Genetika Flashcards
Šta je gen
Gen je nasledna jedinica koju potomak dobija dobija od majke i oca.
Šta je genski lokus?
Genetski lokus je mesto na hromozomu gde se gen nalazi.
Šta omogućavaju geni?
Geni omogućavaju sintezu proteina ili 3 tipa molekula RNK(transportnu, informacionu i ribozomalnu)
Šta su strukturni geni?
Strukturni geni nose šifru za sintezu proteina(transkripcija iRNK) ili šifru za sintezu tRNK i rRNK(transkripcija tRNK i rRNK)
Šta su regulatorni geni?
Regulatorni geni su geni za koje se vezuju molekuli koji kontrolišu određene procese u organizmu. Oni se ne prepisuju.
Šta je genom?
Genom je skup svih gena u haploidnoj ćeliji.
Objasni šta znači mozaička struktura gena.
Mozaička struktura je struktura gena kod kog je veličina genoma veća od zbira gena koji kodiraju sve ćelijske proteine.
Šta je genetički kod i koja je njegova uloga?
Genetički kod je šifra za prenos genetičke poruke od gena do proteina. To je niz od 3 nukleotida(triplet) koji se transkriptuju u iRNK. Njegova uloga je određivanje amino-kiselina u procesu sinteze proteina(translaciji).
Objasni kako to da ima samo 20 amino- kiselina a mnogo više genetičkuh kodova.
Jer više različitih kodova nose šifru za istu amino-kiselinu.
Šta je kodon a šta antikodon?
Kodon je triplet nukleotida u iRNK, a antikodon je triplet nukleotida kod tRNK
Šta je transkripcija i gde se odvija?
Transkripcija je proces prepisivanja koda sa DNK molekula u triplet nukleotida na kolekul iRNK. Ona se odvija u jedru.
Šta je translacija i gde se odvija?
Translacija je proces prenošenja tripleta nukleotida u amino-kiselinu. Odvija se u citoplazmi uz pomoć ribozoma.
Ko učestvuje u transkripciji?
U transkripciji učestvuju triplet nukleotida sa DNK i triplet nukleotida sa iRNK.
Ko učestvuje u translaciji?
U translaciji učestvuju triplet nukleotida iRNK i triplet nukleotida na tRNK-antikodom.
Objasni građu metafaznog hromozoma
2 sestrinske hromatide sadrže po 1 molekul DNK i 2 centromere- na svakoj hromatidi po jedna.
Šta su p i q kraci na hromozomu?
p kraj je kraći krak iznad centromere, a q kraj je duži i nalazi se ispod centromere.
Kako izgledaju i koji su: metacentrični, submetacentrični i akrocentrični hromozomi
Metacentrični: centromera je medialno postavljena, p i q kraci su skoro isti. To su 1, 3, 16, 19, 20 par kod čoveka.
Submetacentrični: centromera je niže nego kod metacentričnih, pa je p krak kraći od q kraka. To su B, C, E, F grupe(2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 17, 18, X).
Akrocentrični: centromera je pomerena ka jedom krajuhromozoma, pa je p krak mnogo kraći od q kraka. To su D i G grupa(13, 14, 15, 21, 22, Y)
Građa DNK i građa RNK
Njih grade šećeri pentoze, fosforne grupe i azotne baze. DNK se sastoji iz 2 spirale pa se između pirimidinskih i purinskih baza gradi vodonična veza. Adenin i timin imaju dvostruku vezu, a guanin i citozim trostruku. RNK ima samo 1 lanac, i u njoj timin zamenjuje uracil.
Koje azotne baze postoje, kako su grupisane i kako i kojim vezama se povezuju.
Šećeri su međusobno povezani fosfatnim grupama koje stvaraju fosfodiestarsku vezu. Ovaj skelet sadrži i 4 azotne baze- adenin, citozim, timin i guanin. Baze su podeljenje u 2 grupe- purinske(adenin i guanin) i pirimidinske(citozim i timin)
Šta znači kad se kaže da su lanci DNK antiparalelni?
To važi za replikaciju DNK jer se vodeći lanac replicira u jednom, a zaostajući u drugom smeru.
Šta je kariotip a šta kariogram?
Kariotip je hromozomski komplement jedne osobe. Karigram je prikaz svih hromozoma poređanih prema veličini i položaju centromere.
Šta je genotip a šta fenotip?
Fenotip podrazumeva određenu osobinu(boja cveta), a genotip predstavlja kombinaciju gena koji dovode do razvića određene osobine(dominantan heterozigot, homozigot…)
Šta su osobine?
Osobine podrazumevaju bilo koju odliku neke jedinke(boja očiju, visina)
Ko je bio Gregor Mendel i zašto su značajna njegova istraživanja?
Gregor Mendel je bio biolog, botaničar i matematičar. Njegova istraživanje su značajna jer je dokazao da se osobine potomka mogu predvideti preko određenih pravila- Mendelovih pravila.
Koja je teorija važila pre Mendela a koja posle njegovih eksperimenata?
Pre Mendela se mislilo da se telesne tečnosti roditelja mešaju i da se ne mogu predvideti osobine potomka. Mendel je to demantovao svojim experimentom sa graškom u kom je dokazao da je moguće predvideti osobine potomaka preko određenih pravila.
Šta je monohibridno ukrštanje, dihibridno ukrštanje i polihibridno ukrštanje?
Monohibridno- prati se 1 osobina
dihibridno- 2 osobine
polihibridno- više osobina
Objasni Mendelova pravila-zakone
Mendel je do zaključaka došao uz pomoć eksperimenta sa graškom. On je ukrštao grašak i pratio prenošenje osobina sa generacije na generaciju. Došao je do zaključka da potomak ima dominantne osobine(sigurno se ispoljavaju) i recesivne osobine koje se neće ispoljiti na potomku, ali neće nestati, već će se možda ispoljiti na sledećoj generaciji. On je uveo dva pravila: pravilo rastavljanja i pravilo slobodnog nasleđivanja
Šta su aleli?
Aleli su oblici gena. tj različite forme istog gena.
Šta znači kad alel obeležimo sa A a šta sa a?
Alel obeležen sa A je dominantan, a onaj sa a recesivan.
Objasni šta je homozigot a šta heterozigot.
Homozigot ima 2 identična alela(AA ili aa), a heterozigot ima različite alele(Aa)
Šta su čiste linije?
Čiste linije podrazumeva da se kod jedinki osobine kroz generaciju ispoljavaju na isti način.
Šta je recesivna a šta dominantna osobina?
Dominantna osobina je osobina koja će se ispoljiti, a recesivna osobina će ostati prikrivena, ali neće nestati.
Šta je dominantan homozigot i kako se obeležava a šta recesivan homozigot i kako se obeležava?
Dominantni homozigot predstavlja alel koji će se sigurno ispoljiti i obeležava se sa A, a recesivni homozigot je alel koji će ostati prikriven, ali neće nestati. Obeležava se sa a.
Navedi tri dominantne i tri recesivne osobine kod čoveka.
Dominantne: Ravna kosa, tamna kosa, rupica na bradi
Recesivne: Kovrdžava kosa, svetla kosa, brada bez rupice
