Osnove zdravstvene nege od 27. pitanja do Flashcards
1
Q
- Telesna masa meri se sa:
A
b
vagom
2
Q
- Telesna visina meri se sa:
A
c
visinometrom
3
Q
- Telesna duzina novorodjenceta meri se:
A
a
antropometrom
4
Q
- Patronazna medicinska sestra ce majci savetovati da se obavezno javi pedijatru u savetovaliste ako odojce sa 6. meseci jos nije svoju telesnu tezinu:
A
a
udvostrucilo u odnosu na porodjajnu
5
Q
- Patronazna medicinska sestra ce majci savetovati da se obavezno javi pedijatru u savetovaliste ako odojce sa 12. meseci jos nije svoju telesnu tezinu:
A
b
utrostrucilo u odnosu na porodjajnu
6
Q
- Odojcetu koje se hrani na flasicu najbolje je staviti kapi u nos:
A
b
20 minuta pre obroka
7
Q
- Svetski dan zdravlja je:
A
b
7. april
8
Q
- Svetski dan borbe protiv side je:
A
e
1. decembar
9
Q
- Asepsa je:
A
d
skup mera i postupaka kojima se sprecava nastanak infkcije u organizmu
10
Q
- Antisepsa je:
A
a
11
Q
- Hemijsko sredstvo za dezinfekciju nije:
A
e
UV zracenje
12
Q
- Hemijska sredstva za dezinfekciju su:
A
a
hidrogen i rivanol
13
Q
- Metoda sterilizacije nije:
A
c
sterilizacija etil-alkoholom
14
Q
- Zavojni materijal sterilise se :
A
b
u autoklavu
15
Q
- Predmeti od metala sterilisu se:
A
a
u suvom sterilizatoru
16
Q
- Autoklav je aparat koji obezbedjuje:
A
a
rad na suvoj temperaturi i pod pritiskom
17
Q
- Predmeti od plastike sterilisu se:
A
e
etilen oksidom
18
Q
- Da bi se sterilisao vazduh u operacionoj sali UV lampe treba da budu ukljucene:
A
b
12-18 sati
19
Q
- Pojam UV zracenja odnosi se na:
A
b
ultra- ljubicasto zracenje
20
Q
- Toalet za bolesnike treba dezinfikovati:
A
e
vise puta dnevno
21
Q
- Termometri umesto zive koja se nekada koristila sada najcesce sadrze:
A
b
etanol
22
Q
- Mere licne zastite u rengenskom odeljenju su:
A
c
gumena kecelja sa olovom i rukavice sa olovom
23
Q
- Za dezinfekciju ruku zdravstvenih radnika koristi se:
A
b
desderman
24
Q
- Za dezinfekciju rana koristi se:
A
d
rivanol
25
51. Bolesnicka soba treba da je:
e
| sve navedeno
26
52. Dekubitus je:
b
27
53. Predilekciona mesta su:
a
| mesta na kojima koza trpi pritisak i koja su tipicna za nastanak dekubit
28
54. Profilaksa dekubitusa je:
e
29
55. U cilju profilakse dekubitusa bolesnik treba da menja polozaj u postelji:
b
| na svaka 2 sata
30
56. Endogeni faktori u nastanku dekubitusa su:
d
| dijabetes, srcana i bubrezna oboljenja
31
57. Egzogeni faktori u nastanku dekubitusa su:
c
| vlazno i naborano posteljno rublje
32
58. Vlaga u postelji koja nastaje od telesnih izlucevina kao faktor koji moze da dovede do stvaranja dekubitusa spada u:
b
| egzogene faktore koji dovode do stvaranja dekubitusa
33
59. Medicinska sestra svojim radom moze uticati na:
b
| egzogene faktore u nastanku dekubitusa
34
60. Materijal za previjanje NIJE:
e
| gips
35
61. Nacini postavljana zavoja su:
a
| kruzni, obrtni preklopni, ukrsteni i spiralni zavoj
36
62. Zastitni zavoj ima ulogu:
a
| da se spreci prodiranje necistoce, prasine, mikroorganizama u ranu
37
63. Lekoviti zavoj ima ulogu:
e
| da se na oboleli deo tela stavi lek
38
64. Kompresni zavoj ima ulogu:
b
| da se zaustavi krvarenje
39
65. Imobilizacioni zavoj ima ulogu:
c
| da se odredjeni deo tela stavi u prinudan polozaj mirovanja
40
66. Aspiracioni zavoj ima ulogu:
c
| da upija sekrete iz rane
41
67. Polozajni zavoj ima ulogu:
a
| da se jedan deo tela stavi u odredjeni polozaj i u njemu zadrzi
42
68. Ekstenzioni zavoj ima ulogu:
c
| da na povredjeni deo tela deluje kao istezac
43
69. Normalna telesna temperatura iznosi:
c
| 36-37
44
70. Temperaturu mozemo meriti:
e
| pod pazuhom, ispod jezika, rektalno, vaginalno
45
71. Telesna temperatura merena rektalno je veca od temperature merene aksilarno za:
b
| 0,5-1 stepen
46
72. Izmerene vrednosti temperature se mere i upisuju u:
e
| svakog dana i obavezno se upisuje u temperaturnu listu bez obzira da li
47
73. Febrilnost je:
c
| stanje povisene telesne temperature
48
74. Febris kontinua je:
a
| tip visokofebrilne temperature kod koje se dnevne oscilacije krecu u okv
49
75. Febris hectica je:
e- tip visokofebrilne temperature gde su dnevne oscilacije od 3-4 stepena i vise, karakterisu je nagli skokovi temperature i pad do i ispod normalne vrednosti, javlja se kod tuberkuloze, sepse i malignih tumora
50
Hipotermija je:
b
| stanje snizene telesne temperature
51
77. Puls predstavlja odraz srcanog rada na:
b
| perifernim arterijskim krvnim sudovima
52
78. Normalna frekvencija pulsa iznosi:
a- 60 do 80 udara u minuti
53
79. Normalna frekvencija srcanog rada naziva se:
a- eukardija
54
80. Ubrzana frekvencija srcanog rada naziva se:
b- tahikardija
55
81. Bradikardija je:
b- usporena frekvencija srcanog rada
56
82. Frekvencija, ritam i kvalitet prate se:
b- palpacijom pulsa
57
83. Puls je najbolje palpirati:
c- u uslovima mirovanja
58
84. Da bismo dobili prave vrednosti puls treba palpirati:
c- 60 sekundi
59
85. Normalna frekvencija disanja iznosi:
a- 16-20 respiracija u minuti
60
86. Normalna frekvencija disanja naziva se:
b- eupneja
61
87. Dispneja je:
b- otezano disanje
62
88. Usporena frekvencija disanja naziva se:
b- bradipneja
63
89. Tahipneja je:
b- ubrzana frekvencija disanja
64
90. Respiracija se sastoji od:
d- inspirijuma i ekspirijuma
65
91. Privremeni prekid disanja naziva se:
c- apneja
66
92. Abdominalni tip disanja, frekvencija od 30 do 60 udaha u minuti, sa privremenom promenom frekvencije i dubine javlja se kod:
c- novorodjencadi
67
93. Normalna vrednost sistolskog arterijskog pritiska iznosi:
d- do 120 mmHg
68
94. Normalna vrednost dijastolnog arterijskog pritiska iznosi:
a- 60-80 mmHg
69
95. Arterijska hipertenzija je:
b- povisen arterijski krvni pritisak
70
96. Snizen arterijski krvni pritisak je:
a- hipotenzija
71
97. Hemoptizija je:
c- iskasljavanje malih kolicina krvi u vidu zilica
72
98. Iskasljavanje vecih kolicina svetlocrvene penusave krvi je:
a- hemoptoja
73
99. Kolicina, boja i izgled sputuma odredjuje se:
a- makroskopskim pregledom
74
100. Sputum se za laboratorijski pregled uzima u:
d- Petrijevu solju
75
101. Prilikom uzimanja izlucevina bolesnika za bakterioloske preglede medicinska sestra:
b- treba da koristi rukavice za jednokratku upotrebu
76
102. Prilikom uzimanja mokrace za laboratorijske analize najcesce se uzima:
a- prva jutarnja mokraca
77
103. Za bakterioloski pregled urina, posuda za uzimanje urina mora biti:
a- sterilna
78
104. Cesto mokrenje nocu naziva se:
c- nokturija
79
105. Cesto mokrenje praceno vecom kolicinom mokrace uz osecaj pecenja naziva se:
c- polakizurija
80
106. Inkontinencija je:
a- nekontrolisano, bezvoljno ispustanje mokrace
81
107. Retencija je:
c- zadrzavanje mokrace u mokracnoj besici
82
108. Diureza je:
b- kolicina izlucene mokrace za 24h
83
109. Normalna diureza iznosi:
b- 1200-1500 ml
84
110. Merenje kolicine rezidualnog urina kateterizacijom nakon mokrenja utvrdjuje se:
b- retencija urina
85
111. Jedinica ml isto je sto i:
b- cm3
86
112. Normalna specificna tezina (g/l) urina iznosi:
e- 1015-1025
87
113. Povecana specificna tezina urina naziva se:
c- hiperstenurija
88
114. Reakcija urina je:
a- kisela
89
115. Poliurija je:
b- izlucivanje vise od 2000 ml mokrace u toku 24 sata
90
116. Oligurija je:
b- izlucivanje manje od 500 ml mokrace u toku 24 sata
91
117. Piurija je:
e- prisustvo veceg broja bakterija u urinu
92
118. Potpuni prestanak lucenja mokrace je:
c- anurija
93
119. Nakon operativnog zahvata u opstoj anesteziji izostanak mokrenja tolerise se do:
c- 9 sati
94
120. Nakon izvrsene hemodijalize pacijent ce imati:
c- manju telesnu masu
95
121. Uobicajeni sinonim za rec belancevine je rec:
e- proteini
96
122. Sinonim za rec fermenti je rec:
a- enzimi
97
123. Prisustvo belancevina u mokraci naziva se:
e- proteinurija
98
124. Prisustvo secera u mokraci naziva se:
d- glikozurija
99
125. Uobicajeni sinonim za rec seceri je rec:
a- ugljeni hidrati
100
126. Koncentracija natrijum-hlorida kod fizioloskog rastvora je:
b- 0,9%
101
127. Nivo tiroksina odredjuje funkciju:
c- stitne zlezde
102
128. Proces prenosenja krvi i njenih produkata iz krvnog sistema jedne osobe u krvni sistem druge osobe:
b- transfuzija
103
129. Krv se uzima po principima:
a- asepse
104
130. Normalna pH vrednost krvi je:
a- 7.35-7.40
105
131. Neutralna pH vrednost je:
c- 7
106
132. Kisela pH vrednost je:
a- 1
107
133. Opsti davaoci krvi su osobe sa:
b- krvnom grupom O
108
134. Izotonicni rastvori su:
b- rastvori sa istim brojem rastvorenih cestica kao krvna plazma
109
135. Velicina osmotskog pritiska zavisi od:
e- kolicina elektrolita u krvi
110
136. Epruveta koja se koristi za vadjenje krvi za kompletnu krvnu sliku je:
d- jednokratna sterilna epruveta sa vakumom
111
137. Epruvete za prihvatanje krvi moraju biti:
e- iskljucivo sterilne
112
138. Sedimentacija krvi je:
e- brzina talozenja uoblicenih krvnih elemenata van krvnog suda, sa sprecenom koagulacijom
113
139. Brzina sedimentacije se izrazava u:
c- milimetrima plazme iznad sloja natalozenih eritrocita
114
140. Hipoferemija ili hiposideremija je:
e- snizen nivo gvozdja
115
141. Radi bolje apsorpcije preparata gvozdja, oni se uzimaju sa:
b- askorbinskom kiselinom
116
142. Krv u levu pretkomoru dovode:
a- plucne vene
117
143. Vidljiva i zdrava vena je:
a- elasticna i dobro popunjena
118
144. Bolesnik treba da stisne i opusti saku nekoliko puta pre venepuncije jer to:
d- dovodi do boljeg punjenja vena aktivacijom misicne pumpe
119
145. Normalno vreme krvarenja po Djuku iznosi:
b- 1 do 3 minute
120
146. Normalno vreme koagulacije po Li-Vajtu iznosi:
b- 3 do 9 minuta
121
147. Normalno protrobinsko vreme ko Kviku iznosi:
b- 11 do 15 sekundi
122
148. Glukoza pripada siroj grupi:
b- ugljenih hidrata i monosaharida
123
149. Ispiranje uha sprovodi se:
c- kod infekcije spoljasnjeg usnog kanala
124
150. Bris grla najbolje je uzeti:
a- ujutru, pre uzimanja hrane i pica
125
152. Povracanje crevnog sadrzaja sa fekalnim masama je:
b- mizerere
126
152. Prisustvo krvi u povracenom sadrzaju je:
b- hematemezis
127
153. Reakcija zeludacnog soka je:
a- kisela
128
154. Smanjeno lucenje zeludacnog sadrzaja naziva se:
b- hiposekrecija
129
155. Pojacano lucenje hlorovodonicne kiseline naziva se:
b- hiperaciditet
130
156. Hemijska formula hlorovodicne kiseline je:
b- HCl
131
157. Pojacano lucenje pljuvacke naziva se:
a- hipersalivacija
132
158. Indikacija za ispiranje zeluca nije:
b- trovanje kausticnim sredstvima
133
159. Duodenalna tubaza primenuje se radi dobijanja:
e- zuci za laboratorijske nalaze
134
160. Uzimanje stolice za bakterioloski pregled naziva se:
c- koprokultura
135
161. Nakon operativnog zahvata u opstoj anesteziji izostanak stolice tolerise se do:
a- 72 sata
136
162. Lekovi se aplikuju putem digestivnog trakta:
a- oralno
137
163. Intramuskularna aplikacija leka oznacava primenu leka:
c- u misic
138
164. Aplikacija lekova preko organa za disanje vrsi se:
a- inhalacijom
139
165. Peroralno, sublingvalno i rektalno unosenje leka u organizam je:
a- enteralno
140
166. Subkutano, intradermalno i intravensko unosenje leka u organizam je:
b- parenteralno
141
167. Aerosoli se primenjuju pri:
b- inhalaciji
142
168. Suspenzije lekova se pre upotrebe moraju:
c- promuckati
143
169. Supozitorije se aplikuju:
c- rektalno
144
170. Epikutana aplikacija lekova podrazumeva:
a- nanosenje na kozu ili utrljavanje
145
171. Infuzije se daju:
c- parenteralno
146
172. Gotova antitela u oranizam se unose primenom:
a- seruma
147
173. Vecina lekova izlucuje se preko:
e- bubrega
148
174. Per os primena leka podrazumeva:
e- oralnu aplikaciju leka (preko usta)
149
175. Rektalna primena leka spada u:
e- aplikacija leka putem digestivnog trakta
150
176. Instramuskularna aplikacija leka spada u:
e- parenteralnu aplikaciju lekova
151
177. Za intramuskularnu aplikaciju leka koristi se misicna masa gluteusa:
b- spoljni gornji kvadrant gluteusa
152
178. Spoljnji gornji kvadrant sluzi za aplikaciju leka, kako se ne bi ostetio nerv:
c- n. ischiadicus
153
179. Prilikom davanja intradermalne inekcije, igla se uvodi pod uglom od:
b- 5-15 stepeni
154
180. Prilikom davanja supkutane injekcije, igla se uvodi pod uglom od:
e- 45-90 stepeni
155
181. Intravenski se mogu ubrizgati:
b- samo vodeni rastvori leka
156
182. Postupak davanja intravenske infuzije mora biti izveden po svim pravilima:
b- asepse
157
183. Terapija primenom kiseonika naziva se:
b- oksigenoterapija
158
184. Smanjena kolicina kiseonika u celijama i tkivima je:
a- hipoksija
159
185. Primena toplote u lecenju naziva se:
c- termoterapija
160
186. Primena hladnoce u lecenju je:
a- krioterapija
161
187. Kontrastna sredstva se koriste prilikom:
b- endoradiografije
162
188. Kraniogram je rengenska slika:
c- lobanje
163
189. Artrografija je:
e- snimanje zgloba
164
190. Gastroskopija je:
d- endoskopski pregled zeluca
165
191. Likvor se moze dobiti:
d- lumbalnom punkcijom
166
192. Kostna srz se moze dobiti:
e- punkcijom grudne i iliacne kosti
167
193. Dijetetika je:
b- nauka koja se bavi ishranom
168
194. Natalitet je:
a- broj zivorodjene dece u odnosu na prosecan broj stanovnika
169
195. Mortalitet je:
c- ukupan broj umrlih u odnosu na prosecan broj stanovnika
170
196. Mortinatalitet je:
e- broj mrtvorodjene dece u odnosu na broj zivorodjene dece
171
197. Somnolencija je:
c
172
198. Sopor je:
d
173
199. Koma je:
c
174
200. Vitalni znaci su znaci kojima se karakterise zivot a to su:
e- temperatura covecjeg tela, puls, sidanje, arterijski i venski krvni pritisak
