odnos PS i KP Flashcards
najčešće se smatra da je prva naučna disciplina
- druga vrsta praktične delatnosti
nije uverljivo da se ps. bavi fundamentalnim pojavama
- a KP površnim
kod medicine, KP bila presek
- psj. i ps.
- dostignuća ps. koriste u psj.
KP psj. kao mladoj grani medicine
- obezbeđuje vrstu naučne utemeljenosti
KPsiholozi pomagali psj.
- postala pomoćna delatnost
- kao neka nedovoljna metodologija koja treba da se komb. sa bio i dru pristupom
za savremenu psj. karakteristican
- bio-psiho-soc. pristup
najveća razlika ps.i KP
- cilj
KP nastoji da otkrije
- osn. pravilnosti u domenu psihološkog
- manifestacije ps. života podvede pod manji br. fundamentalnih prirodnih zakona
- da češće objasni ex post facto šta se desilo
KP ima za cilj da
- inicira i facilira promenu
- u domenu razvijanja novih i poželjnih P
- u sprečavanju nepoželjnih i postojećih P
KP na razvijanje
- autoplastičnih promena
- novi i korigovanje starih obarzaca
KP ima vidljiv
- teorijski pluralizam
- Rojs
Rojsove 2 vrste teorijskog pluralizma
- simultani - istovremeno postojanje velikog br. teorija
- sekvencijalni - velike opšteprihvaćene T u smeni sa novim
simultani pluralizam
- nezrele nauke
- oblik - više komplementarnih T
- oblik - 2 rivalske T, isključivim načinima objasne oblast na osnovu istih podataka
sekvencijalni pluralizam
- razvijenije nauke
- zrele
- kompetetivne T koje se smenjuju jedna za drugom
problem rivalskih psihoterapeutskih T
- problem NESAMERLJIVOSTI
nesamerljivost
- filozofi nauke
- problem da izaberu najbolju od mnoštva T
teško utvrditi egzaktnu meru korespodencije
- ega
- stvaralačkog jastva
- arhetipa Jastva
- ego stanja
- sistema ličnih konstruakta u PLK
veliki br razl. nalina da se predstavi
- nije prepreka u sticanju znanja
- već fundamentalni uslov
ljudi su samodefinišuće životinje
- bića pod uticajem pojma koji drže o sebi, a menjaju ga
promene u sopstvenom samodefinisanju
- promene u sopstvenoj ontologiji
napredak i u T unifikaciji
- i u analizi diskursa
- ispitivanje značenja mnoštva pojmova
za opis sebe, iskazivanje sub.
- osoba
- ličnost
- karakter
- koristili te pojmove
za određenje ljudskih jedinki
- uzeti domen jastva
- poimanja sebe kao pojedinačnoj, unutrašnjeg bića
jastvo
- reflektivna strana
- osećaj o tome kakve su
- šta pretpostavljaju da jesu
privilegovan pristup
- jastvo u 1. licu jednine
- iskustveni
izveštaji o događajima u 3. l. j.
- deskriptivni, ali ne iskustveni