knjiga- peti deo Flashcards
Сарајевски атентат и Нишка декларација
oslobodjenjei ujedinjenje brace
prva
atentat ultimatum rat atanta stvaranje nezavisne drzave
-Сарајевски атентат и почетак рата —
28. jun 1914
23. jul 1914
25. jul 1914
27. jula sns
28. jul objava rata
12. avgusta otpocele ratne oper
7.decembar 1914
-Дана 28. јуна 1914, припадник националистичке организације Млада Босна, Гаврило Принцип, извршио је у Сарајеву атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.
-Том приликом убијени су аустроугарски престолонаследник и његова супруга, а 23. јула аустроугарски посланик
у Београду предао је српској влади ултиматум.
-У свом помирљивом одговору српска влада је прихватила све захтеве ултиматума изузев оних у којима се захтевало да српска влада прихвати у Србији сарадњу аустроутарских органа у циљу „угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске Монархије” и да „отвори судску истрагу над оним
присталицама у завери од 15- 28. 1914. године који се налазе на територији српској” при чему би у тој истрази учествовали „органи које упути Аустро-Угарска Влада.”
-Истога дана када је предат одговор српске владе на аустроугарску ноту 25.7. 1914 (1914), стављена је српска војска у мобилно стање а влада је са дипломатским претставницима прешла у Ниш.
-Српска Народна скупштина је сазвана за 27. јул у Нишу, а Аустро-Угарска је 28. јула 1914. објавила рат Србији.
-На страну Србије стале су силе Антанте (Русија, Француска, Велика Британија), док је Немачка подржала
Аустро-Угарску.
-Италија, која је заједно са Немачком и Аустро-Угарском била пре рата у савезу Централних сила, није ступила у
рат, већ је прогласила неутралност.
-Ратне операције отпочеле су 12. августа, што је означило и почетак Првог светског рата.
- Нишка Декларација —
-На почетку рата велике силе **нису биле склоне рушењу Аустро-Угарске Монархије, па самим тим ни стварању
заједничке југословенске државе.
-Насупрот, на Србију су вршени при тисци да уступи неке делове своје територије да би се придобила Бугарска **да
ступи у рат на страни сила Антанте.
-У почетку рата ратни програм Србије био је нужно **дефанзиван. (одбрамбен)
-Али, охрабрена двема великим војним победама у току 1914. године (Церска и Колубарска битка), српска влада је
7. децембра 1914. изашла пред народно представништво (скупштину) са једном изјавом која је у историји названа
Нишка Декларација.
-У њој влада по први пут истиче да се у рату Србија не бори само за „одбрану свог светог огњишта и слободе**” већ
да је „војевање”, од тренутка када је започето „постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше
неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца”.
- Скупштина је једногласно прихватила владину изјаву, чиме је јавности јасно стављено до знања да се Србија бори
за стварање једне независне државе у коју би ушли, поред Србије, сви Југословени из Аустро-Угарске.
- Југословенски одбор, Слом Србије, Мајска и Крфска декларација
JUGOSLOVENSKO PITANJE
majska- захтева уједињење југословенских земаља Хабзбуршке монархије, али у њеним оквирима.
krfska-жељу да се створи једна заједничка, независна и
слободна југословенска држава. **
slom - 1915 ofanziva austronem bugarska krf, solunski front, ukaz,
niokolapasic jugoslovenski odbor novembar firenca pariz ante trumbic propaganda sustina jugoslovenskog pitanja nono londonski ugovor
majska i krfska- rusija sad parl austrougarska tridesetri
ujedinjenje jugoslovenskih zemalja habzbuske monarh
-Југословенски одбор —
novembar 1914
1. maj 1915.
1915- ofanziva, londonski ugovor
solunski front 1916
19. jul 1916 ukaz regenta saziv ns
dogadjaji sa pocetka 1917
30. мај се сазива парламент.
20. јула 1917.
-Један део југословенских политичара из Аустро-Угарске је одмах након избијања рата развио врло живу политичку делатност.
-Нашавши се највећим бројем у емиграцији, они су крајем 1914. године, на иницијативу председника српске владе
Николе Пашића, основали једну политичку организацију, названу
Југословенски одбор.
-Одбор је основан новембра 1914. у Фиренци, а формално се конституисао 1. маја 1915. у Паризу.
-За председника одбора изабран је др Анте Трумбић, адвокат из Сплита.
-Главни задатак одбора је био да путем пропаганде и личних контаката обавештава савезничко јавно мњење и
званичне кругове о суштини југословенског питања.
-Југословенски одбор се нарочито енергично борио против тајног Лондонског уговора, закљученог 1915. године,
којим је велики део далматинске обале обећан Италији за њен улазак у рат на страни сила Антанте.
- Слом Србије —
-Почетком октобра 1915. отпочела је велика аустронемачка офанзива против Србије.
-Њима се одмах придружила бугарска војска, која је без објаве рата напала Србију.
-То је имало за последицу војнички слом Србије.
-Војска, заједно са владом, посланицима и делом народа пребацила се, након мукотрпног преласка преко Албаније,
на грчко острво Крф.
-После краткотрајног опоравка, српска Врховна команда приступила је поновном организовању и наоружавању
војске, а затим њеном пребацивању на Солунски фронт (1916). **
-Указом регента Александра од 29. јула 1916,** сазвана је Народна скупштина, која је од тада па до краја рата заседала
у граду Крфу (на истоименом острву).
-Мајска и Крфска Декшарација —
-Значајни догађаји с почетка 1917. године утицали су и на процес југословенаског уједињења.
-У фебруару избија револуција у Русији која збацује царизам, а у априлу у рат улазе Сједињене Америчке Државе.
-Велике силе почињу да разматрају могућност сепаратног мира са Аустро-Угарском.
-У Аустро-Угарској долази до извесног попуштања режима ратних мера, и за 30. мај се сазива парламент.
-На заседању парламента прочитана је изјава коју су потписала ЗЗ посланика из југословенских земаља, у којој се
захтева уједињење југословенских земаља Хабзбуршке монархије, али у њеним оквирима.
-Иако по формулацији компромисна, ова изјава, позната као Мајска Декларација, значајна је за процес
југословенског уједињења, јер је по први пут званично истакла југословенску идеју.
-Са друге стране, српска влада и Југословенски одбор, страхујући од сепаратног решења југословенског питања,
састали су се на Крфу током јула 1917.
-Основни циљ овог сусрета био је изношење југословенског проблема пред савезнике и договор о уређењу будуће
заједничке југословенске државе.
-Заједничка изјава, позната као Крфска декларација, усвојена је** 20. јула 1917. **
-У овом акту, Југословенски одбор и српска влада изразили су жељу да се створи једна заједничка, независна и
слободна југословенска држава. **
-Овај се закључак темељио на два основна начела: праву народа на самоодређење и тези о националном јединству
југословенских народа.
-Будућа држава требало је да буде уставна, парламентарна демократска монархија на челу са династијом
Карађорђевић
- Октобарска револуција, пробој Солунског фронта и слом Аустро-Угарске
NARODNO VIJECE SHS 6. OKTOBAR 1918, 29
nono rusenje austrougarske, neslaganje
Октобарска револуција и њен утицај —
u rusiji 25. oktobra , 7. novembra
januar 1918.
septembar 1918- psf
6. oktobar 1918 narodno vijece shs
29. OKTOBAR
6-9. novembra zeneva
1918 - vojvodina
crnagora
istra dalmacija???
27. novembar 1918
prvi decembar 1918- kraljevina shs
-У Русији избија револуција, која ће знатно изменити војну и политичку ситуацију.
-Русија убрзо излази из рата, а опстанак Аустро-Угарске за савезнике добија нови значај.
-Јануара 1918. године дате су две изјаве од стране водећих савезничких државника у којима се** није планирало
рушење Аустро-Угарске.
-За поробљене народе Аустро-Угарске предвиђају се само аутономије.
-Српска влада, под утиском ових изјава, покушала је да код савезника испита могућност проширења Србије само
на српске крајеве, у првом реду Босне и Херцеговине.
-После састанка на Крфу дошло је до неслагања између Југословенског одбора и српске владе, које ће се продубити
у току 1918. године.
-Страхујући од српске хегемоније (надмоћи), Југословенски одбор је настојао да га савезници признају за
политичког представника југословенских народа Аустро-Угарске, како би на тај начин постигао већу
равноправност у односима са српском владом и у будућој заједничкој држави, али у томе није успео.
-Пробој Солунског фронта и слом Аустро-Угарске —
-Половином септембра 1918. године долази до пробоја Солунског фронта, што је било од пресудне важности за
даљи ток рата.
-Највећи терет борби приликом пробоја пао је на српске војнике.
-Поред њих и савезничких трупа, у борбама је учествовала и 21,000 добровољаца из југословенских аустроугарских
земаља.
-Успеси српске војске снажно одјекују међу Југословенима из Аустро-Угарске.
-Пред наговештајима распада Аустро-Угарске, представници Словенаца, Хрвата и Срба из Словеније, Трста,
Истре, Хрватске, Босне и Херцеговине, Далмације и Угарске образовали су 6. октобра 1918. у Загребу Народно
вијеће Словенаца, Хрвата и Срба.
-На седници Хрватског сабора од 29. октобра 1918, признато је Народно вијеће за „врховну власт”, те је оно постало
врховни орган власти Државе Словенаца, Хрвата и Срба, створене 29. октобра 1918. године.
-На овој седници Хрватског сабора прекинуте су, дакле, све државноправне везе са Аустро-Угарском монархијом
и проглашено приступање Хрватске у заједничку Државу Словенаца, Хрвата и Срба.
-Између 6. и 9. новембра 1918. дошло је до састанка представника српске владе, Југословенског одбора и Народног
вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Женеви.
-На конференцији је постигнут споразум о оснивању заједничког министарства које је имало задатак да организује
државу до сазивања уставотворне скупштине, која ће коначно одредити облик државе и њено унутрашње уређење.
-Споразум није никад ступио на снагу.
-На Великој народној скупштини Војводине, која се састала у Новом Саду, донета је 1918. године одлука да се
Војводина непосредно присаједини Краљевини Србији.
-Наредног дана, Велика народна скупштина у Подгорици донела је одлуку да се краљ Никола I Петровић Његош
и његова династија збаце с црногорског ,,пријестоља” и да се „Црна Гора с братском Србијом уједини у једну
једину државу под династијом Карађорђевића, те тако уједињена ступи у заједничку Отаџбину троплеменог народа
Срба, Хрвата и Словенаца”.
-У то време Народно вијеће Државе Словенаца Хрвата и Срба, под притиском социјалних немира, које није било у
могућности само да угуши, и под претњом италијанске окупације Истре и Далмације, донело је одлуку о
уједињењу.
-У Београд је 27. новембра послана делегација, а 1. децембра је регент Александар, саслушавши адресу Народног
вијећа СХС, прогласио уједињење Државе Словенаца, Хрвата и Срба и краљевине Србије у заједничко
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
-Тако је 1. децембра 1918. настала прва држава југословенских народа
- Такозвани „Провизоријум“
POLAGANJE ZAKLETVE KRALJU
OBZNANA 29. 30. decembar
komunisticki poslanici napustili su ustavotvornu skupstinu 11, juna 1921
PERIOD STVARANJA KSHS
prvi decembar 1918
28 jun 1921 prvi ustav
pr aleksandar karadjordjevic
kralj vlada privremena narodna skupstina
prva vlada
ukaz regenta aleksandra
privremeno narodno predstavnistvo
zakon o izborima poslanika
aktivno i pasivno biracko pravo
izbor za ustavotvornu skupstinu
-Провизоријум је назив за период од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918, па до
доношења првог устава у новоствореној држави 28. јуна 1921.
20. decembar 1918- prva vlada- koalicija
24. febrar 1919- privremeno nar pred
1. mart 1919 sastalo se priv nar pre
3. septmbar 1920 zakon
28. новембра 1920. izbori za ustavotv skup
12. decembra se sastala skup
29, и 30. децембра 1920. донела Обзнану.
комунистички посланици напустили су Уставотворну скупштину 11. јуна 1921. године
28.jun 1921. prvi ustav
-У ово време чињени су први кораци у циљу организовања државе, а приступило се и изради и доношењу устава.
-Врховну власт вршили су краљ, влада и привремена народна скупштина.
-Државом је владао принц Александар Карађорђевић, као регент до смрти краља Петра I Карђорђевића, који се из
политичког живота повукао још 1914. године, а потом као краљ.
-Прва влада у Краљевини образована је 20. децембра 1918, као коалиција најзначајнијих политичких странака под
председништвом радикалског првака Стојана Протића.
-Указом регента Александра, Привремено Народно Представништво (Скупштина) је сазвано 24. фебруара 1919, а
састало се 1. марта исте године.
- Основни задатак овог народног представништва био је да донесе закон о изборима посланика за Уставотворну
скупштину која је требало да донесе први устав заједничке државе.
-Тај закон је донет** З. септембра 1920**. од регента Александра и Привременог Народног Представништва.
-Активно бирачко право било је, по закону, ограничено цензусом доба и пола, односно ово право није било
признатао припадницима женског пола.
-Пасивно бирачко право имали су они држављани (мушког пола) који су навршили 25 година и који су знали
„читати и писати”.
-Поред тога у сваком изборном округу морао је бити изабран најмање по један посланик са завршеним факултетом
или вишом школом.
-Избори за Уставотворну скупштину одржани су **28. новембра 1920. **
-На изборе је изашло око 65% бирача а учествовало је 40 политичко-страначких групација.
-Уставотворна скупштина се састала 12. децембра 1920. године.
-У Скупштину није дошло 50 посланика **Хрватске републиканске сељачке странке **и 2 посланике Хрватске странке
права, **због неслагања са начином уједињења и државним уређењем. **
-Комунистички посланици, Народни и Југословенски клуб супротставили су се **члану 8. привременог Пословника **
о раду скупштине од 8. децембра 1920, који је предвиђао полагање заклетве краљу.
-Тиме се, према њиховом тврђењу, предодређивао монархијски облик владавине, што је знатно ограничавало
суверенитет Народне скупштине.
-Као одговор на успех Комунистичке партије на предходним изборима, влада је без консултовања Скупштине у
ноћи између 29, и 30. децембра 1920. донела такозвану Обзнану.
-Овим актом забрањује се комунистичко организовање, пропаганда и новине.
-У знак протеста комунистички посланици напустили су Уставотворну скупштину 11. јуна 1921. године
- Нацрт Видовданског устава
1921.
42
ptoticpasic
petnaesti februar
milenko vesnic nikola pasic
vlada stojana protica- lokalna samouprava
protic
9 oblasti
pokrajinska skupstina, namesnik i odbor
dvodomo narodno predstavnistvo
protic pa pasic
pasic
35 okruga 200 000 600 000
okruzi- samoupravni organi
Дана 15. фебруара 1921. Уставотворни одбор од 42 члана, кога је Скупштина изабрала, приступио је **претресу
нацрта устава, кога је касније требало да достави пленуму (планирано заседање) скупштине.
-Први нацрт је израдила влада Стојана Протића, а тај нацрт су прерадиле две следеће владе: Миленка Веснића
и Николе Пашића.
-Протићев нацрт предвиђао је постојање доста широке локалне самоуправе.
-По том нацрту држава је била подељена на девет области:
1) Србија;
2) Стара Србија са Македонијом;
З) Хрватска и Славонија са Ријеком, Истром и Међумурјем;
4) Босна;
5) Црна Гора с Херцеговином, Боком и Приморјем;
6) Далмација;
7) Срем с Бачком;
8) Банат
9) Словенија с Прекомурјем
-Протић је у нацрту задржао историјске покрајине, онакве какве су се затекле у тренутку стварања Краљевине СХС.
-Све послове из надлежности покрајине обављали би самоуправни органи и то: покрајинска скупштина и
покрајински одбор. **
-Државни орган у покрајини био би покрајински намесник са правом надзора.
-Покрајинска скупштина је могла да доноси покрајинске законе „који нису смели противречити државним
законима, о чему је коначну реч давао Државни савет.
-Протићев нацрт предвиђао је и постојање дводомног Народног представништва.
-Пошто је било доста примедби на Протићев нацрт и од стране присталица централизације државе и од стране
заступника федеративног уређења, Уставотворном одбору поднет је Пашићев нацрт. **
-Према Пашићевом нацрту држава би била подељена на 35 округа, од којих би сваки имао између 200 000 и 600
000 становника.
-Управа над окрузима поверена је самоуправним органима са тачно утврђеним и наведеним надлежностима.
-Овакав нацрт је, уз неке измене које је учинио Одбор, и прихваћен.
-Поред Пашића, централизацију власти заступали су и нацрти Земљорадничке и Социјал-демократске странке. **
-**Насупрот, словеначке и хрватске странке залагале су се за федеративно уређење и поделу државе на федералне
јединице. **
-Нацрт Хрватске републиканске сељачке странке залагао се за републикански облик владавине и конфедеративно
уређење државе.
-Према овом нацру постојале су само три националне државе, док би становници Црне Горе, Македоније и Босне
и Херцеговине требало плебисцитом (референдумом) да одлуче да ли ће се припојити Србији, Хрватској или
Словенији
