gradjansko subjektivno pravo-pojam i sadrzina Flashcards
gradjansko pravo u subjektivnom smislu
gradjansko pravo u objektivnom smislu
грађанскоправне норме
gradjansko subjektivno pravo
primer
грађанска права која
се стичу на основу појединих грађанскоправних норми, нпр. Закон о основама својинско-правних
односа прописује да власник има право да своју ствар држи, користи и да са њоме располаже у
границама одређеним законом, а свако је дужан да се уздржава од повреде права својине другог лица
gradjansko subj pravo
skup ovlascenja
interes
obaveza
Грађанско субјективно право представља скуп овлашћења усмерених на задовољење одређених
интереса које држава признаје и гарантује једној страни у грађанскоправном односу, док са друге
стране имамо обавезу и они су два коегзистентна појма. То би зачило да не може бити права без
обавезе, као и обавезе без права.
pravana moc
zasnujes,preciziras, izmenis ili ukines
е, као и обавезе без права. Правимо разлику између: - Правне моћи која представља могућност једног субјекта да једностраном изјавом воље заснује
правни однос са другим лицем или да већ постојећи однос презицира, измени или укине. Правна
моћ се другачије назива и преображајно право или право обликовања, а настаје на основу
закона и правног посла (уговор, тестамент…),
pravno stanje
- Правно стање је ситуација када недостаје још неки услов за стицање грађанског субјективног
права, јер тако прописује закон, нпр. лице које има државнину подобну за стицање права својине
путем одржава, у време док још није протекао законски рок
pravni polozaj
ppdp
правни статус даје одговор на питања да ли неко лице може: да буде
носилац појединих грађанских субјективних права и обавеза (тзв. правна спосовност), да
пуноважно предузима правне послове ради стицања, преноса, мењања или гашења одређених
права и обавеза (тзв. пословна способност), да одговара за штету коју је проузроковало (тзв.
деликтна способност) и на крају да самостално штити своја права у поступку пред судом (тзв.
процесна способност)
od cega se sastoje subjektivna prava
iz ovlascenja
сваки власник има овлашћење да своју ствар држи,
користи и да са њоме располаже у границама одређеним законом. Међутим, субјективна права имају
различиту структури, јер се нека од њих састоје од једног, а нека од више овлашћења, али свакако да
постоје и друге разлике, нпр. начини на које се долази до остваривања различитих потреба и интереса.
Свакако да су субјективна права у правном промену, јер се она могу уговором или неким другим
правним послом пренети на друга лица, самим преносом уступају се и сва овлашћења која улазе у
њихов састав. Међутим, титулар може да ограничити своје право у интересу других лица и да на њих
пренесе поједина овлашћења, али на овај начин се мења и структура грађанског субјективног права,
али сам титулар се свог права може и одрећи, а тиме и свих овлашћења која је имао.
ukoliko dodje do povrede relativnih prava
zahtev se основано може истицати само до истека законом
предвиђених рокова, јер након тога наступа застарелост потраживања и читав однос прераста у
природну облигацију. Дужник може приговором спречити повериоца да принудним путем оствари
своје право, али дужних стиче моралну обавезу. Поверилац више не може принутним путем приморати
дужника да нешто преда, учини, не учини или трпи, али исто тако уколико дужник испуни природну
обавезу не може касније да тражи повраћај датог позивањем на застарелост
