Brainscape's Knowledge GenomeTM

Browse over 1 million classes created by top students, professors, publishers, and experts.


See full index

Osnovi ekonomije > Glava 1 - Uvod u ekonomiju > Flashcards

Glava 1 - Uvod u ekonomiju Flashcards

1
Q

Istorijski put razvoja ekonomije

A
  • Začeci ekonomske misli datiraju iz antičke Grčke u delima filozofa Ksenofonta, Platona i Aristotela.
  • Ekonomija se kao samostalna nauka javlja tek krajem 18. veka zahvaljujući klasičnoj britanskoj školi ekonomske misli u delima prestavnika Adama Smita i Davida Rikarda.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
2
Q

Poreklo reči “politička ekonomija”

A

Pojam potiče od grčkih reči polis - grad, oikos - kuća i nomos - zakon. Ovaj skup reči se prevodi kao “pravila privređivanja u društvu”

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
3
Q

Predmet izučavanja ekonomije

A

Kako ljudi koriste ograničene i retke resurse da bi proizveli proizvode i usluge kojima ce zadovoljiti svojie potrebe.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
4
Q

Pod oblasti ekonomije

A

Mikroekonomija i makroekonomija

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
5
Q

Šta proučava makroekonomija

A
  • naziv potiče od grčkih reči makros - veliki i oikonomia - privreda
  • Proučava ekonomske pojave na nivou privrede kao celine, i to: ekonomski rast, BDP, nacionalni dohodak, zaposlenost, inflacija…
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
6
Q

Šta proučava mikroekonomija

A
  • pojam potiče od grčkih reči mikros - mali i oikonomia - privreda
  • Proučava ekonomske aktivnosti pojedinačnih ekonomskih subjekata, tj. ekonomske odnose izmedju stanovništva i domaćinstva, kao osnovnih potrošačkih jedinica, i preduzeća, kao osnovnih proizvodnih jedinica.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
7
Q

Definiši ekonomske kategorije

A

To su teorijski izrazi koje ekonomija koristi kako bi saopštila rezultate naucnog istrazivanja.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
8
Q

Šta se podrazumeva pod pojmom “ekonomisanje”

A

Krajnje racionalno, marljivo i štedljivo ophodjenje u upotrebi ograničenih resursa. Iako su naše potrebe neograničene, vreme i resursi za njihovo ispunjavanje su ograničeni.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
9
Q

Koji uslovi moraju biti zadovoljeni da bi upotreba vremena i resursa imala karakter ekonomske upotrebe?

A
  • da postoji više ciljeva
  • da se ti ciljevi mogu rangirati po značaju ili prioritetu
  • da se ograničena sredstva za njihovo ispunjavanje mogu alternativno upotrebiti
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
10
Q

Ključne komponente istraživačke procedure u analitičkoj ekonomiji

A
  • posmatranje ekonoomskih pojava
  • ekonomska analiza
  • empirijska verifikacija
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
11
Q

Razlika između efikasnosti i efektivnosti

A
  • efikasnost - obavljamo neku aktivnost na pravi način
  • efektivnost - radimo prave stvari koje imaju zeljeni ishod
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
12
Q

Objasni izbor između efikasnosti i pravičnosti

A
  • Efikasnost - ljudi obavljajući aktivnosti na pravi način omogućavaju da društvo dobija maksimum od svojih ograničeni resursa, odnosi se na veličinu ekonomskog bogatstva
  • Pravičnosti - koristi od resursa se pravedno raspoređuju na sve članove društva, odnosi se na način raspodele ekonomskog bogatstva
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
13
Q

Šta su ekonomska dobra?

A
  • Ekonomska dobra su proizvedena dobra kojima se zadovoljavaju mnogobrojne potrebe ljudi.
  • Ne mogu se proizvoditi u neograničenim količinama, zato ljudi moraju da vode računa o efikasnom korišćenju ograničenih resursa u njihovoj proizvodnji.
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
14
Q

Kojim univerzalnim pitanjima se bavi ekonomija?

A
  • šta proizvoditi
  • kako proizvoditi
  • za koga proizvoditi
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
15
Q

objasniti “ceteris paribus”

A

Podrazumeva da pri posmatranju jedne varijable sve ostale varijable ostaju nepromenjene.

How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
16
Q

Navesti 3 kljucna ekonomska principa

A
  • kako ljudi donose odluke
  • kako ljudi utiču jedni na druge
  • kako funkcioniše privreda kao celina
How well did you know this?
1
Not at all
2
3
4
5
Perfectly
17
Q

Načela o postupku donošenja odluke

A
  1. Ljudi moraju da prave izbore bold text - odlučivanje predstavlja proces u kome donoslac odluke bira između više ponuđenih mogućnost koje su mu na raspolaganju i izborom jedne od alternativa teži da realizuje unapred definisan cilj
  2. Oportunitetni trošak nečega je ono čega treba da se odreknemo da bi smo to dobili - propuštena ili žrtvovana koristi koju smo mogli da ostvarimo da nismo doneli odluku da odaberemo neki drugu aktivnost
  3. Racionalni donoslilac odluka razmišlja o marginalnim promenama - kada treba da donesemo odluku prinuđeni smo da pravimo male promene unutar izabrane aktivnosti
  4. Ljudi reaguju na podsticaje - donosimo odluke na osnovu poređenja troškova i koristi svake aktivnosti, naše odluke se menjaju u zavisnosti od informacija koje dobijamo,
18
Q

Načela kako ljudi utiču jedni na druge

A
  1. Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj - trgujući ostvarujemo korist kako za sebe tako i za druge
  2. Tržišta su obično dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti - u tržišnoj privredi raspodela resursa je decentralizovana, preduzeća samostalno donose odluke šta će proizvoditi i koga će zaposliti, takođe domaćinstva samostalno odlučuju kome će prodati resurse sa kojima raspolažu i koje će proizvode za dobijeni prihod kupiti
  3. Vlade mogu ponekad da poboljšaju tržišne ishode - tržišta obično uspešno organizuju ekonomsku aktivnost, ali se veća pravičnost i efikasnost mogu postići vladinim intervencijama u privredi
19
Q

Načela o funkcionisanju privrede kao celine

A
  1. Životni standard stanovništva jedne zemlje zavisi od sposobnosti privrede da proizvede dobra i usluge - što više dobara i usluga privreda može da proizvede to su veći prihodi i mogućnosti ljudi
  2. Cene rastu kada država štampa previše novca - kada centralna banka emituje veliku količinu novca dolazi do smanjenja njegove vrednosti i porasta opšteg nivoa cena
  3. Društvo se kratkoročno suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti - kada država odluci da merama monetarno kreditne politike smanji inflaciju ona će smanjiti količinu novca u opticaju, to dovodi do smanjenja tražnje što za rezultat ima niže cene tj nižu stopu inflacije, sa druge strane pad tražnje smanjuje i ponudu tj prodaju što dovodi do smanjenja tražnje za radnom snagom, otpuštanja radnika i povećanja nezaposlenosti
20
Q

2 ključna faktora za tržišni neuspeh

A
  • Eksternalije - nekompenzovan uticaj postupka jedne osobe na dobrobit druge osobe
  • Tržišna moć - kada tržište nije u mogućnosti da spreči monopol, tj sposobnosti jednog učesnika ili manje grupe da utiče na visinu tržišne cene, njegova tržišna moć usled nedostatka konkurencije može nepovoljno da utiče na druge učesnike na tržištu
21
Q

Kako se meri produktivnost rada

A

Meri se količinom proizvedenih proizvoda i usluga u jedinici vremena (1h). Veća produktivnost znači veća količina i obrnuto.

22
Q

2 faktora koja doprinose rastu produktivnosti

A
  • tehnološka unapređenja
  • promene u proizvodnim metodama
23
Q

definiši ekonomski rast

A

porast količine proizvedenih proizvoda i usluga u nekom vremenskom periodu (kvartalno ili godišnje)

24
Q

definiši životni standard

A

količina proizvedenih proizvoda i usluga koje ljudi mogu da kupe za raspoloživi dohodak

25
Q

Kada je prisutna tehnološka promena

A

tehnološka promena se dešava kada novo tehnološko znanje omogućuje rast autputa sa istom količinom inputa ili kada se ista količina autputa može proizvesti uz manju količinu inputa)

26
Q

Šta su ekonomski modeli

A

predstavljaju pojednostavljenu sliku ekonomske stvarnosti

27
Q

Koji je cilj ekonomskih modela

A

imaju ulogu da olakšaju razumevanje načina funkcionisanja privrede

28
Q

navedi 2 ključna ekonomska modela

A
  • dijagram kružnog toka
  • granica proizvodnih mogućnosti privrede
29
Q

Predstavi i objasni dijagram kružnog toka

A
  • pokazuje tok inputa i autputa i tok novca na tržištima inputa i autputa između preduzeća i domaćinstava
  • preduzeća kupuju inpute (rad, zemlja, kapital) od domacinstva i plaćaju im za njihovu upotrebu
  • domaćinstva kupuju finalne proizvode i usluge od preduzeća, trošeći zarađeni dohodak
30
Q

predstavi i objasni krivu granice proizvodnih mogućnosti privrede

A
  • odražava maksimalni nivo autputa jedne privrede koji se može ostvariti uz punu zaposlenost svih raspoloživih inputa
31
Q

razlika između proizvodno efikasne i neefikasne privrede

A
  • proizvodno efikasna - kada ne moze da proizvede više jednog proizvoda bez manje proizvodnje drugog, tj kada se nalazi na granici svojih proizvodnih mogućnosti
  • proizvodno neefikasna - kada ne koristi sve svoje proizvodne mogućnosti, tj nalazi se ispod krive proizvodnih mogućnosti
    (svaka tacka iznad krive je trenutno nedostižna jer privreda nema raspolozivih proizvodnih kapaciteta)
32
Q

Šta pokazuje marginalna stopa proizvodne transformacije

A

za koliko se mora smanjiti proizvodnja jednog proizvoda da bi se povećala proizvodnja drugog proizvoda, uz punu zaposlenost proizvodnih kapaciteta
MRPTyx = -∆Qy / ∆Qx

33
Q

Odnos između mikroekonomije i makroekonomije

A
  • one nisu razdvojene discipline, već se dopunjuju zato što se delovanje mikroekonomskih subjekata dešava u makroekonomskom okruženju
  • sagledavanje istih problema ali sa različitim nivoima posmatranja
34
Q

Kvalitativna analiza

A
  • postupak kojim se na osnovu empirijskih istraživanja o ponašanju ekonomskih subjekata na tržištu formiraju teorijski zaključci
  • uglavnom se baziraju na zakonitostima istorijskog razvoja i logičkom zaključivanju
35
Q

Kvantitativna analiza

A
  • postupak kojim se ponašanje ekonomskih subjekata na tržištu izražava primenom odgovarajućih statističkih i matematičkih metoda i modela
  • uglavnom se baziraju na numeričkim podacima o nekoj pojavi
36
Q

Sta je racionalnost u ponasanju na trzistu?

A

svaki proizvodjac i svaki potrosac se trudi da iz svoje ekonomske aktivnosti dobije maksimalnu korist

37
Q

interes proizvodjaca

A

da uz sto nize troskove poslovanja ostvari sto veci profit

38
Q

interes potrosaca

A

da iz raspolozivog dohotka izvuce maksimalnu korisnost u uslovima ogranicenih resursa

39
Q

pozitivna ekonomija

A
  • polazi od cinjenica i stvarnih ekonomskih tokova u privredi
  • analizira “ono sto jeste”
40
Q

normativna ekonomija

A
  • analizira “ono sto treba da bude”
  • bavi se vrednosnim sudovima i etickim principima
41
Q

ekonomski ili privredni sistem

A
  • raspolozivi resursi
  • privredni subjekti
  • njihove aktivnosti
  • postojece ekonomske institucije
42
Q

kakva moze da bude granica proizvodnih mogucnosti

A
  • konkavna
  • konveksna
  • linearna

Osnovi ekonomije (2 decks)

Brainscape helps you reach your goals faster, through stronger study habits.
© 2024 Bold Learning Solutions. Terms and Conditions