vecinom pristupnih i glasalih,a za kvorum je potrabna najmanje jedna trecina ukupnog broja poslanika.
Nadleznosti:
1.ucesce u usvajanju budzeta EU
2.Razliciti nacini ucestvovanja u vrsenju zakonodavne nadleznosti EU
3.davanje saglasnosti u vezi prijema novih clanica
4.primanje izvestaja od strane svih organa EU i raspravljanje o njima
5.potvrda medjunarodnih sporazuma
6.mogucnost izglasavanja nepoverenja komisiji i ucesce u izboru njenih clanova
7.mogucnost pokretanja postupaka pred sudom pravde
8.postojanje ombudsmana Evropskog parlamenta rasprava o prituzbama
evropski parlament vrsi stalni nadzor nad radom organa EU clanovima Komisije su duzni da odgovaraju na pitanja poslanika obrazlazu svoje postupke

Question 11

Komisija

Answer 11

Komisija je izvrsni organ EU i organ upravei kontrole.Clanovi Komisije,iako regrutovani kao drzavljani drzava clanica moraju da zastupaju iskljucivo interese EU.Oni su izabrani kao eksperti za razlicite oblasti i djeluju samo prema pravima sjove struke u cilju dobrobiti svih drzava clanica bez obzira na to ciji su oni drzavljani.
komisija je sastavljena od 27 komesara,po jedan iz svake drzave clanice.Njena unutrasnja strukruta odgovora strukturi nacionalnik vlada koje su podeljene na resore.Na celu svakog komesarijata je komesar a na celu Komisije je predsednik.
Odgovornos Komisijie je kolektivna,a svi komesari su prvenstveno odgovorini predsedniku i Evropskom parlamentu.Mandat Komisije je pet godina,a izbor njihov je visestepen:Evropski savet kvalifikovan vecinom predlaze kandidat za predsednika Komisije Evropskom parlamentu,koji predsednik vira dvotrecinskom vecinom.Nakon toga Evropski savet formira listu svih clanica buduce komisije koju parlament mora opet potvrditi dvotrecinskom vecinom.Vazno obelezje komisije je nacelo kolegijalnosti-odluke kolektivno a tako je i odgovorna za njih.
Osnovne odlike nadleznosti komisije:
1.stara se o primeni ugovora i o merama koje Zajednice donose u skladu sa ugovorom
2.formulise preporuke ili daje misljenja o pitanjima koje uredjuje ugovor,kada je njemu to predvidjeno ili potrebno po njenoj oceni
3.ovlascene da samostalno odlucuje i ucestvuje u pripremanju mera koje donosi Savet i Evropski parlament na nacin predvidjen ugovorom
4.vrsi ovlascenja koja je Savet prenjeo na nju u cilju sprovodjenja propisa koje doneo
Svi pravni akti EU po pravilu poticu od komisije i njenih strucnih tela priprema akte koje zatim prosledjuje ministarskom savetu ili evropskom parlamentu na usvajanje i analizu.
Ministarski savet cesto prenosi ili deligira svoju zakonodavnu nadleznost na Komisiju.Ona sacinjava program zakonodavnih aktivnosti za buduci period i predlaze ostalim organima koja pitanja bi trebalo zakonski urediti.Komisija takodje rukovodi koriscenjem sredstava iz budzeta EU i ovlascena je da direktno novcano kaznjava pravna lica na teritoriji bilo koje drzave clanice zbog prekrsaja nekog pravila komunitarnog prava.Ona moze i da pokrene postupak pred evropskim sudom pravde protiv subjekta komunitarnog prava(moze i protiv drzave clanice).Razmatra preduslove za prijem u clanstvo EU.
Komisija je organ koji reprezentuje EU.Iako je primarno ministarski savet nadlezan za vodjenje spoljne politike u praksi Komisije ima operativnu poziciju.

Question 12

Evropski savet

Answer 12

Najvaznije odluke u medjunarodnoj zajednici su se donosile na sastancima sefova drzava ili vlada koji su se povremeno odrzavali.Iako su se predstavnici Evropskog saveta godinama sastajali na ovaj nacin,njegov polozaj nije bio regulisan odredbama osnivackih ugovora(tad nije ni bilo revizija osnivackih ugovora,a posto se radilo o sastancima najvisih predstavnika drzava clanica nije ni bilo problema u vezi prihvatanja njegovih odluka ni sumnji u njegov legitimitet kao organa).
Prvi pravni akt koji pominje Evropski savet bio je Jedinstveni evropski akt iz 1987.godine pored ostvarene ekonomske moze se poceti i sa politickom saradnjom drzava clanica.
Ugocorom iz Mastrihta odredjen je sastav Evropskog saveta-on okuplja sefove drzava ili vlada i predsednik Komisije.Pored njih na svakom zasedanju prisustvuje i ministri spoljnih poslova drzava clanica.Buduci da su clanovi Evropskog saveta najvisi predstavnici svojih drzava oni uvek zastupaju interese svoje drzave.Konkretne nadleznosti Evropskog saveta:spoljna politika i bezbednost,saradnja u oblasti pravde i unutrasnjih poslova.Evropski savet je znacajno delovao na ubrzanje evropskih integracija i na globalnom nivou je konstantno iznosio zajednicke stavove drzava clanica povodom svih svetskih vaznih dogadjaja.On usmerava kretanje celokupne Unije u zeljnom pravcu (,,konstitucionalni graditelj EU”).Sve odluke Evropskog saveta su opsteg karaktera ali imaju obavezujucu pravnu snagu za sve ostale organe u EU,posebno za ministarski savet.On namece osnovne pravce buduceg kretanja zakonodavne aktivnosti EU i posreduje u sporovima izmedju drzava clanica,i izmedju drzava clanica i kandidata za prijem u clanstvo.Lisabonski ugovor je dodatno institucionalno konstituise Evropski savet.Na njegovom celu je predsednik koji se bira na period od dve i po godine,uz mogucnost jednog reizbora i on:
1.predsedava i rukovodi zasedanjem
2.brine o organizaciji i pripremi dnevnog reda
3.doprinosi pozivanje konsezusa pre i u toku zasedanja
4.priprema i podnosi izvestaj Evropskom parlamentu
sednicama Evropskog saveta prisustvuje i visoki predsktavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost

Question 13

Uslovi za clanstvo

Answer 13

Celokupan prije u clanstvo EU moze se podeliti na dve celine:
1.Materijalni elementi koje drzava mora da ispuni da bi postala clanica(uslovi za prijem u clanstvo),procenjuju ih nadleznosti organi EU
2.Dugotrajna i komplikovana procedura prijem(podrazumeva nekoliko medjusobno slovljenih etapa)
Uslovi za prijem u clanstvo:
1.Drzava mora biti u evropi
2.NJen pravni sistem mora da bude uskladjen sa komunitarnim pravom i u njega moraju da budu ukljucene sve ekovine pravnog sistema EU-mora da prihvati celokupnu pravnu regulativnu primernog i sekundarnog prava EU
3.Mora se raditi o demokratskoj drzavi u kojoj postoji vladavina prava,postovanje ljudskih prava i politickih sloboda.Ispunjenost uslova o stanju ljudskih prava:na osnovu clanstva u Savetu Evrope,kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu,neposrednim uvidom u primenu prava na teritoriji drzave kandidata
4.Stabilna ekonomska situacija:ostvareni principi slobodnog trzista,clanstvo u organizaciji EFTA,evro kao valuta

Question 14

Procedura prijema u clanstvu

Answer 14

Potencijalna clanica duzna je da ispunjava uslove opsteg tipa,ali i one posebne(vezane za tu konkretnu drzavu)
procedura:
1)Usvajanje Pozitivne sudije izvodljivosti-konstatovano da se radi o potencijalnom clanu(nema apsolutnih osnova koji bi u startu iskljucili neku drzavu npr.kada drzava nije na tlu Evrope)
2)Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju(medjudrzavni ugovor u kojem preovladjuju obaveze za drzavu zainteresovanu za prijem u clanstvo-stvaranje jedinstvenog trzista,postovanje odredaba o ukidanju carinskih barijera,uspostavljanje jake regionalne saradnje…)
3)Nakon konstatovanja njegove uspesne primene drzava podnosi molbu za prijem-o njoj odlucuju Savet i Komisija uz saglasnost Evropskog parlamenta
4)Otpocivanje pregovora,vode ih ministarski savet i Komisija(i drzave clanice mogu uticati na tok pregovora pojedinacno) sa drzavom clanicom koja stice status kandidata za prijem u clanstvo
Pregovori se obavljaju po poglavljima i obuhvataju detaljnu proveru drzavnog pravnog poretka i realne primene postojecih pravnih normi
5)Nakon zavrsnih pregovora Komisije,Evropski parlament i Ministarski savet jednoglasnom odlukom iznose svoje misljenje-znaci da su tek pravni uslovi da dodje do zakljucenja ugovora o pristupanju ispunjeni-koji onda moraju da prihvate sve drzave clanice(referendum ili ratifikacije)

Question 15

EU i Srbija

Answer 15

SFRJ je prva socijalisticka drzava koja je priznala EEZ i sa njom odrzavala ekonomsku saradnju,a 1983.godine na snagu je stupio Sporazum o saradnji i njime je uvedena i politicka saradnja SFRJ i Evropske zajednice.
90ih otezani odnosi EU i Srbije-drzave clanice deluju samostalno u pogledu sukoba na prostorima ex YU(bez koordisane spoljne politike),uvodjenje sankcije
Krajem 90ih EU napravila posebnu strategiju koja se odnosila na zemlhe zapadnog Balkana-zapocet proces stabilizacije i priblizavanja drzava Zapadnog balkana EU i medjusobno.
2000.SR Jugoslavija primljena u Pakt za stabilnost jugoistocnu evropu.
2004.Narodna skupstina Republike Srbije usvojila Rezoluciju o pridruzivanju EU,a vlada je
2005.godine usvojila Nacionalnu strategiju za pristupanje srbije u EU.
2008.godine-Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju(zbog problema vezanih za protivpravno priznavanje Kosova i Metohije od strane drzava clanica zamrzavanje sporazuma nije ni stupio na snagu)
2009.godine odmrznut Sporazum i pokrenut proces ratifikacije,Srbija podnela i zvanican zahtev za prijem u clanstvu
Ukidadanje viza i ulazak n belu sengejsku listu
2012.Srbija dobija status drzave kandidata za prijem u clanstvo EU
Ceka se dovijanje datuma pocetka pregovora(problemi oko Kosova i Metohije,proces stabilizacije privrede i pravnih reformi-prolongiran proces prikljucenja Srbije u EU)

Question 16

Predpristupna pomoc

Answer 16

Seprembar 2004.-Evropska komisija predlaze uspostavljanje novog instrumenta za predprisutnu pomoc (IPA),za budzetsko razdoblje 2007-2013 godine.Namenjen je za pruzanje podrske:
1)zemljama kandidatima za clanstvo EU
2)potencijalnim kantidatima z clanstvo u EU
Komponente IPA su:
1)Pomoc pri tranziciji,jacanje demokratskih institucija i vladavine prava,zastita osnovnih ljudskih prava i sloboda,reforma javne administracije
2)Prekogranicna saradnja
3)Regionalni razvoj
4)Razvoj ljudskih resursa
5)Ruralni razvoj
Zemlje potencijalni kandidati koriste 1 i 2 komponentu,a zemlje kandidati za clanstvo u EU sredstava svih 5 komponenti.
Evropska komisija izradjuje visegodisnje indikativne planske dokumente za svaku drzavu koristicu.Sredstva iz IPA realizuju se kroz godisnje Nacionalne programe za drzave korisnike.
U cilju koriscenja pomoci evropska komisija i drzava korisnik potpisuju okvirni sporazum.
Ako zemlja korisnik pomoci ne postuje principe demokratije,osnovna ljudska prava ili obaveze u odnosima sa EU,moze joj se ukinuti dalja relizacija sredstava.
Visekorisnicka IPA-namenjena saradnji izmedju drzava u regionu
5 faza u ostvarenju IPA:
1)Programiranje-izrada dokumenata koji su osnova za definisanje projekata koje finansira EU(izradjuje Evropska komisija)
2)Identifikacija-drzava korisnica priprema godisnji Nacionalni program(zasnovan na Visegodisnjem indikativnom planskom dokumentu).Priprema ga nacionalni IPA koordinator u saradnji sa resornim ministarstvima
3)Formulisanje predloge predloge projekkta(ovlasceni predlagaci u Srbiji:resorna ministarstva,Narodna skupstina,Narodna banka Srbije)
4)Sprovodjenje IPA-potpisivanje Finansijskog sporazuma(Evropska komisija i vlada drzave korisnika)kojim se odo brava godisnji Nacionalni program
5)Evaluacija-ocena efikasnosti i postignutih rezultata
EU moze da obustavi sredstva IPA u svakom koraku,a od planiranja do realizacije prolazi oko 2 godine(dok se ne sprovedu sve procedure).
Znacaj koriscenja IPA:
1)Neophodna dopuna zbog ekonomske krize
2)potrebno je dobro iskoristiti ova sredstva je se ulaskom u clanstvo EU sticu i obaveze (ucesce u budzetu EU)

Question 17

Jedinstveno trziste EU

Answer 17

Funkcionisanje zajednickog trzista pocelo je u pogledu samo dva proizvoda(ugalj i celik).
Celokupna evropska integracija u prvoj fazi razvoja Evropskih zajednica koja je trajala sve do zakljucenje ugovora iz Mastrihta je vezana za unapredjenje i stvaranje jedinstvenog trzista.Tako je jos u Ugovoru o osnivanju Evropske ekonomske zajednice predvidjeno uspostavljanje zajednickog trzista i postepeno uskladjivanje ekonomskih politika drzava clanica kao jedan od osnovnih ciljeva.
Prvi korak bio je postepeno ukidanje ogranicenja vezanih za carine.Pominje se zajedniscko trziste a jedan od krajnjih rezultata bi trebalo da bude kvalitativno savrsenija forma-jedinstvenotrziste(mere Zajednice direktno su primljenjive na jedinstvenom ekonomskom prostoru).Kocenje uspostavljanja jedinstvenog evropskog trzista-politika De Golove Francuske i svetska ekonomska kriza iz 80ih godina prosloga veka.
Jedinstveni Evropski akt je kao jedan od osnovnih ciljeva izneo stvaranje unutrasnjeg trzista.Pod njim podrazumeva podrucje bez unutrasnjih granica,na kome su obezbedjeni slobodno kretanje lica,robe,usluga i kapitala.Koncept predvidjen u ovom aktu formalizovan je ugovorom iz Mastrihta koji je predvideo stvaranje jedinstvenog trzista kao preduslov za ostvarenje ekonomske,monetarne i svake druge unije.
Prvenstveno je formiran slobodan promet poljoprivrednih proizvoda,slobodan transport i razvoj pravila konkurencije.

Question 18

Pravo konkurencije u EU

Answer 18

Jedno od osnovnih nacela na kojima pociva slobodno trziste,kako je shvaceno u okviru drzava clanica EU,je opste pravilo konkurencije.Ostvarenje konkurencije podrazumeva postojanje niza pravnih normmi koje ce stvoriti okvir delovanje subjekata i tu se ogleda ucesce drzava,u ovom slucaju i EU,ali i funkcionisanje mehanizma koji ce spreciti zloupotrebu koje bi ugrozile slobodu konkurencije.Organi EU koji brinu o ostvarivanju prava konkurencije:Komisija i Ministarski savet.
Opsti princip pravila konkurencije izlozeni su u Rimskim ugovorima:zabrana poslova izmedju kompanija u kojima se fiksiraju cene,vrsi podela trzista,ogranicava proizvodnja,zabrana zloupotrebe dominantnog polozaja.Takodje postoji zabrana odnosno ogranicavanje drzavnih subvencija(koje putem povlascivanja odredjenih preduzeca ili grana proizvodnje dovode do nelojalne konkurencije).
Izuzeci kada drzava moze da intervenise:socijalna davanja,naknada stete usljed prirodnih nepogoda,pomoc za ekonomski razvoj nerazvijenih regiona,pomoc za razvoj pojedinih privrednih sektora.
Pored drzava predmet regulisanja EU koja se odnosi na ostvarenje pravila konkurencije su i preduzeca:zabranjeni su svi sporazumi preduzeca i dogovori praksa udruzivanja koji mogu da nanesu stetu trgovini izmedju drzava clanica i ciji su cilj sprecavanje,ogranicavanje ili narusavanje konkurencije unuar zajednickog trzista,nejednakih uslova poslovanja.Komisija istrazuje slucajeve povezanja preduzeca,zloupotreba dominantnog polozaja,preporucuje mere a i sama preduzima neke aktivnosti u cilju sprecavanja narusavanja slobode konkurencije.
Nije nedozvoljeno sticanje monopolskog polozaja na nekom trzistu vec njegova zloupotreba.
Javna preduzeca drzava clanica su izvan neposrednog domasaja mera koje organi EU preduzimaju u cilju ocuvanja prava konkurencije(podlezu posebnoj regulativi).
Mere i akcije koje organi EU preduzimaju u cilju zastite pravila konkurencije:
1)Pravila sekundarnog prava(Ministarski savet usvaja uredbe i uputstva koja blize odredjuju ponasanje subjekata komunitarnog prava,a Komisija usmerava,kontrolise,kokretizuje propisane mere)
2)Praksa evropskih sudova(Evropski sud pravde u vise navrata tumacio pravila o konkurenciji-njegovo tumacenje toliko siroko da sprecava i potencijalne stetne radnje)

Question 19

Zloupotreba dominatnog polozaja

Answer 19

Ukrupnjavanjem trzista na teritoriji drzava clanica EU stvoreni su uslovi za udruzivanje preduzeca iz razlicitih oblasti koja ce tako sticati dominatan polozaj na jednostavnom trzistu ili na nekom njegovom delu.
Zabranjeno je koriscenje dominantnog polozaja da bi se na netrzisan nacin ostvario profit i time ugrozila ostali subjekti na trzistu.
Ugovor iz Mastrihta zabranjuje:
1)Svako nametanje neodgovarajuce prodaje ili kupovne cene ili ostalih uslova razmene
2)Ogranicavanje proizvodnje,plasmana ili tehnickog ratvoja na stetu potrosaca
3)Primenu nejednakih uslova na iste poslove sa razlicitim partrenima
4)Uslovljavanje zakljucenja ugovora prihvatanja dodatnih obaveza koje u vezi sa predmetom ugovora
Neko preduzece ima da samostalno odlucuje o formiranju cena na nekom podrucju ili samostalno odredjuje kvalitet usluge-korisnika nemaju pravo izbora,prinudjeni da koriste te proizvode(mogu samo odluciti da ne koriste proizvod uopste).Pitanje koje je nuzno povezano sa pitanjem zastite prava potrosaca(jer su oni najugrozeniji).
Posotjanje dominantnog polozaja ne znaci da ne postoje drugi subjekti na tom delu trzista vec da oni imaju samostalnots u odlucivanju bez uzimanja u obzir postojanje ostalih manjih subjekata-po pravilu dolazi do formiranja vise cene kako bi dominantni subjekt povecao svoju dobit.

Question 20

Zastita potrosaca i primaoca usluga u EU

Answer 20

Nakon formiranja jedinstvenog trzista na kome postoji kretanje ljudi,robe,kapitala i usluga treba obezbediti i priblizno jednaku pravnu zastitu samih potrosaca u sirem smislu zbog kojih celokupno trziste i postoji.
Tek na samitu u Parizu 1972.godine odluceno je da je potrebno predvideti posebne mehanizme za zastitu potrosaca(stvoreni su servis i opsta uprava za pitanje u vezi zastite potrosaca)
Zbog velikog znacaja koji ima polozaj potrosaca u EU u Ugovoru o Evropskoj Zajednici predvidjeno je da ona ucestvuje u zastiti zdravlja,bezbednosti i ekonomskih interesa potrosaca,i u unapredjivanju njihovih prva na informisanje,obrazovanje i organizovanje radi odbranje svojih interesa.
Ovim ugovorom,ali i praksom EU kao i drzava clanica formirana je posebna grana prava-pravo potrosaca.Potrosaci su se unutar jedinstvenog trzista organizovala u razna udruzenja preko kojih stite svoja prava u pogledu zdravstvene zastite,u cilju sprecavanja zloupotrebe polozaja preduzeca i preko kojih zahtijevaju potpunu informisanje o proizvodima i uslugama koje koriste.
Ceste zloupotrebe-lazno reklamiranje kojim se korisnih usluga ili potrosac dovodi u zabludu u vezi sadrzine usluge ili njenog kvaliteta.

Question 21

Osnovne slobode u EU

Answer 21

Od samoga nastanka Zajednice radilo se na prosirenju njihovih nadleznosti i na teritorijalnom prosirenju-da se najpre zapocne sa oblastima oko kojih kojih postoji konsenzus pa da se onda polje nadleznosti zajednica prosiri na celokupno trziste.Zajednicka trgovinska politika pocela je da se razvija pocetkom sesdesetiih godina-odluke Saveta o standardiyaciji trajanja sporayuma koje drzave clanice zakljuce sa trecim drzavama,obaveza konsultacije drzava clanica prilikom zakljucivanja trgovinskih sporazuma sa trecim drzavama.Predvidjeno je stanje jedinstvenog evropskog trzista koje je zasnovano na cetiri velike slobode:kretanja ljudi,kapitala,uslga i robe.Ove slobode su osnovne jer cine osnovu na kojoj funkcionisu sva trzista,medjusobno povezane(ne mogu jedna bez druge-tesko zamisliti ostvarenje slobode kretanja lica ukoliko ona ne mogu da se slobodno prenose svoj kapital ili robu),u praksi se jedino mogu ostvariti sve zajedno.
Jedno od zajednickih nacela ukljucujuci u skavu od ovih sloboda je zabrana diskriminacije.Ona se odnosi na sve subjekte komunitarnog prava u smislu koriscenja sloboda,ali nije vazeci princip i prema spoljnim subjektima-izvan spoljnih granica EU nece vaziti principi osnovnih sloboda-pomenuto trziste je zaista jedinstveno-prednosti za one koji su unutar njega i ocigledni nedostaci za subjekte izvan njega.I u okviru EU postoje izvesna ogranicenja u vezi sa cetiri slobode-razlozi nacionalne bezbednosti,epidemije,suzbijanja prirodnih nepogoda).
,,Evropa vise brzina”-unapredjenje ostvarenja sloboda izmedju pojedeinih drzava clanica,dok druge clanice ostaju izvan maksimalnog ostvarenja sloboda.
EU je preko drzava clanica i svojih isntitucija znatno doprinela slabljenju svetske ekonomske krize i postepenom opadanju negativnih efekata.

Question 22

Slovoda premata robe

Answer 22

nastanak prvih Evropskih zajednica-sloboda prometa uglja i celika.
Postepeno priblizavanje trzista drzava clanica-protok sve vecerg broja roba u Ugovoru o osnivaju sloboda prometa robe ima
centralno mesto u odnosu na ostale tri slobode.Ona obuhvata:
1)zabranu carina na uvoz i izvoz izmedju drzava clanica(roba proizvedena u nekoj od drzava clanica)
2)uvodjenje zajednicke carinske tarife u njihovim odnosima sa trecim drzavama(kada roba jednom udje u neku od drzava clanica ne podleze naplati carina-tretira se kao domaca drzava clanica=
-zato je trziste EU atraktivno za strane privredne subjekte-jednom ocarinjeni proizvod mogu da plasiraju na znatno vece trziste u jednom potezu.
U EU mostoje precizna pravila utvrdjivanja iz koje je drzave proizvod ako se proizvod u vise drzava(mestto poslednje dorade robe ili drzava u kojoj su izvedene pretezne operacije vezane za proizvodnju neke robe) i realne cene radi precavaja zloupotreba.
Vaznu ulogu u konstituisanju slobode kretanja robe imali su Evropski sud pravde i nacionalni sudovi(svojom praksom stvorili su brojne principe).
Neophodno je stalno vrsiti uskladjivanje popisa robe koja podleze slobodi prometa.
Carinski kodeks-vodic za prilagodjavanje propisa drzava clanica u kontekstu carina.
Pored carina,zabranjene su sve aktivnosti koje imaju isto dejstvo kao one(ometaju trgovinu).
Izuzeci-ogranicavanje sloboda prometa robe u slucaju zastite javnog zdravlja,zastite potrosaca,postenja u trgovini poslovima,zastita okoline, zastita nacionalnih,kulturnih osobina…

Question 23

Sloboda kretanja lica i pravo nastanjivanja

Answer 23

Sloboda kretanja je jedno od osnovnih nacela na kojima je pocivala ideja ujedinjenja evropskih drzava.Implicirala je i veliki broj drugih sloboda.
Usvajanjem ugovora iz Mastrihta 1992.godine postala je deo prava gradjanstva Unije.Pored toga sloboda kretanja lica u EU deo je i zajednickih odredaba koje se ticu radne snage i prava nastanjivaja.
Ovo pravo je za drzavljane drzava clanica znatno sire od tranzita ili turistickog boravka na teritoriji ostalih,jer podrazumeva i pravo na ekonomske aktivnosti.
Uze shvatanje slobode kretanja-pravo drzavljana drzave clanice da ulaze,izlaze i neko vrijeme borave na teritoriji druge clanice.Svaka drzava ima pravo da u izuzetnim okolnostima i u pojedinacnim slucajevima zabrani ulazak nekog lica ili da ga deportuje sa svoje teritorije(razlozi javnog poretka,zdravlja,bezbednosti).Pritom to lice ne smije biti diskriminisano ni po kom osnovu.
Druga dimenzija slobode kretanja lica obuhvata i slobodu kretanja radne snage.
Sire shvatanje obuhvata i pravo nastanjivanja na teritoriji bilo koje druge drzave clanice,sto se odnosi na fizicka i pravna lica-pravo osnivanja i obavljanja samostalnih delatnosti licnim radom i osnivanja preduzeca i upravljanja njima.
Prema osnivackom ugovoru za preduzimanje mera nadlezan je Ministarski savet,koji je duzan da konsultuje Ekonomski i socijalni komitet,a Komisija se stara o primeni usvojenih mera od strane drzava clanica.
Njima se ukidaju prepreke vezane za:
1)fizicka lica-vrsi se ekvivalencija diploma i priznavanje razlicitih zanimanja
2)pravna lica-ujednacavanje pravila koja se odnose na osnivanje preduzeca u drzavama clanicama i na njihovo funkcionisanje
,,evropska preduzeca”-za njih su predvidjeni jedinstveni uslovi osnivanja,funkcionisanja i odgovornosti za rad
1985.godine izmedju 5 drzava(Francuska,Nemacka,Luksemburg,Belgija,Holandija)potpisan je Sengenski ugovor.Njihovi drzavljani prema ovom ugovoru mogu slobodno prelaziti medjusobne granice.Danas ovaj ugovor obuhvata veci broj drzava.
U praksi ulazak u jednu drzavu koja je u okviru Sengena znaci i slobodno kretanje po teritoriji ostalih clanica.

Question 24

Sloboda pruzanja usluga

Answer 24

Sloboda pruzanja usluga odnosi se na ppirmanje ili pruzavnje usluga fizickih ili pravnih lica iz jedne u drugoj drzavi clanici pod istim uslovima pod kojima to cine i domaci drzavljani.Ustvari,radi se o stvaranju osnovnih nacela na kojima pociva slobodno trzistze EU-zabrani diskriminacije i slobodi konkurencije.
Slobodno vrsenje usluga vazno je i zbog toga sto je u usluznom sektoru ukupno zaposleno vise ljudi nego u industrijskom-najveci prilivi clanica dolaze od naplate za pruzanje usluga.
Ne obuhvata usluge koje ne podlezu nekom od oblika nadoknade-tice se sticanja ekonomske koristi.
Pod pojam pruzanja usluga spadaju bankarske,saobracajne,turisticke,ugostiteljske,medicinske,usluge radi strucnog usavrsavanja.
Od opsteg principa zabrane diskriminacije izuzeci su javnopravne usluge.One su ustanovljene u korist sluzbenika u drzavnim organima(stvar svake drzave koja proizilazi direktno iz maticnog drzavljanstva).
Unifikacije pravila u oblasti pruzanja usluga
Drzave clanice primenjuju uputstva Ministarskog saveta kojima se izjednacavaju uslovi za priznavanje kvalifikacija(odnose se na skolsku premu i ostale uslove).Pored toga postoje profesionalne organizacije koje uspostavljaju opsta pravila i uslove za pristup odredjenim profesijama Tako dolazi do uvodjenja standarda u odredjenim profesijama.
Slobodno kretanje usluga po svojoj definiciji povezano je sa slobodom kretanja kapitala-odnosi se na one usluge koje se pruzaju uz naknadu.

Question 25

Sloboda kretanja kapitala

Answer 25

U svakodnevnom zivotu-svaka transakcija bez obzira da li je samostalna ili da li predstavlja placanje cene za kupljenu robu ili obavljenu uslugu(akcesorna).
U istemu osnovnih sloboda ona se odnosi samo na samostalne transakcije.
Od pocetka su nacionalni interesi drzava clanica stavljani ispred ostvarenja slobodnog kretanja kapitala-strah da ne ugroze svoju nacionalnu valutu.
Ostvarenje slobode kapitala povezano je sa zajednickom monetarnom i ekonomskom politikom.
Zabranjena su sva ogranicenja kretanja kapitala izmedju drzava clanica i izmedju drzava clanica i trecih zemalja.
Unifikacija pravila u oblasti slobode kretanja kapitala.
Ministarski savet je usvojio pravo obavezajuca uputstva o liberalizaciji kretanja kapitala.
Njima je izvrsena klasifikacija platnih usluga prema vrstama poslova i podelila ih na one koje obavezno moraju izdati posebne dozvole.
Komisija prati ostvarenje uputstava i mera.
U ovoj oblasti bilo je najsporije ukidanje mera koje predstavljaju direktnu diskriminaciju-one su se ticale ogranicenja za strane investitore da ulazu kapital preko izvesne mere(takvim ulaganjima oni sticu izvesna prava u domacim preduzecima,dovode sebe u vlasnicki polozaj).Prema medjunarodnom pravu na ovakve aktivnosti primenjuje se mere reciprociteta,dok komunitarno pravo svako ogranicenje slobode ulaganja kapitala smatra diskriminacijom,
Nakon uvodjenja zajednicke monetarne politike i zajednicke valute stvoreni su svi uslovi zaliberalizaciju trzista u prometu kapitala.Ipak ni u drzavama clanicama nema apsolutne obaveze liberalizacije u pogledu kretanja kapitala(nacionalna bezbednost,javni red)
EU je zakljucila veliki broj medjunarodnih ugovora sa susednim drzavama koji joj omogucavaju liberalnije uslove za promet kapitala:
-ugovori koji su deo procesa prikljucenja novih clanica-cilj da priblize tu drzavu jedinstvenom evropskom trzistu liberalizacijom uslova poslovanja
-tipicni medjunarodni ugovori u obostranom interesu-liberalizacija prometa kapitala u interesu svih subjekata(npr.ugovori sa Rusijom)
-posebna vrsta ugovora–sa drzavama ,,treceg sveta”(trgovinske i fiskalne olaksice)

Question 26

Pravo gradjanstva EU

Answer 26

Osnovni element pojma gradjanstva razvijali su se od samoga nastanka Evropske zajednice.Ipak ono je uvedeno tek 1992.godine Ugovorom iz Mastrihta.
Gradjani Unije je svako lice koje ima drzavljanstvo neke od drzava clanica.
Pravo gradjanstva ne treba mesati sa drzavljanstvom neke od drzava clanica-oni postoje paralelno i pojedinci imaju specificna prava i obaveze po osnovu oba pripadnistva.
Osnovna prava gradjanina EU:
1)pravo na slobodno kretanje i boravak na teritoriji drzava clanica,uz postovanje ogranicenja i uslova predvidjenih ugovorom iz Mastrihta(ona se ticu nacionalne bezbednosti,javnog reda i mira,ocuvanju zivotne sredine i javnog zdravlja)
mere za sprovodjenje ovog ugovora ne smeju podrazumevati diskriminaciju
2)aktivno i pasivno biracko pravo-pravo pojedinca da bira i bude biran u lokalne organe EU
od 1979.i aktivno i pasivno biracko pravo za Evropski parlament preko ovog politickog prava ostvaruje se legitimitet tela i institucija EU i omogucava gradjanima da ucestvuju u politickom zivotu.
Uvodjenjem neposrednih izbora EU je prerasla okvire medjunarodnihorgani organizacija i priblizila se jedinstvenoj drzavi posebnog tipa
3)pravo na diplomatsku i konzularnu zastitu u trecim drzavama(inostranstvu)-svaki gradjanin EU na teritoriji neke zemlje gde drzava clanica ciji je on drzavljanin nije predstavljena uziva diplomatsku i konzularnu zastitu organa bilo koje drzave clanice pod istim uslovima kao i drzavljanin te drzave(inostranstvu).
4)pravo na podnosenje peticije Evropskom parlamentu i ombudsmanu Evropske Unije

Question 27

Radno i socijalno pravo EU

Answer 27

U osnivackim ugovorima radnopravni polozaj drzavljana drzava clanica regulisan je u okviru slobode kretanja .
Sloboda kretanja radne snage-kretanje lica radi obavljanja ekonomskih aktivnosti i ukidanje svake diskriminacije izmedju radnika drzava clanica po osnovu drzavljanstva u pogledu zaposljenja,nagradjivanja i ostalih uslova rada.Ova sloboda odnosi se samo za zaposlene u privatnim sektorima,a u drzavnoj i javnoj upravi drzave clanice nemaju obavezu da zaposljavaju drzavljane drugih drzava.Ogranicenje slobode-razlozi javnog poretka,bezbednosti i zdravlja.

Question 28

Osnovni problemi u oblasti radnog prava u EU

Answer 28

Pravo EU jedinstveno regulise samo okvire za osnovna prava radnika,propisuje minimalne standarde.
Harmonizaciju pravnih norma u pogledu polozaja radnika tesko je postici:ralziciti ekonomski razvoj,razlicita tradicija,kultura i religija,nesrazmere u nadnicama za rad…Razlike u pogledu statusa radnika mogu.odvratiti potencijalne investitore izvan EU.
Zbog cestih prosirenja EU dosta razlicitih drustveno kulturnih celina velike razlike u polozaju radnika.Nejednakosti polozaja radnika dovode do:preterane migracije stanovnistva u potrazi za visom zaradom,nejednak ekonomski razvoj,migracija kapitala i proizvodnje,Centralni organi EU u ovoj oblasti mogu da usvajaju samo uputstva-nacin ostvarenja cilja(forma i Neophodna je postepena unifikacija u ovoj oblasti.

Question 29

Prava radnika u EU prema socijalnoj povelji

Answer 29

U okviru EU postoji 12 osnovnih socijalnih prava zagarantovanih u svim drzavama clanicama,i ona su donja granica ispod koje ne smiju da idu:
1)pravo na slobodno kretanje-stvaranje preduslova da se migracije radnika obavljaju bez vecih poteskoca,ujednaceno priznanje diploma i licenci
2)Pravo na pravicnu nadoknadu-da budu,,pravicno odmerene”, ,,da omogucavaju postojan zivot”-ipak postoji ocigledna nejednakost u pogledu visine nadnica u drzavama EU
3)uslovi rada-fizicka i pravna bezbednost polozaja radnika zastitaradnika koji radi na odredjeno vreme ili su sezonski radnici(izjednaceni su sa stalnim radnicima),obaveza poslodavca o zakljucenju pisanih ugovora sa njima
4)pravo na socijalnu zastitu-obaveza pruzanja socijalne pomoci nezaposlenima
5)pravo na kolektivne ugovore
6)pravo na strucno usavrsavanje-zbog toga je u okviru EU sprovedeno nekoliko opstih programa za obuku radnika
7)pravo na jednak tretman muskaraca i zena
trudnice i zene po rodjenu deteta se stite od nocnog rada,teskih uslova na radu.
8)pravo radnika da ucestvuje u upravljanju-ukljucuje i pravo da budu informisani o ukupnom radu preduzeca
9)pravo na zdravlje i zastitu na radu na radnom mestu-bezbednosni standardi(rad sa opasnim materijama i rad u teskim uslovima)
10)zastita dece i adolescenata-opste ogranicenje o stvarnoj dobi dece koje mogu biti radno aktivni,zabrana koriscenja nasilnih metoda nad maloletnicima tokom radnih obuka
11)zastita starih radnika-zastita od otpustanja zbog starosti
12)zastita hendikepiranih lica

Question 30

Pravosudni organi EU

Answer 30

Do stupanja na snagu ugovora iz Nice,sudski sistem EU obuhvatao je dva suda:Sud evropskih zajednica(koji se neformalno naziva ,,Evropski sud pravde”) i prvostepeni sud.
Sud pravde uspostavljen je pariskim ugovorom o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i celik.Sastajao se od 7 sudija.
S obzirom na preopterecenost suda Evropskih zajednica 1989.godine osnovan je Prvostepeni sud.
Ugovorom iz Nice ustanovljen je i evropski tribunal civilnih sluzbi.
Zadatak ovih sudova bio je da obezbede postovanje prava EU u primeni i tumacenju evropskih konstitucija ugovora.
Njihova ovlascenja bila su dvostruko suzena:nisu mogli da odlucuju o nekim delovima Ugovora o EU(mogu samo o pitanjima iz prvog stuba)i njihova je uslovljena pravilima kad uopste moze da se pokrene postupak pred njima.
Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora uz izmene u organizaciji sudske vlasti EU-promene u unutrasnjoj organizaciji suda pravde-prosirenje nadleznosti i promene u pojedinim postupcima pred njim.Vecinu predmeta u oblasti prava EU resavaju nacionalni sudovi.
Evropski sudovi ni prema Lisabonskom ugovoru nisu nadredjeni nacionalnim sudovima-nacionalni sudovi nisu deo sistema EU.

Question 31

Sud pravde EU

Answer 31

Sud EZUC uspostavljen je Pariskim ugovorom o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i celik.
1958.godine prerastao je u Sud evropskih zajednica.Zbog preopterecenja ovog suda,koji se neformalno naziva Evropski sud pravde,ustanovljen je Prvostepeni sud 1989.godine.Ugovorom iz Nice omoguceno je da se Prvostepenom sudu pridodaju posebna sudska tela(paneli)za resavanje sporova u odredjenim oblastima.Prvi takav panel-evropski tribunal civilnih sluzbi poceo je sa radom 2005.godine.
Evropski sud pravde je u velikoj meri uticao na proces evropske integracije tako sto ju je podsticao i ubrzavao.Njegov zadatak je da se stara o postovanju prava EU u primeni i tumacenju evropskih konstitutivnih ugovora.
Ugovorima iz Mastrihta,Amsterdama,a narocito iz Nice izvrsene su znacajne reforme u sudstvu EU.Ugovoru iz Nice prikljucen je Protokol o statutu suda.
Ugovor o Evropskoj Uniji sadrzi odredbe koje definisu Sud pravde Evropske Unije kao instituciju Unije,njegov sastav i zadatak,a u Ugovoru o funkcionisanju EU nalaze se odredbe o unutrasnjoj orgaaciji sudova EU.
Sudovi EU su:
-Sud pravde-najvisa sudska instanca
-Opsti sud(bivsi prvostepeni)
-Specijalizovani sud(bivsi sudski paneli)
Sud pravde se sastoji od po jednog sudije iz svake drzave clanice kojima u radu pomazu opsti pravobranici.Sudije i opste pravobranioce imenuju vlade drzava clanica na period od sest godina,uz mogucnost reizbora.
Sud pravde Evropske Unije odlucuje:
-o tuzbama koje podnose drzava clanice,pravna ili fizicka lica
-u toku prethodnog postupka,na zahtev nacionalnih sudova o tumacenju prava Unije ili o vazenju akata koje su usvojile institucije Unije
-o drugim slucajevima oredvidjenim ugovorima

Question 32

Organizacija sudske vlasti u Uniji
SUD PRAVDE

Answer 32

Sud pravde je jedan od temelja EU jer garantuje posnog tumaca evropskih tovanje prava Unije i obezbedjuje uzajamna ogranicenja moci institucija Unije,Nacionalnih vlada i individualnih(fizickih i pravnih)
lica.
Konsezusom postoji oko neophodnosti postojanja Suda pravde kao autoritativnog tumaca evropskih osnivaca ugovora i sekundarnog evropskog prava,ali ne i oko nacina na koji ostvaruje ovaj zadatak-optuzivan je za prekoracenje sfere prava i uplitanje u sfere politike.
Izvorno,Sud pravde imao je sedam sudija,a danas ima 27(po jedan iz svake drzave clanice).
Sudije se postavlja zajednickim sporazumom vlada drzava clanica na period od sest godina,pravde pomoc u radu pruzaju opsti pravobranioci,i to njih osam.Oni obrazilazu zavrsne predloge u vezi sa predmetima koji su pokrenuti pred sudom.
Sud pravde zaseda u vecima ili u Velikom vecu,a u punom sastavu kada je to Statutom predvidjeno.Radni jezik je francuski

Question 33

Opsti(osnovni)sud

Answer 33

Prvostepeni sud(Lisabonskim ugovorom promenjen mu je nazim u opsti sud) je poceo sa radom 1989.godine,da bi rasteretio Evropski sud pravde i da bi doprineo kvalitetu sudjenja potpunijim istrazivanjem cinjenica slucaja.Stoga su tom sudu pravilima procedure data siroka ovlascenja istrazivanja.
Nadlezan je za vodjenje prvostepenog postupka osim onih koji su u nadleznosti specijalnih sudova onih statutom rezervisani za Sud pravde
Do stupanja na snagu Ugovorom iz Nice 2003 godine zahtevi nacionalnih sudova za donosenje odluka o prethodnom pitanju mogli su se uputiti samo Evropskom sudu pravde-otad se mogu uputiti opstem sudu(dosad nije trazena odluka o prethodnom pitanju od opsteg suda).
Opsti sud ima 27 sudija(mogucnost povecanja broja postoji,ali dosad nije iskoriscena) koje imenuje sporazumno vlade drzava clanica posto razmotre misljenje Komiteta.Mandat sudija traje sest godina.Sudije Opsteg suda iz svojih redova biraju predsednika suda na period od tri godine.

Question 34

Specijalizovani sudovi

Answer 34

Ugovorom iz nice predvidjena je mogucnost da Savet EU moze da ustanovi specijalizovanje sudove zaduzene za vodjenje prvostepenog postupka kod nekih vrsta tuzbi u posebnim oblastima.Savet imenuje sudije jednoglasnom odlukom.
Akt kojim ae uspostavljaju specijalizovani sudovi odredjuju njihovu organizaciju i nadleznost. predmet zalbe na odluke specijalizovanih sudova mogu biti samo pravna pitanja(osim kad su fakticka pitanja predvidjena aktom).Prvi panel osnovan 2005.godine-Tribunal civilnih sluzbi,naziva se i Sluzbenicki sud.Sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju Unije i njenih sluzbenika,ukljucujuci i sporove izmedju tela i agencija i njihovih sluzbenika.
Komisija je predlozila osnivanje Suda Unije u patente.
Odluke evropskih sudova obavljaju se u dva dela sluzbenog zbornika sudskih odluka na svim sluzbenim jezicima Unije:
-prvi deo zbornika-odluke Suda pravde-,,C”(,,Curia”)
-drugi deo-odluke Opsteg suda-,,T”(,,Tribunal”)

Question 35

Funkcije Sudova pravde i opsteg suda

Answer 35

Sud pravde i opsti sud staraju se o postovanju prava prilikom tumacenja i pripreme evropskih osnivackih ugovora i drugih(pisani i nepisani) izvora prava EU.Njigova nadleznost je obavezna i obuhvatna,po cemu se razlikuju od tradicionalnih medjunarodnih sudova.
Pravo o cijem se postovanju staraju obuhvata evropske ugovore,sekundarno pravo Unije,ali i opssta pravna nacela,uporedno pravo drzava clanica i izvesne medjunarodno pravne norme(Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).
Sud pravde i opsti sud ne mogu ocenjivati ustavnost i legitimnost nacionalnih izvora prava drzava clanica.Njihovoj kontorli nisu podvrgute ni sve odredbe Ugovora o Evropskoj Uniji(zajednicka spoljna i bezbednosta politika).
Postoji vise kriterijuma za razvrstavanje nadleznosti evropskih sudova(Suda pravde,Opsteg suda i specijalizovanih sudova).
Osnovnih kriterijuma-razlikaizmedju presude i misljenja.Misljenja daje Sud pravde na zahtev Saveta,Komisije ili drzave clanice o tome da li je medjunarodni ugovor koji Unija hoce da zakljuci sa drzavom neclanicom saglasan s ugovorom Unije.Ono je svetodavnog karaktera.Sto se tice presuda evropskih sudova,najvaznija razliak j izmedju tuzbi koje se podnose evropskim sudovima(neposredne tuzbe) i tuzbi kojima se pokrece postupak pred nacionalnim sudovima.Ova razlika je bitna jer se postupak pokrenut pred evropskim sudom pred njim okoncava.Stranke ne mogu podneti zalbu protiv presude Suda pravde(istovremeno sudi u prvom i posljednjem stepenu).
Postupak pokrenut pred nacionalnim sudom pred njim se i zavrsava,ali se moze obratiti Sudu pravde za odluke o predhodnom pitanju,koja ce mu biti dostavljena i onda se nastavlja postupak pred nacionalnim sudom
.

Question 36

prethodno pitanje

Answer 36

Kroz ovlascenje da odlucuje o prethodnim pitanjima Evropski sud pravde je izgradio doktrinu o neposrednom dejstvu i o suprematiji prava Unije nad nacionalnim pravom.Sud pravde donece odluku o prethodnom pitanju samo kad od njega to bude zatrazio nacionalni sud koji smatra da je to pitanje vezano za pravo Unije vazno za donosenje njegove odluke
Pitanja koja se upucuju dele se u tri grupe:
-tumacenje odredbe prava Unije
-dejstvo odredbe prava Unije
-valjanost pravne odredbe koju je donela institucija EU
odluka o prethodnom pitanju predstavlja izjasnjavanje o apstraktnom pitanju-konkretan slucaj presudjuje nacionalni sud koji je zastao sa postupkom i zatrazio od evropskog suda da resi prethodno pitanje
Evropski su nema direktnu moc izvrsavanja svojih presuda-ono je u nadleznosti sudova ili vlada drzava clanica.Komisija se stara o tome da li se presude evropskih sudova izvrsavaju u drzavama clanicama.Ugovorom iz mastrihta dobio je mogucnost izricanja kazni.
Sud pravde u odredjenoj meri predstavlja:
-ustavni sud-resava sporove izmedju institucija EU i drzava clanica
-upravni sud-resava sporove izmedju institucija Unije i pojedinaca
-pred Njim se mogu pokrenuti i postupsci gradjanskopravne i trgovinskopravne prirode

Question 37

Pojacana saradnja u EU pre stupanja na stnagu Lisabonskog ugovora

Answer 37

Pojacana saradnja-mogucnost drzava clanica da donese pravne akte i druge odluke radi realizacije ciljeva Zajednice/Unije obavezno za njih a neobavezne za ostale drzave clanice.
Pojacana saradnja moze se ostvariti samo u oblastima koje su u nadleznosti Unije,izuzev onih koje spadaju u iskljucivu nadleznost Unije.
Mogucnost pojacane saradnje izmedju drzava clanica prvi put je predvidjena formalnopravno Amsterdamskim ugovorom.On je u oblasti zajednice spoljne i bezbednosne politike uveo ideju fleksibiliteta tj.bilateralnu blizu saradnju.Prema njemu pojacana saradnja moguca je samo ako u njoj ucestvuje vecina drzava clanica-izmenama u Nici predvidjeno ucesce najmanje njih osam.Sobzirom na prosirenje Unije i znatne razlike u stepenu razvoja drzava clanica pojacana saradnja ce sigurno biti u porastu.
Odredbe o pojacanoj saradnji i ustanovljenje zastitnih principa predstavljali su formalno prihvatanje nacela fleksibilnosti-jedna ili vise drzava moze da ostane izvan odredjenih delatnosti koje se ostvaruju unutar jedinstvenog okvira EU,bilo zat o sto su to izabrale bilo sto nisu ispunile oslove ucesca.

Question 38

Pojacana saradnja EU posle stupanja na snagu Lisabonskog ugovora

Answer 38

Svaka pojacana saradnja sprovodi se u skladu sa pravom Unije i ne sme da narusi unutrasnje trziste,ekonomsku,socijalnu i teritorijalnu koheziju.Ona ne sme da predstavlja sredstvo diskriminacije u trgovini izmedju drzava clanica,ni da potvrdjuje pravo konkurencije.Sporovi se uz postovanje prava i obaveze drzava clanica koje u njoj ne ucestvuju,a one ne smeju da ometaju njeno sprovodjenje.
Ugovor o EU-minimalan broj ucesnika sa osam povecan na devet

Question 39

Primarno pravo EU

Answer 39

Primarno pravo EU sastoji se pre svega od Ugovora o Evropskoj Uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije.Prema pravnom shvatanju Suda ova dva ugovora cine ustavnu povelju EU.Osnivanski ugovori svrstani su u ustav EU u materijalnom smislu(materija koju regulisu),ali ne i u formalnom smislu.Sastavni deo ugovora cine sporazumi,protokoli i aneksi.(materija koju regulisu),ali ne i u formalnom smislu.
Pored ovih konstitutivnih evropskih ugovora primarni izvori prava EU su:Povelja o osnovnim pravima EU,dopunske konvencije,medjunarodni sporazumi,drugi akti koje sporazumno prihvate predstavnici drzava clanica,opsti pravni principi(nacela)EU koje razvio Sud pravde,i dve vrste nepisanih pravnih izvora-obicajno sudijsko pravo iopsta pravna nacela

Question 40

Medjunarodni ugovori

Question 41

Medjunarodni ugovori

Question 42

Specijalizovani sudovi

Answer 42

Ugovorom iz Nice predvidjenaje mogucnost da Savet EU moze da ustanovi specijalizovane sudove zaduzene za vodjenje prvostepenog postupka kod nekih vrsta tuzbi u posebnim oblastima.Savet imenuje sudije jednoglasnom odlukom.
Akt kojim se uspostavljaju specijalizovani sudovi odredjuje njihovu organizaciju i nadleznost.
Predmet zalbe na odluke specijalizovanih sudova mogu biti samo pravna pitanja(osim kada su fakticka pitanja predvidjena aktom).Prvi panel osnovan je 2005.godine-Tribunal civilnih sluzbi,naziva se i Sluzbenicki sud.Sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju Unije i njenih sluzbenika,ukljucujuci i sporove izmedju tela i agencija i njihovih sluzbenika.
Komisija je predlozila osnivanje Suda Unije za patente.
Odluke evropskih sudova objavljuju se u dva dela sluzbenog zbornika sudskih odluka na svi, sluzbenim jezicima Unije:
-prvi deo zbornika-odluke Suda pravde-,,C”(,,Curia”)
-drugi deo-odluke opsteg suda,,T”(,,Tribunal”)

Question 43

Funkcije suda pravde i opsteg suda

Answer 43

Sud pravde i Opsti sud staraju se o postovanju prava prilikom tumacenja iprimene evropskih osnivackih ugovora i drugih (pisanih i nepisanih) izvora prava EU.Njihova nadleznost je obavezna i obuhvatna,po cemu se razlikuju od tradicionalnih medjunarodnih sudova.Pravo o cijem se postovanju staraju obuhvata evropske ugovore,sekundarno pravo Unije,ali i opsta pravna nacela,uporedno pravo drzava clanica i izvesne medjunarodnopravne norme(Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).
Sud pravde i opsti sud ne mogu ocenjivati ustavnost i legitimnost nacionalnih izvora prava drzava clanica.
Osnovni kriterijum-razlika presude i misljenja.Misljenja daje Sud pravde na zahtev Saveta,Komisije ili drzave clanice o tome da li je medjunarodni ugovor koji Unija hoce da zakljuci sa drzavom neclanicom saglasan s ugovorom Unije.Ono je savetodavnog karaktera.Sto se tice presude evropskih sudova,najvaznija razlika je izmedju tuzbi koje se podnose evropskihm sudovima(neposredne tuzbe)