Genetika

Question 1

Šta je gen

Answer 1

Gen je nasledna jedinica koju potomak dobija dobija od majke i oca.

Question 2

Šta je genski lokus?

Answer 2

Genetski lokus je mesto na hromozomu gde se gen nalazi.

Question 3

Šta omogućavaju geni?

Answer 3

Geni omogućavaju sintezu proteina ili 3 tipa molekula RNK(transportnu, informacionu i ribozomalnu)

Question 4

Šta su strukturni geni?

Answer 4

Strukturni geni nose šifru za sintezu proteina(transkripcija iRNK) ili šifru za sintezu tRNK i rRNK(transkripcija tRNK i rRNK)

Question 5

Šta su regulatorni geni?

Answer 5

Regulatorni geni su geni za koje se vezuju molekuli koji kontrolišu određene procese u organizmu. Oni se ne prepisuju.

Question 6

Šta je genom?

Answer 6

Genom je skup svih gena u haploidnoj ćeliji.

Question 7

Objasni šta znači mozaička struktura gena.

Answer 7

Mozaička struktura je struktura gena kod kog je veličina genoma veća od zbira gena koji kodiraju sve ćelijske proteine.

Question 8

Šta je genetički kod i koja je njegova uloga?

Answer 8

Genetički kod je šifra za prenos genetičke poruke od gena do proteina. To je niz od 3 nukleotida(triplet) koji se transkriptuju u iRNK. Njegova uloga je određivanje amino-kiselina u procesu sinteze proteina(translaciji).

Question 9

Objasni kako to da ima samo 20 amino- kiselina a mnogo više genetičkuh kodova.

Answer 9

Jer više različitih kodova nose šifru za istu amino-kiselinu.

Question 10

Šta je kodon a šta antikodon?

Answer 10

Kodon je triplet nukleotida u iRNK, a antikodon je triplet nukleotida kod tRNK

Question 11

Šta je transkripcija i gde se odvija?

Answer 11

Transkripcija je proces prepisivanja koda sa DNK molekula u triplet nukleotida na kolekul iRNK. Ona se odvija u jedru.

Question 12

Šta je translacija i gde se odvija?

Answer 12

Translacija je proces prenošenja tripleta nukleotida u amino-kiselinu. Odvija se u citoplazmi uz pomoć ribozoma.

Question 13

Ko učestvuje u transkripciji?

Answer 13

U transkripciji učestvuju triplet nukleotida sa DNK i triplet nukleotida sa iRNK.

Question 14

Ko učestvuje u translaciji?

Answer 14

U translaciji učestvuju triplet nukleotida iRNK i triplet nukleotida na tRNK-antikodom.

Question 15

Objasni građu metafaznog hromozoma

Answer 15

2 sestrinske hromatide sadrže po 1 molekul DNK i 2 centromere- na svakoj hromatidi po jedna.

Question 16

Šta su p i q kraci na hromozomu?

Answer 16

p kraj je kraći krak iznad centromere, a q kraj je duži i nalazi se ispod centromere.

Question 17

Kako izgledaju i koji su: metacentrični, submetacentrični i akrocentrični hromozomi

Answer 17

Metacentrični: centromera je medialno postavljena, p i q kraci su skoro isti. To su 1, 3, 16, 19, 20 par kod čoveka.
Submetacentrični: centromera je niže nego kod metacentričnih, pa je p krak kraći od q kraka. To su B, C, E, F grupe(2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 17, 18, X).
Akrocentrični: centromera je pomerena ka jedom krajuhromozoma, pa je p krak mnogo kraći od q kraka. To su D i G grupa(13, 14, 15, 21, 22, Y)

Question 18

Građa DNK i građa RNK

Answer 18

Njih grade šećeri pentoze, fosforne grupe i azotne baze. DNK se sastoji iz 2 spirale pa se između pirimidinskih i purinskih baza gradi vodonična veza. Adenin i timin imaju dvostruku vezu, a guanin i citozim trostruku. RNK ima samo 1 lanac, i u njoj timin zamenjuje uracil.

Question 19

Koje azotne baze postoje, kako su grupisane i kako i kojim vezama se povezuju.

Answer 19

Šećeri su međusobno povezani fosfatnim grupama koje stvaraju fosfodiestarsku vezu. Ovaj skelet sadrži i 4 azotne baze- adenin, citozim, timin i guanin. Baze su podeljenje u 2 grupe- purinske(adenin i guanin) i pirimidinske(citozim i timin)

Question 20

Šta znači kad se kaže da su lanci DNK antiparalelni?

Answer 20

To važi za replikaciju DNK jer se vodeći lanac replicira u jednom, a zaostajući u drugom smeru.

Question 21

Šta je kariotip a šta kariogram?

Answer 21

Kariotip je hromozomski komplement jedne osobe. Karigram je prikaz svih hromozoma poređanih prema veličini i položaju centromere.

Question 22

Šta je genotip a šta fenotip?

Answer 22

Fenotip podrazumeva određenu osobinu(boja cveta), a genotip predstavlja kombinaciju gena koji dovode do razvića određene osobine(dominantan heterozigot, homozigot…)

Question 23

Šta su osobine?

Answer 23

Osobine podrazumevaju bilo koju odliku neke jedinke(boja očiju, visina)

Question 24

Ko je bio Gregor Mendel i zašto su značajna njegova istraživanja?

Answer 24

Gregor Mendel je bio biolog, botaničar i matematičar. Njegova istraživanje su značajna jer je dokazao da se osobine potomka mogu predvideti preko određenih pravila- Mendelovih pravila.

Question 25

Koja je teorija važila pre Mendela a koja posle njegovih eksperimenata?

Answer 25

Pre Mendela se mislilo da se telesne tečnosti roditelja mešaju i da se ne mogu predvideti osobine potomka. Mendel je to demantovao svojim experimentom sa graškom u kom je dokazao da je moguće predvideti osobine potomaka preko određenih pravila.

Question 26

Šta je monohibridno ukrštanje, dihibridno ukrštanje i polihibridno ukrštanje?

Answer 26

Monohibridno- prati se 1 osobina
dihibridno- 2 osobine
polihibridno- više osobina

Question 27

Objasni Mendelova pravila-zakone

Answer 27

Mendel je do zaključaka došao uz pomoć eksperimenta sa graškom. On je ukrštao grašak i pratio prenošenje osobina sa generacije na generaciju. Došao je do zaključka da potomak ima dominantne osobine(sigurno se ispoljavaju) i recesivne osobine koje se neće ispoljiti na potomku, ali neće nestati, već će se možda ispoljiti na sledećoj generaciji. On je uveo dva pravila: pravilo rastavljanja i pravilo slobodnog nasleđivanja

Question 28

Šta su aleli?

Answer 28

Aleli su oblici gena. tj različite forme istog gena.

Question 29

Šta znači kad alel obeležimo sa A a šta sa a?

Answer 29

Alel obeležen sa A je dominantan, a onaj sa a recesivan.

Question 30

Objasni šta je homozigot a šta heterozigot.

Answer 30

Homozigot ima 2 identična alela(AA ili aa), a heterozigot ima različite alele(Aa)

Question 31

Šta su čiste linije?

Answer 31

Čiste linije podrazumeva da se kod jedinki osobine kroz generaciju ispoljavaju na isti način.

Question 32

Šta je recesivna a šta dominantna osobina?

Answer 32

Dominantna osobina je osobina koja će se ispoljiti, a recesivna osobina će ostati prikrivena, ali neće nestati.

Question 33

Šta je dominantan homozigot i kako se obeležava a šta recesivan homozigot i kako se obeležava?

Answer 33

Dominantni homozigot predstavlja alel koji će se sigurno ispoljiti i obeležava se sa A, a recesivni homozigot je alel koji će ostati prikriven, ali neće nestati. Obeležava se sa a.

Question 34

Navedi tri dominantne i tri recesivne osobine kod čoveka.

Answer 34

Dominantne: Ravna kosa, tamna kosa, rupica na bradi
Recesivne: Kovrdžava kosa, svetla kosa, brada bez rupice