Histologija Flashcards

Question 1

Q

Лице

Answer

A

Наличје

Question 2

Q

Koja je građa ćelijske membrane?

Answer

A

Fluidno-mozaični model po Singeru i Nikolsonu, fosfolipidi, holesterol i glikolipidi

Question 3

Q

Kako fosfolipidi grade membranu?

Answer

A

Fosfolipidi se sastoje od dva duga hidrofobna lanca (rep) i 2 hidrofilne glave. Unutar membrane fosfolipidi su poređani u 2 sloja sa svojim hidrofobnim lancima usmerenim prema sredini membrane, a hidrofilnim glavama su usmereni prema spolja.

Question 4

Q

Koja je uloga holesterola u membrani?

Answer

A

Holesteol je glavni membranski konstituens koji stabilizuje ćelijsku membranu tako što smanjuje fluidnost.

Question 5

Q

Kakvi proteini membrane postoje?

Answer

A

Proteini membrane se dele na: integralne i periferne proteine. Integralni su direktno ugrađeni u lipidni dvosloj mogu biti i trodelni, dok su periferni slabije vezani za površinu membrane i lako se mogu odvojiti. Proteini ćelijske membrane imaju vrlo važne funkcije: formiraju kanale, pumpe, transportere, receptore, enzime i adhezivne molekule.

Question 6

Q

Kako delimo transport kroz ćelijsku membranu?

Answer

A

Na direktni i indirektni. Direktni se deli na pasivni i aktivni a indirektni na endo i egzocitozu. Indirektni ima promene na membrani, evaginacije-invaginacije i sl.

Question 7

Q

Šta se transportuje prostom difuzijom?

Answer

A

U skladu sa gradijentom, gasovi (kiseonik,azot), steroidni i tiroidni hormoni, ali i voda, glicerol, urea i alkohol (sporije)

Question 8

Q

Reci nešto o olakšanoj difuziji ?

Answer

A

U skladu sa gradijentom, čestice (nukleotidi, šećeri i dr.) ne mogu samostalno da prođu membranu pa se koriste : Proteini nosači (prolaze kroz konformacione promene) i proteini kanali (stalno cureći za kalijum, akvaporini za vodu, postoje i jonski kanali čije otvaranje zavisi od stimulusa : voltažno zavisni, ligand zavisni i mehanički zavisni)

Question 9

Q

Kako se deli aktivni transport?

Answer

A

Na primarni i sekundarni. Primarni - hidroliza ATP-a za dobijanje energije, tu su pumpe (P tipa - jonske kao NaK, V tipa -pumpaju vodonik u organele, ABC transporteri izbacuju lekove i toksine) Sekundarni transport je uvek vezani transport - u istom smeru simport/kotransport u razlicitom je antport ili kontratransport. Glukoza ide sa Natrijumom a Ca i H izlaze iz celije kada Na ulazi

Question 10

Q

Sta je endocitoza?

Answer

A

Proces indirektnog transporta kada se u celiju unose supstance. Tu pada pinocitoza, transcitoza, fagocitoza i receptorski zavisna endocitoza

Question 11

Q

Sta je pinocitoza?

Answer

A

Celija pije, ulazak ECM u citoplazmu zahvaljujuci invaginacijama/ kaveolama. Kaveolin deluje na kaveole pri cemu nastaju pinocitozne vezikule. Tu je i dinamin koji stabilizuje ceo proces. Pinocitozne vezikule idu do kAsnog endozoma da se sadrzaj razgradi.

Question 12

Q

Sta je transcitoza?

Answer

A

Pinocitozne vezikule idu do suprotnog kraja plazmaleme i nihov sadrzaj se izbacuje iz celije.

Question 13

Q

Sta je fagocitoza?

Answer

A

Celija jede - tu su fagociti koji svojim pseudopodijama obuhvataju i fagocituju materijal. Tada nastaju fagozomi,spajaju se sa lizozomima pri cemu nastaje fagolizozom i nastupa razgradnja. Materije pre fagocitoze bivaju opsonizovane/ oblozene antitelima i komponentama sistema komplementa.

Question 14

Q

Sta je receptorski posredovana endocitoza?

Answer

A

Unos specificnih molekula u celiju : Materija se veze za kargoreceptore. Na unutrasnjem delu palzmaleme je klatrin koji nakon aktivacije kargo receptora ugiba membranu i obrazuju se klatrinske jamice. Klatrin i kargo receptori komuniciraju preko adaptina a klatriska jamica se pretvara u vezikulu preko dinamina. Sadrzaj vezikule ide do ranog ednozoma koji usmerava materije i odlucuje o njihooj sudbini (vecina ide do kasnog endozoma ili do lizozoma).

Question 15

Q

Koje su 4 sudbine koje mogu nastupiti u ranom endozomu?

Answer

A

Receptor se reciklira a ligand razgradi (protenski hormoni, lipoproteini) 2. Receptor i ligand se recikliraju (transferin i njegov receptor) 3. Receptor i ligand se razgradjuju (epidermalni faktor rasta) 4. Oba se transportuju - transcitoza (igA u mleko i pljuvacku i majcinski igG kroz krvno-placentalnu barijeru u fetus)

Question 16

Q

Sta je egzocitoza i kakva moze biti?

Answer

A

Egzocitoza podrazumeva izlazak materija iz celije i moze biti regulisana i konstitutivna. Konstitutivna egzocitoza - Materijal je u sekretornim vezikulama koje se ne zarzavaju vec se fuzionisu sa plazmalemom i izlaze iz celije. (imunoglobulii iz plazmocita i prokolagen iz fibroblasta). Regulisana egzocitoza - Materijal je u sekretornim vezikulama (GA) i ceka signal da se izbaci. Sekretorne vezikule se koncentruju i postaju granule. Nakon stizanja signala, dolazi do prolaznog influksa Ca u celiju sto je znak da sekretorne vezikule izadju.

Question 17

Q

Koje su dvojedarne celije?

Answer

A

hepatociti,celije tubula, parijetalne celije zlezda zeluca, celije hrskavice

Question 18

Q

Koje su visejedarne celije?

Answer

A

Dogeljeve celije urotela, osteoklasti u kostima i skeletne misicne celije, Sincicijum je posebna vrsta - sinciciotrofoblast posteljice

Question 19

Q

Ko ima kupinasto jedro?

Answer

A

Megakariociti

Question 20

Q

Ko ima bubrezasto jedro?

Question 21

Q

Ko ima segmentisano jedro?

Answer

A

Neutrofilni granulocit

Question 22

Q

Ko ima bisagasto/bisegmentno jedro?

Answer

A

Eozinofilni granulocit.

Question 23

Q

Sta je nukleoprotoplazmatski odnos?

Answer

A

Odnos zapremine jedra i citoplazme, obicno je 1/4 ili 1/5. Kod malog limfocita i spermatozoida odnos je skoro 9/10

Question 24

Q

Koja je prosecna velicina jedra?

Answer

A

5-10 mikrometara, spermatozoid 4, jajna celija 40

Question 25

Q

Ko cini jedrov omotac?

Answer

A

Spoljasnja membrana, unutrasnja membrana i perinukleusna cisterna.

Question 26

Q

Sta su osobine spoljasnje jedrove membrane?

Answer

A

nastavlja se na GrER i ima ribozome za sintezu : transmembranskih proteina za spoljnu i unutrasnju membranu proteina koji idu iz spoljne membrane do perinukleusne cisterne

Question 27

Q

Sta se pripaja za unutrasnju jedrovu membranu?

Answer

A

Nukleusna lamina, matriks jedra, periferni heterohromatin, telomere hromozoma, KJP

Question 28

Q

Ko spada u nukleusne proteine?

Answer

A

strukturni proteini skeleta jedra/lamini 2. enzimi (DNK,RNK polimeraze,endonukleaze) 3. proteini vezani za hromatin (histonski i nehistonski) 4. proteini ucesnici u replikaciji i transkripciji 5. regulatorni proteini za aktivnost gena 6. regulatori celijskog ciklusa (ciklini)

Question 29

Q

Sta je karajteristicno za nukleusne proteine?

Answer

A

Svi se sintetisu na slobodnim ribozomima u citoplazmi a svoju funkciju ostvaruju unutar jedra.

Question 30

Q

Sta su jedrove pore i kako su gradjene?

Answer

A

Otvori na jedrovom omotacu kroz koje se obavlja transport izmedju jedra i citoplazme. Lumen ovih kanalica ispunjen je kompleksom jedrovih pora koje grade nukleoporini. Nukleoporini grade 3 prstena : 1. Citoplazmatski prsten 2. Transmembranski (centralni) prsten 3. Nukleoplazmatski prsten Tu su i importini i eksportini

Question 31

Q

Sta se transportuje iz citoplazme u jedro?

Answer

A

nukleotidi, ribozomalni proteini, brojni enzimski proteini za transkripciju i replikaciju

Question 32

Q

Sta se transportuje iz jedra u citoplazmu?

Answer

A

Ribozomalne subjedinice, iRNK i tRNK

Question 33

Q

Sta je nukleoplazma?

Answer

A

Jedrova citoplazma slicnog sastava poput celijske citoplazme, ima manje vode i gusca je i ima vise jona.

Question 34

Q

Sta je skelet jedra?

Answer

A

Proteinska struktura za potporu i odrzavanje oblika jedra. Cine ga nukleusna lamina i mreza mikrofilamenata.

Question 35

Q

Sta je nukleusna lamina i sta je cini?

Answer

A

mreza intermedijarnih filamenata koja oblaze unutrasnju jedrovu membranu. Cine je proteini lamini A i C koji se preplicu i grade mrezu i lamini B koji je vezuju za unutrasnju membranu.

Question 36

Q

Gde se nalazi mreza mikrofilamenata?

Answer

A

Ispunjava jedro i vezuje se za unutrasnju stranu nukleusne lamine

Question 37

Q

Sta je hromatin?

Answer

A

Osnovna strukturna i funkcionalna komponenta jedra, izgradjena od molekula DNK i proteina. Jedini je uz jedarce uocljiv na svetlosnom mikroskopu.

Question 38

Q

Od cega je hromatin sacinjen?

Answer

A

46 molekula DNK koji moraju biti upakovani. Prvo se kondenzuju u nukleozome uz pomoc histona koji cine njihovo jezgro. Oko jezgra se kao oko kalema dva puta namotava lanac DNK. Time se stvaraju hromatinska vlakna. Kada se hromatinska vlakna spiralizuju u deobim nastaju hromozomi.

Question 39

Q

Kako se naziva DNK izmedju 2 nukleozoma?

Answer

A

Linker DNK

Question 40

Q

Sta su histoni?

Answer

A

Proteini u 5 vrsta : H1, H3A,H2B, H3 I H4. Pakuju DNK i regulisu transkripciju.

Question 41

Q

Sta su nehistonski proteini?

Answer

A

kiseli proteini koji imaju strukturnu, regulatornu i enzimsku ulogu.

Question 42

Q

Od cega se sastoji molekul DNK?

Answer

A

2 polinukleotidna komplementarna i antiparalelna lanca u vidu duplog heliksa sa desnogirom zavojnicom. Osnova su nukleotidi (purinske i pirimidinske baze). Tri nukleotida grade jednu aminokiselinu i zovu se kodon, Redosled kodona je zapis aminokiselina, a deo DNK sa zapisom za sintezu 1 polinukleotidnog lanca je gen.

Question 43

Q

Reci svrhu molekula DNK?

Answer

A

Tu je celokupna genetska informacija jednog organizma. U jednom jedru ima oko 30k gena. Svaka celija osim polnih ima 46 molekula DNK.

Question 44

Q

Sta je genom?

Answer

A

Kompleks genetskih informacija u jednoj hromozomskoj garnituri.

Question 45

Q

Koje su vrste hromatina?

Answer

A

Euhromatin i heterohromatin.

Question 46

Q

Reci nesto o euhromatinu?

Answer

A

Transkripciono aktivan, slabo kondenzovan,kod metabolicki aktivnih celija

Question 47

Q

A sta je heterohromatin i kakav moze biti?

Answer

A

Kondenzovana forma transkripciono neaktivnog hromatina. Vise heterohromatina - celije su manje aktivne. On moze biti fakultativni i konstitutivni. Fakultativni heterohromatin je specificno inaktivisan u nekoj fazi zivota kao sto je Barovo telasce, jedan inaktivisani X hromozom u celiji zene. Konstitutivni heterohromatin je trajno kondenzovan i neaktivan.

Question 48

Q

Gde se obicno nalazi heterohromatin?

Answer

A

Na 3 lokacije : 1. periferni (marginalni) 2. sredisnji (ostrvski) 3. nukleolusni (perinukleolusni)

Question 49

Q

Sta su hromozomi?

Answer

A

Maksimalno kondenzovane forme DNK prisutne u toku deobe. Najbolje vidljivi u metafazi. Sve somatske celije imaju 22 para autozomnih hromozoma i jedan par polnih (XX zensko, XY musko).

Question 50

Q

Kako su gradjeni hromozomi?

Answer

A

Dva uzduzna kraka povezana centromerom/primarnim suzenjem.

Question 51

Q

Kako se klasifikuju hromozomi po centromeri?

Answer

A

Metacentricni - u sredini Submetacentricni - blizu centra Akrocentricni - na perferiji, blize jednom kraku

Question 52

Q

Sta je osobina akrocentricih hromozoma?

Answer

A

Mogu da imaju i sekundarno suzenje na kome se nalaze sateliti. Sateliti imaju konstitutivni heterohromatin

Question 53

Q

Sta je jedarce?

Answer

A

Nemembranska organela koja sintetise rRNK i formira ribozomalne subjedinice.

Question 54

Q

Gde se formira jedarce?

Answer

A

Oko grupa gena za sintezu rRNK (sekundarna suzenja akrocentricnih hromozoma). To su 13.,14.,15.,21. i 22. par hromozoma i nazivaju se Nukleolusni Organizacioni Regioni.

Question 55

Q

Koji su regioni jedarceta?

Answer

A

Amorfni deo - fibrilarni centar Fibrilarni deo Granularni deo Nukleolusni matrix

Question 56

Q

Koji su delovi citoplazme?

Answer

A

Citozol, citoskelet, organele i inkluzije

Question 57

Q

Sta je citoskelet i ko ga cini?

Answer

A

Mreza proteinskih filamenata i proteina koja pruza potporu celiji. Gradde ga 3 osnovna tipa vlakana : Mikrofilamenti, Intermedijarni filamenti i mikrotubuli.

Question 58

Q

Sta su mikrofilamenti?

Answer

A

Gradjeni su od globularnih subjedinica G-Aktina koje zajedno cine F-aktin. Timozin usporava polimerizaciju a profilin je omogucava. Formin vrsi elongaciju. Cap Z se vezuje za pozitivan a tropomodulin za negativan kraj, pa se lanac prekida po vezivanju gelsolina i kofilina. Usnopljavanje omogucavaju fimbrin, fascin, vilin i Alfa Aktinin a razgranavanje filamin i Arp 2/3

Question 59

Q

Koje su uloge mikrofilamenata?

Answer

A

Obrazuju celijski korteks (indirektni transport) 2. Grade kontraktilni prsten citokineze 3. Grade srz filopodija i lamelopodija 4. Daju terminalnu mrezu kod epitelnih celija koja ce formirati apikalni pol 5. Grade repove kometa 6. Snopovi i grade mikrovile i stereocilije 7. Indirektno obrazuju zonule adherens i formiraju fokalni kontakt 8. Sa spektrinom grade spektrinski skelet plazmaleme.

Question 60

Q

Koja je gradja intermedijarnih filamenata?

Answer

A

Gradjeni su od 5 klasa proteina : 1. Kiselih keartina 2. Baznih keratina 3. Vimentina,dezmina, Glijalnog Fibrilarnog Kiselog Proteina i periferina 4. Neurofilametni triplet Light,Medium i Heavy 5. A i B tip jedarnih lamina.

Question 61

Q

Gde su prisutni kiseli i bazni keratini?

Answer

A

Kod epitelnih celija

Question 62

Q

Gde ima vimentina?

Answer

A

U leukocitima, endotelnim celijama krvnih sudova, nekim epitelnim i celijama mezenhimskog porekla (fibroblasti)

Question 63

Q

Gde ima dezmina?

Answer

A

U misicnim celijama

Question 64

Q

Sta gradi GFKP?

Answer

A

Filamente u glijalnim celijama.

Answer 64

A

U neuronima PNS-a

Answer 65

A

U aksonima motornih neurona

Answer 66

A

U jedrima celija

Answer 67

A

Tu su fakinin i filenzin tipicni za ocno socivo.

Answer 68

A

Strukutrna, pruzaju potporu i stite celiju od prekomernog istezanja, formiraju dezmozom i hemidezmozom. Tkiva koja ih nemaju mehanicki su nestabilna.

Answer 69

A

Nerazgranati i nesavitjivi, izgradjeni su od tubulina. Heterodimer cine Alfa i Beta tubulin, a u nastanku ucestvuje Gama tubulin.

Answer 70

A

Katanini,spastini i fidzetini.

Answer 71

A

Map proteini 1,2,3

Answer 72

A

U eritrocitima. Oni ne ostvaruju kontakt s plazmalemom niti grade medjucelijske spojeve.

Answer 73

A

unutarcelijski transport 2. formiranje deobnog vretena 3. pozicioniranje organela

Answer 74

A

grade centriole, bazalna tela i aksoneme.

Answer 75

A

Nemembranska organela izgradjena od dve centrole i pericentriolarnog materijala.

Answer 76

A

Gradi organizacioni centar mikrotubula. U celijskom ciklusu, celija ima jedan centrozom koji se naziva citocentar i blizu je GA.

Answer 77

A

Postoje majka starija i slozenija, i prosta i nova cerka centriola. Medjusobno su vezane intercentriolarnom filamentoznom vezom.

Answer 78

A

Imaju 9 kruzno rasporedjenih tripleta mikrotubula (a,b,c)

Answer 79

A

Nemembranske organele koje sintetisu proteine. Mogu biti slobodni u citoplazmi ili vezani za grER.Kada su slobodni ribozomi vezani za iRNK zovu se polizomi.

Answer 80

A

Imaju veliku i malu subjedinicu. Veliku gradi 50 ribozomalnih proteina a malu 33.

Answer 81

A

iRNK se vezuje na maloj subjedinici Na velikoj subjedinici je : A-aminoacil mesto P-peptidil mesto E- exit mesto

Answer 82

A

1.proteine koji ostaju u citozolu 2. periferne membranske proteine 3. proteine za mitohondrije, peroksizome i jedro (ali ne i za membranu)

Answer 83

A

U citozolu, iRNK se vezuje za malu subjedinicu i formira poliribozom. Translacija pocinje od start kodona AUG a zavrsava se stop kodonima : UGA, UAA, UAG.

Answer 84

A

Inicijacija - za A mesto se veze tRNK koja nosi metionin i veze se za start kodon (obrazuje se poliribozom). Zatim ide na P mesto. 2. Elongacija - dodaju se nove aminokiseline, A,P pa E mesto 3. Terminacija - Na A mesto dolazi stop kodon i vezuje se oslobadjajuci faktor, deluje na P mesto i odvaja lanac od tRNK.

Answer 85

A

To je posttranslaciona obrada koja se vrsi uz saperone.

Answer 86

A

Na slobodnim ribozomima, postoji signalna sekvenca koju ima iRNK. Za nju se vezuje SRP - cestica za prepoznavanje signala koja zaustavlja translaciju. SRP ide do prihvatnih proteina na grER i vezuje ribozom za deo grER-a - translokator. Tu se sinteza nastavlja. Proteini stvoreni u grER prenose se preko vezikula oblozenim koatomerom2 do GA. Ako novostvoreni protein ne valja, oblaze se ubikvintinom i ide na reciklazu u proteazome.

Answer 87

A

Sistem kanalica, cisterni i vezikula koji je glavni sintetski sistem u celiji. Ima ga svuda osim u eritrocitima i sastoji se od 3 regiona : 1. Granulisanog 2. Prelaznog 3. Glatkog

Answer 88

A

Granulisani ER (GER) razvijen je u ćelijama koje su specijalizovane za sekreciju proteina kao što su ćelije egzokrinog pankreasa, fibroblasti, plazmociti). Glavna funkcija GER-a je u sintezi proteina koji će biti izlučeni (npr. enzimi, hormoni) ali i proteina koji ulaze u sastav ćelijske membrane.

Answer 89

A

Agranulisani ER (AER)/glatki sastoji se od povezanih tubula koji ne sadrže poliribozome na svojim membranama zbog čega one izgledaju glatke. Lumen kanala AER-a je u kontinuitetu sa lumenom GER-a. AER obavlja različite funkcije: učestvuje u sintezi steroidnih hormona,u procesima detoksikacije određenih štetnih supstanci i dobro je razvijen u ćelijama jetre, u skeletnim mišićima učestvuje u procesu njihove kontrakcije gdje se pojavljuje u specijalizovanom obliku nazvanom sarkoplazmatski retikulum.

Answer 90

A

male organele, kompleksi multiplih proteaza koji vrše digestiju proteina predodređenih za razaranje, posle njihovog vezivanja za ubikvitinom. Sluze za uklanjanje suvišnih enzima i drugih proteina koji postaju nepotrebni ćeliji poslije obavljanja svoje normalne funkcije, kao i za uklanjanje proteina koji su nekorektno savijeni.

Answer 91

A

Izlazna mesta za molekule stvorene u ER. Sistem membrana izmedju cisterni i kanalica. Molekuli stvoreni u ER pupljenjem formiraju transportne vezikule pa se salju u GA.

Answer 92

A

Sintezu fosfolipida i holesterola, sintezu steroidnih hormona, skladistenje Ca u misicnim celijama

Answer 93

A

Goldžijev aparat je membranska organela koja se sastoji od naslaganih cisterni i vezikula. U vrlo polarizovanim sektetornim ćelijama Goldžijev aparat se nalazi iznad jedra. U njegove cisterne koje formiraju konveksnu ili cis stranu ugrađuju se trasportne vezikule koje prenose novosintetisane proteine iz GER-a do Goldžijevog aparata na dalju preradu. Suprotna strana Goldžijevog aparata predstavlja konkavnu ili trans stranu. Sa ove strane pupljenjem se formiraju sekretorne vezikule ili sekretorne granule koje transportuju proteine ka ćelijskoj membrani gde će biti izlučeni procesom egzocitoze. Na trans-strani Goldžijevog aparata se formiraju primarni lizozomi.

Answer 94

A

U njemu se završavaju modifikacije proizvoda koje je ćelija sintetisala, njihovo razvrstavanje i izlučivanje; zadužen je za obnavljanje ćelijske membrane; u njemu se obavlja sinteza glikoproteina i polisaharida, stvara primarne lizozome i sortira i pakuje makromolekule za sekreciju.

Answer 95

A

Ka plazmalemi proteini koji se u nju ugradjuju i proteini za koonstitutivnu egzocitozu Ka apikalnom delu proteini za regulisanu egzocitozu Ka kasim endozomima novoformirani primarni lizozomi.

Answer 96

A

Anterogradni - Od ER do GA, koatomer 2 na vezikulama Retrogradni - Od GA do ER, koatomer 1 na vezikulama

Answer 97

A

U proteazomima - ubikvintinsko proteazomski put za razgradjuj malih i kratkozivecih proteina kao i onih pogresno savijenih tokom sinteze 2. U lizozomima - Makromolekuli, proteinski agregati i citave organele koje su previse velike za proteazome.

Answer 98

A

Razgradnja sopstvenih komponenti, 1. Makro - za citave organele ili njihove delove 2. Mikro - membrana lizozma obihvata citozolski materijal namenjen razgradnji 3. posredovana saperonima - selektivna razgradnja citozolskih proteina

Answer 99

A

Lizozomi su membranske organele koje sadrže više od 50 hidrolitičkih enzima (kisele hidrolaze) čija je funkcija intracitoplazmatska digestija. Posebno su mnogobrojni u ćelijama koje imaju fagocitnu aktivnost, kao što su makrofagi i neutrofilni leukociti.

Answer 100

A

Imaju holesterol i lizobifosfatidnu kiselinu. Takodje i molekule secera koji obrazuju unutrasnju membranu i sprecavaju njeno ostecenje hidrolitickim enzimima.

Answer 101

A

Pupljenjem trans Goldzijeve mreze nastaju primarni lizozomi, njihovi enzimi se sintetisu na grER a dogradjuju u GA. Dele se na primarne, sekundarne i tercijarne lizozome.

Answer 102

A

Primarni lizozomi su male organele loptastog oblika i koje još nisu uključene u digestiju. Kada se fuzionišu sa membranom endozoma, autofagozoma ili fagozoma nastajesekunarni lizozom. Oni su krupniji i imaju heterogen izgled. Posle digestije sadržaja u sekundarnim lizozomima, hranljive materije difunduju kroz membranu lizozoma i ulaze u citozol. Nesvarljivi sastojci ostaju u vakuolama i nazivaju se rezidualna tijela (tercijerni lizozomi).

Answer 103

A

Pigment starenja, lipofuscin.

Answer 104

A

Peroksizomi su sitne loptaste membranske organele koje sadrže oksidaze i katalaze, za razgradnju aminokiselina i masnih kiselina

Answer 105

A

Fisijom postojecih peroksizoma 2. Pupljenjem sa membrana ER-a.

Answer 106

A

Beta oksidacija masnih kiselina i razgradnja H2O2.

Answer 107

A

Obezbedjivanje energije za zivot (iz molekula bogatih energijom, 50% energije ide za ATP a preostalih 50% za toplotu)i pokretanje apoptoze.

Answer 108

A

Imaju 1. spoljasnju membranu, 2. intermembranski prostor (sa enzimima, narocito citohrom C koji zapocinje apoptozu), 3. unutrasnju membranu (koju nepropustljivom cini kardiolipin i ima brojne kriste, ATP sintazu i oksizom) 4. mitohondrijski matriks - mitohondrije se dele samostalno i imaju svoju DNK (dobijamo ih od majke)

Answer 109

A

Osetljive su na celijski stres pa mogu da iniciraju apoptozu ili odluciti da celija prezivi. Glavni apoptoticki dogadjaj u mitohondrijama je otpustanje citohroma C u citozol.

Answer 110

A

Materije koje se privremeno ili trajno deponuju u citoplazmi,retko u organela,a Proteii u vezikulama i granulama, glikogen u granulama, lipidne kapi u vakuolama.

Answer 111

A

Egzogene i endogene i daju prebojenost celiji. Endogene su hematogene i nehematogene. Hematogene - hemoglobin, hemosiderin, bilirubin Nehematogene - rodopsin, jodopsin, lipofuscin, melanin

Answer 112

A

Retka forma inkluzija bez membrane. Inace ih ima u Sertolijevim celijama cemenih kanalica testisa, Lajdigovim celijama intersticijuma testisa i spermatogonijama.

Answer 113

A

Kratki i nepokretni, izgradjeni od aktinskih filamenata, izraženi kod apsorptivnih epitelnih ćelija tankog creva (enterociti) i ćelija proksimalnih kanalića bubrega (nefrociti). Ovi nastavci povećavaju apsorptivnu površinu ćelije čak do 30 puta.

Answer 114

A

Stereocilije su dugački, nepokretni i razgranati mikrovili. Nepokretne su i po organizaciji se sasvim razlikuju od cilija. U apikalnom delu epitelnih celija muskih polnih puteva, receptorskih celija gustativnog korpuskula, vestibularnih i kohlearnih celija unutrasnjeg uva itd.

Answer 115

A

U muskim polnim putevima u apsorpciji sadrzaja iz lumena a kod ostalih imaju ulogu hemoreceptora.

Answer 116

A

Pokretne, koncaste, njavise ih ima na respiratornom epitelu i epitelu jajovoda. Izbacuju celije dospele u lumen, sire mukuspo plucima i pomazu kretanje jajne celije od jajnika ka materici. U srzi im je aksonema gradjena od mikrotubula.

Answer 117

A

Nepokretne, ima ih na razlicitim celijama. Svaka celija ima 1 primarnu ciliju koju gubi deobom pa je ponovo obrazuje. Uloga je da regustruje mehanicke, hemijske,svetlosne stimuluse.

Answer 118

A

Na apikalnom polu celija u blizini primitivnog cvora, ima ih samo u procesu gastrulacije. Nodalne cilije imaju rotacione pokrete i omogucavaju levo-desnu simetriju organizma.

Answer 119

A

Membranske ploce se nalaze u apikalnom delu Dogeljevih celija mokracnih puteva i gradjene su od uroplakina. Ispod apikalne membrane su i diskoidne vezikule, isto sa uroplakinom. Kada je besika puna, diskoidne vezikule se ugradjuju u plazmalemu i omogucavaju distenziju epitela. Vracaju se u citoplazmu nakon praznjenja besike.

Answer 120

A

Duboke invaginacije celijske membrane na bazalnoj strani epitelnih celija. Ima ih dosta kod celija ucesnica u transpportu jona i vode. Imaju dosta mitohondrija i jonskih pumpi. Kod proksimalnih i distalnih nefrocita, u celijama izvodnih kanala egzokrinih zlezdi.

Answer 121

A

Specijalizacije na bocnim stranama celija u vodu evaginata i invaginata kojima se celije medjusobno uzubljuju. Ima ih kod epitela creva i zucne kese kao i kod proksimalnih i distalnih nefrocita.

Answer 122

A

Celija/Celija <ol><li>Kadherini - Ca zavisni, homotipski, katenini ih vezuju za AF (ima Epitelnih,Nervnih,Placentalnih)</li><li>Selektini - Ca zavisni, heterotipski</li><li>Superfamilija imunoglobulina - Ca nezavisni, homotipski</li><li>Receptorska protein tirozin fosfataza</li></ol>Celija/ECM <ol><li>Integrini - Heterodimeri s 2 alfa i 2 beta lanca, heterotipski</li><li>Receptori hijaluronata - proteoglikani kojima secelija vezuje za hijaluronsku kiselinu.</li></ol>

Answer 123

A

Tesni spojevi/okludentne veze 2. Pricvrscujuci spojevi/adherentne veze 3. Komunikacijski spojevi

Answer 124

A

Zonula - oko cele celije Fascija - na odredjenom delu Makula - u vidu tacaka

Answer 125

A

Spojevi kod kojih su susedne membrane fuzionisane i formiraju nepermeabilnu barijeru. Okludentni spoj (zonula occludens) je lociran na najapikalnijem delu lateralne plazma membrane susednih epitelnih ćelija i formira barijeru koja ograničava paracelularni prolaz materija iz lumena. Druga važna uloga ovog spoja je održavanje polarnosti ćelije. Okludentna veza zauzima celu površinu ćelije u obliku pojasa i nalazi se samo u epitelnom tkivu. U ovom spoju susjedne plazma membrane su tesno spojene posredstvom okludina i klaudina.

Answer 126

A

Povezuju ćelije da bi obezbedili mehaničku potporu. U ovim spojevima su putem kadherina, povezani citoskeletni filamenti susednih ćelija, kao i citoskeletni filamenti ćelije sa ekstracelularnim matriksom. Ovi spojevi relativno tesno povezuju susjedne ćelije, ali za razliku od okludentnih spojeva, ostaje jedan uski prostor koji je ispunjen kadherinima.

Answer 127

A

Spoj izmedju dve celije : <ol><li>zonula adherens</li><li>fascija adherens</li><li>dezmozom</li></ol>Spoj izmedju celije i ECM : <ol><li>fokalni kontakt</li><li>adhezivna polja</li><li>hemidezmozom</li></ol>

Answer 128

A

Zonula adherens je spoj koji se prostire oko cele ivice ćelije, neposredno ispod zonule ocludens. Igra krucijalnu ulogu u epitelnoj ćelijskoj adheziji i održavanju tkivne arhitekture. Predstavlja glavno mjesto pripajanja aktinskih filamenata za plazma membranu, odnosno mesto povezivanja aktinskih filamenata dve susedne ćelije putem kadherina.

Answer 129

A

dve cekije na ogranicenoj povrsini, vezivanje isto kadherini-katenini-aktinski filamenti. U srcanom misicu jedan od spojeva za spajanje srcanih misicnih celija.

Answer 130

A

Cesta adherentna veza diferencirana na ograničenim, diskoidnim delovima membrane. Nalazi se u svim vrstama epitela, ali su dezmozomi najbrojniji u epidermu, koji je najizloženiji oštećenjima kao i za povezivanje celija mozdanih ovojnica. Ovaj spoj predstavlja m mesto povezivanja intermedijernih filamenata susednih ćelija putem kadherina koji se zovu dezmozomalni kadherini i razlikuju se od klasičnih kadherina. Na citoplazmatskim stranama susednih ćelija nalaze se diskoidni, gusti plakovi sastavljeni od specifičnih proteina (dezmoplakin). Sa njima su povezani keratinski filamenti koji iz citoplazme gravitiraju ka dezmozomima, spajaju se sa proteinima plakova i u obliku petlje vraćaju nazad u citoplazmu.

Answer 131

A

Dezmoplakin, plakoglobin, plakofilin.

Answer 132

A

Spoj izmedju epitelnih celija i ECM-a. Aktinski filamenti vezani za integrine. Tesni spoj celije i ECM-a ali i uslov za celijsku migraciju,prenos sifnala itd. Lamelopodije leukocita tako su vezane za kolagena vlakna vezivnog tkiiva a glatke misicne celije za ECM.

Answer 133

A

Hemidezmozomi su mali proteinski kompleksi koji povezuju epitelne ćelije sa bazalnom laminom. Posebno su dobro razvijeni u bazalnom sloju epidermisa. Samo morfološki predstavljaju polovnu dezmozoma, ali se od njih razlikuju po sastavu citoplazmatskih plakova i vrsti transmembranskih proteina.

Answer 134

A

Pukotinasti spoj i hemijska sinapsa.

Answer 135

A

Neksus omoucava prolaz molekula iz citoplazme jedne u citoplazmu druge celije (kod epitelnih celija,kardiomiocita, odontoblasta i dr.). Celije imaju koneksone izgradjene od 6 paralelnih parova koneksina.

Answer 136

A

Proces počinje tako štoćelije sintetišu, a potom sekretuju ili na svojoj površini eksprimiraju signalne molekule. Ovi molekuli se vezuju za specifične receptore smeštene na toj ili nekoj drugoj ćeliji što prouzrokuje iniciranje niza intracelularnih zbivanja (signalna transdukcija), te dolazi do promeene aktivnosti ćelije i njenog odgovora na delovanje signalnog molekula, npr. u vidu proliferacije, diferencijacije, sinteze i sekrecije nekog aktivnog produkta.

Answer 137

A

<ol><li>endokrini (dolazi preko krvi ili limfe),</li><li>parakrini (na susednim celijama),</li><li>autokrini (na celiji koja ga je sekretovala),</li><li>neurotransmiterski i</li><li>neuroendokrini.</li></ol>

Answer 138

A

Na unutrasnje i spoljasnje. Unutrasnji imaju ligande koji lako prolaze plazmalemu. Spoljasnji su trodelni, jednoprolazni ili viseprolazni. Jednoprolaxni su sa ili bez enzimske aktivnosti. Viseprolazni mogu da budu sigma receptori, receptori jonskih kanala ili vezani za G protein.

Answer 139

A

molekuli male molekulske mase – joni (Na+, K-, Cl-) , gasovi (NO, CO) i neurotransmiteri (acetilholin, adrenalin, nradrenalin histamin,neuropeptidi), hormoni (proteinske ili steroidne prirode), peptidi i proteini, difuzibilni proteini velike molekulske mase (faktori rasta) i nedifuzibilni proteini.

Answer 140

A

<ol><li>Permanentne (staticne) koje se ne dele i retko mogu uci u mitozu kao sto su nervne, srcane i skeletne misicne celije. Stvaraju oziljak-reparacija</li><li>Stabilne koje se povremeno dele da odrze strukturu tkiva (jetra,pankreas, nadbubrezna i stitastta zlezda,osteogene,hondrogene celije), regeneracija</li><li>Obnavljajuce (labilne) - neprestano se dele da nadoknade izgubkjene celije, epitelne celije, hematopoetske celije kostane srzi, imunokompetentne celije</li></ol>

Answer 141

A

Smrt ćelije može biti patološka (nekroza) i fiziološka (apoptoza i autofagocitoza).

Answer 142

A

Nastaje kao posledica delovanja štetnih agenasa ili nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Dolazi do bubrenja organela, pucanja njihovih membrana, kao i ćelijske membrane pri čemu ćelijski sadržaj dospeva u ekstracelularni matriks i izaziva zapaljenje.

Answer 143

A

Programirana ćelijska smrt jer se odvija po genetskom programu. Zahvata ćelije koje su ostarile ili završile svoju funkciju i tokom embriogeneze. U procesu apoptoze najvažniju ulogu imaju enzimi kaspaze. Kaspaze razgrađuju mnoge proteine neophodne za funkciju ćelije.

Answer 144

A

Endonukleaza, proteaza i transglutamina.

Answer 145

A

Mitohondrijalni put apoptoze (unutrasnji) - celija je uskracena ili ima dosta mutiranih proteina, nakupljaju se Ba i Bak proteini koji grade kanale za ulazak citohroma C u citozol. Citohrom C izaziva kaspaznu kaskadu koja dovodi do fragmentacije jedra. 2. Put receptora smrti (spoljasnji) - Eliminacija autoreaktivih T limfocita u timusu, za eliminaciju celularnim T imunim odgovorom i u toku embriogeneze. Kaspazna kaskada je pokrenuta angazovanjem TNF receptora sa liganda susednih celija.

Answer 146

A

Period od oplodjenja do rodjenja, <ol><li>preembrionalni (od oplođenja do 2. nedelje),</li><li>embrionalni (od početka treće do kraja osme nedelje)</li><li>fetusni period (od početka devete nedelje do rođenja).</li></ol>Rođenjem nastupa postnatani period razvoja.

Answer 147

A

Razvoj koji obuhvata nastanak ploda spajanjem dve polne ćelije (spermatozoida i jajne ćelije), regulisan je pre svega genetičkim potencijalom polnih ćelija čije se osobine ispoljavaju pod uticajem regulacionih faktora i faktora spoljašnje sredine. Zajednički procesi koji se odvijaju u svim organima tokom njihovog formiranja su: proliferacija, rast, indukcija, determinacija, diferencijacija, restrikcija, migracija, integracija i apoptoza.

Answer 148

A

Porast broja ćelija zahvaljujući mitozi. U embrigenezi se odvija poseban vid mitoze tzv. asimetrična mitoza, kod koje kćerke ćelije nisu identične ćelijama majkama, jer su na višem stadijumu diferencijacije.

Answer 149

A

To jepovećanje mase embriona i dešava se kao posledica proliferacije.

Answer 150

A

Proces u toku kojega ćelije deluju na diferencijaciju dr. ćelija. Ćelije induktori mogu da luče induktivne supstance, ekstracelularni matriks ili mogu direktno kontaktirati sa indukovanim ćelijama.

Answer 151

A

Pproces u tokom kojega ćelija u razvoju, pod uticajem induktivnih faktora, dobija trajne smjernice u smislu diferencijacije u strogo određen tip ćelije.

Answer 152

A

Morfološko i finkcionalno specijalizovanje ćelija, pri čemu se od nediferentovane ćelije postepeno, poslije više mitotičkih deoba stvara morfološki prepoznatljiva ćelija sa jasno definisanom funkcijom.

Answer 153

A

Osobina da ćelije tokom diferencijacije gube sposobnost da se diferenciraju u različite ćelijske tipove.

Answer 154

A

Kretanje ćelija ili delova ćelija koje se odvija pod delovanjem indukcionih i hemotaktičkih faktora.

Answer 155

A

Predstavlja udruživanje ćelija koje vode poreklo od različitih klicinih listova, čime se obezbjeđuje formiranje organa koji su izgrađeni od različitih tkiva.

Answer 156

A

Kongenitalne anomalije su strukturni ili funkcionalni poremećaji organa embriona i fetusa koji nastaju tokom razvoja i manifestni su po rođenju. Teratologija je nauka koja se bavi problemom poremećaja razvoja. Teratogeni faktori su faktori koji utiču na poremećaje razvoja. Oni mogu biti endogeni (genetske bolesti) i egzogeni koji deluju indirektno na plod, posredstvom organizma majke, a potiču iz spoljašnje sredine: infektivni agensi (virusi rubeole i varičele), fizički agensi (npr. povišena temperatura), hemijski agensi (lekovi) i bolesti majke (dijabetes, gojaznost). Kongenitalne anomalije mogu biti pojedinačne i multiple.

Answer 157

A

Proces spajanja 2 polne ćelije i ostvaruje se prodiranjem muške polne ćelije (spermatozoida) u žensku polnu ćeliju (sekundarnu ovocitu). Oplođenje se najčešće dešava u jajovodu.

Answer 158

A

Spermatozoidi koji su prošli proces maturacije (2 nedelje u epididimisu, sposobnost kretanja napred)i kapacitacije(7 sati,dospevaju u vaginu gde postaju znatno pokretljivi te se kreću prema ampuli jajovoda).

Answer 159

A

Posle ovulacije iz folikula i jajnika se oslobađa sekundarna ovocita. Ona biva zahvaćena fimbrijama jajovoda te dospeva u njegovu ampulu, u koju su pristigli spermatozoidi. Spermatozoidi stupaju u kontakt sa sekundarnom ovocitom i tom prilikom dolazi do akrozomalne reakcije spermatozoida, pri čemu se iz njegovog akrozoma oslobađaju hidrolitički enzimi koji omogućavaju prodiranje spermatozoida između ćelija korone radijate i kroz zonu pelucidu. Zatim se spermatozoidi svojim receptorima vezuju za ZP3 glikoproteine sekundarne ovocite. Oocita na prisustvo spermatozoida delujekortikalnom reakcijomu kojoj proteaze odstranjuju UH iz ZP3 proteina i sprečavaju polispermiju.Interakcijom površinskih molekula spermatozoida i sekundarne ovocite omogućen je ulazak spermatozoida u sekundarnu ovocitu. Tim procesom sekundarna ovocita završava mejozu II i postaje jajna ćelija.

Answer 160

A

Kod monozigotnih blizanaca dolazi do podele zigota u dvoćelijskom stadijumu, u stadijumu rane blastociste i stadijumu dvoslojnog embrionalnog diska. Ukoliko u stadijumu dvoslojnog embrionalnog diska ne dođe do potpunog razdvajanja plodova, nastaju sijamski blizanci (koji ostaju povezani u regionu grudnog koša, abdomena i karlice)

Answer 161

A

U prvoj nedelji dolazi do brazdanja tj. segmentacije zigota (blastulacija), koji se prvo podeli na 2, a zatim na 4 ćelije (blastomere). Morula je masa zigota od 16 do 32 ćelije. Oko petog dana u moruli se nakuplja tečnost i nastaje blastocita. Blastocita se sastoji od embrioblasta od kojeg će nastati plod, trofoblasta i blastocitne šupljine koja je ispunjena tečnošću. Krajem prve nedelje (6. dan)dolazi do implantacije blastocite u endometrijum matrice, na prednjem ili zadnjem zidu. Neposredno pre implantacije gubi se zona pelucida sto je i preduslov za implantaciju. Ukoliko se blastocita implantira van materice radi se o vanmateričnoj trudnoći.

Answer 162

A

Kad blastocista embrionalnim polom dodje u dodir sa endotelom endometrijuma, trofoblast se deli na citotrofoblast (sloj kockastih celija) i spolja od njega sinciciotrofoblast (visejedarna citoplazma). Celije sinciciotrofoblasta kidaju medjucelijske spojeve epitelnih celija endometrijuma i razgradjuju ECM pri cemu blastocista uranja u endometrijum i tu se implantira.

Answer 163

A

Endometrijum se nalazi pod uticajem progesterona i trpi promene koje su deo decidualne reakcije. Celije strome endometrijuma se uvecavaju i skladiste hranljive materije i postaju decidulalnce celije, Zlezde se povecavaju i poboljsava vaskularizacija. Deciduu odnosno izmenjen ednometrijum cine : <ol><li>decidua bazalis - ispod mesta implantacije, gradi mamin deo posteljice</li><li>decidua kapsularis - iznad blastociste</li><li>decidua parijetalis - preostali deo endometrijuma</li></ol>

Answer 164

A

U drugoj nedelji razvoja završava se implantacija. Blastocita potpuno uranja u endometrijum, a mesto iznad implantirane blastocite zatvara se fibrinskim čepom Embrioblast se diferencira tako što se njegove ćelije raspoređuju u 2 sloja: epiblast (cilindricne) i hipoblast(kockaste celije) koji zajedno grade dvoslojni embrionalni disk. Periferno raspoređene ćelije epiblasta proliferišu i formiraju amnioblaste koji sa epiblastom ograničavaju amnionsku šupljinu. Istovremeno periferne ćelije hipoblasta proliferišu i izdužuju se formirajući egzocelomičnu (Hojzerovu) membranu, koja sa unutrašnje površine oblaže blastocitnu šupljinu i pretvara je u primarnu žumančanu kesu. Između Hojzerove membrane i citotrofoblasta nastaje bezćelijski ekstraembrionalni mezoderm. Njegov unutrašnji sloj (visceralni list) obavija blastocitu, dok spoljašnji sloj (parijetalni list) prijanja uz citotrofoblast. Visceralni list deli primarnu žumančanu kesu na 2 dela,veci postaje sekundarna zumancana kesa dok manji deo čine egzocelomske ciste koje se gube do kraja trudnoće. Visceralni list ekstraembrionalnog mezoderma i amnionski epitel grade amnion, a parijetalni list ekstraembrionalnog mezoderma i trofoblast grade horion frondozum. Ostali glatki deo je horion leve. Visceralni i parijetalni list ekstraembrionalnog mezoderma odvojeni su horionskom ili egzocelomskom supljinom osim na embrionalnom polu gde ih veze mezenhimna peteljka - buduca pupcana vrpca. Trofoblast takođe doživljava promene.Na embrionalnom polu blastocite ćelije trofoblasta intenzivnije proliferišu i u vidu resica prodiru u stromu endometrijuma, pri čemu prednjači sinciciotrofoblast. Njegove ćelije svojim enzimima razgrađuju endometrijum. Trofoblast izrazorenih decidualnih ćelija endometrijuma preuzima hranljive materije i obezbeđuje histotrofnu fazu ishrane zametka. U sinciciotrofoblastu se pojavljuju lakune. Kada trofoblast u toku rasta osteti endometrijalne krve sudove, faza ishrane zove se hematotrofna a sinciciotrofoblastne lakune su ispunjene krvlju.

Answer 165

A

Dolazi do stvaranja i diferencijacije klicinih listova – ektoderma, endoderma i mezoderma i formiranja začetka svih organa, a embrion dobija ljudsko obličje. Na dvoslojnom embrionalnom disku, na njegovom kranijalnom kraju se nalazi orofaringealna, dok se na suprotnom kraju nalazi kloakalna membrana. Na epiblastu se pojavljuje ulegnuće, pa zatim brazda – primitivna pruga. Ćelije epiblasta iz primitivne pruge proliferišu i migriraju ka hipoblastu i nastanjuju ga. Tada hipoblast postaje endoderm. Diferencijacija i migracija ćelije primitivne pruge se i dalje nastavlja, pa te ćelije naseljavaju prostor između epiblasta i endoderma, najprije u kaudalnom delu embriona, a zatim i bočno, prema kranijalnom delu, gradeći mezoderm. Epiblast se tada označava kao ektoderm. Formiranjem definitivnih klicinih listova nastaje troslojni embrionalni disk, a blasocista se označava kao gastrula. Istovremeno, u predelu primitivnog nodusa formira se primitivna jamica iz koje ćelije proliferišu i migriraju prema orofaringealnoj membrani gradeći solidnu vrpcu tj. notohordalni produžetak. Ovaj produžetak se transformiše u notohordalni kanal koji se u interakciji sa endodermom delimično dezintegriše, da bi se konačno ponovo transformisao u solidnu vrpcu tj. notohordu (aksijalni mezoderm). Od notohorde nastaje nukleus pulpozus kičmenih pršljenova.

Answer 166

A

Ektoderm u centralnom delu zadebljava i obrazuje nervnu ploču tj. neuroektoderm koji će biti osnova za razvoj nervnog sistema. Pod induktivnim delovanjem notohorde, nervna ploča se ugiba i formira se najpre nervni žleb, a zatim nervni oluk i nervna cev koja se odvaja od površnog ektoderma. Nervna cev ostaje otvorena na prednjem i zadnjem kraju embriona u vidu kranijalne i kaudalne neuropore (25. i 27. dan). Tokom neurulacije na dorzalnoj strani nervne cevi se pojavljuju nervni grebeni. Prema tome, ektoderm se na početku diferencira na površi ektoderm i neuroektoderm od kojega nastaju nervna cev i nervni grebeni.

Answer 167

A

epidermis kože i njegovi derivati, stomodeum, plakode, epitel kornee oka, spoljašnjeg ušnog kanala i unutrašnjeg uha.

Answer 168

A

Neuroektoderm se diferencira na: <ol><li>nervnu cev (njeni derivati su: mozak, kičmena moždina, neurohipofiza i retina oka) i</li><li>nervi greben (derivati: perferni nervi sistem, endokrine ćelije,vezivno tkivo i mišići glave i vrata, papila zuba, vezivno tkivo pljuvačnih i suznih žlezda, timusa, hipofize i tireoidne žlezde, vezivno tkivo i glatki mišići arterija).</li></ol>

Answer 169

A

Mezoderm čini mezenhim građen iz mezenhimskih ćelija i ekstracelularnog matriksa. U procesu diferencijacije mezenhimne ćelije zgrušavaju se i formiraju blastem. Mezenhim u području glave i lica se naziva ektomezenhim. Od ćelija mezenhima diferencijacijom nastaju različite ćelije. Mezenhim može biti ekstraembrionalni i intraembrionalni. Intraembrionani mezenhim nalazi se između ektoderma i endoderma.

Answer 170

A

<ol><li>aksijalni,</li><li>paraksijalni (u području glave će dati neurokranijum, a u ekstrakranijalnim delovima će se segmentisati na somite; somiti se dalje diferenciraju na: sklerotom (vezivno tkivo), dermatom(dermis koze) i miotom(skeletni misici),</li><li>intermedijarni (diferencijacijom daje urogenitalni sistem - bubrege, uretere, gonade i genitalne kanale kao i koru nadbubrezne zlezde) i</li><li>lateralni (raslojava se na 2 lista: somatopleuralni i splanhnopleuralni.</li></ol>

Od somatopleuralnog mezoderma nastaju: dermis ventralnog i bočnog zida tela i parijetalni listovi perikarda, pleure i peritoneuma ; od splanhnopleuralnog mezoderma nastaju: srce, vezivno tkivo i glatki mišići respiratornog i digestivnog trakta, slezina i visceralni listovi perikarda, pleure i peritoneuma.

Answer 171

A

Endoderm se kao posedica laterolateralnog savijanja embriona pretvara u primitivno crevo. Osim toga endoderm čine i endoderm žumančane kese i endoderm alantoisa.

Answer 172

A

<ol><li>faringealno crevo (primordijum farinksa, epitel srednjeg uha, tonzile,timusa, tireoidne i paratireoidne zlezde)</li><li>epitel i žlezde respiratornog sistema(larinksa, traheje, bronhija, bronhiola i alveola pluća),</li><li>epitel i žlezde digestivnog sistema(ezofagusa, želuca,tankog i debelog crijeva, žučne kese i pankreasa),</li><li>epitel i žlezde urogenitalnog sinusa (koji će dati epitel mokraćne bešike, uretre i pridodatih žlezda, kao i epitel vestibuluma vagine).</li></ol>

Answer 173

A

Fetusni period traje od početka 3. mjeseca do rođenja. Plod se u ovom periodu naziva fetus. U fetusu dolazi do uobličavanja tela i završne morfološke diferencijacije.

Answer 174

A

Amnion, horion, žumančana kesa, alantois, pupčana vrpca i posteljica.

Answer 175

A

Amnion predstavlja plodovu ovojnicu sastavljenu iz amnionskog epitela i visceralnog lista ekstraembrionalnog mezoderma. Amnion sa epilastom formira amnionsku šupljinu ispunjenu amnionskom tečnošću u kojoj plod „pliva“ sve do rođenja. Sadrzi proteine, UH, oljustene celije ploda koje se koriste za dijagnostiku genetskih anomalij u procesu amniocenteze. Kako plod raste, amnionska supljina se siri dok se ne sppji sa horionom u amniohorion koji gradi vodenjak pri spajanju sa deciduo parijetalis.

Answer 176

A

Horion je plodova ovojnica koja se sastoji iz parijetalnog lista ekstraembrionalnog mezoderma i trofoblasta. Može biti glatki (učestvuje u izgranji vodenjaka) i čupavi (formira plodov dio posteljice).

Answer 177

A

Sastoji se od Hojzerove membrane i visceralnog lista ekstraembrionalnog mezoderma. Sadrži hranljive materije neophodne za ishranu zametka do uspostavljanja cirkulacije izmedju ploda i majke (u periodu druge i trece nedelje). U njenom zidu u mezodermu, u trecoj nedelji se stvaraju prvi krvni sudovi i celije krvi pa je ona primarno mesto hematopoeze. Tu proliferisu i premordijalne germinativne celije koje migriraju iz epiblasta .

Answer 178

A

Alantois je izraštaj zadnjeg zida žumančane kese. U njemu se stvaraju umbilikalni krvi sudovi.

Answer 179

A

Pupčana vrpca ima dužinu 50 cm i povezuje plod i posteljicu. Obavijena je amnionskim – jednoslojnim kockastim epitelom, a sadrži 2 umbilikalne arterije i jednu umbilikalnu venu. Umbilikalne vene su okruzene sluznim vezivnim tkivom koje se zove Vartonova pihtija i sadrzi stelatne fibroblaste, neusnopljena kolagena vlakna i izrazenu osnovnu supstancu.

Answer 180

A

Posteljica ima oblik pogače i sastoji se od majčinog (neravan) i plodovog dela (glatke površine). Majcin deo je deciuda bazalis. Plodov deo cine horionska ploca, horionske resice (cupice, vilnusi) i interviluzni prostori - lakune ispunjene majcinom krvlju). Horionsku plocu cine amninski epitel i vezivo kao i horionsko vezivo. Cupice krecu ka decidui bazalis kao tercijarne koje se granaju u intermedijarne nezrele u prvom drugom tromesecju trudnoce i u intermedijarne zrele u trecem tromesecju koji se zavrsavaju buketom terminalnih vilusa. Funkcije posteljice su: respiratorna, nutritivna, ekskretorna, endokrina. Tkivo posteljice može da se koristi kao biološki zavoju liječenju opekotina i u farmaceutskoj industriji za dobijanje preparata za njegu kože.

Answer 181

A

Kroz posteljicnu barijeru onemoguceno je direktno mesanje krvi majke i ploda.

Answer 182

A

Stem (matične) ćelije su nespecijalizovanje ćelije u ranom stadijumu razvoja koje u in vitro uslovima, uz prisustvo specifičnih faktora rasta mogu diferencirati u više različitih ćelijskih tipova. Osobine stem ćelija: neograničena sposobnost samoobnavljanja, pluripotentnost, velika mogućnost migracije, sposobnost imunske tolerancije.

Answer 183

A

Izvori za dobijanje stem ćelija: embrioni, fetusi i odrasle osobe. Kloniranje sisara ostvaruje se unošenjem jedra u somatske ćelije sisara u ovocitu iz koje je prethodno odstranjeno jedro, čime se dobija živi organizam koji je genetski identičan vrsti davaoca jedra. Reproduktivno kloniranje nastaje ako se blastocita iz veštačkih uslova vrati u uterus životinje iste vrte (slučaj ovca Dolly). Terapijsko kloniranje je kloniranje kada se iz klonirane blastocite izdvajaju embrionalne stem ćelije i u veštačkim uslovima diferenciraju u željeni tip ćelija koje se potom implantiraju u organizam radi primjene u terapijske svrhe.

Answer 184

A

Epitelna tkiva su izrazito celularna, avaskularna tkiva sagrađena od jednog ili više slojeva tesno priljubljenih i međućelijskim spojevima povezanih ćelija između kojih se nalazi minimalna količina ekstracelularnog matriksa i intersticijalne tečnosti. Ispod epitelnih ćelija se nalazi tanki sloj ekstracelulanrnog matriksa, bazalna membrana, sa kojom su epitelne ćelije čvrsto povezane. Ipod bazalne membrane se nalazi lamina propria (vezivno tkivo koje formira papile). Epiteli pokrivaju spoljašnju površinu tela, unutrašnje zatvorene šupljine i tubuse koji komuniciraju sa spoljašnjom površinom. Takvom svojom graničnom pozicijom oni formiraju selektivne barijere na granici između spoljašnje i unutrašnje površine organizma i učestvuju u svim vidovima razmene materije i energije između ove dve sredine. Pored toga epiteli su specijalizovani i za droge uloge (apsorpciju, sekreciju, zaštitu, kontrakciju, lubrikaciju), a takođe formiraju i sekreterone dijelove (parenhim) žlezda i njihove izvodne kanale.

Answer 185

A

polarizovanost koja igra ulogu u procesima apsorpcije, sekrecije i razmene materija.

Answer 186

A

Apikalni odeljak je lumenski, slobodni deo ćelije koji unosi hranljive materije i jone. Poseduje specifične enzime, jonske kanale, pumpe i proteinske transportere. Jedna od specifičnosti ovog odeljka je i postojanje glikokaliksa (površinskog zaštitnog omotača, bogatog UH). Mukus takođe predstavlja specifičnost apikalnog odeljka nekih epitelnih ćelija. To je sekretorni produkt epitelnih ćelija koji posle egzocitoze ostaje pričvršćen za apikalnu plazmalemu, formirajući glikoproteinski omotač koji štiti ćeliju od mehaničkih i hemijskih trauma. Apikalni odeljci pojedinih epitelnih ćelija posjeduju i specifične modifikacije plazmaleme koje joj omogućavaju vršenje odrešenih funkcija (mikrovili, stereocilije, cilije i lagele). Apikalni odeljak posjeduje i mikroodeljke, male regione plazmaleme putem kojih se vrši transport različitih materija.

Answer 187

A

Lateralni odeljak epitelne ćelije je jedinstven po tome što su tu smešteni morfološki i funkcionalno različiti međućelijski spojevi, koji održavaju strukturni integritet.

Answer 188

A

Ovaj odeljak se karakteriše postojanjem Na+-K-ATP-aze, koja se smatra markerom za ovaj region, kao i postojanjem specifičnih receptora za hormone (insulin) i faktore rasta (epodermalni faktor rasta).

Answer 189

A

Ovim odeljkom ćelije su povezane sa bazalnom membranom. Ćelijska membrana mnogih epitelnih ćelija je u bazalnom odeljku najčešće glatkih kontura i bez specifičnih oblika. Ali, u određenim transportnim epitelima, ćelijska membrana je jako nabrana i formira bazalne invaginacije, koje povećavaju površinu čelije angažovane u transportnim procesima vode i elektrolita. Epitelne ćelije na svom bazalnom delu imaju i specifične adhezivne strukture: hemidezmozome i fokalne adhezije.

Answer 190

A

Bazalna membrana je fleksibilan, tanki sloj ekstracelularnog matriksa koji se nalazi ispod epitela i odvaja ga od vezivnog tkiva. Grade je bazalna lamina retikularna lamina. Bazalna lamina se strukturno deli na 2 podsloja: lamina lucida (sloj neposredno ispod epitelnih ćelija, elektronski svetao, homogen i najvažnije komponente ovog sloja su glikoproteini) i lamina densa (ima trodimenzionalnu strukturu koja je najvećim delom izgrađena od kolagena tipa IV). Retikularna lamina je mrežasti sloj sastavljen od kolagenih fibrila i ona povezuje bazalnu membranu sa vezivnim tkivom lamine.

Answer 191

A

Epiteli se diele na: <ol><li>zastorni (pokrovni),</li><li>žlezdani,</li><li>mioepitel i</li><li>neuroepitel.</li></ol>

Answer 192

A

Zastorni epitel oblaže površinu tela i unutrašnjih organa. Na osnovu morfoloških kriterijuma se klasifikuju na: <ol><li>proste (jednoslojne),</li><li>pesudoslojevite,</li><li>slojevite i</li><li>epitele prelaznog tipa.</li></ol>

Answer 193

A

Na ljuspaste/plocaste, kockaste i cilindrične epitele.

Answer 194

A

Sastoji se od jednog sloja pljosnatih, višeugaonih ćelija koje oblažu kako unutrašnje površine kardiovaskularnog sistema kada se nazivaju endotel, tako i telesne duplje, perikardnu, pleuralnu i peritonealnu kada se nazivaju mezotel.

Answer 195

A

Sagrađen je od jednog reda epitelnih ćelija približno iste visine i širine. Jedra ovih ćelija su okrugla i zauzimaju centralni dio ćelije. Ovaj epitel formira: proksimalne i distalne kanaliće nefrona, sabirne kanaliće bubrega i izvodne kanale pljuvaćnih žlezda.

Answer 196

A

Sastoji se od visokih cilindričnih ćelija i bazalne lamine. Izdužena jedra ovih ćelija nalaze se u donjoj trećini ćelije. Cilindrični epitel oblaže najveći deo digestivnog trakta, žučnu kesu, delove respiratornog i ženskog reproduktivnog sistema, sabirne kanaliće bubrega i acinuse egzokrinih žlezdi.

Answer 197

A

Ovi epiteli se nazivaju lažno slojeviti jer su izgrađeni od ćelija različite visine. U ovim epitelima sve ćelije su u kontaktu sa bazalnom laminom, ali samo visoke cilindrične ćelije dopiru do površine epitela. Dele se na pseudoslojevite dvoredne i pseudoslojevite troredne epitele.

Answer 198

A

Sastoje se od 2 vrste ćelija: malih bazalnih i visokih cilindričnih ćelija. Ovaj epitel se nalazi u muškom reporduktivnom traktu. Bazalne ćelije su raspoređene diskontinuirano i poseduju ovalno, euhromatsko jedro i malu količinu citoplazme koja je siromašna organelama. Cilindrične ćelije posjeduju relativno nepravilno jedro, smešteno u donjoj trećini ćelije, dok se apikalni odeljak karakteriše brojnim i dugim stereocilijama i sekretornim granulama.

Answer 199

A

Oblaže unutrašnju površinu dela respiratornog sistema od larinksa do bronhija. U izgradnji ovog epitela učestvuju ćelije različite visine što mu daje lažno slojevit izgled. U njegov sastav ulaze <ol><li>trepljaste ćelije (na apikalnoj povrsini poseduju veliki broj kinocilija),</li><li>četkaste ćelije (na apikalnoj površini poseduju mikrovile), peharaste ćelije (sekretuju mukus na povrsinu epitela koji ima zaštitnu ulogu i služi za prihvatanje stranih čestica),</li><li>bazalne ćelije (sitne i loptaste i njihovom diferencijacijom se obnavlja epitel),</li><li>klinaste ćelije (ne dopiru svojim apikalnim polovina do površine epitela, imaju piramidan oblik sa izduženim jedrom) i</li><li>endokrine ćelije (citoplazma im je ispunjena sekretornim granulama u kojima su deponovanipeptidni hormoni i amini).</li></ol>

Answer 200

A

Naziva se još i urotel, jer oblaže urinarni trakt. Nalazi se u bubrežnim karlicama, ureteru, mokraćnoj besici i delu uretre. Naziv prelazni je dobio zbog transformacije izgleda zavisno od rastegnutosti ili relaksacije organa koje oblaže, kada prelazi iz niskoslojevitog u visokoslojeviti i obrnuto. Ovaj epitel sačinjavaju tri vrste ćelija koje su različite po visini, a to su: <ol><li>bazalne,</li><li>intermedijarne i</li><li>superficijalne.</li></ol><ul><li>Bazalni sloj (stratum basale) sačinjavaju male ćelije koje se raspoređene diskontinuirano.</li><li>Intermedijarni sloj (stratum intermedium) varira debljinom, pa tako u uslovima maksimalne rastegnutosti konstituišu samo jedan sloj, a u uslovima relaksacije konstituišu više slojeva.</li><li>Superficijalni sloj (stratum superfitiale) sačinjavaju veoma krupne, često višejedarne Dogeljeve ćelije.</li></ul>

Answer 201

A

Sastoji se od različitih ćelija koje formiraju više slojeva, od kojih je samo sloj bazalnih ćelija u kontaktu sa bazalnom laminom. To su prvenstveno zaštitni epiteli. Slojeviti epiteli formiraju izvodne kanale egzokrinih žlezda. Slojeviti epiteli se dijele na: <ol><li>pločasti slojeviti epitel bez orožavanja i</li><li>pločasti slojevit epitele sa orožavanjem.</li></ol>

Answer 202

A

Učestvuje u izgradnji kože, gde formira površni sloj tj. epidermis. Glavne i najbrojnije ćelije epidermisa (čine 95 %) su keranociti koji produkuju keratine (sumporom bogate i veoma rezistentne proteine koji formiraju keratinske filamente), a takođe sintetišu i proteine koji formiraju unutrašnju ovojnicu orožalih ćelija i lipidne molekule koje se sektretuju putem lamelarnih granula. Osim keratinocita, u sastav epidermisa ulaze i specifične ćelije različitogembrionalnog porijekla, fenotipskih karakteristika i funkcija, koje se nazivaju nekeratinociti. U nekerationosite spadaju: <ol><li>Langerhansove ćelije,</li><li>melanociti i</li><li>Merkelove ćelije.</li></ol>

Answer 203

A

<ol><li>stratum basale (sastavljen od jednog slojabazofilnih cilindričnih ili kockastih ćelija koje se nalaze na bazalnoj membrani i karakteriše se intenzivnim deobama ćelije; u citoplazmi bazalnih ćelija počinju da se sintetišu keratinski filamenti),</li><li>stratum spinosum (sastoji se iz više slojeva krupnijih poligonalnih ćelija međusobno povezanih dezmozomima i u ovim ćelijama se nastavlja sinteza keratinskih filamenata),</li><li>stratum granulosum (sastoji se od nekoliko slojeva spljoštenih keratinocita, čija je citoplazma osim keratinskim filamentima ispunjena brojnim bazofilnim granulama),</li><li>stratum lucidum (nalazi se samo u debeloj koži dlanova i tabana, a sastoji se od izrazito spljoštenih eozinofilnih ćelija povezanih dezmozomima) i</li><li>stratum corneum (orožali sloj,sastoji se od 15-20 slojeva sasvim pljosnatih, mrtvih, bezjedarnih ćelija).</li></ol>

Answer 204

A

Nalazi se na mnogim mestima u organima koja su izložena abraziji (usna duplja, farinks,larinks, epiglotis, ezofagus, deo analnog kanala, vagina, konjuktiva, kornea, nazalna šupljina.) Površina ovog epitela je vlažna, za razliku os suve površine slojevitog epitela sa orožavanjem. Ima troslojnu organizaciju: <ol><li>stratum basale (čine ga bazalne ćelije slične bazalnim ćelijama epitela sa orožavanjem),</li><li>stratum intermedium (ćelije ovog sloja su velike, poligonalne i diferenciraju se u pravcu keratinizacije, ali je ona ovdje nepotpuna) i</li><li>stratum superfitiale (ćelije ovog sloja su pljosnatog oblika, posjeduju jedro, zaostale organele, difuzne keratinske filamente i keratohijalinske granule, ali ipak ne orožavaju).</li></ol>

Answer 205

A

Žlezdani epiteli su sačinjeni od specifičnih epitelnih sekretornih ćelija koje formiraju žlezde. Sekrecija je jedna od glavnih funkcija epitelnih ćelija. To je proces kojim ćelija preuzima molekule iz krvi i transformiše ih biosintetskim procesom u kompleksne produkte, koje egzocitozom oslobađa van ćelije. Prema načinu izlučivanja sekretornog produkta dijele se na: endokrine i egzokrine.

Answer 206

A

Egzokrine žlezde mogu biti sastavljene od jedne sekretorne ćelije – unicelularne žlezde i od većeg broja sekretornih ćelija – multicelularne žlezde. Jedini primjer unicelularne žlijezde u organizmu je peharasta ćelija. Ove ćelije su diskontinuirano raspoređene između cilindričnih ćelija epitela digestvnog i respiratornog trakta. Specijalizovane su da sekretuju mucine koji se vezuju sa vodom na površini ćelije i formiraju mukus (viskozni, elastični i zaštitni sloj). Multicelularne egzokrine žlijezde su brojne u našem organizmu. One čine egzorini pankreas, pljuvačne, gastrične i intersticijalne žlezde, znojne i lojne žlezde, mlečnu žlezdu… Sastoje se od sekretornog dela i izvodnog kanala.

Answer 207

A

na: <ol><li>proste (sekretorni deo je dorektno povezan sa spoljašnjim epitelom jednim nerazgranatim izvodnim kanalom, npr. Liberkinove žlezde creva, znojne i lojne žlezde) i</li><li>složene (ukoliko se izvodni kanal sukcesivno razgranava, to su pljuvačne žlezde, žlezde respiratornog trakta i pankreas).</li></ol>

Answer 208

A

na: <ol><li>merokrinu (zajedno sa sekretornim granulama odvajaju se i apikalni delovi ćelije,dešava se u egzokrinom pankreasu, pljuvačnim i znojnim žlezdama),</li><li>apokrinu(apokrine znojne žlezde, mlečna žlezda) i</li><li>holokrinu sekreciju (tip sekrecije kada su cele ćelije ispunjene sekretornim granulama i na taj način sekreciju vrše samo lojne žlezde).</li></ol>

Answer 209

A

na: <ol><li>mukozne (sekretuju sekret koji je bogat ugljenim hidratima i ima zaštitnu ulogu; mogu biti u obliku jedne sekretorne ćelije tzv. peharaste ćelije ili u obliku multicelularnih mukoznih pljuvačnih žlezda, kao i zlezda ezofagusa, pilorusa i duodenuma),</li><li>serozne (proizvode vodnjikav sekret bogat enzimima i postoje samo u multicelularnoj formi) i</li><li>mešovite (luče i mukozan i serozansekret, to su mešovite pljuvačne žlezde i žlezde respiratornog trakta).</li></ol>

Answer 210

A

Endokrine žlezde proizvode biološki aktivne supstance tj. hormone koje sekretuju u krv. Mogu biti unicelularne (npr. ćelije DNES-a) i multicelularne (adenohipofiza, kora nadbubrežne žlezde, tiroidna žlezda). Endokrine žlezde sekretuju hormone različite hemijske prirode: aminokiseline, peptide, proteine, glikoproteine i steroide.

Answer 211

A

Poseduju slabije razvijen granulirani endoplazmatski retikulum i Goldžijev aparat. U svim ovim ćelijama sinteza počinje na ribozomima, segregacija produkata u lumenu grERa, modifikovanje, koncentrisanje i razvrstavanje sekreta u GA, a deponovanje hormona u sekretornim granulama.

Answer 212

A

Steroidne endokrine ćelije formiraju koru nadbubrežne žlezde, a nalaze se i u intersticijumu testisa, ovarijuma i žutom telu. Pripradaju kategoriji ćelija koje ne posjeduju sekretorne granule, odnosno koje ne deponuju steroidne hormone koje sintetišu, već se oni kontinuirano oslobađaju zahvaljujući svojim liposolubilnim osobinama. Poseduju veoma male količine grER-a. GA je veoma prominentan, mitohondrije brojne. Prisutne lipidnih kapi koje sadrže prekursore steroidnih hormona (holesterol, trigliceride i masne kiseline).

Answer 213

A

Sloj razgranatih, međusobno povezanih ćelija koje obavijaju acinuse ili tubule egzokrinih žlezda, kao i intralobularne segmente njihovih izvodnih kanala. Mioepitelne ćelije sadrže keratinske filamente. Nalaze se između sekretornih ćelija egzokrinih žlezda i njihve bazalne membrane u koju su inkorporisane. Poseduju citoplazmatske produžetke kojima obuhvataju acinus.

Answer 214

A

Neuropepitelne ćelije su receptorske ćelije koje zajedno sa potpornim ćelijama formiraju neuroepitel. Ove ćelije se nalaze u retini, olfaktivnom epitelu, gustativnim korpuskulima,vestibularnom i akustičnom sistemu.

Answer 215

A

Vezivno tkivo je nosilac oblika i strukture i služi i kao skladište hormona koji kontrolišu rast i diferencijaciju ćelije. Građeno je od: ćelija, vlakana i osnovne supstance. Glavni sastojak vezivnog tika je međućelijska supstanca koja se sastoji od različitih proteinskih vlakana i osnovne supstance, a takođe služi kao posrednik između ćelija i krvi, preko koje se izmenjuju hranjive i otpadne materije.

Answer 216

A

Osnovna supstanca: čine je izrazito hidrofilni i viskozni kompleks anionskih makromolekula (glikozaminoglikani i proteoglikani) i multiadhezivnih glikoproteina sa sposobnošću višestrukog vezivanja (aminin, fibronektin). Od njih zavisi čvrstoća citoplazmetako da se vežu za integrine i zadruge delove međućelijske supstance. Vlakna su uglavnom kolagena i izgrađuju: tetive, aponeuroze, čaure organa i moždane ovojnice, te čine vezivne pregrade (trabekule), a takođe izgrađuju i stromu.

Answer 217

A

Vezivna tkiva potiču od mezenhima – embrionalno vezivno tkivo koje stvaraju izdužene mezenhimske ćelije - od njega se razvijaju i mišićne, krve ćelije i endotel krvnih sudova.

Answer 218

A

Na <ol><li>fiksne (stalne) celije koje se ne krecu. Ovde spadaju firoblasti, miofibroblasti i periciti u rastresitom vezivnom tkivu, retikularne celije u retikularnom tkivu, hondrociti u hrskavici, osteociti u kostanom tkivu, adipociti u masnom tkivu i odontoblasti u zubu.</li><li>Celije lutalicenastale u kostanoj srzi ali putem cirkulacije se sire svuda gde vrse funkciju ili se diferenciraju u druge celije. Ovde spadaju mastociti, monociti, markofagi, limfociti, plazmociti i granulociti (neutrofili, eozinofili i bazofili)</li></ol>

Answer 219

A

Fibroblasti: sintetizuju kolagen, elastin, glikozaminoglikane, proteoglikane i adhezivne glikoproteine, sintetiziraju sastojke međucelijske supstance. Fibroblast je aktivna ćelija, obilna i nepravilno razgranata citoplazma,ovalna je i velika, citoplazma obiluje hrapavom ER , GA je dobro razvijen. Fibrocit: fibroblast u mirovanju – manji je od fibroblasta i vretenasta je oblika, ima manje produžetaka, kondenzovan hromatin, acidofilnu citoplazmu. Fibroblasti takođe učestvuju u sintezi faktora rasta koji utiču na ćelijski rast i diferencijaciju u vezivnom tkivu odraslih, retko se dele, samo po potrebi. Fibroblasti imaju glavnu ulogu u celjenju rane; tokom celjenja rane nastaje miofibroblast - vezivno tkivo ima sposobnost regeneracije kada su tkiva uništena upalom ili oštećenjem. Periciti ili adventicijalne celije su oko kapilara ili venula. Imaju kontraktilnu sposobnost zbog aktina, miozina i tropomiozina. Mogu da se diferenciraju u fibroblaste, adipocite, osteoblaste i makrofage kod ostecenja.

Answer 220

A

Ovalne ili okrugle ćelije vezivnog tkiva, citoplazma je ispunjena bazofilnim zrncima i metahromatskim granulama, a ističu se tvorevine koje sadrže prekursorehistamina i proteoglikana odnosno primarni medijatori (histamin, heparin, eozinofilni i neutrofilni hemotakticki faktori),. Kada se aktiviraju, oslobadjaju sekundarne medijatore, zatim citokine i interleukine. Ucestvuju u reakcijama preosetljivosti, kod zapaljenja itd. Glavna uloga mastocita je depnovanje hemijskih posrednika hemijske reakcije.

Answer 221

A

Celija mononuklearnog fagocitnog sistema: ima sposobnost fagocitoze, nepravilnu površinu s naborima, izdancima i udubljenjima, dobro razvijen GA, mnogo lizozoma i izraženu hrapavu ER. Potiče od nezrelih ćelija u koštanoj srži koje se dele i nastaju monociti koji najprije ulaze u krv, prolaze zid venula i kapilara u vezivno tkivo gde sazrevaju i poprimaju morfološka obeležja makrofaga. Tkivni makrofagi mogu se u vezivnom tkivu umnožavati, životni vek im je dug, i mogu preživeti mesecima. Tokom trasnformacije monocita u makrofag: ćelija se smanjuje, lizozomi, mikrotubuli i mikrofilamenti se umnože. posebni nazivi : kupfferove u jetri, mikroglija u cns-u, langerhansove u koži, osteoklasti u kostima.

Answer 222

A

Imaju ulogu u fagocitozi, u imunitetu (iniciraju imunski odgovor i prezentaciju antigena limfocitima), reparaciji, regeneraciji, zapaljenju i zarastanju rana.

Answer 223

A

Nastaju proliferacijom i diferencijacijom B limfocita. Nalaze se u rastresitom vezivnom tkivu, stromi pljuvacnih i sluznih zlezdi, omentuma, lamini propriji GIT-a. Citoplazma ima dosta gER-a i slobodnih ribozoma. Ima Ruselova telasca (depoi imunoglobulina). Ucestvuu u humoralnom imunskom odgovoru i luce IgG, IgA,IgD, IgE i IgM.

Answer 224

A

<ol><li>kolagena,</li><li>retikulinska i</li><li>elastična.</li></ol>

Postoje dva sistema: sistem kolagenih vlakana (kolagena i retikulinska), i sistem elastičnih vlakana (elastična, elauninska i oksitalanska).

Answer 225

A

To je orodica proteina, čija je najvažnija uloga – strukturna: među različitim tipovima najvažniji su oni u : koži, kosti, hrskavici, glatkim mišićima, i bazalnoj lamini: jedna od najrasprostranjenijih belančevina u telu (30% težine);

Answer 226

A

na temelju građe i funkcije dele se na: • vlaknasti ili fibrilarni kolageni tip I – koža, kost, dentin, tetiva, čaure organa; - otporan prema pristisku tip II – hrskavica - otporan prema pristisku tip III – koža, mišić, krvni sudovi, često udružen s tipom I; održava građu rastegljivih organa tip XIV . – fetalna tkiva, koža, kost ,posteljica, intersticij ; potpomaže funkciju kol tipa I tip XI – hrskavica ; - potpomaže funkciju kolagena tipa II • kolageni udruženi s vlaknastim kolagenima tip IX – hrskavica, veže glikozaminoglikane; udružen s kol tipa II tip XII – embrionalna koža, tetive; udružen s kolagenom tipa I tip XIV – fetalna koža i tetive ; molekula oblika križa • kolagen koji formira mrežu - osnovni sastojak bazalne lamine tip IV – sve bazalne membrane; potpora epitelima, filtracija; 2D križna mreža • kolagen koji formira sidrena vlakanca tip VII – epiteli; povezuje kolagena vlakna s bazalnom laminom; Kolagenogenezu imaju mnoge vrste ćelija; glavne aminokiseline koje izgrađuju kolagen su glicin ,prolin i hidroksiprolin; tropokolagen; tipovi I, II i III - udružuju se u mikrovlakanca koja se slažu u vlakanca (vodonikove i hidrofobne veze); poprečnu ispruganost kolagenih vlakanaca uslovljava delimično preklapanje sporedo naslaganih molekula tropokloagena.

Answer 227

A

• Izrazito su tanka, izgrađena uglavnom od kolagena tipa III povezanog s drugim tipovima,glikoproteinima i proteoglikanima; • U nekim organima čine prostranu mrežu; • Impregniranjem srebrnim solima oboje se crno; argirofilna vlakna; • Brojna su u glatkom mišiću, endoneurijumu, retikulumu krvotvornih organa i u parenhimskim organima (jetra, endokrine žlezde) u kojima čine mrežu oko epitelnih ćelija.

Answer 228

A

Tri vrste vlakana : elastična, elauninska i oksitalanska; Razvijaju se u tri uzastopne faze; • U početnom stadijumu oksitalansko vlakno se sastoji od snopova tankih mikrovlakana koja sadrže različite glikoproteine od kojih je vrlo velikifibrilin • U sledećem stadijumu između oksitalanskih mikrovlakana se stvaraju depoielastina pa nastaju elauninska vlakna; • Tokom trećeg stadijuma elastin se sve više nakuplja dok ne zauzme celo središte vlakana koja su još samo na periferiji okružena tankim slojem mikrovlakana.

Answer 229

A

Glikozaminoglikani, proteoglikani i muktiadhezivni proteini.

Answer 230

A

To su ravni polisaharidni lanci sastavljeni od disaharidnih jedinica, koje se sastoje od: uronske kiseline i heksozamina. Heksozamin može biti : glukozamin ili galaktozamin, a uronska kiselina : glukuronska ili iduronska kiselina. S izuzetkom hijaluronske kiseline, ravni glikozaminoglikanski lanci su kovalentno vezani za centralni proteinski lanac, sa kojim grade molekul proteoglikana.

Answer 231

A

Vrlo su hidrofilni i deluju kao polianioni, mogu za sebe vezati veliki broj katjona jonskim vezama. Osim hijaluronske kiseline, svi ostali glikozaminoglikani su u zrelom obliku donekle sulfatisani. Preovladava UH deo (80 – 90 % težine). Jako hidrirani molekuli sa slojem vode oko sebe sastoje se od centralnog proteinskog lanca, na koji su vezana četiri osnovna glikozaminoglikana : dermatan-sulfat, hondroitin-sulfat, keratan sulfat i heparan-sulfat. U hrskavici se molekuli proteoglikana vežu za lanac hijaluronske kiseline pa grade još veće molekule – proteoglikanske agregate. Kisele grupe na proteoglikanima omogućuju vezivanje na bazne aminokiselinske grupe u molekulu kolagena .

Answer 232

A

Agrekan je jedan od najvažnijih proteoglikana u međućelijskoj supstanci, najzastupljeniji u hrskavici.

Answer 233

A

Sindekan i fibroglikan : ćelijski površinski proteoglikani, posebno na epitelnim ćelijama;

Answer 234

A

Sintetisu ga fibroblasti i neke epitelne ćelije. Ima posebna vezna mesta za ćelije,kolagen i glikozaminoglikane. Posrednik je u prianjanju i migraciji ćelija. Formira mrežu u međućelijskom prostoru mnogih tkiva.

Answer 235

A

Učestvuje u u prianjanju epitelnih ćelija za bazalnu laminu.

Answer 236

A

Primarno u embrionu, ima male vretenaste/zvezdaste celije koje se zovu mezenhimske. Ima dosta osnovne supstance sa malo kolagenih i elasticnih vlakana. Mezenhimske celije proliferisu i deferenciraju se u celije blastema koje kondenzacijom daju blastem. Od blastema ce nastati veckina vezivno tkivnih i glatko-misicnih celija kao i epitelne celije seroznih ovojnica i organa urogenitalnog trakta.

Answer 237

A

Sadrži mnogo zelatinoznog ECMa sa dosta hijaluronata;sadrži malobrojna vlakna a ćelije su većinom stelatni fibroblasti. Avaskularno je tkivo. • Glavni sastojak pupcane vrpce gde obrazuje potku velikim krvnim sudovima. Zove se jos i Vartonova pihtija. Nalazi se i u pulpi mladog zuba.

Answer 238

A

Vrlo prošireno tkivo koje ispunjava prostore između grupa mišićnih ćelija i vlakana, gradi podlogu epitelnim tkivima i obavija limfne i krvne sudove; gradi tuniku adventiciju mnogih organa. Ovo tkivo je mesto gde celije imunog sistema prepoznaju i unistavaju patogene materije. • Nalazi se u papilarnom sloju vezivnog dela kože, u potožnom tkivu, u seroznim ovojnicama peritonelane i pleuralne šupljine, u žlezdama i sluznicama gde čini podlogu epitelnim ćelijama; • Najbrojnije ćelije su fibroblasti i makrofagi, ali ima i ostalih vrsta ćelija vezivnog tkiva; • Ima pretežno kolagenih, elastičnih i retikulinskih vlakana; • Nežne je građe, gipko, dobro prokrvljeno, slabe otpornosti na mehaničke sile. U stromi duzice,cilijarnom telu i leptomeningama, rastresito vezivno tkivo ima melanocite i zove se pigmentno vezivno tkivo.

Answer 239

A

Ima kolagena vlakna, retke fibroblaste i malo osnovne supstance. Kolagena vlakna grade snopove u razlicitim pravcima i pruzaju cvrstinu. Izmedju kolagenih se nalaze elasticna vlakna, Derm koze ima debeo sloj ovog tkiva koje se zove duboki sloj derma koze. Ima ga u stromi dojke, kapsulama i septama jetre,slezine, jajnika, bubrega.

Answer 240

A

U tetivama,ligamentima, aponeurozama i stromi roznjace. Dosta loagenih vlakana, malo osnovne supstance i fibroblasta izmedju. Kolagena vlakna su paralelna i gusta za maksimalnu otpornost na istezanje.

Answer 241

A

Vezivnotkivne strukture koje vezuju misice za kosti. Izmedju kolagenih vlakana su fibroblasti koji se ovde zovu tendinociti.

Answer 242

A

Spljostene, siroke tetive kod kojih su kolagena vlakna umesto paralelnih, rasporedjena u vise slojeva.

Answer 243

A

Sastoji se od snopova debelih, usporedo postavljenih elastičnih vlakana; • Prostor između njih zauzimaju tanka kolagena vlakna i splošteni fibroblasti; • Obilje elastičnih vlakana daje tkivu žutu boju i veliku elastičnost; • Žuti ligamenti kicmenih prsljenova , suspenzijski ligament penisa, pluca i stroma pojedinih organa. U tuniki mediji elasticnih arterija grade ga elasticne lamele, kolagena vlakna, glatkomisicne celije i osnovna supstanca.

Answer 244

A

Čini 3D mrežu koja pruža potporu ćelijama; Poseban je oblik rastresitog vezivnog tkiva koje se sastoji od retikulinskih vlakana, blisko pridruženih uz retikularne ćelije koje su zapravo specijalizovani fibroblasti; • Cini vezivnotkivnu potku kostane srzi, slezine i limfnog cvora. • Duž vlakana raspoređeni su i makrofagi, mastociti i dendriticne celije. Posebni oblici retikularnih celija su litoralne celije u limfnom cvoru i adventicijalne celije u kostanoj srzi.

Brainscape's Knowledge GenomeTM

Histologija Flashcards

Brainscape's Knowledge Genome^TM