Kolokvijum

Question 1

Pojam i opseg porodičnog prava

Answer 1

Porodicno parvo presdtavlja skup pravnih normi kojima su uredjeni gradjanskopravni odnosi koji proisticu iz braka,vanbracne zajednice I srodstva.Pravni odnosi koji uredjuju porodicno parvo su: imovinski,neimovinski(stvarnopravni) I obligacioni odnosi.

Question 2

Karakter porodičnopravnih odnosa

Answer 2

Imovinski-uredjuju ponasanja subjekata porodicnog prava povodom dobara koja se mogu novcano izraziti.
Neimovinska- uredjuju ponasanje subjekata porodicnog prava povodom radnji koji nemaju novcani ekvivalent.

Question 3

Izvori porodičnog prava

Answer 3

Najvazniji izvor porodicnog prava u cg je porodicni zakon pa slede; ustav crne gore,ustavni zakon za sprovodjenje ustava cg,medjunardoni ugovori I ostali izvori porodicnog prava.

Question 4

Pojam porodice

Answer 4

Socioloski posmatrano porodica je drustvena grupa koja se zasniva na bioloskoj I biosocialnoj osnovi ciji je cilj da razvija socialne I individualne osobine licnosti I da obezbjedi obavljanje odredjenih ekonomiskih delatnosti.
Prema zakonodavcu porodica je zivotna zajednica roditelja I djece I drugih srdonika koja imaju medjusobna prava I obaveza .
Karakteristike porodice:
• Clanovi porodice zive u zajednici zivota
• Medjusobno su povezani srodstvom ili bracnom vezom
• Ziveci u zajednici zivota oni ostvaruju odredjene ciljeve

Question 5

Planiranje porodice

Answer 5

Planiranje porodice je donosenje odluke o radjanju djece,broja djece I razmaka izmedju rodjenja djece.Pravni poredak prizao je pravo svakom licu da planira porodicu.
Pozitivno planiranje-donosenje odluku o rodjenju deteta
Negativno-donosenje odluke o nerodjenju djeteta.Ovaj aspect planiranja porodice ostvaruje se kroz kontraceptivnih sredstva I sterilizacije I abortusa.U nekim pravnim sistemima zabranjen je abortus.Pravo na abortus ima iskljucivo zena,nije potrebna saglasnost oca niti se moze izvrsiti na zahtjev oca deteta.Abortus se moze izvrsiti ako bi to moglo imati za posledicu teze narusavanje zdravlja zene.

Question 6

Krvno srodstvo

Answer 6

Je pravni odnos izmedju lica koja poticu jedan od drugog ili imaju zajednickog pretka.Krvno srodstvo nastaje rodjenjem.
Vrste: 1.Srodnici u pravnoj liniji-lica koja neposredno ili posredno poticu jedan od drugog.Dele se na pretke I potomke
2.Pobocni srodnici-se nazivaju lica koja ne poticu jedan od drugoga vec vode poreklo zajednickog pretka. Punorodni srodnici nazivaju se pobocni srodnici koji poticu zajednickog para predaka.
Polurodni srodnici su oni koji imaju samo jednog zajednickog pretka.
Racunanje krvnog srodstva Crnogorsko parvo prihvata system civilnog racunanja srodstva u kome je osnovna jedinica za racunavanje daljine srodstva stepen

Question 7

Tazbinsko srodstvo

Answer 7

je pravni odnos izmedju jednog supruznuika I krvnih srodnika drugog supruznika.Osnov tazbinskog srodstva su I bracna veza I rodjenje.
Racunanje-jedinica za izracunavanje udaljenosti tazbinskog srodstva je stepen.Prilikom izracunavanja tazbinskog srodstva primenjuje se pravilo po kom stepenu tazbinskog srodstva podrzava stepen krvnog srodstva.

Question 8

Adoptivno srodstvo

Answer 8

Predstavlja specifican srodnicki odnos koji nastaje odlukom organa starateljstva o zasnivanju usvojenja.Pravo CG poznaje 2 oblika usvojenja: nepotpuno i potpuno.
1.Nepotpuno- proizvodi uze pravne posledice.Njime se zasniva srodnicko odnos izmedju usvojilaca s jedne strane I usvojenika I njegovih potomaka s druge strane.Zasnivanjem nepotpunog usvojenja ne nastaje srodnicki odnos izmedju usvojenika I usvojiocevih krvnih srodnika.
2.Potpuno-dovodi do celovitog ukljucivanja usvojenika I usvojiocevu porodicu.
Racunanje-adoptivno srodstvo se racuna na isti nacin kao I krvno srodstvo.

Question 9

Vanbračna zajednica

Answer 9

Je trajna zajednica zivota izmedju 2 lica razlicitog pola koja nisu zakljucila brak.Pojam vanvracna zajednica ima 3 elemenata:

1. zajednicki zivot vanbracnih drugova
2. trajnost zajednice zivota
3. legitimnost zajednice zivota

Question 10

Pojam i pravna priroda braka

Answer 10

Brak je zakonom uredjena zajednica zivota muskarca I zene, koja nastaje njihovim sporazumom,ciji je cilj vodjenje zajednickog zivota I uzajamna materijalna potpora, koja moze prestati u zakonom predvidjenim slucajevima.
Pravna priroda braka-pravni odnos predstavlja situaciju u kojoj izmedju odredjenih subjekata postoje odredjena prava I duznosti.Ono sto ovaj odnos cini specificnim ,sto ga razlikuje od drugih pravnih odnosa, sastoji se u njegovoj sadrzini,pravno-politickim ciljevima ,osnovu nastanka I nacinu na koji moze prestati.

Question 11

Načela bračnog prava

Answer 11

Nacelo bracnog prava predstavljaju fundamentalna pravila na kojima se zasniva regulisanje braka i odnosa u braku.
Crnogorsko bracno pravo se zasniva na nacelima:
1.nacelo monogamije
2.nacelo jedinstvenog regulisanja braka
3.nacelo slobodnog pristanka na brak
4.nacelo ravnopravnosti supruznika

Question 12

Ravnopravnost u bračnom pravu

Answer 12

Princip ravnopravnosti izvire iz ustavnog nacela o zabrani diskriminacije.Ravnopravnost u bracnom pravu podrazumjeva da su kriterijumi razlikovanja izmedju subjekata bracnog prava razumni, objektivno opravdani i uskladjeni sa sustinom braka.
Ravnopravnost u bracnom pravu ima 3 dimenzije
1.ravnopravnos u pogledu mogucnosti zakljucenja braka
2.ravnopravnost izmedju supruznika u vrsenju bracnih prava i duznosti
3.ravnopravnost u pogledu prava na razvod

Question 13

Različitost polova kao pretpostavka za punovažnost braka

Answer 13

Subjekti bracnog odnosa moraju biti razlicitog pola. Ovaj uslov proistice iz zakonskih odredbi koje govore o tome da je brak ‘‘zakonom uredjena zajednica zivota izmedju muskarca i zene’’

Question 14

Bračni konsenzus (saglasnost volja kao pretpostavka za punovažnost braka)

Answer 14

Bracni konsenzus nastaje saglasnoscu bracnih izjava. Bracna izjava predstavlja izjavu volje jednog supruznika da pristaje na sklapanje braka sa drugim supruznikom. Ova izjava se daje tako sto jedan supruznik potvrdno odgovara na pitanje odbornika skupstine opstine da li pristaje da sklopi brak.

Question 15

Bračne smetnje (pojam i klasifikacija)

Answer 15

Bracne smetnje su zakonom predvidjene cinjenice cije postojanja sprecava zakljucenje punovaznog braka.
Ne predstavljaju sve bracne smetnje podjednaku preprekusklapanja punovaznog braka. Bracne smetnje klasifikujemo na:
1.Trajne i privremene-u zavisnosti od toga da li bracna smetnja moze sama po sebi prestati.
Trajna-ne moze nikada prestati, ona postoji tada kada su potencijalni supruznici krvni ili tazbinski srodnici.
Ostale bracne smetje su privremene jer izviru iz cinjenica i pravnih odnosa koji se tokom vremena mogu ugasiti
2.Otklonjive i neotklonjive-ova podela vrsi se prema kriterijumu mogucnosti dobijanja sudskog oslobodjenja od dejstva bracne smetnje. Neotklonjive bracne smetnje predstavljaju nesavladinu prepreka za sklapanje braka. One su: bracnost,nesposobnost za rasudjivanje,krvno srodstvo,srodstvo zaosnovano potpunim usvojenjem i maloletstvo ispod 16 godina.
Otklonjive bracne smetnje su: srodstvo zaosnovano nepotpunim usvojenjem, tazbinsko srodstvo,maloletstvo iznad 16 godina
3.Apsolutne i relativne smetnje-ova podjela ogleda se u krugu lica prema kojima djeluje bracna smetnja. Apsolutne bracne smetnje djeluju prema svima i onemogucavaju odredjenoj osobi da stupi u brak sa bilo kojoim drugim licem. Relativne bracne smetnje djeluju samo izmedju odredjenih lica
3.Teske i lake-ova podela bracne smetnje izvrsena je prema njihovom uticaju na punovaznost braka.Teske smetne su one koje imaju za posledicu apsolutnu nistavost braka(bracnost,nesposobnost za rasudjivanje,srodstvo) Lake smetnje povlace sa sobom relativnu nistavost braka(mane volje,nesposobnost koja je prestala tokom braka i maloljetstva

Question 16

Nesposobnost za rasuđivanje

Answer 16

Crnogorsko pravo ne dozvoljava stupanje u brak licima koje zbog dusevne bolesti ili nekog drugog razloga nije sposoban za normalno rasudjivanje. U nesposobnost za rasudjivanje spadaju neuracunljiva, nerazumna i nerazboruta.
Sposobnost za rasudjivanje
Je mogucnost pravnog subjekta da shvati stvarni i drustveni znacaj svog delovanja i postupa po takvom znacaju.

Question 17

Prinuda

Answer 17

Je navodjenje jednog lica da sklopi brak izazivanjem kod njega opravdanog straha. Da bi ova mana volje bila relevantna mora ispunjavati uslove:1.mora biti ozbiljna 2.mora odlucujuce uticati na izjavu volje 3.mora biti protivpravna

Question 18

Zabluda

Answer 18

Predstavlja pogresnu predstavu o stvarnosti. U materiji sklapanja braka relevante su: 1.zabluda o fizickom identitetu supruznika 2.zabluda o gradjanskom identitetu supruznika 3.zabluda o bitnim osobinama supruznika

Question 19

Maloletstvo kao bračna smetnja

Answer 19

Lice koje nije navrsilo 18 godina ne moze stupiti u brak. Ova bracna smetnja ima zastitnu funkciju. Zakonodavac zeli da spreci stupanje u brak licu koje nije dovoljno psiho-fizicki zrelo da izvrsava bracne duznosti. Maloletsvo predstavlja lako,apsolutnui privremenu bracnu smetnju. U odredjenim situacijama ova bracna smetnja se moze otkloniti, sud moze maloletniku da da dozvolu za stupanje u brak. Sud ce donjeti resenje koje dozvoljava maloletnom licu stupanje u brak i tako otkloniti bracnu smetnju ako se ispunjavaju uslovi:1.maloletnik mora biti stariji od 16 godina 2.maloletnik mora imati slobodnu volju i zelju da zakljuci brak 3.maloletnik mora dostici telesnu i dusevnu zrelost potrebnu za vrsenje prava i duznosti braka.

Question 20

Bračnost kao bračna smetnja

Answer 20

Lice koje se nalazi u brak ne moze zakljuciti novi brak dok mu ranije sklopljeni brak ne prestane. Uvodjenjem ove bracne smetnje zakonodovac sprecava da jedno lice istovremeno bude u brak sa vise supruznika(poliandrija i poliginija). Bracnost spada u kategoriju teskih, neotklonjivih, apsolutnih i privremenih bracnih smetnji. Crnogorsko pravo ne pravi ogranicenja u pogledu broja brakova u koje jedno lice moze sukcesivno stupati.

Question 21

Srodstvo kao bračna smetnja

Answer 21

Brak se ne moze zakljuciti izmedju odredjenih krvnih, tazbinskih i adoptivnih srodnika.
1.Krvno srodstvo i potpuno usvojenje-sklapanje braka je zabranjeno izmedju:
• Krvnih srodnika u pravnoj liniji
• Pobocnih krvnih srodnika zakljucno sa 3. stepenom sr.
Izmedju dece rodjenih brace i sestara
2.Nepotpuno usvojenje-srodstvo zaosnovano na nepotpunim usvojenjem predstavlja bracnu smetnju samo izmedju usvojioca s jedne strane i usvojenika i njegovih potomaka sa druge strane. Ova bracna smetnja spada u kategoriji :teskih, relativnih, privremenih i otklonjivih.
3.Tazbinsko srodstvo-ova bracna smetnja obuhvata tazbinske srodnike u 1.stepenu srodstva. Zakonodavac navodi da izmedju sebe ne mogu zakljuciti brak: svekar i snaha, zet i tasta, ocuh i pastorka, maceha i pastorak

Question 22

Davanje dozvole za stupanje u brak

Answer 22

Brak se moze sklopiti uprokos postojanju otklonjive bracne smetnje ako buduci supruznici dobiju dozvolu za sklapanje braka. Dozvolu daje osnovni sud u vanparnickom postupku.
Postupak se pokrece predlogom, predlagac moze biti ono lice koje ne ispunjava uslov za zakljucenje braka. Ako predlog podnosi maloljetnik, predlog mora sadrziti i podatke o njegovim roditeljima.
Postupak sprovodi osnovni sud. O zalbi na prvostepeno resenje doneto u postupku odlucuje visi sud. U drugostepenom postupku sudi vece sastavljeno od trojice sudija.
Pravni lekovi-pravni lek protiv resenja u postupku davanja dozvole za zakljucenje braka je zalba. Zalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja.

Question 23

Postupak sklapanja braka

Answer 23

Da bi brak bio punovazan neophodno je saglasne izjave volje buducih supruznika o stupanju u brak budu date u zakonom predvidjenoj formi. Ta froma je konstituivni element braka cije odsustvo ima za posledicu apsolutnu nistavost. Brak se zakljucuje pred nadleznim organom opstine, ako se brak sklopi pred nadleznim organem koji nije nadlezan da obavi venacenje onda se brak smatra apsolutno nistavim.

Question 24

Sklapanje braka preko punomoćnika

Answer 24

Sklapanje braka preko punomocnika uslovljeno je ispunjem odredjenih prepostavki. U postupku sklapanja braka dozvoljeno je da samo jedan od buducih supruznika bude zastupljen preko punomocnika

Question 25

Konzularni brak

Answer 25

Je bbrak sklopjen u inostranstvu pred konzularnim predstavnikom, odnosno drzavljani CG mogu u inostranstvo sklopiti brak pred ovlascenim konzularom ili diplomatskim predstavnikom Crne Gore.
Da bi se sklopio konzularni brak, neophodno je da se ispune 3 uslova:
• Konzularni brak se moze sklopiti samo pred onim konzularnim predstavnistvom koje je ovlasceno da obavlja ove poslove.
• Zakljucenjem konzularnih brakova ne smije da se protivi strana drzava na cijoj teritoriji se nalazi crnogorsko konzularno predstavnistvo.
• Konzularni brak mogu zakljuciti iskljucivo crnogorski drzavljani

Question 26

Pojam i vrste pravnih dejstava braka

Answer 26

Kada govorimo o dejstvima braka neophodno je razlikovati
• Statusnopravna dejstva
• Licnopravna dejstva
• Imovinska dejstva
• Smetnje koje izviru iz postojanja braka

Question 27

Statusna dejstva braka

Answer 27

zakljucenjem braka moze imati uticaj na licno ime, prebivaliste i drzavljanstvo supruznika, poslovnu sposobnost

Question 28

Promena prezimena nakon sklapanja braka

Answer 28

U danasnjem pravnom poretku brak moze ali ne mora da ima za posledicu promenu prezimena. Zakonodavac ostavlja na volju supruznicima da sami izaberu kako ce da se prezivaju na osnovu 4 mogucnosti:
• Da svako sadrzi svoje prezime
• Da kao zajednicko prezime uzmu prezime jednog od njih
• Da kao zajednicko prezime uzmu oba njihova prezimena, pri cemu ce se dogovoriti koje ce prezime koristiti na 1 mjesto
• Da samo 1 od njih svom prezimenu doda prezimedrugog
Supruznika

Question 29

Ličnopravna dejstva braka

Answer 29

Se sastoje u nastanku duznosti supruznika da vode zajednicki zivot, da bude jedno drugome vjerni, da se medjusobno postuju i da razvijaju skladne bracne odnose. Supruznik cija su licna bracna prava povredjena ponasanjem drugoga supruznika, nema pravo na sudsku zastitu tj. Ne moze preko suda zahtevati da se povredjena licna bracna prava prinudno ostvare.

Question 30

Poništenje braka. Pojam i vrste ništavih brakova

Answer 30

Ponistenjem braka podrazumjeva se sudski prestanak braka prilikom cijeg sklapanja nisu bile ispunjene zakonske predpostavke za njegovu punovaznost.
Da bi jedan brak bio nistav sudska presuda kojom se brak ponistava mora biti pravosnazna.
Postoje 2 vrste nistavosti: apsolutna i relativna. Osnovna razlika izmedju ovih brakova je krug lica koji mogu podici tuzbu za ponistenje braka.

Question 31

Apsolutno ništav brak. Razlozi i pozivanje na ništavost

Answer 31

razlozi koji vode do apsolutne nistavosti su nominirani sistemom enumeracije.
U pravu CG do apsolutne nistavosti dolazi:
• U slucaju odsustva bracnog konsenzusa
• Kada brak nije sklopljen pred drzavnim nadleznim oragnom
• Kada brak nije sklopljen u cilju zasnivanja zajednice zivota
• Ako je brak sklopjen uprkos postojanju bracnih smetnji

Question 32

Relativno ništav brak. Razlozi i pozivanje na ništavost

Answer 32

dolazi onda kada je brak sklopjen uprkos postojannju neke od lakih bracnih smetnji(maloljetstvo,mane volje itd)

Question 33

Konvalidacija relativno ništavog braka

Answer 33

Relativno nistav brak bez izuzetka podlijezu konvalidaciji. Ako lice do isteka roka ne podnese tuzbu za ponistenje braka nastupa prekluzija-gubitak prava na isticanje nistavosti i brak automatski postaje punovazan.