Histologija

Question 1

Лице

Answer 1

Наличје

Question 2

Koja je građa ćelijske membrane?

Answer 2

Fluidno-mozaični model po Singeru i Nikolsonu, fosfolipidi, holesterol i glikolipidi

Question 3

Kako fosfolipidi grade membranu?

Answer 3

Fosfolipidi se sastoje od dva<br></br>duga hidrofobna lanca (rep) i 2 hidrofilne glave. Unutar membrane fosfolipidi su poređani u 2 sloja sa svojim hidrofobnim lancima usmerenim prema sredini<br></br>membrane, a hidrofilnim glavama su usmereni prema spolja.

Question 4

Koja je uloga holesterola u membrani?

Answer 4

Holesteol je glavni membranski konstituens koji stabilizuje ćelijsku membranu tako što smanjuje fluidnost.

Question 5

Kakvi proteini membrane postoje?

Answer 5

Proteini membrane se dele na: integralne i periferne proteine. Integralni su direktno<br></br>ugrađeni u lipidni dvosloj mogu biti i trodelni, dok su periferni slabije vezani za površinu membrane i lako se<br></br>mogu odvojiti. Proteini ćelijske membrane imaju vrlo važne funkcije: formiraju kanale, pumpe, transportere, receptore, enzime i adhezivne molekule.

Question 6

Kako delimo transport kroz ćelijsku membranu?

Answer 6

Na direktni i indirektni. Direktni se deli na pasivni i aktivni a indirektni na endo i egzocitozu. Indirektni ima promene na membrani, evaginacije-invaginacije i sl.

Question 7

Šta se transportuje prostom difuzijom?

Answer 7

U skladu sa gradijentom, gasovi (kiseonik,azot), steroidni i tiroidni hormoni, ali i voda, glicerol, urea i alkohol (sporije)

Question 8

Reci nešto o olakšanoj difuziji ?

Answer 8

U skladu sa gradijentom, čestice (nukleotidi, šećeri i dr.) ne mogu samostalno da prođu membranu pa se koriste :<br></br>Proteini nosači (prolaze kroz konformacione promene)<br></br>i proteini kanali (stalno cureći za kalijum, akvaporini za vodu, postoje i jonski kanali čije otvaranje zavisi od stimulusa : voltažno zavisni, ligand zavisni i mehanički zavisni)

Question 9

Kako se deli aktivni transport?

Answer 9

Na primarni i sekundarni.<br></br>Primarni - hidroliza ATP-a za dobijanje energije, tu su pumpe (P tipa - jonske kao NaK, V tipa -pumpaju vodonik u organele, ABC transporteri izbacuju lekove i toksine)<br></br>Sekundarni transport je uvek vezani transport - u istom smeru simport/kotransport u razlicitom je antport ili kontratransport. Glukoza ide sa Natrijumom a Ca i H izlaze iz celije kada Na ulazi

Question 10

Sta je endocitoza?

Answer 10

Proces indirektnog transporta kada se u celiju unose supstance. Tu pada pinocitoza, transcitoza, fagocitoza i receptorski zavisna endocitoza

Question 11

Sta je pinocitoza?

Answer 11

Celija pije, ulazak ECM u citoplazmu zahvaljujuci invaginacijama/ kaveolama. Kaveolin deluje na kaveole pri cemu nastaju pinocitozne vezikule. Tu je i dinamin koji stabilizuje ceo proces. Pinocitozne vezikule idu do kAsnog endozoma da se sadrzaj razgradi.

Question 12

Sta je transcitoza?

Answer 12

Pinocitozne vezikule idu do suprotnog kraja plazmaleme i nihov sadrzaj se izbacuje iz celije.

Question 13

Sta je fagocitoza?

Answer 13

Celija jede - tu su fagociti koji svojim pseudopodijama obuhvataju i fagocituju materijal. Tada nastaju fagozomi,spajaju se sa lizozomima pri cemu nastaje fagolizozom i nastupa razgradnja. Materije pre fagocitoze bivaju opsonizovane/ oblozene antitelima i komponentama sistema komplementa.

Question 14

Sta je receptorski posredovana endocitoza?

Answer 14

Unos specificnih molekula u celiju :<br></br>Materija se veze za kargoreceptore. Na unutrasnjem delu palzmaleme je klatrin koji nakon aktivacije kargo receptora ugiba membranu i obrazuju se klatrinske jamice. Klatrin i kargo receptori komuniciraju preko adaptina a klatriska jamica se pretvara u vezikulu preko dinamina. Sadrzaj vezikule ide do ranog ednozoma koji usmerava materije i odlucuje o njihooj sudbini (vecina ide do kasnog endozoma ili do lizozoma).

Question 15

Koje su 4 sudbine koje mogu nastupiti u ranom endozomu?

Answer 15

1. Receptor se reciklira a ligand razgradi (protenski hormoni, lipoproteini)<br></br>2. Receptor i ligand se recikliraju (transferin i njegov receptor)<br></br>3. Receptor i ligand se razgradjuju (epidermalni faktor rasta)<br></br>4. Oba se transportuju - transcitoza (igA u mleko i pljuvacku i majcinski igG kroz krvno-placentalnu barijeru u fetus)

Question 16

Sta je egzocitoza i kakva moze biti?

Answer 16

Egzocitoza podrazumeva izlazak materija iz celije i moze biti regulisana i konstitutivna.<br></br><br></br>Konstitutivna egzocitoza - Materijal je u sekretornim vezikulama koje se ne zarzavaju vec se fuzionisu sa plazmalemom i izlaze iz celije. (imunoglobulii iz plazmocita i prokolagen iz fibroblasta).<br></br><br></br>Regulisana egzocitoza - Materijal je u sekretornim vezikulama (GA) i ceka signal da se izbaci. Sekretorne vezikule se koncentruju i postaju granule. Nakon stizanja signala, dolazi do prolaznog influksa Ca u celiju sto je znak da sekretorne vezikule izadju.

Question 17

Koje su dvojedarne celije?

Answer 17

hepatociti,celije tubula, parijetalne celije zlezda zeluca, celije hrskavice

Question 18

Koje su visejedarne celije?

Answer 18

Dogeljeve celije urotela, osteoklasti u kostima i skeletne misicne celije, Sincicijum je posebna vrsta - sinciciotrofoblast posteljice

Question 19

Ko ima kupinasto jedro?

Answer 19

Megakariociti

Question 20

Ko ima bubrezasto jedro?

Answer 20

monociti

Question 21

Ko ima segmentisano jedro?

Answer 21

Neutrofilni granulocit

Question 22

Ko ima bisagasto/bisegmentno jedro?

Answer 22

Eozinofilni granulocit.

Question 23

Sta je nukleoprotoplazmatski odnos?

Answer 23

Odnos zapremine jedra i citoplazme, obicno je 1/4 ili 1/5. Kod malog limfocita i spermatozoida odnos je skoro 9/10

Question 24

Koja je prosecna velicina jedra?

Answer 24

5-10 mikrometara, spermatozoid 4, jajna celija 40

Question 25

Ko cini jedrov omotac? 

Answer 25

Spoljasnja membrana, unutrasnja membrana i perinukleusna cisterna. 

Question 26

Sta su osobine spoljasnje jedrove membrane? 

Answer 26

nastavlja se na GrER i ima ribozome za sintezu : 
transmembranskih proteina za spoljnu i unutrasnju membranu 
proteina koji idu iz spoljne membrane do perinukleusne cisterne

Question 27

Sta se pripaja za unutrasnju jedrovu membranu?

Answer 27

Nukleusna lamina, matriks jedra, periferni heterohromatin, telomere hromozoma, KJP 

Question 28

Ko spada u nukleusne proteine? 

Answer 28

1. strukturni proteini skeleta jedra/lamini
2. enzimi (DNK,RNK polimeraze,endonukleaze)
3. proteini vezani za hromatin (histonski i nehistonski) 
4. proteini ucesnici u replikaciji i transkripciji
5. regulatorni proteini za aktivnost gena
6. regulatori celijskog ciklusa (ciklini)

Question 29

Sta je karajteristicno za nukleusne proteine?

Answer 29

Svi se sintetisu na slobodnim ribozomima u citoplazmi a svoju funkciju ostvaruju unutar jedra. 

Question 30

Sta su jedrove pore i kako su gradjene?

Answer 30

Otvori na jedrovom omotacu kroz koje se obavlja transport izmedju jedra i citoplazme. Lumen ovih kanalica ispunjen je kompleksom jedrovih pora koje grade nukleoporini.

Nukleoporini grade 3 prstena : 
1. Citoplazmatski prsten
2. Transmembranski (centralni) prsten
3. Nukleoplazmatski prsten
Tu su i importini i eksportini

Question 31

Sta se transportuje iz citoplazme u jedro? 

Answer 31

nukleotidi, ribozomalni proteini, brojni enzimski proteini za transkripciju i replikaciju

Question 32

Sta se transportuje iz jedra u citoplazmu? 

Answer 32

Ribozomalne subjedinice, iRNK i tRNK

Question 33

Sta je nukleoplazma? 

Answer 33

Jedrova citoplazma slicnog sastava poput celijske citoplazme, ima manje vode i gusca je i ima vise jona. 

Question 34

Sta je skelet jedra? 

Answer 34

Proteinska struktura za potporu i odrzavanje oblika jedra. Cine ga nukleusna lamina i mreza mikrofilamenata.

Question 35

Sta je nukleusna lamina i sta je cini? 

Answer 35

mreza intermedijarnih filamenata koja oblaze unutrasnju jedrovu membranu. Cine je proteini lamini A i C koji se preplicu i grade mrezu i lamini B koji je vezuju za unutrasnju membranu.

Question 36

Gde se nalazi mreza mikrofilamenata? 

Answer 36

Ispunjava jedro i vezuje se za unutrasnju stranu nukleusne lamine

Question 37

Sta je hromatin? 

Answer 37

Osnovna strukturna i funkcionalna komponenta jedra, izgradjena od molekula DNK i proteina. Jedini je uz jedarce uocljiv na svetlosnom mikroskopu. 

Question 38

Od cega je hromatin sacinjen? 

Answer 38

46 molekula DNK koji moraju biti upakovani. Prvo se kondenzuju u nukleozome uz pomoc histona koji cine njihovo jezgro. Oko jezgra se kao oko kalema dva puta namotava lanac DNK. Time se stvaraju hromatinska vlakna.
Kada se hromatinska vlakna spiralizuju u deobim nastaju hromozomi.

Question 39

Kako se naziva DNK izmedju 2 nukleozoma?

Answer 39

Linker DNK

Question 40

Sta su histoni? 

Answer 40

Proteini u 5 vrsta : H1, H3A,H2B, H3 I H4. Pakuju DNK i regulisu transkripciju. 

Question 41

Sta su nehistonski proteini? 

Answer 41

kiseli proteini koji imaju strukturnu, regulatornu i enzimsku ulogu. 

Question 42

Od cega se sastoji molekul DNK? 

Answer 42

2 polinukleotidna komplementarna i antiparalelna lanca u vidu duplog heliksa sa desnogirom zavojnicom. 
Osnova su nukleotidi (purinske i pirimidinske baze). Tri nukleotida grade jednu aminokiselinu i zovu se kodon, Redosled kodona je zapis aminokiselina, a deo DNK sa zapisom za sintezu 1 polinukleotidnog lanca je gen. 

Question 43

Reci svrhu molekula DNK? 

Answer 43

Tu je celokupna genetska informacija jednog organizma. U jednom jedru ima oko 30k gena. Svaka celija osim polnih ima 46 molekula DNK. 

Question 44

Sta je genom? 

Answer 44

Kompleks genetskih informacija u jednoj hromozomskoj garnituri. 

Question 45

Koje su vrste hromatina? 

Answer 45

Euhromatin i heterohromatin. 

Question 46

Reci nesto o euhromatinu? 

Answer 46

Transkripciono aktivan, slabo kondenzovan,kod metabolicki aktivnih celija

Question 47

A sta je heterohromatin i kakav moze biti? 

Answer 47

Kondenzovana forma transkripciono neaktivnog hromatina.

Vise heterohromatina - celije su manje aktivne. 
On moze biti fakultativni i konstitutivni.
Fakultativni heterohromatin je specificno inaktivisan u nekoj fazi zivota kao sto je Barovo telasce, jedan inaktivisani X hromozom u celiji zene. 

Konstitutivni heterohromatin je trajno kondenzovan i neaktivan. 

Question 48

Gde se obicno nalazi heterohromatin? 

Answer 48

Na 3 lokacije : 
1. periferni (marginalni) 
2. sredisnji (ostrvski) 
3. nukleolusni (perinukleolusni) 

Question 49

Sta su hromozomi?

Answer 49

Maksimalno kondenzovane forme DNK prisutne u toku deobe. Najbolje vidljivi u metafazi. Sve somatske celije imaju 22 para autozomnih hromozoma i jedan par polnih (XX zensko, XY musko). 

Question 50

Kako su gradjeni hromozomi? 

Answer 50

Dva uzduzna kraka povezana centromerom/primarnim suzenjem. 

Question 51

Kako se klasifikuju hromozomi po centromeri?

Answer 51

Metacentricni - u sredini
Submetacentricni - blizu centra
Akrocentricni - na perferiji, blize jednom kraku

Question 52

Sta je osobina akrocentricih hromozoma? 

Answer 52

Mogu da imaju i sekundarno suzenje na kome se nalaze  sateliti. Sateliti imaju konstitutivni heterohromatin 

Question 53

Sta je jedarce?

Answer 53

Nemembranska organela koja sintetise rRNK i formira ribozomalne subjedinice. 

Question 54

Gde se formira jedarce?

Answer 54

Oko grupa gena za sintezu rRNK (sekundarna suzenja akrocentricnih hromozoma). To su 13.,14.,15.,21. i 22. par hromozoma i nazivaju se Nukleolusni Organizacioni Regioni.

Question 55

Koji su regioni jedarceta? 

Answer 55

Amorfni deo - fibrilarni centar
Fibrilarni deo
Granularni deo 
Nukleolusni matrix

Question 56

Koji su delovi citoplazme? 

Answer 56

Citozol, citoskelet, organele i inkluzije

Question 57

Sta je citoskelet i ko ga cini? 

Answer 57

Mreza proteinskih filamenata i proteina koja pruza potporu celiji. Gradde ga 3 osnovna tipa vlakana : Mikrofilamenti, Intermedijarni filamenti i mikrotubuli. 

Question 58

Sta su mikrofilamenti?

Answer 58

Gradjeni su od globularnih subjedinica G-Aktina koje zajedno cine F-aktin.

Timozin usporava polimerizaciju a profilin je omogucava.
Formin vrsi elongaciju. Cap Z se vezuje za pozitivan a tropomodulin za negativan kraj, pa se lanac prekida po vezivanju gelsolina i kofilina.

Usnopljavanje omogucavaju fimbrin, fascin, vilin i Alfa Aktinin a razgranavanje filamin i Arp 2/3

Question 59

Koje su uloge mikrofilamenata?

Answer 59

1. Obrazuju celijski korteks (indirektni transport)
2. Grade kontraktilni prsten citokineze
3. Grade srz filopodija i lamelopodija
4. Daju terminalnu mrezu kod epitelnih celija koja ce formirati apikalni pol 
5. Grade repove kometa 
6. Snopovi i grade mikrovile i stereocilije
7. Indirektno obrazuju zonule adherens i formiraju fokalni kontakt 
8. Sa spektrinom grade spektrinski skelet plazmaleme.

Question 60

Koja je gradja intermedijarnih filamenata? 

Answer 60

Gradjeni su od 5 klasa proteina : 
1. Kiselih keartina
2. Baznih keratina
3. Vimentina,dezmina, Glijalnog Fibrilarnog Kiselog Proteina i periferina
4. Neurofilametni triplet Light,Medium i Heavy 
5. A i B tip jedarnih lamina. 

Question 61

Gde su prisutni kiseli i bazni keratini?

Answer 61

Kod epitelnih celija

Question 62

Gde ima vimentina?

Answer 62

U leukocitima, endotelnim celijama krvnih sudova, nekim epitelnim i celijama mezenhimskog porekla (fibroblasti)

Question 63

Gde ima dezmina?

Answer 63

 U misicnim celijama

Question 64

Sta gradi GFKP? 

Answer 64

Filamente u glijalnim celijama. 

Question 65

Gde se nalazi periferin?

Answer 65

U neuronima PNS-a

Question 66

Gde ima NFL,M i H?

Answer 66

U aksonima motornih neurona

Question 67

Gde ima A i B lamina?

Answer 67

U jedrima celija

Question 68

Koji je VI tip intermedijarnih filamenata? 

Answer 68

Tu su fakinin i filenzin tipicni za ocno socivo. 

Question 69

Koja je uloga intermedijarnih filamenata? 

Answer 69

Strukutrna, pruzaju potporu i stite celiju od prekomernog istezanja, formiraju dezmozom i hemidezmozom. 
Tkiva koja ih nemaju mehanicki su nestabilna. 

Question 70

Od cega su izgradjeni mikrotubuli? 

Answer 70

Nerazgranati i nesavitjivi, izgradjeni su od tubulina. Heterodimer cine Alfa i Beta tubulin, a u nastanku ucestvuje Gama tubulin.

Question 71

Ko izaziva depolarizaciju mikrotubula? 

Answer 71

Katanini,spastini i fidzetini.

Question 72

Ko omogucava stabilnost mikrotubulima?

Answer 72

Map proteini 1,2,3 

Question 73

U kojim celijama nema mikrotubula? 

Answer 73

U eritrocitima. Oni ne ostvaruju kontakt s plazmalemom niti grade medjucelijske spojeve. 

Question 74

Koje su uloge pojedinacnih mikrotubula? 

Answer 74

1. unutarcelijski transport 
2. formiranje deobnog vretena
3. pozicioniranje organela

Question 75

Koje su uloge udruzenih mikrotubula? 

Answer 75

grade centriole, bazalna tela i aksoneme. 

Question 76

Sta je centrozom?

Answer 76

Nemembranska organela izgradjena od dve centrole i pericentriolarnog materijala. 

Question 77

Koja je funkcija pericentriolarnog materijala? 

Answer 77

Gradi organizacioni centar mikrotubula. U celijskom ciklusu, celija ima jedan centrozom koji se naziva citocentar i blizu je GA. 

Question 78

Koja je razlika centriola?

Answer 78

Postoje majka starija i slozenija, i prosta i nova cerka centriola. Medjusobno su vezane intercentriolarnom filamentoznom vezom. 

Question 79

Kakva je gradja centiola?

Answer 79

Imaju 9 kruzno rasporedjenih tripleta mikrotubula (a,b,c)

Question 80

Sta su ribozomi? 

Answer 80

Nemembranske organele koje sintetisu proteine. Mogu biti slobodni u citoplazmi ili vezani za grER.Kada su slobodni ribozomi vezani za iRNK zovu se polizomi. 

Question 81

Od cega su gradjeni ribozomi? 

Answer 81

Imaju veliku i malu subjedinicu. 
Veliku gradi 50 ribozomalnih proteina a malu 33. 

Question 82

Koja su specificna vezivna mesta na ribozomima? 

Answer 82

iRNK se vezuje na maloj subjedinici
Na velikoj subjedinici je :
A-aminoacil mesto
P-peptidil mesto
E- exit mesto

Question 83

Koje grupe proteina sintetisu slobodni ribozomi?

Answer 83

1.proteine koji ostaju u citozolu
2. periferne membranske proteine
3. proteine za mitohondrije, peroksizome i jedro (ali ne i za membranu)

Question 84

Kako se i gde vrsi translacija? 

Answer 84

U citozolu, iRNK se vezuje za malu subjedinicu i formira poliribozom. 
Translacija pocinje od start kodona AUG a zavrsava se stop kodonima : UGA, UAA, UAG. 

Question 85

Koje su faze translacije : 

Answer 85

1. Inicijacija - za A mesto se veze tRNK koja nosi metionin i veze se za start kodon (obrazuje se poliribozom). Zatim ide na P mesto.
2. Elongacija - dodaju se nove aminokiseline, A,P pa E mesto
3. Terminacija - Na A mesto dolazi stop kodon i vezuje se oslobadjajuci faktor, deluje na P mesto i odvaja lanac od tRNK. 

Question 86

Kako se vrsi obrada proteina nakon sinteze? 

Answer 86

To je posttranslaciona obrada koja se vrsi uz saperone. 

Question 87

Koji je proces translacije na grER?

Answer 87

Na slobodnim ribozomima, postoji signalna sekvenca koju ima iRNK. Za nju se vezuje SRP - cestica za prepoznavanje signala koja zaustavlja translaciju. 
SRP ide do prihvatnih proteina na grER i vezuje ribozom za deo grER-a - translokator. Tu se sinteza nastavlja. Proteini stvoreni u grER prenose se preko vezikula oblozenim koatomerom2 do GA. Ako novostvoreni protein ne valja, oblaze se ubikvintinom i ide na reciklazu u proteazome. 

Question 88

Sta je endoplazmatski retikulum i kako se deli? 

Answer 88

Sistem kanalica, cisterni i vezikula koji je glavni sintetski sistem u celiji. Ima ga svuda osim u eritrocitima i sastoji se od 3 regiona : 
1. Granulisanog
2. Prelaznog 
3. Glatkog

Question 89

Sta je karakteristicno za granulisani ER?

Answer 89

Granulisani ER (GER) razvijen je u ćelijama koje su specijalizovane za sekreciju proteina
kao što su ćelije egzokrinog pankreasa, fibroblasti, plazmociti). Glavna funkcija GER-a je u
sintezi proteina koji će biti izlučeni (npr. enzimi, hormoni) ali i proteina koji ulaze u sastav
ćelijske membrane. 

Question 90

Sta je karakteristicno za agranulisani ER?

Answer 90

Agranulisani ER (AER)/glatki sastoji se od povezanih tubula koji ne sadrže poliribozome na svojim
membranama zbog čega one izgledaju glatke. Lumen kanala AER-a je u kontinuitetu sa lumenom GER-a. AER obavlja različite funkcije: učestvuje u sintezi steroidnih hormona,u procesima detoksikacije određenih štetnih supstanci i dobro je razvijen u ćelijama
jetre, u skeletnim mišićima učestvuje u procesu njihove kontrakcije gdje se pojavljuje u
specijalizovanom obliku nazvanom sarkoplazmatski retikulum.

Question 91

Sta su proteazomi? 

Answer 91

male organele, kompleksi multiplih proteaza koji vrše digestiju proteina predodređenih za razaranje, posle njihovog vezivanja za ubikvitinom. Sluze za uklanjanje suvišnih enzima i drugih proteina koji postaju nepotrebni ćeliji poslije obavljanja svoje normalne funkcije, kao i za uklanjanje proteina koji su nekorektno savijeni.

Question 92

Sta su prelazni regioni ER?

Answer 92

Izlazna mesta za molekule stvorene u ER. Sistem membrana izmedju cisterni i kanalica. Molekuli stvoreni u ER pupljenjem formiraju transportne vezikule pa se salju u GA. 

Question 93

Sta radi glatki ER?

Answer 93

Sintezu fosfolipida i holesterola, sintezu steroidnih hormona, skladistenje Ca u misicnim celijama

Question 94

Reci nesto o Goldzijevom aparatu?

Answer 94

Goldžijev aparat je membranska organela koja se sastoji od naslaganih cisterni i vezikula.
 U vrlo polarizovanim
sektetornim ćelijama Goldžijev aparat se nalazi iznad jedra. U njegove cisterne koje formiraju
konveksnu ili cis stranu ugrađuju se trasportne vezikule koje prenose novosintetisane proteine iz GER-a do Goldžijevog aparata na dalju preradu. Suprotna strana Goldžijevog aparata predstavlja konkavnu ili trans stranu. Sa ove strane pupljenjem se formiraju sekretorne vezikule ili sekretorne granule koje transportuju proteine ka ćelijskoj membrani gde će biti izlučeni procesom egzocitoze. Na trans-strani Goldžijevog aparata se formiraju
primarni lizozomi.

Question 95

Koje su uloge Goldzijevog aparata? 

Answer 95

U njemu se završavaju modifikacije proizvoda koje je ćelija
sintetisala, njihovo razvrstavanje i izlučivanje; zadužen je za obnavljanje ćelijske membrane; u njemu se obavlja sinteza glikoproteina i polisaharida, stvara primarne lizozome i sortira i pakuje makromolekule za sekreciju. 

Question 96

Gde putuju proizvodi iz GA? 

Answer 96

Ka plazmalemi proteini koji se u nju ugradjuju i proteini za koonstitutivnu egzocitozu

Ka apikalnom delu proteini za regulisanu egzocitozu 

Ka kasim endozomima novoformirani primarni lizozomi. 

Question 97

Koje su 2 vrste transporta izmedju GA i ER? 

Answer 97

Anterogradni - Od ER do GA, koatomer 2 na vezikulama

Retrogradni - Od GA do ER, koatomer 1 na vezikulama 

Question 98

Kako se vrsi razgradnja citozolskih proteina? 

Answer 98

1. U proteazomima - ubikvintinsko proteazomski put za razgradjuj malih i kratkozivecih proteina kao i onih pogresno savijenih tokom sinteze

2. U lizozomima - Makromolekuli, proteinski agregati i citave organele koje su previse velike za proteazome. 

Question 99

Sta je autofagocitoza i kako se deli? 

Answer 99

Razgradnja sopstvenih komponenti,
1. Makro - za citave organele ili njihove delove
2. Mikro - membrana lizozma obihvata citozolski materijal namenjen razgradnji
3. posredovana saperonima - selektivna razgradnja citozolskih proteina 

Question 100

Sta su lizozomi, koja im je uloga i gde su najbrojniji? 

Answer 100

Lizozomi su membranske organele koje sadrže više od 50 hidrolitičkih enzima (kisele hidrolaze) čija je funkcija intracitoplazmatska digestija. Posebno su mnogobrojni u ćelijama koje imaju fagocitnu aktivnost, kao što su makrofagi i neutrofilni leukociti.

Question 101

Sta je specificno za membrane lizozoma? 

Answer 101

Imaju holesterol i lizobifosfatidnu kiselinu. Takodje i molekule secera koji obrazuju unutrasnju membranu i sprecavaju njeno ostecenje hidrolitickim enzimima. 

Question 102

Kako nastaju lizozomi i kako se dele?

Answer 102

Pupljenjem trans Goldzijeve mreze nastaju primarni lizozomi, njihovi enzimi se sintetisu na grER a dogradjuju u GA. Dele se na primarne, sekundarne i tercijarne lizozome. 

Question 103

Reci nesto o svakoj vrsti lizozoma : 

Answer 103

Primarni lizozomi su male organele loptastog oblika i  koje još nisu uključene u digestiju. Kada se fuzionišu sa membranom endozoma, autofagozoma ili fagozoma nastaje sekunarni lizozom. Oni su krupniji i imaju
heterogen izgled. Posle digestije
sadržaja u sekundarnim lizozomima, hranljive materije difunduju kroz membranu lizozoma i
ulaze u citozol. Nesvarljivi sastojci ostaju u vakuolama i nazivaju se rezidualna tijela
(tercijerni lizozomi).

Question 104

Sta nastaje spajanjem rezidualnih tela u lizozomu? 

Answer 104

Pigment starenja, lipofuscin. 

Question 105

Sta su peroksizomi> 

Answer 105

Peroksizomi su sitne loptaste membranske organele koje sadrže oksidaze i katalaze, za razgradnju
aminokiselina i masnih kiselina

Question 106

Kako nastaju peroksizomi? 

Answer 106

1. Fisijom postojecih peroksizoma
2. Pupljenjem sa membrana ER-a. 

Question 107

Koje su funkcije peroksizoma?

Answer 107

Beta oksidacija masnih kiselina i razgradnja H2O2.

Question 108

Koje su uloge mitohondrija? 

Answer 108

Obezbedjivanje energije za zivot  (iz molekula bogatih energijom, 50% energije ide za ATP a preostalih 50% za toplotu)i pokretanje apoptoze. 

Question 109

Kako su gradjene mitohondrije? 

Answer 109

Imaju
1. spoljasnju membranu,
2. intermembranski prostor (sa enzimima, narocito citohrom C koji zapocinje apoptozu),
3. unutrasnju membranu (koju nepropustljivom cini kardiolipin i ima brojne kriste, ATP sintazu i oksizom)
4. mitohondrijski matriks - mitohondrije se dele samostalno i imaju svoju DNK (dobijamo ih od majke)

Question 110

Kako mitohondrije ucestvuju u apoptozi? 

Answer 110

Osetljive su na celijski stres pa mogu da iniciraju apoptozu ili odluciti da celija prezivi. Glavni apoptoticki dogadjaj u mitohondrijama je otpustanje citohroma C u citozol. 

Question 111

Sta su celijske inkluzije? 

Answer 111

Materije koje se privremeno ili trajno deponuju u citoplazmi,retko u organela,a 
Proteii u vezikulama i granulama, glikogen u granulama, lipidne kapi u vakuolama. 

Question 112

Kake mogu biti pigmentne inkluzije? 

Answer 112

Egzogene i endogene i daju prebojenost celiji. 
Endogene su hematogene i nehematogene. 

Hematogene - hemoglobin, hemosiderin, bilirubin 
Nehematogene - rodopsin, jodopsin, lipofuscin, melanin

Question 113

Sta su kristali? 

Answer 113

Retka forma inkluzija bez membrane. Inace ih ima u Sertolijevim celijama cemenih kanalica testisa, Lajdigovim celijama intersticijuma testisa i spermatogonijama. 

Question 114

Sta su mikrovili i cemu sluze? 

Answer 114

Kratki i nepokretni, izgradjeni od aktinskih filamenata, izraženi kod apsorptivnih epitelnih ćelija tankog creva
(enterociti) i ćelija proksimalnih kanalića bubrega (nefrociti). Ovi nastavci povećavaju apsorptivnu površinu ćelije čak do 30 puta.

Question 115

Sta su stereocilije i gde se nalaze? 

Answer 115

Stereocilije su dugački, nepokretni i razgranati mikrovili. Nepokretne su i po organizaciji se sasvim
razlikuju od cilija. U apikalnom delu epitelnih celija muskih polnih puteva, receptorskih celija gustativnog korpuskula, vestibularnih i kohlearnih celija unutrasnjeg uva itd. 

Question 116

Koje su uloge stereocilija? 

Answer 116

U muskim polnim putevima u apsorpciji sadrzaja iz lumena a kod ostalih imaju ulogu hemoreceptora.

Question 117

Sta su kinocilije, gde ih ima i cemu sluze? 

Answer 117

Pokretne, koncaste, njavise ih ima na respiratornom epitelu i epitelu jajovoda. Izbacuju celije dospele u lumen, sire mukuspo plucima i pomazu kretanje jajne celije od jajnika ka materici. U srzi im je aksonema gradjena od mikrotubula. 

Question 118

Sta su primarne cilije, koja im je uloga, gde se nalaze? 

Answer 118

Nepokretne, ima ih na razlicitim celijama. Svaka celija ima 1 primarnu ciliju koju gubi deobom pa je ponovo obrazuje. Uloga je da regustruje mehanicke, hemijske,svetlosne stimuluse. 

Question 119

Sta su nodalne cilije, koja im je uloga, gde se nalaze? 

Answer 119

Na apikalnom polu celija u blizini primitivnog cvora, ima ih samo u procesu gastrulacije. Nodalne cilije imaju rotacione pokrete i omogucavaju levo-desnu simetriju organizma.

Question 120

Sta su membranske ploce i diskoidne vezikule, koja im je uloga? 

Answer 120

Membranske ploce se nalaze u apikalnom delu Dogeljevih celija  mokracnih puteva i gradjene su od uroplakina.
Ispod apikalne membrane su i diskoidne vezikule, isto sa uroplakinom. Kada je besika puna, diskoidne vezikule se ugradjuju u plazmalemu i omogucavaju distenziju epitela. Vracaju se u citoplazmu nakon praznjenja besike. 

Question 121

Sta je bazalni lavirint? 

Answer 121

Duboke invaginacije celijske membrane na bazalnoj strani epitelnih celija. Ima ih dosta kod celija ucesnica u transpportu jona i vode. Imaju dosta mitohondrija i jonskih pumpi. Kod proksimalnih i distalnih nefrocita, u celijama izvodnih kanala egzokrinih zlezdi. 

Question 122

Sta su lateralna polja? 

Answer 122

Specijalizacije na bocnim stranama celija u vodu evaginata i invaginata kojima se celije medjusobno uzubljuju. Ima ih kod epitela creva i zucne kese kao i kod proksimalnih i distalnih nefrocita. 

Question 123

Koji su celijski adhezivni molekuli i osobine? 

Answer 123

Celija/Celija 

1. Kadherini - Ca zavisni, homotipski, katenini ih vezuju za AF (ima Epitelnih,Nervnih,Placentalnih)
2. Selektini - Ca zavisni, heterotipski 
3. Superfamilija imunoglobulina - Ca nezavisni, homotipski 
4. Receptorska protein tirozin fosfataza

Celija/ECM 

1. Integrini - Heterodimeri s 2 alfa i 2 beta lanca, heterotipski
2. Receptori hijaluronata - proteoglikani kojima secelija vezuje za hijaluronsku kiselinu. 

Question 124

Kako se dele celijski spojevi? 

Answer 124

1. Tesni spojevi/okludentne veze
2. Pricvrscujuci spojevi/adherentne veze
3. Komunikacijski spojevi 

Question 125

Kako se morfoloski dele spojevi : 

Answer 125

Zonula - oko cele celije 
Fascija - na odredjenom delu 
Makula - u vidu tacaka

Question 126

Sta je karakteristicno za tesne spojeve? 

Answer 126

Spojevi kod kojih su susedne membrane fuzionisane i formiraju nepermeabilnu barijeru. Okludentni spoj (zonula occludens) je lociran na najapikalnijem delu
lateralne plazma membrane susednih epitelnih ćelija i formira barijeru koja ograničava paracelularni prolaz materija iz lumena. Druga važna uloga ovog spoja je održavanje polarnosti ćelije. Okludentna veza zauzima celu površinu ćelije u obliku pojasa i nalazi se
samo u epitelnom tkivu. U ovom spoju susjedne plazma membrane su tesno spojene posredstvom okludina i klaudina.

Question 127

Sta je karakteristicno za adherentne  spojeve? 

Answer 127

Povezuju ćelije da bi obezbedili mehaničku potporu. U ovim spojevima  su putem kadherina, povezani
citoskeletni filamenti susednih ćelija, kao i citoskeletni filamenti ćelije sa ekstracelularnim
matriksom. Ovi spojevi relativno tesno povezuju susjedne ćelije, ali za razliku od okludentnih spojeva, ostaje jedan uski prostor koji je ispunjen kadherinima.

Question 128

Kako se dele adherentni spojevi? 

Answer 128

Spoj izmedju dve celije : 

1. zonula adherens
2. fascija adherens
3. dezmozom 

Spoj izmedju celije i ECM : 

1. fokalni kontakt 
2. adhezivna polja
3. hemidezmozom

Question 129

Reci nesto o zonuli adherens : 

Answer 129

Zonula adherens je spoj koji se prostire oko cele ivice ćelije, neposredno ispod zonule ocludens. Igra krucijalnu ulogu u epitelnoj ćelijskoj adheziji i održavanju tkivne arhitekture.
Predstavlja glavno mjesto pripajanja aktinskih filamenata za plazma membranu, odnosno mesto povezivanja aktinskih filamenata dve susedne ćelije putem kadherina.

Question 130

Reci nesto o fasciji ahderens? 

Answer 130

dve cekije na ogranicenoj povrsini, vezivanje isto kadherini-katenini-aktinski filamenti.
U srcanom misicu jedan od spojeva za spajanje srcanih misicnih celija. 

Question 131

Sta je dezmozom? 

Answer 131

Cesta adherentna veza diferencirana na ograničenim, diskoidnim delovima membrane. Nalazi se u svim vrstama epitela, ali su dezmozomi najbrojniji u epidermu,  koji je
najizloženiji oštećenjima kao i za povezivanje celija mozdanih ovojnica. Ovaj spoj predstavlja m
mesto povezivanja intermedijernih
filamenata susednih ćelija putem kadherina koji se zovu dezmozomalni kadherini i razlikuju
se od klasičnih kadherina. Na citoplazmatskim stranama susednih ćelija nalaze se diskoidni,
gusti plakovi sastavljeni od specifičnih proteina (dezmoplakin). Sa njima su povezani
keratinski filamenti koji iz citoplazme gravitiraju ka dezmozomima, spajaju se sa proteinima
plakova i u obliku petlje vraćaju nazad u citoplazmu.

Question 132

Ko gradi dezmozomsku plocu? 

Answer 132

Dezmoplakin, plakoglobin, plakofilin. 

Question 133

Reci nesto o fokalnom kontaktu? 

Answer 133

Spoj izmedju epitelnih celija i ECM-a. Aktinski filamenti vezani za integrine. Tesni spoj celije i ECM-a ali i uslov za celijsku migraciju,prenos sifnala itd. 
Lamelopodije leukocita tako su vezane za kolagena vlakna vezivnog tkiiva a glatke misicne celije za ECM.

Question 134

Sta je hemidezmozom? 

Answer 134

Hemidezmozomi su mali proteinski
kompleksi koji povezuju epitelne ćelije sa bazalnom laminom. Posebno su dobro razvijeni u bazalnom sloju epidermisa. Samo morfološki predstavljaju polovnu dezmozoma, ali se od njih razlikuju po sastavu citoplazmatskih plakova i vrsti transmembranskih proteina.

Question 135

Koje vrste komunikacijskih spojeva postoje? 

Answer 135

Pukotinasti spoj i hemijska sinapsa. 

Question 136

Sta je pukotinasti spoj? 

Answer 136

Neksus omoucava prolaz molekula iz citoplazme jedne u citoplazmu druge celije (kod epitelnih celija,kardiomiocita, odontoblasta i dr.). Celije imaju koneksone izgradjene od 6 paralelnih parova koneksina. 

Question 137

Kako se odvija celijska signalizacija? 

Answer 137

Proces počinje tako što ćelije sintetišu, a potom sekretuju ili na svojoj površini eksprimiraju signalne molekule. Ovi
molekuli se vezuju za specifične receptore smeštene na toj ili nekoj drugoj ćeliji što prouzrokuje iniciranje niza intracelularnih zbivanja (signalna transdukcija), te dolazi do
promeene aktivnosti ćelije i njenog odgovora na delovanje signalnog molekula, npr. u vidu proliferacije, diferencijacije, sinteze i sekrecije nekog aktivnog produkta. 

Question 138

Kako signalni molekuli jedne ćelije djeluju na receptore druge, ciljne ćelije? 

Answer 138

1. endokrini (dolazi preko krvi ili limfe), 
2. parakrini (na susednim celijama), 
3. autokrini (na celiji koja ga je sekretovala), 
4. neurotransmiterski i 
5. neuroendokrini.

Question 139

Kako se dele receptori? 

Answer 139

Na unutrasnje i spoljasnje.
Unutrasnji imaju ligande koji lako prolaze plazmalemu.

Spoljasnji su trodelni, jednoprolazni ili viseprolazni.
Jednoprolaxni su sa ili bez enzimske aktivnosti.
Viseprolazni mogu da budu sigma receptori, receptori jonskih kanala ili vezani za G protein. 

Question 140

Koji su cesti signalni molekuli? 

Answer 140

molekuli male molekulske mase – joni (Na+, K-, Cl-) ,
gasovi (NO, CO) i neurotransmiteri (acetilholin, adrenalin, nradrenalin histamin,neuropeptidi), hormoni (proteinske ili steroidne prirode), peptidi i proteini, difuzibilni proteini
velike molekulske mase (faktori rasta) i nedifuzibilni proteini.

Question 141

Kakve celijske populacije postoje? 

Answer 141

1. Permanentne (staticne) koje se ne dele i retko mogu uci u mitozu kao sto su nervne, srcane i skeletne misicne celije. Stvaraju oziljak-reparacija 
2. Stabilne koje se povremeno dele da odrze strukturu tkiva (jetra,pankreas, nadbubrezna i stitastta zlezda,osteogene,hondrogene celije), regeneracija
3. Obnavljajuce (labilne) - neprestano se dele da nadoknade izgubkjene celije, epitelne celije, hematopoetske celije kostane srzi, imunokompetentne celije

Question 142

Kakva moze biti celijska smrt? 

Answer 142

Smrt ćelije može biti patološka (nekroza) i fiziološka (apoptoza i autofagocitoza).

Question 143

Sta je nekroza i kako nastaje?

Answer 143

Nastaje kao posledica delovanja štetnih agenasa ili nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Dolazi do bubrenja organela, pucanja njihovih membrana, kao i ćelijske membrane pri čemu ćelijski sadržaj dospeva u ekstracelularni matriks i izaziva zapaljenje.

Question 144

Sta je apoptoza? 

Answer 144

Programirana ćelijska smrt jer se odvija po genetskom programu. Zahvata ćelije koje su ostarile ili završile svoju funkciju i tokom embriogeneze. U procesu apoptoze
najvažniju ulogu imaju enzimi kaspaze. Kaspaze razgrađuju mnoge proteine neophodne za
funkciju ćelije.

Question 145

Morfoloske promene u toku apoptoze posledica su delovanja? 

Answer 145

Endonukleaza, proteaza i transglutamina. 

Question 146

Kako dolazi do aktivacije kaspaza? 

Answer 146

1. Mitohondrijalni put apoptoze (unutrasnji) - celija je uskracena ili ima dosta mutiranih proteina, nakupljaju se Ba i Bak proteini koji grade kanale za ulazak citohroma C u citozol. Citohrom C izaziva kaspaznu kaskadu koja dovodi do fragmentacije jedra. 

2. Put receptora smrti (spoljasnji) - Eliminacija autoreaktivih T limfocita u timusu, za eliminaciju celularnim T imunim odgovorom i u toku embriogeneze. Kaspazna kaskada je pokrenuta angazovanjem TNF receptora sa liganda susednih celija. 

Question 147

Sta cini prenatalni period?

Answer 147

Period od oplodjenja do rodjenja,

1. preembrionalni (od oplođenja do 2. nedelje),
2. embrionalni (od početka treće do kraja osme nedelje) 
3. fetusni period (od početka devete nedelje do rođenja).

Rođenjem nastupa postnatani period razvoja.

Question 148

Koje su karakteristike razvoja?

Answer 148

Razvoj koji obuhvata nastanak ploda spajanjem dve polne ćelije (spermatozoida i jajne ćelije), regulisan je pre svega genetičkim potencijalom polnih ćelija čije se osobine
ispoljavaju pod uticajem regulacionih faktora i faktora spoljašnje sredine. Zajednički procesi koji se odvijaju u svim organima tokom njihovog formiranja su: proliferacija, rast, indukcija, determinacija, diferencijacija, restrikcija, migracija, integracija i apoptoza.

Question 149

Sta je proliferacija? 

Answer 149

Porast broja ćelija zahvaljujući mitozi. U embrigenezi se odvija poseban vid mitoze tzv. asimetrična mitoza, kod koje kćerke ćelije nisu identične ćelijama majkama, jer su
na višem stadijumu diferencijacije.

Question 150

Sta je rast? 

Answer 150

To je povećanje mase embriona i dešava se kao posledica proliferacije.

Question 151

Sta je indukcija? 

Answer 151

Proces u toku kojega ćelije deluju na diferencijaciju dr. ćelija. Ćelije induktori mogu da luče induktivne supstance, ekstracelularni matriks ili mogu direktno kontaktirati sa
indukovanim ćelijama.

Question 152

Sta je determinacija?

Answer 152

Pproces u tokom kojega ćelija u razvoju, pod uticajem induktivnih faktora, dobija trajne smjernice u smislu diferencijacije u strogo određen tip ćelije.

Question 153

Sta je diferencijacija?

Answer 153

Morfološko i finkcionalno specijalizovanje ćelija, pri čemu se od nediferentovane ćelije postepeno, poslije više mitotičkih deoba stvara morfološki prepoznatljiva ćelija sa jasno definisanom funkcijom.

Question 154

Sta je restrikcija?

Answer 154

Osobina da ćelije tokom diferencijacije gube sposobnost da se diferenciraju u
različite ćelijske tipove.

Question 155

Sta je migracija?

Answer 155

Kretanje ćelija ili delova ćelija koje se odvija pod delovanjem indukcionih i hemotaktičkih faktora.

Question 156

Sta je integracija? 

Answer 156

Predstavlja udruživanje ćelija koje vode poreklo od različitih klicinih listova, čime se obezbjeđuje formiranje organa koji su izgrađeni od različitih tkiva.

Question 157

Reci nesto o kongenitalnim anomalijama? 

Answer 157

Kongenitalne anomalije su strukturni ili funkcionalni poremećaji organa embriona i fetusa koji nastaju tokom razvoja i manifestni su po rođenju. Teratologija je nauka koja se bavi problemom poremećaja razvoja. Teratogeni faktori su faktori koji utiču na poremećaje
razvoja. Oni mogu biti endogeni (genetske bolesti) i egzogeni koji deluju indirektno na plod,
posredstvom organizma majke, a potiču iz spoljašnje sredine: infektivni agensi (virusi rubeole
i varičele), fizički agensi (npr. povišena temperatura), hemijski agensi (lekovi) i bolesti majke
(dijabetes, gojaznost). Kongenitalne anomalije mogu biti pojedinačne i multiple.

Question 158

Sta je fertilizacija? 

Answer 158

Proces spajanja 2 polne ćelije i ostvaruje se prodiranjem muške polne ćelije (spermatozoida) u žensku polnu ćeliju (sekundarnu ovocitu). Oplođenje se najčešće dešava u jajovodu.

Question 159

Koji smermatozoidi učestvuju u oplođenju? 

Answer 159

Spermatozoidi koji su prošli proces maturacije (2 nedelje u epididimisu, sposobnost kretanja napred) i kapacitacije(7 sati,dospevaju u vaginu gde postaju znatno pokretljivi te se kreću prema ampuli jajovoda).

Question 160

Opiši proces oplođenja?

Answer 160

Posle ovulacije iz folikula i jajnika se oslobađa sekundarna ovocita. Ona biva zahvaćena fimbrijama jajovoda te dospeva u njegovu ampulu, u koju su pristigli spermatozoidi. Spermatozoidi stupaju u kontakt sa sekundarnom ovocitom i tom prilikom dolazi do
akrozomalne reakcije spermatozoida, pri čemu se iz njegovog akrozoma oslobađaju hidrolitički enzimi koji omogućavaju prodiranje spermatozoida između ćelija korone radijate i kroz zonu pelucidu. Zatim se spermatozoidi svojim receptorima vezuju za ZP3
glikoproteine sekundarne ovocite. Oocita na prisustvo spermatozoida deluje kortikalnom reakcijom u kojoj proteaze odstranjuju UH iz ZP3 proteina i sprečavaju polispermiju.  Interakcijom površinskih molekula spermatozoida i sekundarne ovocite omogućen je ulazak spermatozoida u sekundarnu ovocitu. Tim procesom
sekundarna ovocita završava mejozu II i postaje jajna ćelija.

Question 161

Kako nastaju sijamski blizanci? 

Answer 161

Kod monozigotnih blizanaca dolazi do podele zigota u dvoćelijskom stadijumu, u stadijumu rane blastociste i stadijumu dvoslojnog embrionalnog diska. Ukoliko u stadijumu dvoslojnog embrionalnog diska ne dođe do potpunog razdvajanja plodova, nastaju sijamski blizanci (koji ostaju povezani u regionu grudnog koša, abdomena i karlice) 

Question 162

Opiši prvu nedelju razvića: 

Answer 162

U prvoj nedelji dolazi do brazdanja tj. segmentacije zigota (blastulacija), koji se prvo podeli na 2, a zatim na
4 ćelije (blastomere). Morula je masa zigota od 16 do 32 ćelije. Oko petog dana u moruli se nakuplja tečnost i nastaje blastocita. Blastocita se sastoji od embrioblasta od kojeg će nastati plod, trofoblasta i blastocitne šupljine koja je ispunjena tečnošću. Krajem prve nedelje (6. dan) dolazi do implantacije blastocite u endometrijum matrice, na prednjem ili zadnjem zidu. Neposredno pre implantacije gubi se zona pelucida sto je i preduslov za implantaciju. Ukoliko se blastocita implantira van materice radi se o vanmateričnoj trudnoći.

Question 163

Objasni proces ugradjivanja blastociste u endometrijum 

Answer 163

Kad blastocista embrionalnim polom dodje u dodir sa endotelom endometrijuma, trofoblast se deli na citotrofoblast (sloj kockastih celija) i spolja od njega sinciciotrofoblast (visejedarna citoplazma). Celije sinciciotrofoblasta kidaju medjucelijske spojeve epitelnih celija endometrijuma i razgradjuju ECM pri cemu blastocista uranja u endometrijum i tu se implantira.

Question 164

Objasni decidualnu reakciju 

Answer 164

Endometrijum se nalazi pod uticajem progesterona i trpi promene koje su deo decidualne reakcije. Celije strome endometrijuma se uvecavaju i skladiste hranljive materije i postaju decidulalnce celije, Zlezde se povecavaju i poboljsava vaskularizacija. Deciduu odnosno izmenjen ednometrijum cine : 

1. decidua bazalis - ispod mesta implantacije, gradi mamin deo posteljice 
2. decidua kapsularis - iznad blastociste
3. decidua parijetalis - preostali deo endometrijuma

Question 165

Koja su desavanja u drugoj nedelji razvica? 

Answer 165

U drugoj nedelji razvoja završava se implantacija. Blastocita potpuno uranja u endometrijum, a mesto iznad implantirane blastocite zatvara se fibrinskim čepom
Embrioblast se diferencira tako što se njegove ćelije raspoređuju u 2 sloja: epiblast (cilindricne) i
hipoblast(kockaste celije) koji zajedno grade dvoslojni embrionalni disk. Periferno raspoređene ćelije
epiblasta proliferišu i formiraju amnioblaste koji sa epiblastom ograničavaju amnionsku
šupljinu. Istovremeno periferne ćelije hipoblasta proliferišu i izdužuju se formirajući egzocelomičnu (Hojzerovu) membranu, koja sa unutrašnje površine oblaže blastocitnu
šupljinu i pretvara je u primarnu žumančanu kesu. Između Hojzerove membrane i citotrofoblasta nastaje bezćelijski ekstraembrionalni mezoderm. Njegov unutrašnji sloj (visceralni list) obavija blastocitu, dok spoljašnji sloj (parijetalni list) prijanja uz citotrofoblast.
Visceralni list deli primarnu žumančanu kesu na 2 dela,veci postaje sekundarna zumancana kesa dok manji deo čine egzocelomske ciste koje se gube do kraja trudnoće. Visceralni list ekstraembrionalnog mezoderma i
amnionski epitel grade amnion, a parijetalni list ekstraembrionalnog mezoderma i trofoblast
grade horion frondozum. Ostali glatki deo je horion leve. Visceralni i parijetalni list ekstraembrionalnog mezoderma odvojeni su horionskom ili egzocelomskom supljinom osim na embrionalnom polu gde ih veze mezenhimna peteljka - buduca pupcana vrpca. 
Trofoblast takođe doživljava promene.Na embrionalnom polu blastocite ćelije trofoblasta
intenzivnije proliferišu i u vidu resica prodiru u stromu endometrijuma, pri čemu prednjači sinciciotrofoblast. Njegove ćelije svojim enzimima razgrađuju endometrijum. Trofoblast izrazorenih decidualnih ćelija endometrijuma preuzima hranljive materije i obezbeđuje
histotrofnu fazu ishrane zametka. U sinciciotrofoblastu se pojavljuju lakune. Kada trofoblast u toku rasta osteti endometrijalne krve sudove, faza ishrane zove se hematotrofna a sinciciotrofoblastne lakune su ispunjene krvlju. 

Question 166

Sta se desava u trecoj nedelji razvica? 

Answer 166

Dolazi do stvaranja i diferencijacije klicinih listova
– ektoderma, endoderma i mezoderma i formiranja začetka svih organa, a embrion dobija ljudsko obličje.
Na dvoslojnom embrionalnom disku, na
njegovom kranijalnom kraju se nalazi orofaringealna, dok se na suprotnom kraju nalazi kloakalna membrana. Na epiblastu se pojavljuje ulegnuće, pa zatim brazda – primitivna pruga. Ćelije epiblasta iz primitivne pruge proliferišu i migriraju ka hipoblastu i nastanjuju ga.
Tada hipoblast postaje endoderm. Diferencijacija i migracija ćelije primitivne pruge se i dalje
nastavlja, pa te ćelije naseljavaju prostor između epiblasta i endoderma, najprije u kaudalnom delu embriona, a zatim i bočno, prema kranijalnom delu, gradeći mezoderm.
Epiblast se tada označava kao ektoderm. Formiranjem definitivnih klicinih listova nastaje troslojni embrionalni disk, a blasocista se označava kao gastrula.
Istovremeno, u predelu primitivnog nodusa formira se primitivna jamica iz koje ćelije
proliferišu i migriraju prema orofaringealnoj membrani gradeći solidnu vrpcu tj. notohordalni
produžetak. Ovaj produžetak se transformiše u notohordalni kanal koji se u interakciji sa
endodermom delimično dezintegriše, da bi se konačno ponovo transformisao u solidnu vrpcu
tj. notohordu (aksijalni mezoderm). Od notohorde nastaje nukleus pulpozus kičmenih
pršljenova.

Question 167

Kako se odvija diferencijacija ektoderma? 

Answer 167

Ektoderm u centralnom delu zadebljava i obrazuje nervnu ploču tj. neuroektoderm koji će biti osnova za razvoj nervnog sistema. Pod induktivnim delovanjem notohorde, nervna ploča se ugiba i formira se najpre nervni žleb, a zatim nervni oluk i nervna cev koja se odvaja od površnog ektoderma. Nervna cev ostaje otvorena na prednjem i zadnjem kraju embriona u vidu kranijalne i kaudalne neuropore (25. i 27. dan). Tokom neurulacije na dorzalnoj strani nervne cevi se pojavljuju nervni grebeni.
Prema tome, ektoderm se na početku diferencira na površi ektoderm i neuroektoderm od
kojega nastaju nervna cev i nervni grebeni.

Question 168

Koji su derivati povrsnog ektoderma? 

Answer 168

epidermis kože i njegovi derivati, stomodeum, plakode, epitel kornee oka, spoljašnjeg ušnog kanala i unutrašnjeg uha.

Question 169

Koji su derivati neurektoderma? 

Answer 169

Neuroektoderm se diferencira na:

1.  nervnu cev (njeni derivati su: mozak, kičmena moždina, neurohipofiza i retina oka) i 
2. nervi greben (derivati: perferni nervi sistem, endokrine ćelije,vezivno tkivo i mišići glave i vrata, papila zuba, vezivno tkivo pljuvačnih i suznih žlezda, timusa, hipofize i tireoidne žlezde, vezivno tkivo i glatki mišići arterija).

Question 170

Kako se odvija diferencijacija mezoderma? 

Answer 170

Mezoderm čini mezenhim građen iz mezenhimskih ćelija i ekstracelularnog matriksa. U procesu diferencijacije mezenhimne ćelije zgrušavaju se i formiraju blastem. Mezenhim u području glave i lica se naziva ektomezenhim. Od ćelija mezenhima diferencijacijom nastaju
različite ćelije. Mezenhim može biti ekstraembrionalni i intraembrionalni. Intraembrionani mezenhim
nalazi se između ektoderma i endoderma.

Question 171

Kako se deli mezoderm i koji su mu derivati? 

Answer 171

1. aksijalni, 
2. paraksijalni (u području glave će dati neurokranijum, a u ekstrakranijalnim delovima će se segmentisati na somite; somiti se dalje diferenciraju na: sklerotom (vezivno tkivo), dermatom(dermis koze) i miotom(skeletni misici), 
3. intermedijarni (diferencijacijom daje urogenitalni sistem - bubrege, uretere, gonade i genitalne kanale kao i koru nadbubrezne zlezde) i 
4. lateralni (raslojava se na 2 lista: somatopleuralni i splanhnopleuralni.

Od somatopleuralnog mezoderma nastaju: dermis ventralnog i bočnog zida tela i parijetalni listovi perikarda, pleure i peritoneuma ;

od splanhnopleuralnog mezoderma nastaju: srce, vezivno tkivo i glatki mišići respiratornog i digestivnog trakta, slezina i visceralni listovi perikarda, pleure i peritoneuma.

Question 172

Kako se diferencira endoderm? 

Answer 172

Endoderm se kao posedica laterolateralnog savijanja embriona pretvara u primitivno crevo. Osim toga endoderm čine i endoderm žumančane kese i endoderm alantoisa.

Question 173

Koji su derivati endoderma? 

Answer 173

1. faringealno crevo (primordijum farinksa, epitel srednjeg uha, tonzile,timusa, tireoidne i paratireoidne zlezde)
2. epitel i žlezde respiratornog sistema(larinksa, traheje, bronhija, bronhiola i alveola pluća), 
3. epitel i žlezde digestivnog sistema (ezofagusa, želuca,tankog i debelog crijeva, žučne kese i pankreasa), 
4. epitel i žlezde urogenitalnog sinusa (koji će dati epitel mokraćne bešike, uretre i pridodatih žlezda, kao i epitel vestibuluma vagine).

Question 174

Sta se desava u fetalnom periodu? 

Answer 174

Fetusni period traje od početka 3. mjeseca do rođenja. Plod se u ovom periodu naziva fetus.
U fetusu dolazi do uobličavanja tela i završne morfološke diferencijacije.

Question 175

Ko spada u ekstraembrionalne strukture? 

Answer 175

Amnion, horion, žumančana kesa, alantois, pupčana
vrpca i posteljica.

Question 176

Sta je amnion? 

Answer 176

Amnion predstavlja plodovu ovojnicu sastavljenu iz amnionskog epitela i visceralnog lista
ekstraembrionalnog mezoderma. Amnion sa epilastom formira amnionsku šupljinu ispunjenu
amnionskom tečnošću u kojoj plod „pliva“ sve do rođenja. Sadrzi proteine, UH, oljustene celije ploda koje se koriste za dijagnostiku genetskih anomalij u procesu amniocenteze. Kako plod raste, amnionska supljina se siri dok se ne sppji sa horionom u amniohorion koji gradi vodenjak pri spajanju sa deciduo parijetalis. 

Question 177

Sta je horion? 

Answer 177

Horion je plodova ovojnica koja se sastoji iz parijetalnog lista ekstraembrionalnog mezoderma i trofoblasta. Može biti glatki (učestvuje u izgranji vodenjaka) i čupavi (formira
plodov dio posteljice).

Question 178

Sta je zumancana kesa? 

Answer 178

Sastoji se od Hojzerove membrane i visceralnog lista ekstraembrionalnog mezoderma. Sadrži hranljive materije neophodne za ishranu zametka do uspostavljanja cirkulacije izmedju ploda i majke (u periodu druge i trece nedelje). U njenom zidu u mezodermu, u trecoj nedelji se stvaraju prvi krvni sudovi i celije krvi pa je ona primarno mesto hematopoeze. Tu proliferisu i premordijalne germinativne celije koje migriraju iz epiblasta .

Question 179

Staje alantois? 

Answer 179

Alantois je izraštaj zadnjeg zida žumančane kese. U njemu se stvaraju umbilikalni krvi sudovi. 

Question 180

Sta je pupcana vrpca? 

Answer 180

Pupčana vrpca ima dužinu 50 cm i povezuje plod i posteljicu. Obavijena je amnionskim – jednoslojnim kockastim epitelom, a sadrži 2 umbilikalne arterije i jednu umbilikalnu venu. Umbilikalne vene su okruzene sluznim vezivnim tkivom koje se zove Vartonova pihtija i sadrzi stelatne fibroblaste, neusnopljena kolagena vlakna i izrazenu osnovnu supstancu. 

Question 181

Sta znas o posteljici? 

Answer 181

Posteljica ima oblik pogače i sastoji se od majčinog (neravan) i plodovog dela (glatke površine).
Majcin deo  je deciuda bazalis. Plodov deo cine horionska ploca, horionske resice (cupice, vilnusi) i interviluzni prostori - lakune ispunjene majcinom krvlju).
Horionsku plocu cine amninski epitel i vezivo kao i horionsko vezivo.
Cupice krecu ka decidui bazalis kao tercijarne koje se granaju u intermedijarne nezrele u prvom  drugom tromesecju trudnoce i u intermedijarne zrele u trecem tromesecju koji se zavrsavaju buketom terminalnih vilusa. Funkcije posteljice su: respiratorna, nutritivna, ekskretorna, endokrina. Tkivo
posteljice može da se koristi kao biološki zavoju liječenju opekotina i u farmaceutskoj
industriji za dobijanje preparata za njegu kože.

Question 182

Kako se desava transport materija na nivou posteljice?

Answer 182

Kroz posteljicnu barijeru onemoguceno je direktno mesanje krvi majke i ploda. 

Question 183

Sta su stem celije i koje su im osobine? 

Answer 183

Stem (matične) ćelije su nespecijalizovanje ćelije u ranom stadijumu razvoja koje u in vitro uslovima, uz prisustvo specifičnih faktora rasta mogu diferencirati u više različitih ćelijskih tipova.
Osobine stem ćelija: neograničena sposobnost samoobnavljanja, pluripotentnost, velika
mogućnost migracije, sposobnost imunske tolerancije.

Question 184

Koji su izvori za dobijanje stem celija i kkvo kloniranje sisara postoji? 

Answer 184

Izvori za dobijanje stem ćelija: embrioni, fetusi i odrasle osobe.
Kloniranje sisara ostvaruje se unošenjem jedra u somatske ćelije sisara u ovocitu iz koje je prethodno odstranjeno jedro, čime se dobija živi organizam koji je genetski identičan vrsti davaoca jedra.
Reproduktivno kloniranje nastaje ako se blastocita iz veštačkih uslova vrati u uterus životinje iste vrte (slučaj ovca Dolly).
Terapijsko kloniranje je kloniranje kada
se iz klonirane blastocite izdvajaju embrionalne stem ćelije i u veštačkim uslovima diferenciraju u željeni tip ćelija koje se potom implantiraju u organizam radi primjene u
terapijske svrhe.

Question 185

Koje su osobine epitelnog tkiva? 

Answer 185

Epitelna tkiva su izrazito celularna, avaskularna tkiva sagrađena od jednog ili više slojeva tesno priljubljenih i međućelijskim spojevima povezanih ćelija između kojih se nalazi minimalna količina ekstracelularnog matriksa i intersticijalne tečnosti.
Ispod epitelnih ćelija se nalazi tanki sloj ekstracelulanrnog matriksa, bazalna membrana, sa kojom su epitelne ćelije čvrsto povezane. Ipod bazalne membrane se nalazi lamina propria (vezivno tkivo koje formira papile).
Epiteli pokrivaju spoljašnju površinu tela, unutrašnje zatvorene šupljine i tubuse koji komuniciraju sa spoljašnjom površinom. Takvom svojom graničnom pozicijom oni formiraju selektivne barijere na granici između spoljašnje i unutrašnje površine organizma i učestvuju u svim vidovima razmene materije i energije između ove dve sredine. Pored toga epiteli su
specijalizovani i za droge uloge (apsorpciju, sekreciju, zaštitu, kontrakciju, lubrikaciju), a takođe formiraju i sekreterone dijelove (parenhim) žlezda i njihove izvodne kanale.

Question 186

Koja je osobina epitelne celije? 

Answer 186

polarizovanost koja igra ulogu u procesima apsorpcije, sekrecije i razmene materija.

Question 187

Koje su osobine apikalnog odeljka epitelne celije? 

Answer 187

Apikalni odeljak je lumenski, slobodni deo ćelije koji unosi hranljive materije i jone. Poseduje specifične enzime, jonske kanale, pumpe i proteinske transportere. Jedna od
specifičnosti ovog odeljka je i postojanje glikokaliksa (površinskog zaštitnog omotača, bogatog UH). Mukus takođe predstavlja specifičnost apikalnog odeljka nekih
epitelnih ćelija. To je sekretorni produkt epitelnih ćelija koji posle egzocitoze ostaje pričvršćen za apikalnu plazmalemu, formirajući glikoproteinski omotač koji štiti ćeliju od mehaničkih i hemijskih trauma. Apikalni odeljci pojedinih epitelnih ćelija posjeduju i specifične modifikacije plazmaleme koje joj omogućavaju vršenje odrešenih funkcija (mikrovili, stereocilije, cilije i lagele). Apikalni odeljak posjeduje i mikroodeljke, male
regione plazmaleme putem kojih se vrši transport različitih materija.

Question 188

Koje su osobine lateralnog odeljka epitelne celije?

Answer 188

Lateralni odeljak epitelne ćelije je jedinstven po tome što su tu smešteni morfološki i funkcionalno različiti međućelijski spojevi, koji održavaju strukturni integritet.

Question 189

Koje su osobine bazolateralnog odeljka epitelne celije?

Answer 189

Ovaj odeljak se karakteriše postojanjem Na+-K-ATP-aze, koja se smatra markerom za ovaj region, kao i postojanjem specifičnih receptora za hormone (insulin) i faktore rasta
(epodermalni faktor rasta).

Question 190

Koje su osobine bazalnog odeljka epitelne celije? 

Answer 190

Ovim odeljkom ćelije su povezane sa bazalnom membranom. Ćelijska membrana mnogih
epitelnih ćelija je u bazalnom odeljku najčešće glatkih kontura i bez specifičnih oblika. Ali, u određenim transportnim epitelima, ćelijska membrana je jako nabrana i formira bazalne invaginacije, koje povećavaju površinu čelije angažovane u transportnim procesima vode i
elektrolita. Epitelne ćelije na svom bazalnom delu imaju i specifične adhezivne strukture:
hemidezmozome i fokalne adhezije.

Question 191

Sta je bazalna lamina epitelne celije?

Answer 191

Bazalna membrana je fleksibilan, tanki sloj ekstracelularnog matriksa koji se nalazi ispod
epitela i odvaja ga od vezivnog tkiva. Grade je bazalna lamina retikularna lamina.

Bazalna lamina se strukturno deli na 2 podsloja:
lamina lucida (sloj neposredno ispod epitelnih ćelija, elektronski svetao, homogen i najvažnije komponente ovog sloja su glikoproteini) i lamina densa (ima trodimenzionalnu strukturu koja je najvećim delom izgrađena od kolagena tipa IV).
Retikularna lamina je
mrežasti sloj sastavljen od kolagenih fibrila i ona povezuje bazalnu membranu sa vezivnim tkivom lamine.

Question 192

Kako se dele epiteli? 

Answer 192

Epiteli se diele na:

1.  zastorni (pokrovni), 
2. žlezdani, 
3. mioepitel i 
4. neuroepitel.

Question 193

Kako se dele pokrovni epiteli? 

Answer 193

Zastorni epitel oblaže površinu tela i unutrašnjih organa. Na osnovu morfoloških kriterijuma se klasifikuju na:

1. proste (jednoslojne),
2. pesudoslojevite, 
3. slojevite i 
4. epitele prelaznog tipa.

Question 194

Kako se dele prosti epiteli? 

Answer 194

Na ljuspaste/plocaste, kockaste i cilindrične epitele.

Question 195

Gde se nalazi i kako je gradjen plocasti epitel? 

Answer 195

Sastoji se od jednog sloja pljosnatih, višeugaonih ćelija koje oblažu kako unutrašnje površine
kardiovaskularnog sistema kada se nazivaju endotel, tako i telesne duplje, perikardnu,
pleuralnu i peritonealnu kada se nazivaju mezotel.

Question 196

Sta je prosti kockasti epitel i gde se nalazi? 

Answer 196

Sagrađen je od jednog reda epitelnih ćelija približno iste visine i širine. Jedra ovih ćelija su okrugla i zauzimaju centralni dio ćelije. Ovaj epitel formira: proksimalne i distalne kanaliće nefrona, sabirne kanaliće bubrega i izvodne kanale pljuvaćnih žlezda.

Question 197

Kakav je prosti cilindricni epitel i gde se nalazi? 

Answer 197

Sastoji se od visokih cilindričnih ćelija i bazalne lamine. Izdužena jedra ovih ćelija nalaze se
u donjoj trećini ćelije. Cilindrični epitel oblaže najveći deo digestivnog trakta, žučnu kesu, delove respiratornog i ženskog reproduktivnog sistema, sabirne kanaliće bubrega i acinuse egzokrinih žlezdi.

Question 198

Koja je osobina psedudoslojevitih epitela i kako se dele?

Answer 198

Ovi epiteli se nazivaju lažno slojeviti jer su izgrađeni od ćelija različite visine. U ovim epitelima sve ćelije su u kontaktu sa bazalnom laminom, ali samo visoke cilindrične ćelije dopiru do površine epitela. Dele se na pseudoslojevite dvoredne i pseudoslojevite troredne
epitele.

Question 199

Koje su osobine pseduoslojevitog dvorednog epitela i gde se nalazi?

Answer 199

Sastoje se od 2 vrste ćelija: malih bazalnih i visokih cilindričnih ćelija. Ovaj epitel se nalazi u
muškom reporduktivnom traktu. Bazalne ćelije su raspoređene diskontinuirano i poseduju
ovalno, euhromatsko jedro i malu količinu citoplazme koja je siromašna organelama.
Cilindrične ćelije posjeduju relativno nepravilno jedro, smešteno u donjoj trećini ćelije, dok
se apikalni odeljak karakteriše brojnim i dugim stereocilijama i sekretornim granulama.

Question 200

Koje su osobine pseudoslojevitog trorednog epitela i gde se nalazi? 

Answer 200

Oblaže unutrašnju površinu dela respiratornog sistema od larinksa do bronhija. U izgradnji ovog epitela učestvuju ćelije različite visine što mu daje lažno slojevit izgled. U njegov sastav ulaze

1. trepljaste ćelije (na apikalnoj povrsini poseduju veliki broj kinocilija), 
2. četkaste ćelije (na apikalnoj površini poseduju mikrovile), peharaste ćelije (sekretuju mukus na povrsinu epitela koji ima zaštitnu ulogu i služi za prihvatanje stranih čestica), 
3. bazalne ćelije (sitne i loptaste i njihovom diferencijacijom se obnavlja epitel), 
4. klinaste ćelije (ne dopiru svojim apikalnim polovina do površine epitela, imaju piramidan oblik sa izduženim jedrom) i 
5. endokrine ćelije (citoplazma im je ispunjena sekretornim granulama u kojima su deponovanipeptidni hormoni i amini).

Question 201

Kakav je epitel prelaznog tipa?

Answer 201

Naziva se još i urotel, jer oblaže urinarni trakt. Nalazi se u bubrežnim karlicama, ureteru, mokraćnoj besici i delu uretre. Naziv prelazni je dobio zbog transformacije izgleda
zavisno od rastegnutosti ili relaksacije organa koje oblaže, kada prelazi iz niskoslojevitog u visokoslojeviti i obrnuto. Ovaj epitel sačinjavaju tri vrste ćelija koje su različite po visini, a to
su:

1. bazalne, 
2. intermedijarne i 
3. superficijalne.

•  Bazalni sloj (stratum basale) sačinjavaju male ćelije koje se raspoređene diskontinuirano.
• Intermedijarni sloj (stratum intermedium) varira debljinom, pa tako u uslovima maksimalne rastegnutosti konstituišu samo jedan sloj, a u uslovima relaksacije konstituišu više slojeva.
• Superficijalni sloj (stratum superfitiale) sačinjavaju veoma krupne, često višejedarne Dogeljeve ćelije.

Question 202

Koje su osobine slojevitih epitela?

Answer 202

Sastoji se od različitih ćelija koje formiraju više slojeva, od kojih je samo sloj bazalnih ćelija u kontaktu sa bazalnom laminom. To su prvenstveno zaštitni epiteli. Slojeviti epiteli formiraju izvodne kanale egzokrinih žlezda.
Slojeviti epiteli se dijele na:

1. pločasti slojeviti epitel bez orožavanja i 
2. pločasti slojevit epitele sa orožavanjem.

Question 203

Koji je sastav i uloga plocastog epitela sa orozavanjem? 

Answer 203

Učestvuje u izgradnji kože, gde formira površni sloj tj. epidermis. Glavne i najbrojnije ćelije epidermisa (čine 95 %) su keranociti koji produkuju keratine (sumporom bogate i veoma rezistentne proteine koji formiraju keratinske filamente), a takođe sintetišu i proteine koji
formiraju unutrašnju ovojnicu orožalih ćelija i lipidne molekule koje se sektretuju putem lamelarnih granula.

Osim keratinocita, u sastav epidermisa ulaze i specifične ćelije različitogembrionalnog porijekla, fenotipskih karakteristika i funkcija, koje se nazivaju nekeratinociti.
U nekerationosite spadaju:

1. Langerhansove ćelije,
2. melanociti i 
3. Merkelove ćelije.

Question 204

Koji su slojevi epidermisa kod epitela s orozavanjem?

Answer 204

1. stratum basale (sastavljen od jednog slojabazofilnih cilindričnih ili kockastih ćelija koje se nalaze na bazalnoj membrani i karakteriše se intenzivnim deobama ćelije; u citoplazmi bazalnih ćelija počinju da se sintetišu keratinski filamenti), 
2. stratum spinosum (sastoji se iz više slojeva krupnijih poligonalnih ćelija međusobno povezanih dezmozomima i u ovim ćelijama se nastavlja sinteza keratinskih filamenata), 
3. stratum granulosum (sastoji se od nekoliko slojeva spljoštenih keratinocita, čija je citoplazma osim keratinskim filamentima ispunjena brojnim bazofilnim granulama), 
4. stratum lucidum (nalazi se samo u debeloj koži dlanova i tabana, a sastoji se od izrazito spljoštenih eozinofilnih ćelija povezanih dezmozomima) i 
5. stratum corneum (orožali sloj,sastoji se od 15-20 slojeva sasvim pljosnatih, mrtvih, bezjedarnih ćelija).

Question 205

Kakav je plocasti epitel bez orozavanja? 

Answer 205

Nalazi se na mnogim mestima u organima koja su izložena abraziji (usna duplja, farinks,larinks, epiglotis, ezofagus, deo analnog kanala, vagina, konjuktiva, kornea, nazalna šupljina.)
Površina ovog epitela je vlažna, za razliku os suve površine slojevitog epitela sa orožavanjem. Ima troslojnu organizaciju:

1.  stratum basale (čine ga bazalne ćelije slične bazalnim ćelijama epitela sa orožavanjem), 
2. stratum intermedium (ćelije ovog sloja su velike, poligonalne i diferenciraju se u pravcu keratinizacije, ali je ona ovdje nepotpuna) i 
3. stratum superfitiale (ćelije ovog sloja su pljosnatog oblika, posjeduju jedro, zaostale organele, difuzne keratinske filamente i keratohijalinske granule, ali ipak ne orožavaju).

Question 206

Koje su osobine zlezdanih epitela?

Answer 206

Žlezdani epiteli su sačinjeni od specifičnih epitelnih sekretornih ćelija koje formiraju žlezde.
Sekrecija je jedna od glavnih funkcija epitelnih ćelija. To je proces kojim ćelija preuzima molekule iz krvi i transformiše ih biosintetskim procesom u kompleksne produkte, koje
egzocitozom oslobađa van ćelije. Prema načinu izlučivanja sekretornog produkta dijele se na: endokrine i egzokrine.

Question 207

Koja je gradja egzokrinih zlezdi po celijama?

Answer 207

Egzokrine žlezde mogu biti sastavljene od jedne sekretorne ćelije – unicelularne žlezde i
od većeg broja sekretornih ćelija – multicelularne žlezde.
Jedini primjer unicelularne žlijezde u organizmu je peharasta ćelija. Ove ćelije su diskontinuirano raspoređene između cilindričnih ćelija epitela digestvnog i respiratornog trakta. Specijalizovane su da sekretuju mucine koji se vezuju sa vodom na površini ćelije i
formiraju mukus (viskozni, elastični i zaštitni sloj).
Multicelularne egzokrine žlijezde su brojne u našem organizmu. One čine egzorini pankreas, pljuvačne, gastrične i intersticijalne žlezde, znojne i lojne žlezde, mlečnu žlezdu... Sastoje se od sekretornog dela i izvodnog kanala.

Question 208

Kako se egzokrine zlezde dele po razgranatosti? 

Answer 208

na:

1.  proste (sekretorni deo je dorektno povezan sa spoljašnjim epitelom jednim nerazgranatim izvodnim kanalom, npr. Liberkinove žlezde creva, znojne i lojne žlezde) i 
2. složene (ukoliko se izvodni kanal sukcesivno razgranava, to su pljuvačne žlezde, žlezde respiratornog trakta i pankreas).

Question 209

Kako se egzokrine zlezde dele po sekreciji? 

Answer 209

na:

1. merokrinu (zajedno sa sekretornim granulama odvajaju se i apikalni delovi ćelije,dešava se u egzokrinom pankreasu, pljuvačnim i znojnim žlezdama), 
2. apokrinu(apokrine znojne žlezde, mlečna žlezda) i
3. holokrinu sekreciju (tip sekrecije kada su cele ćelije ispunjene sekretornim granulama i na taj način sekreciju vrše samo lojne žlezde).

Question 210

Kako se egzokrine zlezde dele po sekretornom produktu?

Answer 210

na:

1. mukozne (sekretuju sekret koji je bogat ugljenim hidratima i ima zaštitnu ulogu; mogu biti u obliku jedne sekretorne ćelije tzv. peharaste ćelije ili u obliku multicelularnih mukoznih pljuvačnih žlezda, kao i zlezda ezofagusa, pilorusa i duodenuma), 
2. serozne (proizvode vodnjikav sekret bogat enzimima i postoje samo u multicelularnoj formi) i 
3. mešovite (luče i mukozan i serozansekret, to su mešovite pljuvačne žlezde i žlezde respiratornog trakta).

Question 211

Koje su osobine endokrinih zlezdi?

Answer 211

Endokrine žlezde proizvode biološki aktivne supstance tj. hormone koje sekretuju u krv.
Mogu biti unicelularne (npr. ćelije DNES-a) i multicelularne (adenohipofiza, kora
nadbubrežne žlezde, tiroidna žlezda).
Endokrine žlezde sekretuju hormone različite hemijske prirode: aminokiseline, peptide, proteine, glikoproteine i steroide.

Question 212

Koje su karakteristike endokrine žlezde koja luči proteine?

Answer 212

Poseduju slabije razvijen granulirani endoplazmatski retikulum i Goldžijev aparat. U svim ovim ćelijama sinteza počinje na ribozomima, segregacija produkata u lumenu grERa, modifikovanje, koncentrisanje i razvrstavanje sekreta u GA, a deponovanje hormona u sekretornim granulama.

Question 213

Koje su karakteristike endokrine žlezde koja luči steroidne hormone?

Answer 213

Steroidne endokrine ćelije formiraju koru nadbubrežne žlezde, a nalaze se i u intersticijumu testisa, ovarijuma i žutom telu. Pripradaju kategoriji ćelija koje ne posjeduju sekretorne granule, odnosno koje ne deponuju steroidne hormone koje sintetišu, već se oni kontinuirano
oslobađaju zahvaljujući svojim liposolubilnim osobinama. Poseduju veoma male količine grER-a. GA je veoma prominentan, mitohondrije brojne. Prisutne lipidnih kapi koje sadrže prekursore steroidnih hormona (holesterol, trigliceride i masne kiseline).

Question 214

Koje su osobine mioepitela?

Answer 214

Sloj razgranatih, međusobno povezanih ćelija koje obavijaju acinuse ili tubule egzokrinih žlezda, kao i intralobularne segmente njihovih izvodnih kanala.
Mioepitelne ćelije sadrže keratinske filamente. Nalaze se između sekretornih ćelija egzokrinih žlezda i njihve bazalne membrane u koju su inkorporisane. Poseduju
citoplazmatske produžetke kojima obuhvataju acinus.

Question 215

Koje su osobine neuroepitela? 

Answer 215

Neuropepitelne ćelije su receptorske ćelije koje zajedno sa potpornim ćelijama formiraju neuroepitel. Ove ćelije se nalaze u retini, olfaktivnom epitelu, gustativnim korpuskulima,vestibularnom i akustičnom sistemu.

Question 216

Koje su osobine vezivnog tkiva? 

Answer 216

Vezivno tkivo je nosilac oblika i strukture i služi i kao skladište hormona koji kontrolišu rast i
diferencijaciju ćelije. Građeno je od: ćelija, vlakana i osnovne supstance. Glavni sastojak
vezivnog tika je međućelijska supstanca koja se sastoji od različitih proteinskih vlakana i osnovne supstance, a takođe služi kao posrednik između ćelija i krvi, preko koje se izmenjuju hranjive i otpadne materije.

Question 217

Kako je gradjena osnovna supstanca i vlakna vezivnog tkiva?

Answer 217

Osnovna supstanca: čine je izrazito hidrofilni i viskozni kompleks anionskih makromolekula (glikozaminoglikani i proteoglikani) i multiadhezivnih glikoproteina sa
sposobnošću višestrukog vezivanja (aminin, fibronektin). Od njih zavisi čvrstoća citoplazme tako da se vežu za integrine  i za druge delove međućelijske supstance.
Vlakna su uglavnom kolagena i izgrađuju: tetive, aponeuroze, čaure organa i moždane ovojnice, te čine vezivne pregrade (trabekule),  a takođe izgrađuju i stromu.

Question 218

Odakle poticu vezivna tkiva?

Answer 218

Vezivna tkiva potiču od mezenhima – embrionalno vezivno tkivo koje stvaraju izdužene mezenhimske ćelije - od njega se razvijaju i mišićne, krve ćelije i endotel krvnih sudova.

Question 219

Kako se dele celije vezivnog tkiva? 

Answer 219

Na

1. fiksne (stalne) celije koje se ne krecu. Ovde spadaju firoblasti, miofibroblasti i periciti u rastresitom vezivnom tkivu, retikularne celije u retikularnom tkivu, hondrociti u hrskavici, osteociti u kostanom tkivu, adipociti u masnom tkivu i odontoblasti u zubu. 
2. Celije lutalice nastale u kostanoj srzi ali putem cirkulacije se sire svuda gde vrse funkciju ili se diferenciraju u druge celije. Ovde spadaju mastociti, monociti, markofagi, limfociti, plazmociti i granulociti (neutrofili, eozinofili i bazofili)

Question 220

Sta su fibroblasti i fibrociti? 

Answer 220

Fibroblasti: sintetizuju kolagen, elastin, glikozaminoglikane, proteoglikane i adhezivne glikoproteine, sintetiziraju sastojke međucelijske supstance. Fibroblast je aktivna ćelija, obilna i nepravilno razgranata citoplazma,ovalna je i velika, citoplazma obiluje hrapavom ER , GA je dobro razvijen.
Fibrocit: fibroblast u mirovanju – manji je od fibroblasta i vretenasta je oblika, ima manje produžetaka, kondenzovan hromatin, acidofilnu citoplazmu. 
Fibroblasti takođe učestvuju u sintezi faktora rasta koji utiču na ćelijski rast i diferencijaciju u vezivnom tkivu odraslih, retko se dele, samo po potrebi.  Fibroblasti
imaju glavnu ulogu u celjenju rane; tokom celjenja rane nastaje miofibroblast - vezivno tkivo ima sposobnost regeneracije kada su tkiva uništena upalom ili oštećenjem.
Periciti ili adventicijalne celije su oko kapilara ili venula. Imaju kontraktilnu sposobnost zbog aktina, miozina i tropomiozina. Mogu da se diferenciraju u fibroblaste, adipocite, osteoblaste i makrofage kod ostecenja. 

Question 221

Sta su mastociti? 

Answer 221

Ovalne ili okrugle ćelije vezivnog tkiva, citoplazma je ispunjena bazofilnim zrncima i metahromatskim granulama, a ističu se tvorevine koje sadrže prekursore histamina i proteoglikana odnosno primarni medijatori (histamin, heparin, eozinofilni i neutrofilni hemotakticki faktori),. Kada se aktiviraju, oslobadjaju sekundarne medijatore, zatim citokine i interleukine. Ucestvuju u reakcijama preosetljivosti, kod zapaljenja itd. Glavna uloga mastocita je depnovanje  hemijskih posrednika hemijske reakcije.

Question 222

Sta je makrofag? 

Answer 222

Celija mononuklearnog fagocitnog sistema: ima sposobnost fagocitoze, nepravilnu površinu s naborima, izdancima i udubljenjima, dobro razvijen GA, mnogo lizozoma i izraženu hrapavu ER. Potiče od nezrelih ćelija u koštanoj srži koje se dele i nastaju monociti koji najprije ulaze u krv, prolaze zid venula i kapilara u vezivno tkivo gde sazrevaju i poprimaju morfološka obeležja makrofaga. Tkivni makrofagi mogu se u vezivnom tkivu umnožavati, životni vek im je dug, i mogu preživeti mesecima.
Tokom trasnformacije monocita u makrofag: ćelija se smanjuje, lizozomi, mikrotubuli i mikrofilamenti se umnože. posebni nazivi : kupfferove u jetri, mikroglija u cns-u, langerhansove u koži, osteoklasti u kostima.

Question 223

Koja je uloga makrofaga? 

Answer 223

Imaju ulogu u fagocitozi, u imunitetu (iniciraju imunski odgovor i prezentaciju antigena limfocitima), reparaciji, regeneraciji, zapaljenju i zarastanju rana. 

Question 224

Sta su plazmociti? 

Answer 224

Nastaju proliferacijom i diferencijacijom B limfocita. Nalaze se u rastresitom vezivnom tkivu, stromi pljuvacnih i sluznih zlezdi, omentuma, lamini propriji GIT-a. Citoplazma ima dosta gER-a i slobodnih ribozoma. Ima Ruselova telasca (depoi imunoglobulina). Ucestvuu u humoralnom imunskom odgovoru i luce IgG, IgA,IgD, IgE i IgM. 

Question 225

Koja su vlakna vezivnog tkiva? 

Answer 225

1. kolagena, 
2. retikulinska i 
3. elastična. 

Postoje dva sistema: sistem kolagenih vlakana
(kolagena i retikulinska), i sistem elastičnih vlakana (elastična, elauninska i oksitalanska).

Question 226

Koje su osobine kolagena? 

Answer 226

To je orodica proteina, čija je najvažnija uloga – strukturna:
među različitim tipovima najvažniji su oni u : koži, kosti, hrskavici, glatkim mišićima, i bazalnoj lamini:
jedna od najrasprostranjenijih belančevina u telu (30% težine);

Question 227

Koje vrste kolagena postoje? 

Answer 227

na temelju građe i funkcije dele se na:
• vlaknasti ili fibrilarni kolageni
tip I – koža, kost, dentin, tetiva, čaure organa; - otporan prema pristisku
tip II – hrskavica - otporan prema pristisku
tip III – koža, mišić, krvni sudovi, često udružen s tipom I; održava građu rastegljivih organa
tip XIV . – fetalna tkiva, koža, kost ,posteljica, intersticij ; potpomaže funkciju kol tipa I
tip XI – hrskavica ; - potpomaže funkciju kolagena tipa II
• kolageni udruženi s vlaknastim kolagenima 
tip IX – hrskavica, veže glikozaminoglikane; udružen s kol tipa II
tip XII – embrionalna koža, tetive; udružen s kolagenom tipa I
tip XIV – fetalna koža i tetive ; molekula oblika križa
• kolagen koji formira mrežu - osnovni sastojak bazalne lamine
tip IV – sve bazalne membrane; potpora epitelima, filtracija; 2D križna mreža
• kolagen koji formira sidrena vlakanca
tip VII – epiteli; povezuje kolagena vlakna s bazalnom laminom; 
Kolagenogenezu imaju mnoge vrste ćelija; glavne aminokiseline koje izgrađuju kolagen su glicin ,prolin i hidroksiprolin;
tropokolagen;
tipovi I, II i III - udružuju se u mikrovlakanca koja se slažu u vlakanca (vodonikove i hidrofobne veze); poprečnu ispruganost kolagenih vlakanaca uslovljava delimično
preklapanje sporedo naslaganih molekula tropokloagena.

Question 228

Koje su osobine retikulinskih vlakana? 

Answer 228

• Izrazito su tanka, izgrađena uglavnom od kolagena tipa III povezanog s drugim tipovima,glikoproteinima i proteoglikanima;
• U nekim organima čine prostranu mrežu;
• Impregniranjem srebrnim solima oboje se crno; argirofilna vlakna;
• Brojna su u glatkom mišiću, endoneurijumu, retikulumu krvotvornih organa i u parenhimskim organima (jetra, endokrine žlezde) u kojima čine mrežu oko epitelnih
ćelija.

Question 229

Koje su osobine i sistem elasticnih vlakana? 

Answer 229

Tri vrste vlakana : elastična, elauninska i oksitalanska;
Razvijaju se u tri uzastopne faze;
• U početnom stadijumu oksitalansko vlakno se sastoji od snopova tankih mikrovlakana koja sadrže različite glikoproteine od kojih je vrlo veliki fibrilin 
• U sledećem stadijumu između oksitalanskih mikrovlakana se stvaraju depoi elastina pa nastaju elauninska vlakna;
• Tokom trećeg stadijuma elastin se sve više nakuplja dok ne zauzme celo središte vlakana koja su još samo na periferiji okružena tankim slojem mikrovlakana.

Question 230

Sta cini osnovnu supstancu vezivnog tkiva? 

Answer 230

Glikozaminoglikani, proteoglikani i muktiadhezivni proteini. 

Question 231

Sta su osobine glikozaminoglikana?

Answer 231

To su ravni polisaharidni lanci sastavljeni od disaharidnih jedinica, koje se sastoje od: uronske
kiseline i heksozamina. Heksozamin može biti : glukozamin ili galaktozamin, a uronska kiselina : glukuronska ili iduronska kiselina. S izuzetkom hijaluronske kiseline, ravni
glikozaminoglikanski lanci su kovalentno vezani za centralni proteinski lanac, sa kojim
grade molekul proteoglikana.

Question 232

Koje su osobine proteoglikana? 

Answer 232

Vrlo su hidrofilni i deluju kao polianioni, mogu za sebe vezati veliki broj katjona jonskim vezama. Osim hijaluronske kiseline, svi ostali glikozaminoglikani su u zrelom obliku donekle sulfatisani. Preovladava UH deo (80 – 90 % težine). Jako hidrirani molekuli sa slojem vode oko sebe sastoje se od centralnog proteinskog lanca, na koji su vezana četiri osnovna glikozaminoglikana : dermatan-sulfat, hondroitin-sulfat, keratan sulfat i heparan-sulfat. U hrskavici se molekuli proteoglikana vežu za lanac hijaluronske kiseline pa grade još veće molekule – proteoglikanske agregate. Kisele grupe na proteoglikanima
omogućuju vezivanje na bazne aminokiselinske grupe u molekulu kolagena .

Question 233

Sta je agrekan? 

Answer 233

Agrekan je jedan od najvažnijih proteoglikana u međućelijskoj supstanci, najzastupljeniji u
hrskavici.

Question 234

Sta su sindekan i fibroglikan vezivnog tkiva? 

Answer 234

Sindekan i fibroglikan : ćelijski površinski proteoglikani, posebno na epitelnim ćelijama;

Question 235

Sta radi fibronektin vezivnog tkiva? 

Answer 235

Sintetisu ga fibroblasti i neke epitelne ćelije. Ima posebna vezna mesta za ćelije,kolagen i glikozaminoglikane. Posrednik je u prianjanju i migraciji ćelija. Formira mrežu u
međućelijskom prostoru mnogih tkiva.

Question 236

Koja je uloga laminina? 

Answer 236

Učestvuje u u prianjanju epitelnih ćelija za bazalnu laminu.

Question 237

Sta je mezenhim? 

Answer 237

Primarno u embrionu, ima male vretenaste/zvezdaste celije koje se zovu mezenhimske. Ima dosta osnovne supstance sa malo kolagenih i elasticnih vlakana. 
Mezenhimske celije proliferisu i deferenciraju se u celije blastema koje kondenzacijom daju blastem. Od blastema ce nastati veckina vezivno tkivnih i glatko-misicnih celija kao i epitelne celije seroznih ovojnica i organa urogenitalnog trakta. 

Question 238

Koje su osobine sluznog vezivnog tkiva? 

Answer 238

Sadrži mnogo  zelatinoznog ECMa sa dosta hijaluronata; sadrži malobrojna vlakna a ćelije su većinom stelatni fibroblasti. Avaskularno je tkivo. 
• Glavni sastojak pupcane vrpce gde obrazuje potku velikim krvnim sudovima. Zove se jos i Vartonova pihtija. Nalazi se i u pulpi mladog zuba. 

Question 239

Koje su osobine rastresitog vezivog tkiva? 

Answer 239

Vrlo prošireno tkivo koje ispunjava prostore između grupa mišićnih ćelija i vlakana, gradi podlogu epitelnim tkivima i obavija limfne i krvne sudove; gradi tuniku adventiciju mnogih organa.
Ovo tkivo je mesto gde celije imunog sistema prepoznaju i unistavaju patogene materije. 
• Nalazi se u papilarnom sloju vezivnog dela kože, u potožnom tkivu, u seroznim ovojnicama peritonelane i pleuralne šupljine, u žlezdama i sluznicama gde čini
podlogu epitelnim ćelijama;
• Najbrojnije ćelije su fibroblasti i makrofagi, ali ima i ostalih vrsta ćelija vezivnog tkiva;
• Ima pretežno kolagenih, elastičnih i retikulinskih vlakana;
• Nežne je građe, gipko, dobro prokrvljeno, slabe otpornosti na mehaničke sile.
U stromi duzice,cilijarnom telu i leptomeningama, rastresito vezivno tkivo ima melanocite i zove se pigmentno vezivno tkivo. 

Question 240

Koje su osobine gustog iregularnog vezivnog tkiva? 

Answer 240

Ima kolagena vlakna, retke fibroblaste i malo osnovne supstance. Kolagena vlakna grade snopove u razlicitim pravcima i pruzaju cvrstinu. Izmedju kolagenih se nalaze elasticna vlakna, Derm koze ima debeo sloj ovog tkiva koje se zove duboki sloj derma koze. Ima ga u stromi dojke, kapsulama i septama jetre,slezine, jajnika, bubrega. 

Question 241

Koje su osobine gustog regularnog vezivnog tkiva? 

Answer 241

U tetivama,ligamentima, aponeurozama i stromi roznjace. Dosta loagenih vlakana, malo osnovne supstance i fibroblasta izmedju. Kolagena vlakna su paralelna i gusta za maksimalnu otpornost na istezanje. 

Question 242

Sta su tetive? 

Answer 242

Vezivnotkivne strukture koje vezuju misice za kosti. Izmedju kolagenih vlakana su fibroblasti koji se ovde zovu tendinociti.

Question 243

Sta su aponeuroze? 

Answer 243

Spljostene, siroke tetive kod kojih su kolagena vlakna umesto paralelnih, rasporedjena u vise slojeva. 

Question 244

Koje su osobine elasticnog tkiva? 

Answer 244

 Sastoji se od snopova debelih, usporedo postavljenih elastičnih vlakana;
• Prostor između njih zauzimaju tanka kolagena vlakna i splošteni fibroblasti;
• Obilje elastičnih vlakana daje tkivu žutu boju i veliku elastičnost;
• Žuti ligamenti kicmenih prsljenova , suspenzijski ligament penisa, pluca i stroma pojedinih organa. U tuniki mediji elasticnih arterija grade ga elasticne lamele, kolagena vlakna, glatkomisicne celije i osnovna supstanca. 

Question 245

Koje su osobine retikularnog tkiva? 

Answer 245

Čini 3D mrežu koja pruža potporu ćelijama;
Poseban je oblik rastresitog vezivnog tkiva koje se sastoji od retikulinskih vlakana, blisko pridruženih uz retikularne ćelije koje su zapravo specijalizovani fibroblasti;
• Cini vezivnotkivnu potku kostane srzi, slezine i limfnog cvora. 
• Duž vlakana raspoređeni su i makrofagi, mastociti i dendriticne celije.
Posebni oblici retikularnih celija su litoralne celije u limfnom cvoru i adventicijalne celije u kostanoj srzi.