Finansijsko računovodstvo Flashcards
Pojam i značaj računovodstva
Ciljevi učenja….
Jedna od definija racunovodstva jeste definicija Komiteta za terminologiju americkog instituta
Računovodstvo je nauka o belezenju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera , i veština sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i prenošenja rezultata licima koja mogu doneti odluku ili dati ocenu.
Osnovna svrha računovodstva je da poslovanje učini razumljivim kako bi smo bili u stanju da preduzmemeo odgovarajuće akcije.
Racunovodstvo je podfunkcija funkcije upravljanja.
Racunovodstvo daje informacije i o proteklom poslovanju, kao i o sadašnjem i budućem. Bez informacija koje racunovodstvo daje vecina upravljačkih aktivnosti ne mogu funkcionisati. Takodje bez računovodstva kao opšteprihvaćenog jezika ne moze ni privredni sistem neke zemlje.
Postoje dva globalna računovovdstvena sistema: anglo - američki i kontinentalno - evropski.
Knjigovodstvo
Knjigovodstvo predstavlja naučnu metodu koja hronološki i sistematski registruje nastale promene u imovini preduzeća.
Predmet knjigovostva čine poslovne promene na imovini (Stvari, prava i novac).
Ciljeci knjigovostva:
Utvrđivanje finansijskog rezultata kao preduzeće u celini a i po organizacionim delovima.
Utvrđivanje finansijskog polozaja preduzeća
Obezbedjivanje pouzdane osnove za kontrolu i izvršavanje zadataka
Pružanje informacija o kontroli imovine
Pruzanje informacija i internim i eksternim korisnicima
Zadaci knjigovodstva:
Prikupljanje knjigovodstvene dokumentacije
Kontrola ispravnosti knjigovodstvene dokumentacije
Klasifikovanje k. dok. i poslovnih promena
Hronološka i sistematska evidencija
Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja kao računovodstvenih informacija
Knjigovodstvo se može posmatrati sa dva aspekta: Sa aspekta sistema i organizacije.U pogledu sistema ističu se prosto i dvojno knjigovodstvo.
Prosto knjigovodstvo predstvavlja izolovanu evidenciju o pojedinim delovima imovine. Knjiženje se vrši jednostrano i do rezultata poslovanje dolazi se uz pomoć inventara.
Dvojno knjjigovodstvo predstvalja računski sistem u kome se vodi evidencija svih delova imovine, tako da se na bazi knjigovodstvene evidencije može sastaviti bilans stanja i uspeha.
Dvojno knjigovođstvo -
Računovodstveno planiranje
Sistem računovodstvenog planiranja predstavlja redovno sastavljanje sledećih planova: plan rezultata, plan likvidnosti, plan finansijske strukture.
Plan rezultata (planski bilans uspeha) obuhvata projektovane veličine prihoda i rashoda
Plan likvidnosti sadrzi projektovane iznose priliva i odliva gotovine. Tačnije prikazuje stanje gotovine na početku planskog perioda kao i sve prilive i odlive u planskom periodu tj. godini.
Plan finansijske strukture pokazuje finansijski polozaj preduzeća koji se očekuje na kraju planskog perioda, odnosno predstavlja svojstveni test prihvatljivosti poslovnog plana.
Racunovodstveni nadzor
Računovodstveni nadzor ima za cilj utvrđivanje ispravnosti i pouzdanosti računovodstvenih informacija i podataka kako sa aspekta zakonskih propisa tako i sa aspekta profesionalne regulative.
Računovodstveni nadzor obuhvata kontrolu i reviziju
Kontrola je stalna, sistematska i fundirana aktivnost koja ima za cilj proveru efikasnosti poslovanja preduzeća. Razlikujemo : Kontrolu u računovodstvu, kontrolu pomoću računovodstva i naknadnu kontrolu i reviziju računovodstva.
Reviziju najčešće vrše eksterni organi i u pitanju je naknadno proveravanje izveštaja. Revizija se dele na: reviziju poštovanja normativne regulisanosti i reviziju računovodstvenih izveštaja.
Računovodstvena analiza
Racunovodstvena analiza bavi se istrazivanjem, kvantificiranjem i ocenom finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata preduzeca.
To podrazumeva iscrpno ispitivanje racunovodstvenih izvestaja bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine i izvestaj o promenama na kapitalu.
Mogu se koristiti razliciti injstrumenti i metode ali u praksi se najcesce koristi metoda racio brojeva gde na osnocu racio analize u periodu od 3 do 5 godina analiticari ce biti u stanju da sa sigurnoscu ispitaju i ocene finansijski polozaj i uspesnost preduzeca
Zakonska regulativa
Obuhvata zakone i podzakonska akta.
Radi se o normama koje su propisane od nadleznih organa.
U nasoj zemlji osnovni zakon kojim se uredjuje racunovodstvo sadrzi: Osnovne odredbe
Popis imovine i obaveza
Finansijski izvestaj i izvestaj o poslovanju
Dostavljanje fin. Izvestaja
Nadzor ….
Takodje sadrzi podzakonske akte koji blize odredjuju pojedina pitanja iz oblasti racunovodstva
Profesionalna racunovodstvena regulativa
Obuhvata norme u vidu standarda i kodesksa koji su propisani od strane racunovodstvenih asocijacija.
Ako ne postuje ove standarde racunovodstvo ce biti kaznjeno na predvidjeni nacin.
Racunovodstveni standardi
Racunovodstveni standardi su ustanovljena merodavna pravila u cilju efikasnog obavljanja računovodstvenih aktivnosti.
U stručnoj literaturi prisutna je podela računovodstvenih standarda na nacionalne i medjunarodne.
Nacionalni standardi u okviru jedne zemlje uslovljeni su od strane raznih faktora drustvene, kulturne i ekonomske prirode.
Veći broj zemalja prihvatile su Medjunarodne standarde, medju njima je i nasa zemlja.
Za razliku od nacionalnih, medjunarodni dobijaju mnogo vise na znacaju poslednjih godina jer onim pored boljeg oblikovanja izvestaja stvaraju i bolju komunikaciju sa savremenim poslovnim svetom.
IFAC-ov kodeks profesionalne etike računovodja predstavlja skup pravila kojima se utvrdjuju moralni zahtevi ponašanja računvodja prilikom obavljanja svojih profesionalnih duznosti. Kodeks je donesen 1990 godine od strane Medjunarodne federacije računovodja.
Kodeksom profesionalne etike računovodja su utvrdjeni osnovni principi:
Integritet - mora da bude iskren i posten
objektivnost - realni i oslobodjeni
strucna osposobljenost - osposobljen i kompetentan
poverljivost - poštuje informacije klijenta
profesionalno ponasanje - pruzanje usluga u skaldu sam dobrom reputacijom profesije
tehnicki standardi - obavljanje poslovanja u skladu sa tehnickim i profeionalnim standardima koji su propisani od strane IFAC - a.
Interna racunovodstvena regulativa
Obuhvata donosenje opštih akata od strane preduzeća u kojima su sadrzana uputstva i pravila za vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja .
Pritom posebna paznja mora ma se posveti pri izboru odgovarajucih racunovodstvenih politika. To je narocito vazno nakon primene Medjunarodnih standarda finansijskog izvestavanja u nasoj zemlji .
Računovodstvena načela
Predstavljaju pravilakoja se koriste zan definisanje globalnih računovodstvenih kategorija - imovine, obaveza, kapitala, rashoda i prihoda.
Osnovna računovodstvena načela:
Načelo dvostranog obuhvatanja ekonomskih promena
Načelo poslovne jedinice
Načelo kontinuiteta poslovanja
Načelo novčanog merila
Načelo stvarnog troška
Načelo uzročnosti
Načelo opreznosti
Računovodstevna profeija
Računovodstvena profesija obuhvata specijalizovane stručnjake za vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje finansijskih izvestaja i njihovun reviziju.
Računovodstvena profesija predstavlja jedan od osnovnih činilaca sistema finansijskog izveštavanja kako u nacionalnom tako i u medjunarodnim okvirima.
Determinante savremenog konstituisanja računovodstvene profesije čine teorijsko znanje, profesionalne sposobnosti, posebne vrednosti i etičko ponašanje.
Teorijsko znanje obuhvata pored opštih ekonomskih znanja, i znanja iz oblasti računovodstva i revizije. Stavaranje računovodstvenih znanja predstavlja proces institucialnog skolskog sistema obrazovanja i profesionalno usavršavanje .
Profesionalne vestine su sposobnost računovodja da primene usvojeno profesionalno znanje. Ovde se misli na intelektualne vestine koje podrazumevaju sposobnost sagledavanja problema, detaljno razmatranje, procena rizika, donosenje kreativnih resenja.
Analitičke veštine podrazumevaju istraživačke sposobnosti, analizu stržišnih i finansijskih pokazatelje potom individualne veštine, poslovne (menadžerske veštine) i veštine komuniciranja.
Profesionalna vrednost i etika predstavljaju specificna svojstva koja računovodje odvajaju od ostalih profesija i struka. Od računovodja se očekuje da pri obavljanju svojih poslovnih aktivnosti poseduju profesionalnu kompetentnost, čestitost, poverljivost, profesionalno ponašanje i društvenu odgovornost.
Bilansi
Pod pojmom bilans obično se podrazumeva bilans stanja, koji pokazuje stanje imovine jednog preduzeća na odredjeni dan. Pored bilansa stanja postoje i drugi bilasni. Tako imamo podelu: redovni bilansi - bilansi koji se sastavljaju redovno u odredjenim vremenskim intervalima
Specijalni bilansi.
Od svih bilansa za potrebe uvodjenja u dvojno knjigovodstvo najvazniji su bilans stanja i uspeha.
Bilans stanja
Ako stanje imovine nekog preduzeća iskazujemo u vidu pregleda, dobijamo bilans stanja. Dakle bilans stanja predstavlja pregled imovine preduzeća na odredjeni dan.
Bilans stanja moze se sastavljati u formi dvostranog racuna. Gde sa leve strane imamo aktivu a sa desne pasivu. Takodje bilans stanja ne mora biti u obliku dvojnog knjigovodstva. U praksi iz tehničkih razloga često se bilans stanja sastavlja u formi jednosrtranog računa tj. aktiva i pasiva su jedna ispod druge.
Pod aktivom podrazumevaju je stalna sredstva odnosno osnovna i obrtna. Stalna sredstva traju duze i u njih spadaju građevinski objekti, oprema i ostala stalna sredstva. A obrtna: novčana sredstva, zalihe i razna potraživanja.
Pasiva obuhvata poslovna sredtsva odnosno izvore tih sredstava preduzeca. A čine ih:
Kapital
dugoročne obaveze
kratkoročne obaveze
Bilansna ravnoteza
To je ustvari ravnoteža leve i dnesne strane bilansa tj. ravnoteža aktive i pasive koje moraju biti jednake
A=P i A= O+K
I sama reč bilans ukazuje na ravnotežu jer potiče od italijanske reči bilancio sto zanči vaga sa dva tasa na kojoj se uspostavlja ravnoteža.
Takodje ravnoteža mora postojati jer se radi o jednoj istoj stvari, o sredstvima preduzeća.
Sredstva preduzeća se u bilansu pokazuju sa dva aspekta: sa aspekta funkcionalnog rasporeda sredstava i sa stanovistva porekla tih sredstava.
Klasifikacija bilansnih pozicija
Radi bolje preglednosti bilansi se razvrstavaju u odr. kriterijume. Najčešći su prema kriterijumu likvidnosti i funkcionalnosti.
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da na vreme izmiruje svoje obaveze. Ovaj kriterijum prvo iskazuje likvidna sredstva u aktivi i dospelen obaveze u pasivi. U aktivi sredtsva se svrstavaju prema vremenu za koje ce postati likvidna: potrazivanja od kupca, zalihe i osnovna sredstva koja su najnelikvidnija.
U pasivi obaveze se svrstavaju prema stepenu hitnosti. Prvo dospele obaveze prema dobavljacima, radnicima, banci, zatim kratkoročne obaveze i dugoročne.
Funkcionalnost odlikuje da se time da se sredstva svrstavaju prema njihovoj funkciji u poslovnom procesu. U aktivi prvo imamo osnovna sredstva a onda obrtna. U pasivi prvo imamo trajne izvore sredstava a onda dugoročne i kratkoročne obaveze.
Bilans uspeha
Sluzi za utvrđivanje ostvarenih rezultata poslovanja. Predstavlja sve prihode i rashode kao i rezultate na određeni vremenski period.
Prikazuje sve podatke od početka obračunskog perioda, zaključno sa poslednjim danom.
Rashode delimo na: Redovne rashode i ostale rashode
Prihode delimo na: Redovne i ostale
Bilans uspeha se takodje moze sastavlajti u formi dvojnog knjigovodstva.
Rezultati mogu biti pozitivni i negativi.
Na levoj strani svrstavaju se rashodi po vrstama a na desnoj ostavreni prihodi.
Poslovne promene koje deluju na bilans stanja
S obzirom na to kako utiču na bilns stanja, sve knjigovodstvene promene se mogu podeliti na:
1. Povećanje aktive i pasive - Cenripetalna kretanja - nastaju kretanjem imovine iz spoljnog sveta u preduzeće gde dolazi do povećanja aktive i pasive i zbira bilansa, gde se zbir bilansa povećava za nastale promene.(prilivi)
2. Smanjenje aktive i pasive - Centrifugalna kretanja - nastaju kretanjem imovine iz preduzeća u spoljni svet. (odlivi)
3. Izmena u strukturi aktive - Koncentrična kretanja - nastaju kretanjem imovine unutar preduzeća i dovode do promene strukture aktive ali ne utiče na zbir bilansa. To je slučaj tranformacije sredstava iz jednog oblika u drugi.
4. izmena u strukturi pasive - Periferijska kretanja - nsataju kretanjem imovine u spoljini svet i dovode do izmene strukture pasive ali ne utiču na zbir bilansa.
Poslovne promene koje deluju na bilans stanja i bilans uspeha
Postoje promene koje deluju samo na bilans stanja, ali i na oba bilansa.
Da bi smo razumeli promene koje deluju i na bilans stanja i na bilans uspeha, moramo da znamo da: Prihodi nastaju kada se povećava aktiva (sredstva) ili kada se smanjuje pasiva (obaveze)
A rashodi obrnuto
Kada je u pitanju druga grupa dolazi do toga da ne mozemo da uravnotežimo dva bilansa. Tada koristimo jednačinu AKTIVA + RASHOSI = PASIVA + PRIHODI
Raščlanjavanje bilansa i knjizenje računa
Sve promene ne mozemo beleziti tako sto otvaramo nove bilanse stanja i uspeha jer je to neefikasno i teško u praksi tako da za svaku promenu otvaramo racune odnosno konto glavne knjige i aktivne racune upisujemo na strani potrazuje a pasivne na strani duguje.
Sastavljanje bilansa stanja i uspeha na osnovu racuna
Delovi računa su organski povezani sa bilansom stanja i uspeha tako da mozemo sastaviti oba bilansa iz konta glavne knjige. To postižemo tako što saldo računa upisujemo u bilanse. Kod bilansa stanja imamo aktivne i pasivne račune gde se oni unose u odgovarajuće strane.
Kod bilansa uspeha imamo prihode i rashode koji se takodje upisuju u odgovarajuće strane.
Privredne operacije
Svako preduzeće raspolaže odredjenom imovinom odnosno sredstvima koji kruze i transformišu se iz jednog oblika u drugi.
Tokove kruženja ovih sredstava dokazao je Marks gde se kod proizvođačkih preduzeća kruženje sredstava odvija po formuli novac - roba - proizvodnja - roba1 - novac1 - , kod trgovačkog novac - roba - novac i kod kreditnog novac - kredit - novac.
Poslovne knjigovodstvene promene
Privredne operacije su ustvari poslovne promene. One nastaju poslovanjem preduzeća nezavisno da li se one evidentiraju i knjize.
Kretanje imovine kao i svako kretanje ima dvostruko dejstvo.
uzrok = posledica
izlaz = ulaz
Negativno = pozitivno
U tome sto svaka promena ima dva lica leži temelj za naziv dvojno knjigovodstvo
Ove promene izražavaju se u vrednosnim (finansijske) i naturalnim(kilogram, metar, litar).
jedinicama. Vrednosne su osnovne a naturalne dopunske.
Definicija računa
Knjigovodstveni račun je grafički instrument tačno određenog kvaliteta imovine na kome se sistematski i hronološki registruju homogene knjigovodstvene promene u merljivim jedinicama: vrednosnim i naturalnim i to tako, da se pomoću njega u svako vreme može sanati početno stanje, promene u odr vremenskom periodu i konačno stanje i konačno stanje odr. kvaliteta imovine, radi praćenja, analize i planiranja ekonomske aktivnosti preduzeća.
