Osnovni pojmovi i definicije psihologije krize

Question 1

Koja je najobuhvatnija i najpopularnija definicija krize? Objasni sve ključne delove definicije.

Answer 1

Period psihološke neravnoteže, psihičke vulnerabilnosti (ranjivosti), koja je posledica (ponekad intenzivnog), neprijatnog događaja (ili jedan izolovan događaj ili kumulacija većeg broja manje intenzivnih događaja), koji ne može da se prevaziđe koristeći uobičajene strategije prevladavanja/suočavanja. (Roberts)

• neravnoteža - period narušene homeostaze (psihološki, a često i fizički)
• vulnerabilnost - pojačana osetljivost, ranjivost
• neprijatan događaj - jedan krizni događaj ili kumulativni efekat manje intenzivnih stresora
• osoba ne može da prevaziđe stanje u kom se nalazi koristeći se strategijama koje su do tada uspevale

Question 2

Šta podrazumeva kriza, prema naučnom određenju?

a) događaj
b) reakcije na događaj
c) događaj + reakcije na događaj
d) odnos između događaja i reakcije na događaj

Answer 2

Najtačniji je odgovor pod d). Tačno je da kriza podrazumeva događaj i reakcije na isti, ali je preciznije reći da je to odnos između ove dve komponente.

Question 3

Da li krize imaju a priori negativnu konotaciju?

Answer 3

Ne.

Question 4

Da li je krizno stanje samo po sebi psihopatološka kategorija?

Answer 4

Ne, ali može biti okidač za kasniji razvoj psihopatološkog stanja.

Question 5

Da li osoba na krizu može da gleda kao šansu za rast i razvoj, isto kao i opasnost i pretnju?

Answer 5

Da.

Question 6

Na kojim sve nivoima su moguće krize? Navedi po jedan primer za svaki od datih nivoa.

Answer 6

Na nivou:
pojedinca - kriza srednjih godina, quarter life crisis
porodice - nasilje u porodici, finansijska kriza u okviru porodice
grupe - može biti bilo šta bukvalno
organizacije - mobing na poslu
zajednice - psihološke i socijalne posledice rata, prirodne katastrofe, pandemije…

Question 7

Koja je najstarija i najšira definicija krize i koja joj je kritika upućena?

Answer 7

Kriza je kritičan događaj i reakcije koje slede nakon njega. Kritika koja je upućena ovoj definiciji jeste da je nedovoljno određena (preširoka).

Question 8

Šta je zajedničko svim krizama?

Answer 8

Postoji krizni događaj (jedan ili kumulacija) i krizne reakcije koje se mogu javiti tokom trajanja samog događaja, neposredno nakon njega i/ili u formi odloženih reakcija.

Question 9

Koje su osnovne postavke o krizi?

Answer 9

1. Osoba opaža događaj kao opasnost (pretnju), izazov i/ili gubitak
2. Uobičajeni mehanizmi prevladavanja zakazuju
3. Postoje izrađeni znakovi distresa
4. Subjektivni doživljaj koji dominira u stanju krize jeste da se osoba oseća pobeđenom, dezorijentisanom, bespomoćnom i kao da je izgubila kontrolu
5. U slučaju trajanja problema, tenzija postepeno raste do momenta kada nastaje akutno stanje krize.

Question 10

Osoba krizni događaj može opažati kao opasnost, izazov i/ili gubitak. Šta ovo podrazumeva?

Answer 10

1. Ako događaj percepira kao opasnost, onda osoba ima utisak da je neka njena značajna životna vrednost ugrožena.
2. Ukoliko događaj vidi kao izazov, onda zaj događaj nema a priori negativnu konotaciju. Ovo ne znači da reakcije osobe nisu i neprijatne, već samo da krizu mnogo više doživljava kao šansu za rast. Ovo takođe ne znači da osoba nije u krizi.
3. Ako osoba neki krizni događaj vidi kao gubitak, onda zaključuje da je (najčešće nepovratno) izgubila neku svoju značajnu životnu vrednost.

Question 11

Da li su krize vremenski ograničene? Ukoliko da, kako?

Answer 11

Jesu, zato što osoba ne može neograničeno dugo da bude u stanju krize. Smatra se da se kriza rešava nakon 4-6 nedelja, jer je nemoguće dalje funkcionisati u stanju narušene ravnoteže. U novije vreme, postavlja se pitanje da li je zaista tako (kriza neće samo otići sama od sebe kada proše 6. nedelja). Pretpostavlja se da može da postoji stanje neke hronificirane krize.

Question 12

Koji su mogući ishodi krize?

Answer 12

1. Vraćanje na prethodni nivo funkcionisanja
2. Neki oblik rasta i razvoja
3. Razvoj psihopatologije

Postoji još jedna podela, koja daje 2 moguća ishoda, a to su vraćanje na prethodni nivo ili uspostavljanje nove ravnoteže koja je bolja ili gora nego prethodna.

Question 13

Ukoliko kriza rezultira u nekom kliičkom stanju, da li to i dalje smatramo krizom?

Answer 13

Ne, to već onda postaje psihopatologija.

Question 14

Što se tiče emocionalnog stanja, kakve su osobe u krizi?

Answer 14

Osobe koje su u krizi nalaze se u veoma intenzivnim emocionalnim stanjima, kod kojih je narušena ravnoteža. Ovo motiviše osobu da potraži pomoć. Ali, takođe, ovo je mač sa dve oštrice, jer su osobe veoma sugestibilne, i zato moramo biti oprezni pri davanju saveta.

Question 15

U odnosu na psihoterapiju, kakav je pomagač pri pružanju pomoći osobama u krizi?

Answer 15

Više aktivan i direktivan.

Question 16

Koji su kriterijumi na osnovu kojih se mogu odrediti vrste kriza?

Answer 16

1. Očekivanost kriznog događaja (situacione (akcidentne) i razvojne krize)
2. Intenzitet kriznog događaja („šok krize” i krize iscrpljivanja)
3. Koga pogađaju (personalne (lične) i grupne)

Question 17

Koji su glavni simptomi ili znakovi da osoba doživljava krizu? (Note: svakako se smatra da je izraz „znakovi” adekvatniji, zato što simptomi podrazumevaju bolest, a kriza nije patološka kategorija)

Answer 17

• Anksioznost, tenzija, napetost, razni derivati i podvrste strahova
• Razni derivati ljutnje i besa
• Bespomoćnost
• Depresivno raspoloženje, tuga (ne depresija kao poremećaj, već samo depresivno obojeno raspoloženje)
• Suicidalna ideacija (fantaziranje o tome kako bi bilo da osoba više ne postoji)
• Razne kognitivne poteškoće (sa koncentracijom, labilna pažnja, misaona smušenost, konfuzija zbog preplavljenosti osećanjima)
• Glavobolje, mučnine i druge nelagodne fiziološke reakcije
• Nasilje (prema drugima ili sebi, razni oblici)
• Impulsivnost
• Samo-medikacija - najčešće anksiolitici, ponekad i antidepresivi, alkohol ili druge PAS
• Poremećaj spavanja - najčešće insomnija i košmari, retko hipersomnija
• Iritabilnost
• Umor, često hroničan, letargičnost, bezvoljnost, opšti nedostatak motivacije
• Izmenjeno opažanje - ponekad do nivoa doživljavanja iluzija (NIJE isto što i halucijacije jer pri iluzijama osoba je svesna da ono što vidi/čuje nije stvarno)

Question 18

Objasni pojmove stres, distres i stresor.

Answer 18

Stres - transakcija između sredine i osobe (stresor + distres)
Stresor - stresni događaj
Distres - reakcija na stresor

Question 19

Koje su razlike između stresa i krize?

Answer 19

1. Postoji mogućnost da stres rezultira u krizi, npr. neki hronični stresor može toliko da se akumulira da postaje okidač kriznog stanja.
2. Krizni događaj je ponekad stresni događaj (npr. razvod je sam po sebi veliki životni događaj (stresor), ali ako rezultira u razvoju kriznog stanja onda se ujedno smatra i kriznim događajem).
3. Kriznu situaciju karakteriše doživljaj narušavanja ravnoteže, ranjivosti, bespomoćnosti, dubitak kontrole i nemogućnost funkcionisanja, dok kod stresa to nije prisutno, ili ako jeste, onda je to u mnogo manjoj meri.
4. Osoba izložena stresorima ne mora nužno razviti krizu.
5. Sam pojam stresa iznikao je iz fiziologije, dok je pojam krize nastao u kontekstu egzistencijalistički orijentisanih psiholoških teorijskih modela.

Question 20

Šta je trauma?

Answer 20

Traumatski stresori (traumatski događaji) su događaji jako velikog, često razarajućeg intenziteta koji su izvan uobičajenog ljudskog iskustva, koji podrazumevaju ugroženost telesnog integriteta ili života (nas samih ili nama bliskih osoba) i koji izazivaju intenzivnu patnju kod velike većine ljudi. Reakcija osobe na traumatski događaj naziva se psihološkom traumom.

Question 21

Koje su razlike između krize i traume?

Answer 21

1. Krizni događaj može biti traumatski događaj, odnosno traumatski događaj može da bude okidač za stanje krize.
2. Pojam traume potiče iz klasične psihoanalitičke teorije, dok kriza potiče iz egzistencijalistički orijentisanih psiholoških teorija.
3. Kriza je moguća posledica proživljavanja traumatskog događaja.

Question 22

Na osnovu čega se vrši procena verovatnoće za razvoj krize?

Answer 22

1. Spacijalna (prostorna) dimenzija - što je osoba bliža centru kritičnog (kriznog) događaja, distres je veći (isto važi i za odnos između osobe i primarne žrtve). Note: ne treba tumačiti emocionalnu bliskost na isključivo na osnovu životnih uloga, već na osnovu emocionalne povezanosti koja je postojala (ili postoji) među osobama.
2. Subjektivni, unutrašnji sat - duža izloženost kriznom događaju = veća verovatnoća. Nije toliko bitno koliko je događaj objektivno trajao, već kakav osećaj osoba ima o protoku vremena.
3. Mogućnost ponavljanja - što je veća mogućnost ponavljanja, to je veća i verovatnoća pojave krize.