JEZIK, LINGVISTIKA I PSIHOLOGIJA do USVAJANJE I NEURALNE OSNOVE JEZIKA

Question 1

JEZIK (UKRATKO) je?

Answer 1

• Govor (verbalna komunikacija, govoreni jezik)
• Tekst (pisana komunikacija, pisani jezik)
• Znakovni jezik – takođe jezik

Question 2

Jezik je?

Answer 2

Jezik: simbolički sistem koji koristi određena zajednica u cilju
komunikacije*

Question 3

Jezik je, po jednom sličnom, ali drugom načinu isticanja karakteristika:

Answer 3

• Komunikativan – koristi se u cilju komunikacije
• Arbitrarno simboličan – dakle, arbitraran simbolički… (uključuje i izmestljivost!)
• Pravilno strukturisan – ali ipak sistem
• Strukturisan na više nivoa – isto što i dvostruka struktura!
• Generativan, produktivan – videli smo i to iznad
• Dinamičan – stalno se razvija (ili možda bolje rečeno: menja)

Question 4

JEZIK (UKRATKO)

Answer 4

• Razumevanje (percepcija) i
produkcija
• Ako uzmemo u obzir modalitet:
• govorenje i slušanje govora
• čitanje i pisanje
• Produkcija i percepcija kao
odvojene funkcije

Question 5

LINGVISTIKA JE?

Answer 5

Sistematsko, naučno i deskriptivno ispitivanje prirodnih ljudskih jezika.

Question 6

GRAMATIKA?

Answer 6

dinamički sistemi, obrasci i strukture koje leže u osnovi ljudske upotrebe
(određenog) jezika
• Svi jezici i govornici imaju gramatiku (generalne su)
• Sve gramatike su iz perspektive nauke jednake (jednakost)
• Sve gramatike su slične u nekim osnovnim pogledima, tj. dele određene karakteristike
(univerzalnost)
• Sve gramatike su dinamičke i prirodno je da se menjaju (promenljivost)
• Sve gramatike su mahom „nesvesne“ (nepristupačnost)

Question 7

Razlika izmedju preskriptivne i deskriptivne (opisne) gramatike?

Answer 7

Deskriptivna (opisna) gramatika ima načelo da se upotreba jezika može razlikovati prema različitim govornicima. Prema tome, ne uzima u obzir ono što je ‘ispravno’ ili pogrešna gramatika, dok Perspektivna (propisna) gramatika uzima načelo da su davno postojala gramatička pravila koja su stvorili izvorni govornici ‘ispravna’, a varijacije su ‘netočne’.

Question 8

Nivoi lingvističke analize ispituju?

Answer 8

• Fonetika – kako se jezik produkuje (artikuliše) i kako se (akustički signal) percipira [karakteristike,
segmenti]
• Fonologija – ponašanje ili obrasci u govoru (zvucima jezika) [segment, fonema, slog]
• Morfologija – obrasce u slaganju morfema u reči (formiranje, građenje reči) [morfema, reč, fraza]
• Sintaksa – obrasce u slaganju reči u fraze ili rečenice (konstrukcija fraza i rečenica) [fraza, sintagma,
klauza, rečenica]
• Semantika – slaganje između forme i značenja (značenje reči ili iskaza) [reč, rečenica]
• (Pragmatika ili diskurs)

Question 9

Psiholingvistika je?

Answer 9

Cilj psiholingvistike je da opiše i objasni kognitivnu organizaciju jezika i procese u osnovi
percepcije i produkcije – bavi se mentalnim, neuralnim i bihejvioralnim procesima
• Kombinuje, pre svega, znanja iz psihologije, prvenstveno kognitivne, i lingvistike
• Koristi se empirijskim metodama, kako eksperimentalnim, tako i neeksperimentalnim

• Psiholingvistika pritom prikuplja informacije o:
• Kognitivnim procesima koji učestvuju u obradi jezika
• O samom ljudskom kognitivnom sistemu po tome kako funkcioniše kada obrađuje jezik

Question 10

Kognitivna relevantnost?

Answer 10

da li su lingvistički sistemi, strukture, opisi nešto što je

pohranjeno ili sadržano u ljudskom kognitivnom sistemu i što faktoriše pri percepciji i produkciji jezika

Question 11

Skiner piše „Verbalno ponašanje“ 1954. godine:

Answer 11

• Jezik je predvidljiv sistem koji se uči
• Reči u rečenici (ili drugi jezički elementi) su spojene
S-R vezama, te se na osnovu prethodnog sadržaja se
„uči“ predviđanje šta dalje sledi i tako razume jezik
• Ključno za učenje jezika je, dakle, potkrepljenje

Question 12

• Čomski piše recenziju Skinerove knjige par godina kasnije

Answer 12

• Jezik je produktivan! – razumemo i stvaramo i novo, a varijacije su
praktično beskonačne
• Jezik se ne uči nego usvaja – „siromaštvo“ stimulusa (poverty of
stimulus) i pravilnosti u vremenu usvajanja aspekata jezike
• Generativnost, univerzalnost i biološka uslovljenost – potraga za
npr. fonološkim i sintaktičkim pravilima u svim jezicima

Question 13

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLINGVISTIKE (UKRATKO)

Answer 13

• 50ih godina 20. veka
• Zamajac iz lingvistike (jezik i njegove karakteristike izviru iz kognitivnog sistema) i teorija
informacija (verovatnoća jezičkih elemenata i redundansa)
• 60ih godina 20. veka
• Kognitivna obrada informacija – serijalne operacije i pod-operacije pri obradi jezika
• 80ih godina 20. veka
• Konekcionizam – paralelni procesi i računarske simulacije

Question 14

JEZIK U DUGOTRAJNOJ MEMORIJI

Answer 14

• Razdvajanje znanja o:
• formalnim aspektima jezika i
• značenju pojedinačnih reči i njihovim jezičkim karakteristikama
• Hipotetički konstrukt koji predstavlja ovu drugu tačku nazivamo mentalni leksikon
• Prva tačka se takođe nalazi u dugotrajnoj memoriji, ali spada u proceduralna znanja (o
ovome kasnije) – jezička pravila nisu deo mentalnog leksikona

Question 15

Koje informacije se uopšte nalaze u mentalnom leksikonu?

Answer 15

• Mentalni leksikon je domen u semantičkoj memoriji
• Sadrži predstave reči koje uključuju njeno značenje,
ali i druge relevantne karakteristike (npr. fonološke,
morfološke, sintaksičke karakteristike itd.)

Question 16

• Kako izgleda proces obrade ili pristupanja jedinicama u mentalnom leksikonu?

Answer 16

• Metafora „pobuđivanja“ – pojam analogan onome koji se koristi u psihofizici
• U percepciji jezika, neka reč je pobuđena kada je razumemo – donji prag pobuđivanja
• Razlike u brzini pobuđivanja i vreme pobuđivanja kao „mera težine“ procesa

Question 17

• Šta su jedinice u mentalnom leksikonu tj. šta je to uopšte „reč“

Answer 17

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI
• Ako zaboravimo na širi kontekst ili duže jezičke celine i čujete ili pročitate jednu jedinu
reč – kako izgleda proces razumevanja ove reči i šta ga određuje?
• Prvo pitanje je kako uopšte znamo da ste neku reč prepoznali // obradili // razumeli?
• Koristimo eksperimentalne tehnike i merimo razlike u ponašanju ispitanika tj. čitaoca ili
slušaoca) – na primer tačnost i brzinu odgovora

Question 18

• Šta određuje (na primer) brzinu i tačnost kojom će neki stimulus biti prepoznat kao reč?

Answer 18

• Fonološke karakteristike reči

* Frekvenca reči

Question 19

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI:

FONOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Answer 19

• Razlika između nereči (nonwords, npr. KFGH) i pseudoreči (pseudowords, npr. FETLA)
• Razlikuje ih slaganje sa fonotaktičkim pravilima jezika (a jezici imaju različita pravila)

• Nereči se mogu rano odbaciti na osnovu
fonoloških ili grafemskih karakteristika
• Odgovor na pseudoreči sporiji nego na
reči – visoka kompeticija, a bez
dostignutog praga pobuđivanja
Nereči u govoru nisu baš moguće.

Question 20

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI:

EFEKAT FREKVENCIJE REČI

Answer 20

• Reči se javljaju sa nejednakom učestalošću (značaj jezičkih korpusa)
• Kraće vreme potrebno da se odgovori na frekventnije reči (a i druge vrste stimulusa?)

Question 21

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI:

FONOLOGIJA I FREKVENCIJA

Answer 21

• Karakteristike reči u jeziku su često povezane: na primer, osećaj za fonološku strukturu je
oblikovan time koje strukture češće susrećemo, te zavisi od frekvence samih reči
• Primer: efekti fonotaktičke verovatnoće i gustine fonološkog susedstva prilikom
odgovaranja na pseudoreči u zadatku auditivne leksičke odluke

Question 22

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI:

DUŽINA REČI

Answer 22

• Kostić: efekat dužine reči upitan; broj slogova je verovatno važniji od broja slova…
• ali to važi isključivo za vizuelno prepoznavanje reči
• U vizuelnom prepoznavanju, većina reči može da se obuhvati jednom fiksacijom
• Kod auditivne leksičke odluke, dužina reči je daleko najbitniji faktor u određivanju
vremena do odgovora
• Na primer, Ferrand et al., 2018 beleže:
• korelaciju r = .27 između broja slova u reči i RT u zadatku viz. leksičke odluke
• korelaciju r = .65 između dužine reči u ms i RT u zadatku aud. lekisčke odluke

Question 23

PREPOZNAVANJE ILI OBRADA IZOLOVANIH REČI:

OSTALE KARAKTERISTIKE REČI

Answer 23

• Šta određuje (na primer) brzinu i tačnost kojom će neki stimulus biti prepoznat kao reč?
• Fonološke karakteristike reči
• Frekvenca reči
• ali i druge karakteristike, čak i one morfološke ili semantičke!

Question 24

PREPOZNAVANJE REČI U KONTEKSTU

Answer 24

• Naravno, većinom jezik produkujemo i percipiramo u celinama većim od jedne reči
• To okruženje tj. kontekst takođe determiniše obradu jezika – primovanje
• Može da olakša obradu stimulusa mete
– facilitacija
• Može da oteža obradu stimulusa mete
– inhibicija

Question 25

PREPOZNAVANJE REČI U KONTEKSTU:

PONAVLJANJE I FORMALNA SLIČNOST

Answer 25

• Vreme obrade pri drugom prikazivanju reči je kraće – primovanje ponavljanjem
• Ovaj efekat se može registrovati i posle nekoliko časova
• Facilitacija uvećana za niskofrekventne reči tj. facilitacija umanjena za visokofrekventne reči –
prigušivanje frekvencijom
• Primovanje grafemski // fonološki sličnim primovima
• Stvari postaju malko komplikovanije i zavise od tačne procedure (u nekim slučajevima se javlja
facilitacija, u nekim, pak, inhibicija)
• … na primer, da li je strukturalno sličan prim bio reč ili pseudoreč, da li je bio maskiran ili nije

Question 26

PREPOZNAVANJE REČI U KONTEKSTU:

EFEKTI POVEZANIH ZNAČENJA

Answer 26

• Snažni i stabilni efekti facilitacije ako je prim semantički ili asocijativno povezan s metom –
semantičko tj. asocijativno primovanje
• Ponavljaj „belo, belo, belo“; šta krava pije? – Mleko.
O primovanju gramatičkim kontekstom,
kao i Kostić, u narednim predavanjima.
• Što je snažnija semantička veza, to je facilitacija
izraženija
• Model šireće aktivacije
• Efekat postoji i kad se prim (kontekst) pokaže posle
mete – povratno primovanje
• paralelni procesi?!

Question 27

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI PRVE GENERACIJE

Answer 27

• Modeli s prostornom metaforom
• Rubenstin i saradnici
• Ključna uloga frekvencije, a reči su poređane u red po frekventnosti
• Pretraga je redna, a reči bliže „ulazu“ se brže pobuđuju
• Problemi: obrada pseudoreči, efekat primovanja

Question 28

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI PRVE GENERACIJE

Answer 28

• Modeli s prostornom metaforom
• Forsterov model autonomne redne pretrage
• 1. nivo obrade: pretraga ulaznih jedinica (grafemske, morfološke, sintaksičke karakteristike)
• Raspored jedinica po frekvenciji, pretraga redna
• 2. nivo obrade: kad je ulazna jedinica pronađena, informacija se šalje u centralno skladište i tu
se pronalaze sve ostale, pa i semantičke, informacije o reči
• Problem: dužina trajanja redne pretrage, izgovaranje pseudoreči

Question 29

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI PRVE GENERACIJE

Answer 29

• Modeli zasnovani na pragu pobuđivanja
• Mortonov logogenski model
• Logogen – predstava reči koja sadrži
grafemske, fonološke, semantičke i morfološke
odlike
• Logogeni (i njihove odlike) imaju različite
početne nivoe aktivacije (ili pak niže potrebne
pragove aktivacije?), a kada logogen prikupi
dovoljno „dokaza“ da pređe određeni prag
aktivacije, pristupa se informacijama o reči

Question 30

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI DRUGE GENERACIJE

Answer 30

• Konekcionistički (PDO) pristup obradi jezičke informacije
• Eksplicitno opisivanje pobuđivanja pomoću računarskih simulacija (unapređenje u odnosu
na kibernetičke modele kakav je logogenski model)
• Paralelni procesi na više nivoa računarske mreže (ulazni, skriveni i izlazni)
• Veze između jedinica i nivoa ekscitatorne i inhibitorne
• Ponderi ili unapred dati ili posledica učenja mašine (korigovanjem na osnovu izlaza)

Question 31

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI DRUGE GENERACIJE

Answer 31

• Konekcionistički pristup obradi jezičke informacije
• Model interaktivne aktivacije i kompeticije
Rumelharta i MekKlilanda
• 3 nivoa: elementi slova, slova, reči
• Ekscitatorne ako ima slaganja (pojačavaju
aktivaciju), inhibitorne ako nema slaganja
(snižavaju aktivaciju)
• Unapred podešeni ponderi da bi se obuhvatio,
npr., efekat frekvencije

Question 32

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI DRUGE GENERACIJE

Answer 32

• Konekcionistički pristup obradi jezičke informacije
• Isti pristup može da objasni veze između semantički povezanih reči
• Određivanjem ekscitatornih (ili inhibitornih) pondera među rečima; korisno za predstavljanje
semantičkog primovanja
• A ponderi ne moraju biti unapred dati već se skriveni deo mreže može „trenirati“ ili
„učiti“ davanjem primera veze između ulaznih informacija i željenog izlaza
• Na primer, model Sajdenberga i MekKlilanda

Question 33

MODELI MENTALNOG LEKSIKONA:

MODELI TREĆE GENERACIJE

Answer 33

• Na primer, Elmanov SRN model (simple recurrent network; jednostavne rekurentne mreže)
ili Distributed Cohort Model (Gaskell & Marslen-Wilson)

Question 34

GRAĐA GLASOVNIH ORGANA

Answer 34

• Glasnice tj. glasne žice i njihova stanja
• Zvučnost i bezvučnost
• ali i glotalni ploziv ili glotalna okluzija (a-a!), šaputanje, „creaky voice“ i druga stanja…

Question 35

MEĐUNARODNA FONETSKA ABECEDA (IPA)

Answer 35

• Mesto, način, zvučnost i šumnost

* A možda i nazalnost, kontinuiranost, kompaktnost, difuznost …

Question 36

PERCEPCIJA POJEDINAČNIH FONEMA

Answer 36

• Koartikulacija
• Simultano ili skoro simultano pojavljivanje više od jednog obeležja artikulacije
• Progresivna (perseverantna) i regresivna (anticipatorna)

Question 37

PROBLEM „NEDOSTATKA INVARIJANTNOSTI“

LACK OF INVARIANCE

Answer 37

• Ne postoji pouzdana veza između akustičkog signala i toga koja fonema (koja
„kategorija“) biva percipirana – akustički signal je veoma varijabilan:
• Jer okolni kontekst menja kako će nešto biti produkovano
• Jer situacija (npr. brzina govora) menja kako će nešto biti produkovano
• Jer postoje znatne razlike među govornicima
• Kako onda izgleda proces razumevanja govornog signala? Kako uspevamo da veoma brzo
i veoma tačno razumemo govor?
• Da li je govor poseban? (speech-is-special)

Question 38

PERCEPCIJA POJEDINAČNIH FONEMA

Answer 38

• Kategorička percepcija
• … nije rezervisana samo za govor
• … niti samo za ljude
• … i nije kategorička u slučaju vokala

Question 39

UTICAJ KONTEKSTA NA RAZUMEVANJE GOVORA

Answer 39

• Reči se bolje prepoznaju u rečenicama nego
izolovane ako se stimulusi prikazuju u buci
• SNR veći od 0 dB znači da ima više signala
nego buke
• Kad se izvdoje iz konteksta, pojedinačne reči se nekad teško identifikuju (Pollack & Picket,
1964), a smisleni, gramatički ispravan kontekst olakšava prepoznavanje reči (Miller & Isard,
1963)
• Efekat restauracije foneme

Question 40

UTICAJ KONTEKSTA NA RAZUMEVANJE GOVORA

Answer 40

• Problem leksičke segmentacije i kako ga rešavamo
• Statističko učenje – slogovi unutar reči su češći od slogova koji se nalaze između reči
• Korišćenje metričkih informacija – ritam, akcenat (Cutler & Norris, 1988)
• Fonotaktička ograničenja – neka grupisanja su i nemoguća
• Alofoni i artikulacioni znaci
• Memorija…
• Pre prve godine starosti, deca osetljiva na: naglašene slogove, statističke pravilnosti,
fonotaktičke i alofone znakove

Question 41

(POJEDINE) TEORIJE PERCEPCIJE GOVORA

Answer 41

• Motorna teorija percepcije govora
• „[…] govorni zvuci su percipirani u odnosu na artikulacione pokrete koji ih produkuju […]“
• „[…] kategorička percepcija govora je uslovljena naučenom vezom između glasova i
artikulacija koje ih stvaraju […]“
• Ono što se opaža su gestovi tj. pokreti (bazični fiziološki pokreti artikulatora
koji se mogu smatrati osnovnom jedinicom govora)
• Revidirana motorna teorija percepcije govora
• Za stvaranje veze između zvuka i gestova zadužen poseban urođeni modul

Question 42

(POJEDINE) TEORIJE PERCEPCIJE GOVORA

Answer 42

• Analiza sintezom – akustička teorija
• Kad segment govora uđe u sistem za prepoznavanje, dekodira se tako što
se sintetiše (tj. tako što se poredi sa sintetisanim)
• Sintisajzer se rukovodi „pravilima“ o tome kako govor može biti generisan
• Kad sintisajzer napravi nešto što je dobar pandan onom što se čulo,
generiše niz fonema kao rešenje
• Generalno, mnoge akustičke teorije tvrde da postoji dovoljno
invarijantnosti u signalu da se on može dekodirati i tragaju
za njima

Question 43

MORFEME

Answer 43

• Morfema je najmanja jedinica jezika koji nosi informaciju o značenju ili funkciji
• Takođe, prepoznajemo da neke morfeme služe kao osnova kojoj se može dodati neka
druga morfema kao afiks da bi se dobilo novo značenje reči, prateći morfološka
pravila
• pa i morfeme delimo na slobodne (zub) i vezane (-om)
• nekad je osnova reči ujedno i koren reči (zub+ar), a nekad je već izvedena reč (zubar+ev)
• Kada spojimo morfeme, neke od njih mogu promeniti oblik (bez+pravno=bespravno) i te
varijante nazivamo alomorfima
• Moguće je spajati i dve slobodne morfeme i praviti složene reči (pali+kuća=palikuća)

Question 44

O AFIKSIMA

Answer 44

• Afiksi mogu da se dele po mestu gde se dodaju (prefiksi, infiksi, sufiksi)
• ali i npr. cirkumfiksi (ge+spiel+t) i transfiksi (kiteb, osnova ktb; on piše, osnova pisati; Malteški)
• I prema tome da li menjaju reč da bi označili gramatički kontrast kao što je singular ili
plural (inflektivni) ili formiraju novu reč tj. reč s drugačijim značenjem (derivacioni)
• Afiksacija nije jedina operacija koje se može vršiti nad osnovama
• puna i parcijalna reduplikacija, unutrašnja izmena, suplecija, promena akcenta ili tona

Question 45

PROBLEM REPREZENTACIJE MORFOLOŠKI

SLOŽENIH REČI

Answer 45

Da li se morfološki složene reči skladište kao zasebne, celovite jedinice ili se skladište
odvojene morfeme koje se prilikom obrade spajaju?

Question 46

MODELI OBRADE MORFOLOŠKI SLOŽENIH REČI

Answer 46

• Model integralnih leksičkih jedinica (Manelis & Tharp, 1977)
• Sve reči, pa i one morfološki složene, zasebna su jedinica u mentalnom leksikonu
• Svaki oblik reči ima svoju, nezavisnu frekvenciju i tako se i pretražuje (PESMOM = PROLOM)
• Stoga, na primer, infleksioni sufiksi ne zahtevaju posebnu obradu
• Problemi:
• Ne može da objasni generisanje oblika novih reči (džadžujem, džadžuješ…)
• Pseudoreči u kojima je afiks spojen sa postojećom
osnovom (ZATABLA) se teže odbacuju nego pseudoreči
gde je afiks spojen s nepostojećom osnovom (ZATUFLA)

Question 47

MODELI OBRADE MORFOLOŠKI SLOŽENIH REČI

Answer 47

• Model dekompozicije (Taft & Forster, 1975)
• Reč se razlaže na osnovu i afiks, a onda se pretraga odvija odvojeno, u „pod-skladištima“
• Nezavisnu pretragu determinišu i frekvencija osnove i frekvencija afiksa (pa se npr. od dve reči
s istom frekvencom osnove brže prepoznaje ona s frekventnijim afiksom i obrnuto)
• Ako se oba dela uspešno pronađu, tek naknadno se se proveri njihova združena prihvatljivost
kao reči (pa se zato sporije odbaci ZASPAVATI nego ZATLUFITI)
• Problemi:
• Eksperimenti u jezicima s razvijenom morfologijom ne pokazuju ovakve efekte „podele“;
ne može se predvideti variranje u RT-u za istu reč u njenim različitim oblicima samo
frekvencijom sufiksa

Question 48

MODELI OBRADE MORFOLOŠKI SLOŽENIH REČI

Answer 48

• Model dvostrukog puta (Baayen, Dijkstra, & Schreuder, 1997)
• Ako je reč visokofrekventna, ona može biti dostupna kao zasebna jedinica bez obzira na svoju
morfološku složenost; ako nije, onda se dekomponuje
• Model distribuirane obrade (Gonnerman, Seidenberg & Andersen, 2005; Plaut
& Gonnerman, 2000)
• Ne postoje odvojene morfološke interpretacije, već morfološki efekti proističu iz interakcija
između ortografije, fonologije i semantike
• Drugim rečima, efekti morfologije su odraz naučene osetljivosti kognitivnog sistema na
sistematske odnose između oblika reči i njihovog značenja

Question 49

MORFOLOŠKO PRIMOVANJE

Answer 49

• VISOKIM : KUĆAMA facilituje, a VISOKE : KUĆAMA inhibira obradu
• Dakle, facilitacija i inhibicija postoji i na nivou gramatičkih oblika
• Bitno: ne samo da morfološko primovanje olakšava prepoznavanje naredne reči, već i
razvija očekivanja o tome šta sledi, inhibirajući one opcije koje se ne čine verovatnim
• … osetljivi smo na verovatnoće, na uobičajenost stimulusa?

Question 50

MORFOLOGIJA I FREKVENCIJA

Answer 50

• Što je distribucija frekvencija oblika određene reči sličnija distribuciji za celu njenu klasu,
to se ona lakše prepoznaje

Question 51

GRAMATIKA FRAZNIH STRUKTURA

Answer 51

Lepe kokoške kljucaju zrnevlje.

Velike, crvene, lepe kokoške mirno kljucaju sitno zrnevlje.

Question 52

TRANSFORMACIONA GRAMATIKA

Answer 52

• Ova “drva” sa fraznom strukturom ne mogu da
prikažu da isto značenje može imati različitu
strukturu (različita drva, a značenje isto)

• Ova “drva” sa fraznom strukturom ne mogu da
prikažu da isto značenje može imati različitu
strukturu (različita drva, a značenje isto)
• Uvodi se razlika između dubinske i površinske
strukture
• Dubinska: relacije propozicionog karaktera
• Površinska: struktura realizovane rečenice
• Iz dubinske se prelazi u površinsku strukturu
praćenjem transformacionih pravila:
• negacija, pasizivacija i pretvaranje u upitni oblik

Question 53

KOGNITIVNI STATUS

Answer 53

• Kako, onda, ljudski procesor analizira sintaksičke komponente rečenice, tj. kako parsira?
• Drugim rečima, kako određuje vrste reči, kombinuje ih u fraze ili sintagme, kombinuje sintagme
u klauze, kombinuje klauze u rečenice?
• Da li se ovaj proces odvija sekvencionalno (sa sukcesivnim elementima procesa) ili se
odvija u jednoj fazi; da li je sintaksa potpuno odvojena od semantike?

Question 54

Kognitivni status dva kriterijuma podele

Answer 54

• Dva kriterijuma podele:
• Broj faza – jednofazni i dvofazni modeli
• Autonomnost sintakse – autonomni (sintaksa→semantika) i interaktivni
(sintaksa+semantika) modeli
Za sve modele koje pominjemo,
ova dva kriterijuma podele se u potpunosti preklapaju.
Svi jednofazni modeli su interaktivni.
Svi dvofazni modeli su autonomni.

Question 55

RANA ISTRAŽIVANJA KOGNITIVNE OBRADE

REČENICE

Answer 55

• Testiranje pretpostavki transformacione gramatike
• Aktiv, pasiv, negacija, pitanje – ista dubinska struktura, a različite površinske realizacije
• Aktivna, afirmativna rečenica je osnovni oblik i tu nisu potrebne dodatne transformacije od
dubinske do površinske strukture
• Ostale strukture (a mogu se i kombinovati) zahtevaju transformacije
• Derivaciona teorija kompleksnosti – rečenice koje zahtevaju više transformacija se
sporije i obrađuju od onih rečenica koje imaju manje transformacija

• Miler i Makin (Miller & McKean, 1964) rade hronometrijsku studiju (Donders!):
• vreme da se odabere osnovni oblik rečenice direktno proporcionalan broju transformacija
potrebnih da se dođe do površinske strukture date rečenice
• Veći broj transformacija znači i gore zapamćivanje reči i tendenciju da se u reprodukciji
umesto originalne rečenice navede njen osnovni oblik
• Nalazi u prilog postojanju dubinske strukture i transformacionih pravila

Question 56

RANA ISTRAŽIVANJA KOGNITIVNE OBRADE

REČENICE

Answer 56

• Drugo pitanje je kognitivna relevantnost strukturalnih elemenata rečenice i često su
koristili „klik monitoring“ – dobio se efekat premeštanja klika
• Opaža se između dve klauze, iako je bio negde pri sredini prve klauze (Fodor & Bever, 1965)
• Efekat postoji i kad se eliminše prozodija iz rečenice
• Efekat postoji i kad nema klika uopšte (očekivani klik se svejedno smešta između klauza; Reber
& Anderson 1970)
• dakle, klik se smešta tek kada je parsiranje rečenice završeno (…?)
• Efekat slabi ako ispitanici na papiru označavaju gde je bio klik
• Nalazi u prilog induktivnoj obradi rečenice i postojanju manjih sintaksičkih struktura
(klauza)

Question 57

RANA ISTRAŽIVANJA KOGNITIVNE OBRADE

REČENICE

Answer 57

• Slobin (1966) koristi (semantički) reverzibilne i ireverzibilne pasivne rečenice i daje isti
zadatak kao Miler i Makin pre njega
• Efekat broja transformacija se dobija samo u slučaju reverzibilnih pasivnih rečenica
• Jer je dekodovanje subjekta i objekta u ireverzibilnim rečenicama lako na osnovu značenja

Question 58

MODELI SINTAKSIČKE OBRADE

Answer 58

• Model račvanja (Rayner, Carlson, & Frazier, 1983) – obrada se odvija u dve faze i
sintaksa je autonomna
• Određuju se vrste reči u rečenici i čim se prve odrede, parser započinje formiranje sintaksičke
strukture „usput“; samo jedna struktura i to ona najjednostavnija je „aktivna“
• Ne otvaraj novu sintagmu ako ova i dalje može da se gradi (tzv. kasno zatvaranje) i Ako ima više
adekvatnih struktura, odaberi najjednostavniju (tzv. minimalno vezivanje)
• U drugoj fazi se uključuju ostale informacije (sintaksa, pragmatika…) i ako nešto nije dobro,
čitav proces se ponavlja
• Pojedine „dvosmislene“ (garden path) rečenice navode na određenu strukturu koja se
kasnije pokaže netačnom

Question 59

MODELI SINTAKSIČKE OBRADE

Answer 59

• Modeli zasnovani na ograničenjima (Taraban & McClelland, 1988; Tanenhaus,
Carlson, & Trueswell, 1989) – obrada se odvija u jednoj fazi, a relevantne su i
semantika, pragmatika, prozodija
• Moguće je formirati više sintaksičkih struktura istovremeno
• Krejn i Stidman (1985) pokazali da ako je vreme ograničeno (tj. ispitanici što brže
odgovaraju), semantički neverovatne garden path rečenice bivaju označene kao
negramatične češće nego one koje su semantički plauzibilne, uprkos tome rečenice što je
ista sintaksička struktura

Question 60

MODELI SINTAKSIČKE OBRADE

Answer 60

• Modeli zasnovani na ograničenjima – obrada se odvija u jednoj fazi, a relevantne su i
semantika, pragmatika, prozodija
• Mnogo različitih dokaza, ali evo još jednog u pravougaonicima ispod – efekti konteksta
priče (referencijalna teorija parsiranja)
• … a moguće je koristiti i metaforu aktivacije i praga pobuđivanja

Kada se pogođena jedinica povuče s bojnog polja,
svi se lekari sjate oko njih. Posle trijaže samo se
najugroženiji prebace u medicinske šatore. Ljude
previjaju iscepanom odećom i oni se na rukama
njihovih drugova nose do vatre i hleba. Nosila je
teško naći u tim prilikama.

The burglar was planning his next job. He knew
that the warehouse had two safes. Although one
was brand new from the factory, the other one
had been sitting out in the rain for ten years. The
burglar blew up the safe with the rusty lock.
Traxler (2009)

Question 61

JEZIK I MIŠLJENJE

Answer 61

• Jezici su različiti
• Da li jezik koji govorimo oblikuje način na koji percipiramo svet i o njemu razmišljamo?
• Viđenje koje na ovo pitanje odgovara potvrdno se najčešće naziva Sapir-Vorfovom
hipotezom
• Lingvistički determinizam nasuprot lingvističkom uticaju (tj. “jaka” i “slaba” pozicija)

Question 62

JEZIK I MIŠLJENJE

Answer 62

• Obazrivo s ekstremnim primerima („Eskimi“ i „sneg“)…
• ali može biti da jezik može pospešiti ili izmeniti ostale
kognitivne procese; setimo se Bartleta, setimo se
verbalnog kodiranja iz socijalnog učenja,
• ili pogledajmo primer jednog istraživanja s pamćenjem i
prepoznavanjem slika,
• a slično i u istraživanju koje je sproveo Glucksberg (1988)

Question 63

Pa šta je onda to univerzalno u jezicima, a šta je to što je relativno, pa može
modifikovati neke druge procese ili aktivnosti?

Answer 63

• Univerzalno… predmet debate, zavisi od definicije, ali ja bih rekao – malo šta (tendencije!)
• Hajde umesto toga da proverimo da li i kako relativne razlike menjaju kognitivne procese!
• Istraživanje koje je sprovela Sera (1992) – upotreba glagola upućuje na viđenje događaja
• Istraživanje koje su sproveli Hofman, Lau i Džonson (1986) s bilingvalima – stereotipne šeme
oblikovale impresije, prisećanje i prepoznavanje na kineskom (gde postoje imenovane), a ne na
engleskom jeziku
• Borodicki, Šmit i Filips (2003) – el puente protiv die Brücke
• A tu su i eksperimenti s bojama…

Question 64

EFEKTI BILINGVIZMA

Answer 64

• Bitne razlike:
• aditivni nasuprot suptraktivnog bilingvizma (Cummins, 1976)
• simultani nasuprot sekvencionalnog bilingvizma
• balansirani nasuprot nebalansiranog bilingvizma
• Bilingvizam je pre standard, nego izuzetak! (Grosjean, 1982)
• Da li je učenje dva jezika od ranih dana detrimentalno za razvoj (jezika)?
• Ranije se smatralo da može biti (npr. Hakuta, 1986), a trenutni stav je da ne treba ograničavati
bilingvizam, a čak i da on možda ima i svoje benefite (Bialystok, 2005)

Question 65

• Kako se onda skladište ti odvojeni jezici?

Answer 65

• Hipoteza jedinstvenog sistema i hipoteza dvojnog sistema
• Rana istraživanja oporavka jezičkih sposobnosti nakon moždane traume pokazuju
nekonzistentne nalaze (Albert & Obler, 1978; Paradis, 1977)
• Možda su određeni aspekti deljeni, a određeni odvojeni (Ojemann & Whitaker, 1978)

Question 66

Kada se jezici usvajaju?

Answer 66

• Rana ideja: postojanje kritičnog perioda, npr. pre adolescencije
• Barik i saradnici (1994) se ne slažu s ovim, neke stvari mogu da se uče lako i kasnije
• Zanimljivo, različite foneme se lakše uče od fonema sličnih onima koje postoje u prvom jeziku
(Flege, 1991)

Question 67

GOVORNE OMAŠKE

Answer 67

• Ne samo ljudi koji su kasnije naučili jezik, već svi mi pravimo greške u jeziku
• Govorne omaške mogu da nas upute u strukturalne karakteristike jezika
• Fromkinova klasifikovala vrste grešaka**
• Anticipacija – on je pojeo beo burek
• Perseveracija – ne ova nego plava platka
• Supstitucija – daj mi još jednu čašu hleba
• Transpozicija (metateza) – vazduplohov
(postoje i tzv. Spunerizmi – knee of an idol vs. eye of a needle)
• Malapropizam – hvala na kontinentu
• Adicija i delecija – mi i ja, krenli smo gasikaciju Novog Sada

Question 68

METAFORIČKI JEZIK

Answer 68

• Metafore – proširenje upotrebe neke reči mimo njenog osnovnog značenja (sredstvo)
da bi se opisao referent (sadržaj) koji je po nečemu sličan s onim što je osnovno značenje
date reči (osnova metafore), dok one po nečemu mogu biti i različite („napetost“)
• tj. razumevanje jednog koncepta u terminima drugog
• definicije metafore su brojne i ovo je jedna od centralnih tema istraživanja u psiholingvistici
• Shvatanje metafore kao interakcija područja sadržaja i sredstva
• metafora je uspešna kada sadržaj i sredstvo dele brojne osobine, ali su iz različitih područja;
manje bitna osobina sadržaja je vrlo bitna osobina sredstva (Tourangeau & Sternberg)
• sadržaj pripada kategoriji sredstva, treba prepoznati da su osobine sredstva (neočekivano)
ujedno osobine sadržaja (Glucksberg & Keysar)

Question 69

JEZIK U DRUŠTVENOM KONTEKSTU

Answer 69

• Pragmatika – oblast lingvistike koja se bavi upotrebom i razumevanjem jezika u
kontekstu (recimo)
• „Kako si?“ – ne znači isto u Kanadi i u Srbiji

Question 70

GOVORNI ČINOVI

Answer 70

ilokucija
lokucija
perlokucija

• Pet osnovnih govornih činova:
• Reprezentativi – prenosi se uverenje da je neka pretpostavka tačna
• Direktivi – pokušaj da se sagovornik navede na nešto
• Komisivi – obaveza da se nešto pod određenim uslovima učini
• Ekspresivi – izjava o psihološkom stanju govornika ili osećanjima govornika
• Deklaracije – sama izjava proizvodi novo stanje, obznana novog stanja

Question 71

• Indirektni govorni činovi – najčešće indirektni zahtevi

Answer 71

• Pitanje ili izjavljivanje o sposobnostima
• Izjavljivanje želje
• Najavljivanje buduće akcije
• Navođenje razloga
• Dvofazni model obrade (prvo bukvalno, pa onda preneseno značenje; Searle, 1979)
• Jednofazni model obrade – isti mehanizam obrade
• Gibsovi nalazi koji pokazuju da uz odgovarajući kontekst, vreme obrade prenesenog značenja
nije duže od obrade bukvalnog značenja (Gibbs, 1986)
• Ponovo kontekst eliminiše neizvesnost

Question 72

NAČELA USPEŠNE KONVERZACIJE

KONVERZACIJSKI POSTULATI

Answer 72

• Inače poznata kao „conversational maxims“ (Grice, 1975)
• Jezik nije nedvosmislen ili potpuno opisan, potrebno je da slušaoci razumeju implikacije
svojih sagovornika („Mama, gladan sam.“ → „Napraviću ti sendviče.“)
• Da bi komunikacija funkcionisala, mora postojati saradnja – načelo kooperacije
• Četiri glavna načela:
• Relevantnost – ovo što govorim ima veze s našom temom
• Kvalitet – ovo što govorim (mislim da) je istina
• Kvantitet – ovo što govorim je taman koliko treba da se kaže (ni manje ni više)
• Način – ovo što govorim nije dvosmisleno, zbunjujuće ili zavaravajuće

Question 73

RAZUMEVANJE DISKURSA

Answer 73

• Diskurs – komunikacijske celine veće od jedne rečenice

Question 74

Kako znamo, na primer, na koga se odnose zamenice u nekom tekstu?

Answer 74

• Četiri koraka:
• Pristup značenju reči iz mentalnog leksikona (ili zaključivanje na osnovu konteksta)
• Većina vokabulara se usvaja indirektno
• Izvlačenje značenja iz ključnih delova teksta
• Stvaranje mentalnog modela koji simulira ono što smo pročitali
• Ekstrahovanje ključnih informacija iz teksta (zavisno od konteksta i cilja čitanja)
• Ono što ćemo zapamtiti zavisi od „uloge“ koju zauzimamo (Anderson & Pichert, 1978)

Question 75

Razumevanje diskursa

Answer 75

• Kintsch: razumevanje teksta uključuje obradu na različitim nivoima
• Lingvistički nivo (percepcija, vizuelno prepoznavanje reči, parsiranje)
• Semantički nivo
• Određivanje propozicija – osnovne ideje, osnovne jedinice
• Određivanje mikrostrukture teksta – mreže propozicija
• Određivanje makrostrukture teksta – odnos među bitnim makropropozicijama
• Određivanje tekstualne osnove (textbase) – mikrostrukture + makrostruktura (površno, eksplicitno)
• Formiranje situacionog modela – tekstualna osnova + prethodna znanja i ciljevi čitaoca
• Situacioni model se formira i prilagođava informacijama (vidi Johnson-Laird, 1983)

Question 76

FAZE U USVAJANJU JEZIKA

Answer 76

• Prenatalna faza!
• (Plakanje) pa gukanje: uglavnom samoglasnici
• Brbljanje: oko 6-8 meseci – i samoglasnici i suglasnici, zvuči slično bez obzira na jezik
• Pojedinačne reči: oko 9 meseci do 18-24 meseca – nema svih glasova, do ~100 reči
• Parovi reči i telegrafski govor: od 24-30 meseci – do ~300 reči
• Osnovna, jednostavna rečenična struktura: posle 30 meseci – s 36 meseci do ~1000 reči

NAKON PRVE ČETIRI GODINE: ispituju se i razumevanje
(percepcija) i fluentnost (produkcija); generalno, što je dete
starije, to je uspešnije

IAKO SU FAZE PRILIČNO STABILNE, BUDITE OBAZRIVI.
INDIVIDUALNE I GRUPNE (JEZIČKE) RAZLIKE SE
PONEGDE MOGU UOČITI!

Question 77

O PRENATALNOJ FAZI

Answer 77

• Fetus ima auditivni sistem koji može da prikuplja informacije u poslednjem trimestru
• Majčin je glas uglavnom najglasnija stvar koju čuju
• Deca preferiraju majčin nasuprot glasova drugih žena, ali ne i očev glas u odnosu na druge
muške glasove koje čuju; ispitano putem nehranljive cucle čijim su sisanjem na određeni način mogli
pokrenuti majčin snimak glasa ili snimak druge žene (DeCasper & Fifer, 1980)
• Uglavnom čuju niskofrekventne zvuke, a visokofrekventni zvuci (oni koji pomažu u
razlikovanju fonema) ne dopiru do deteta glasno; uglavnom čuju „brujanje“
• Dakle, dobijaju prozodiju, ali ne i razlike među fonemama ili rečima

Question 78

HIGH-AMPLITUDE SUCKING

Answer 78

• Jedna od malobrojnih stvari koje bebe mogu da rade je da – sisaju
• Ako ih potkrepite, možete ih naučiti da sisaju više (ili jače? … svejedno)
• meri se pritisak tokom sisanja i učestalost sisanja
• pa im se daju razni stimulusi 
• Na primer,različiti glasovi
• Uz to postoje i druge paradigme – preferentno okretanje glave (head turn preference) i
preferentno gledanje (preferential looking)

Question 79

• Slog /ba/ sa kratkim vremenom početka

zvučnosti

Answer 79

• D – promena fizičkih karakteristika koja menja
kategoriju (iz /ba/ u /pa/)
• S – promena fizičkih karakteristika kao u „D“,
samo se kategorija glasa ne menja
• 0 – kontrola, bez promene fizičkih karakteristika
• Bebe postaju zainteresovane ako ima fizičke
promene koja menja kategoriju

TA-DA! Revidirana motorna teorija, urođeno je … samo što ne može jer se kategorička
percepcija dobija i kod nejezičke stimulacije ili u drugim životinjskim vrstama

Question 80

GOVOR UPUĆEN DETETU

CHILD/INFANT-DIRECTED SPEECH

Answer 80

• Podigne se visina glasa, više modulacija (ekstremnije promene, recimo), jednostavnije
konstrukcije, ponavljanja, hiperartikulacija;specifični oblici se koriste za specifične svrhe
• Deca preferiraju ovakav govor, drži ih u dobrom raspoloženju (Fernald, 1985; Cooper &
Aslin, 1990)
• Dalje se govor dece oblikuje povratnim informacijama od roditelja
• Npr., ovo pomaže bebama da koriste prozodijske znakove da bi rešili problem
segmentacije
• Izostaje kod depresivnih majki, a njihova deca slabije procesuiraju jezik u ranim fazama razvoja
(Kaplan et al., 2002)

Question 81

NASLEĐE ILI SREDINA

Answer 81

• Setite se Skinerove knjige, pa odgovora Čomskog
• Nativizam: kategorije reči i strukture sintagmi (fraza) su već spremne, urođene
• Čomski: sredina je siromašna (poverty of the stimulus), pa postoji urođeni „uređaj za
usvajanje jezika“ (language acquisition device)
• Pinker: postoji posebni kognitivni domen za učenje i korišćenje jezika

Question 82

NASLEĐE ILI SREDINA

Answer 82

• Probabilističko (statističko) učenje kao alternativa
• Konekcionizam, statističko učenje, gramatika bazirana na upotrebi…
• Deca koriste raznorazne izvore informacija da bi došla do nekakvih rešenja za
kompleksne probleme onog što uče
• Univerzalna gramatika ne postoji (Evans & Levinson, 2009)
• Deca postepeno uče lingvistička znanja, ne podešavaju parametre (Theakston et al., 2002)
• Rasprava o usvajanju vrsta reči, morfoloških struktura, struktura rečenice (sintagme)…

Question 83

NEURALNE OSNOVE JEZIKA

Answer 83

• Jezik ima svoju biološku tj. neuralnu osnovu
• Podaci dobijeni iz ispitivanja ponašanja osoba s moždanim oštećenjima (lezijama)
• Podaci dobijeni savremenim tehnikama neuroodslikavanja
• Lokalizacija: funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI; promene u nivou kiseonika), pozitronska
emisiona tomografija (PET; promene u nivou glukoze)
• Moždana električna ili magnetna aktivnost: elektroencefalografija (EEG), magnetoencefalografija
(MEG)
• Stimulacija mozga (ekscitacija ili inhibicija): transkranijalna magnetna stimulacija (TMS)

Question 84

BROKAOVA AFAZIJA

Answer 84

• Afazije – poremećaji jezičke funkcije (ima ih različitih tipova) do kojih dolazi zbog
povrede leve moždane hemisfere
• Povreda dela frontalnog režnja leve moždane hemisfere; 44. i 45. Brodmanovo polje
• Ekspresivna afazija, naizgled neoštećeno razumevanje
• muče se sa reverzibilnim pasivnim rečenicama, onim koje ne mogu rešiti na osnovu semantike
• Problem i razumevanje (i produkcija) relacija označenih predlogom i inflektivnih nastavaka -
agramatizam

Question 85

VERNIKEOVA AFAZIJA

Answer 85

• Povreda dela temporalnog režnja leve moždane hemisfere; 42. mada ponekad i 21. i 39.
Brodmanovo polje
• Očuvana artikulacija i prozodija, dužina rečenice i, naizgled, sintaksa i morfologija (mada
povremeno prave gramatičke greške), ali problem je – sadržaj
• Rečenice nemaju smisla, reči se zamenjuju drugim ili se koriste nepostojeće reči (ovo
poslednje je parafazični govor)
• Ove osobe takođe imaju teškoće da razumeju govor i pojedinačne reči, a mogu toga biti i
nesvesne

Question 86

JOŠ AFAZIJA

Answer 86

• Konduktivna afazija – narušena veza (fascikulus arkuatus) između Vernikeove i
Brokaove zone, pa ne mogu da ponavljaju reči i mogu imati teškoća u produkciji
spontanog govora
• Transkortikalna senzorna afazija – povreda zona oko Vernikeove, govor fluentan, ali
iskazi nemaju smisla, teškoće u razumevanju i imenovanju
• Transkortikalna motorna afazija – povreda zone iznad Brokaove (6. Brodmanovo
polje), pa je prekinuta veza između Brokaove zone i motornog korteksa
• Globalna afazija – masivne povrede, totalni gubitak

Question 87

MODELI NEURALNE OSNOVE JEZIČKIH FUNKCIJA

Answer 87

• Vernikeov model (tj. Vernike-Gešvindov model)
• Kombinuje znanja koja je prikupio Broka i svoja istraživanja i postulira dva centra:
• Brokaovu zonu, koja se nalazi uz motorni korteks – motorna realizacija u produkciji
• Vernikeovu zonu, koja se nalazi uz auditivni korteks – auditivne predstave reči
• Fascikulus arkuatus omogućava protok informacija između ove dve zone

Question 88

MODELI NEURALNE OSNOVE JEZIČKIH FUNKCIJA

Answer 88

• Lihthajmov model (tj. Vernike-Lihthajm-Gešvindov model)
• Proširuje Vernikeov model
• Brokaova zona sadrži i artikulacione predstave koje su osnova govorne produkcije
• Dodaje „pojmovnu zonu“
• Problemi u vezi između „pojmovne zone“ i Vernikeove i Brokaove zone predvideli postojanje
transkortikalne senzorne afazije i transkortikalne motorne afazije
• Predvideo i supkortikalnu senzornu afaziju (prekid između periferije i Vernikeove zone) i
supkortikalnu motornu afaziju (prekid između periferije i Brokaove zone)

Question 89

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG)

Answer 89

• Beleže se promene u voltaži (električnoj aktivnosti) u neuronima blizu skalpa; odlična
vremenska, ali loša prostorna rezolucija
• Evocirani potencijal (event-related potential ERP)

Question 90

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG)

Answer 90

• N400
• Negativni vrh/komponenta koju aktiviraju sve sadržinske (content) reči…
• ali N400 efekat se odnosi na razliku u tome koliki će biti taj vrh u zavisnosti od značenja reči
• Ukazuje na teškoće integracije semantičkih informacija s prethodnim kontekstom
• Amplituda efekta modulirana očekivanjima
• Pijem kafu sa mlekom i psom. nasuprot
Vratio je knjigu u biblioteku

Question 91

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG)

Answer 91

• P600
• Najčešće uočen u paradigmama sa (morfo)sintaksičkim prekršajima
• Ali se može zabeležiti kad god je procesiranje otežano (prekršaji u strukturi generalno)
• Verovatno se odnosi na pokušaje da se „popravi struktura“ ili „ponovno analizira“