Glava 1 - Uvod u ekonomiju Flashcards
1
Q
Istorijski put razvoja ekonomije
A
- Začeci ekonomske misli datiraju iz antičke Grčke u delima filozofa Ksenofonta, Platona i Aristotela.
- Ekonomija se kao samostalna nauka javlja tek krajem 18. veka zahvaljujući klasičnoj britanskoj školi ekonomske misli u delima prestavnika Adama Smita i Davida Rikarda.
2
Q
Poreklo reči “politička ekonomija”
A
Pojam potiče od grčkih reči polis - grad, oikos - kuća i nomos - zakon. Ovaj skup reči se prevodi kao “pravila privređivanja u društvu”
3
Q
Predmet izučavanja ekonomije
A
Kako ljudi koriste ograničene i retke resurse da bi proizveli proizvode i usluge kojima ce zadovoljiti svojie potrebe.
4
Q
Pod oblasti ekonomije
A
Mikroekonomija i makroekonomija
5
Q
Šta proučava makroekonomija
A
- naziv potiče od grčkih reči makros - veliki i oikonomia - privreda
- Proučava ekonomske pojave na nivou privrede kao celine, i to: ekonomski rast, BDP, nacionalni dohodak, zaposlenost, inflacija…
6
Q
Šta proučava mikroekonomija
A
- pojam potiče od grčkih reči mikros - mali i oikonomia - privreda
- Proučava ekonomske aktivnosti pojedinačnih ekonomskih subjekata, tj. ekonomske odnose izmedju stanovništva i domaćinstva, kao osnovnih potrošačkih jedinica, i preduzeća, kao osnovnih proizvodnih jedinica.
7
Q
Definiši ekonomske kategorije
A
To su teorijski izrazi koje ekonomija koristi kako bi saopštila rezultate naucnog istrazivanja.
8
Q
Šta se podrazumeva pod pojmom “ekonomisanje”
A
Krajnje racionalno, marljivo i štedljivo ophodjenje u upotrebi ograničenih resursa. Iako su naše potrebe neograničene, vreme i resursi za njihovo ispunjavanje su ograničeni.
9
Q
Koji uslovi moraju biti zadovoljeni da bi upotreba vremena i resursa imala karakter ekonomske upotrebe?
A
- da postoji više ciljeva
- da se ti ciljevi mogu rangirati po značaju ili prioritetu
- da se ograničena sredstva za njihovo ispunjavanje mogu alternativno upotrebiti
10
Q
Ključne komponente istraživačke procedure u analitičkoj ekonomiji
A
- posmatranje ekonoomskih pojava
- ekonomska analiza
- empirijska verifikacija
11
Q
Razlika između efikasnosti i efektivnosti
A
- efikasnost - obavljamo neku aktivnost na pravi način
- efektivnost - radimo prave stvari koje imaju zeljeni ishod
12
Q
Objasni izbor između efikasnosti i pravičnosti
A
- Efikasnost - ljudi obavljajući aktivnosti na pravi način omogućavaju da društvo dobija maksimum od svojih ograničeni resursa, odnosi se na veličinu ekonomskog bogatstva
- Pravičnosti - koristi od resursa se pravedno raspoređuju na sve članove društva, odnosi se na način raspodele ekonomskog bogatstva
13
Q
Šta su ekonomska dobra?
A
- Ekonomska dobra su proizvedena dobra kojima se zadovoljavaju mnogobrojne potrebe ljudi.
- Ne mogu se proizvoditi u neograničenim količinama, zato ljudi moraju da vode računa o efikasnom korišćenju ograničenih resursa u njihovoj proizvodnji.
14
Q
Kojim univerzalnim pitanjima se bavi ekonomija?
A
- šta proizvoditi
- kako proizvoditi
- za koga proizvoditi
15
Q
objasniti “ceteris paribus”
A
Podrazumeva da pri posmatranju jedne varijable sve ostale varijable ostaju nepromenjene.
16
Q
Navesti 3 kljucna ekonomska principa
A
- kako ljudi donose odluke
- kako ljudi utiču jedni na druge
- kako funkcioniše privreda kao celina
17
Q
Načela o postupku donošenja odluke
A
- Ljudi moraju da prave izbore bold text - odlučivanje predstavlja proces u kome donoslac odluke bira između više ponuđenih mogućnost koje su mu na raspolaganju i izborom jedne od alternativa teži da realizuje unapred definisan cilj
- Oportunitetni trošak nečega je ono čega treba da se odreknemo da bi smo to dobili - propuštena ili žrtvovana koristi koju smo mogli da ostvarimo da nismo doneli odluku da odaberemo neki drugu aktivnost
- Racionalni donoslilac odluka razmišlja o marginalnim promenama - kada treba da donesemo odluku prinuđeni smo da pravimo male promene unutar izabrane aktivnosti
- Ljudi reaguju na podsticaje - donosimo odluke na osnovu poređenja troškova i koristi svake aktivnosti, naše odluke se menjaju u zavisnosti od informacija koje dobijamo,
18
Q
Načela kako ljudi utiču jedni na druge
A
- Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj - trgujući ostvarujemo korist kako za sebe tako i za druge
- Tržišta su obično dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti - u tržišnoj privredi raspodela resursa je decentralizovana, preduzeća samostalno donose odluke šta će proizvoditi i koga će zaposliti, takođe domaćinstva samostalno odlučuju kome će prodati resurse sa kojima raspolažu i koje će proizvode za dobijeni prihod kupiti
- Vlade mogu ponekad da poboljšaju tržišne ishode - tržišta obično uspešno organizuju ekonomsku aktivnost, ali se veća pravičnost i efikasnost mogu postići vladinim intervencijama u privredi
19
Q
Načela o funkcionisanju privrede kao celine
A
- Životni standard stanovništva jedne zemlje zavisi od sposobnosti privrede da proizvede dobra i usluge - što više dobara i usluga privreda može da proizvede to su veći prihodi i mogućnosti ljudi
- Cene rastu kada država štampa previše novca - kada centralna banka emituje veliku količinu novca dolazi do smanjenja njegove vrednosti i porasta opšteg nivoa cena
- Društvo se kratkoročno suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti - kada država odluci da merama monetarno kreditne politike smanji inflaciju ona će smanjiti količinu novca u opticaju, to dovodi do smanjenja tražnje što za rezultat ima niže cene tj nižu stopu inflacije, sa druge strane pad tražnje smanjuje i ponudu tj prodaju što dovodi do smanjenja tražnje za radnom snagom, otpuštanja radnika i povećanja nezaposlenosti
20
Q
2 ključna faktora za tržišni neuspeh
A
- Eksternalije - nekompenzovan uticaj postupka jedne osobe na dobrobit druge osobe
- Tržišna moć - kada tržište nije u mogućnosti da spreči monopol, tj sposobnosti jednog učesnika ili manje grupe da utiče na visinu tržišne cene, njegova tržišna moć usled nedostatka konkurencije može nepovoljno da utiče na druge učesnike na tržištu
21
Q
Kako se meri produktivnost rada
A
Meri se količinom proizvedenih proizvoda i usluga u jedinici vremena (1h). Veća produktivnost znači veća količina i obrnuto.
22
Q
2 faktora koja doprinose rastu produktivnosti
A
- tehnološka unapređenja
- promene u proizvodnim metodama
23
Q
definiši ekonomski rast
A
porast količine proizvedenih proizvoda i usluga u nekom vremenskom periodu (kvartalno ili godišnje)
24
Q
definiši životni standard
A
količina proizvedenih proizvoda i usluga koje ljudi mogu da kupe za raspoloživi dohodak
25
Kada je prisutna tehnološka promena
tehnološka promena se dešava kada novo tehnološko znanje omogućuje rast autputa sa istom količinom inputa ili kada se ista količina autputa može proizvesti uz manju količinu inputa)
26
Šta su ekonomski modeli
predstavljaju pojednostavljenu sliku ekonomske stvarnosti
27
Koji je cilj ekonomskih modela
imaju ulogu da olakšaju razumevanje načina funkcionisanja privrede
28
navedi 2 ključna ekonomska modela
- dijagram kružnog toka
- granica proizvodnih mogućnosti privrede
29
Predstavi i objasni dijagram kružnog toka
- pokazuje tok inputa i autputa i tok novca na tržištima inputa i autputa između preduzeća i domaćinstava
- preduzeća kupuju inpute (rad, zemlja, kapital) od domacinstva i plaćaju im za njihovu upotrebu
- domaćinstva kupuju finalne proizvode i usluge od preduzeća, trošeći zarađeni dohodak
30
predstavi i objasni krivu granice proizvodnih mogućnosti privrede
- odražava maksimalni nivo autputa jedne privrede koji se može ostvariti uz punu zaposlenost svih raspoloživih inputa
31
razlika između proizvodno efikasne i neefikasne privrede
- proizvodno efikasna - kada ne moze da proizvede više jednog proizvoda bez manje proizvodnje drugog, tj kada se nalazi na granici svojih proizvodnih mogućnosti
- proizvodno neefikasna - kada ne koristi sve svoje proizvodne mogućnosti, tj nalazi se ispod krive proizvodnih mogućnosti
(svaka tacka iznad krive je trenutno nedostižna jer privreda nema raspolozivih proizvodnih kapaciteta)
32
Šta pokazuje marginalna stopa proizvodne transformacije
za koliko se mora smanjiti proizvodnja jednog proizvoda da bi se povećala proizvodnja drugog proizvoda, uz punu zaposlenost proizvodnih kapaciteta
MRPTyx = -∆Qy / ∆Qx
33
Odnos između mikroekonomije i makroekonomije
- one nisu razdvojene discipline, već se dopunjuju zato što se delovanje mikroekonomskih subjekata dešava u makroekonomskom okruženju
- sagledavanje istih problema ali sa različitim nivoima posmatranja
34
Kvalitativna analiza
- postupak kojim se na osnovu empirijskih istraživanja o ponašanju ekonomskih subjekata na tržištu formiraju teorijski zaključci
- uglavnom se baziraju na zakonitostima istorijskog razvoja i logičkom zaključivanju
35
Kvantitativna analiza
- postupak kojim se ponašanje ekonomskih subjekata na tržištu izražava primenom odgovarajućih statističkih i matematičkih metoda i modela
- uglavnom se baziraju na numeričkim podacima o nekoj pojavi
36
Sta je racionalnost u ponasanju na trzistu?
svaki proizvodjac i svaki potrosac se trudi da iz svoje ekonomske aktivnosti dobije maksimalnu korist
37
interes proizvodjaca
da uz sto nize troskove poslovanja ostvari sto veci profit
38
interes potrosaca
da iz raspolozivog dohotka izvuce maksimalnu korisnost u uslovima ogranicenih resursa
39
pozitivna ekonomija
- polazi od cinjenica i stvarnih ekonomskih tokova u privredi
- analizira "ono sto jeste"
40
normativna ekonomija
- analizira "ono sto treba da bude"
- bavi se vrednosnim sudovima i etickim principima
41
ekonomski ili privredni sistem
- raspolozivi resursi
- privredni subjekti
- njihove aktivnosti
- postojece ekonomske institucije
42
kakva moze da bude granica proizvodnih mogucnosti
- konkavna
- konveksna
- linearna
