Empirizam, Kant i Hegel

Question 1

O dzonu loku

Answer 1

Zacetnik teorije saznanja u filozofiji
Empirista (“niceg nema u umu sto prethodno nije bilo u culima”)
Smatra da ni jedna ideja nije urodjena, nego se dobija iz iskustva - “nasa prazna tabla (um) se popunjava kredom (iskustvom)”
Ideje po dzonu loku su svi sadrzaji svesti, culni ustisci i plodovi imaginacije

Question 2

Lokova podela ideja

Answer 2

1. Prema izvoru - culni utisci (ideje senzacije) i introspekcija (ideje refleksije)
2. Prema slozenosti - proste (osnovna jedinica gradje iskustva i saznanja, tokom procesa njihovog primanja um je pasivan, dooaze preko jednog cula, vise cula ili putem refleksije - misljenje, volja, samoopazanje) i slozene (dobijaju se kombinivanjem ili poredjenjem prostih ideja ili davanjem zajednickih imena pojedinacnim stvarima)
   Prema realnosti - realne (imaju osnove u svojim prototipovima, sve proste), i fantasticne (nemaju svoje prototipove u prirodi, sve slozene)
3. Prema adekvatnosti - adekvatne (u potpunosti odgovaraju svojim prototipovima) i neadekvatne (odgovaraju svojim prototipovima nepotpuno)

Question 3

Lokova ideja o razlikovanju primarnih i sekundarnih kvaliteta

Answer 3

Ideje primarnih kvaliteta - one koje odgovaraju realno postojecim kvalitetima, primamo ih preko spoljasnjih cula, izazivaju ih objekti svojm realnim svojstvima
Ideje sekundarnih kvaliteta - primamo ih preko jednog cula, zavise od okolnosti opazanja i nasih cula

Question 4

Barkli o apstraktnim idejama

Answer 4

Apstraktne ideje ne postoje. One predstavljaju nesto sto nema svojstava. Svaki put kad pokusamo da zamislimo neku apstraktnu ideju, ispostavi se da je ona konkretna. Primer trougla: ne mozemo zamisliti trougao koji nije jednakostranicni, pravougli ili ostrougli, vec u svesti uvek postoji neki odredjeni trougao.

Question 5

Barkli o materiji

Answer 5

Materija je apstraktna ideja - nema svojstva ni mirisa, ni ukusa, ni boje, ni oblika. Jedina svojstva koja joj se ipak mogu pripisati su dinamicka i kvantitstivna svojstva.
Iskustvo je identicno neposrednom iskustvu svesti, ali tvrdi da sadrzaji svesti ne mogu postojati van svesnog subjekta - odatle sledi njegova izreka ESSE EST PERCIPI (biti znaci biti opazen) jer nema smisla tvrditi da nesto sto ne moze misliti moze postojati.
Prema tome MATERIJA NE POSTOJI - ona je apstraktna ideja, i NEAKTVAN PRINCIP
Aktivan princip je dusa, jer ona produkuje i unistava ideje

Question 6

Barkli o culnim idejama

Answer 6

Smatra da su culne ideje jace id fantasticnih, jer podrazumevaju neki red, vezu i stalnost, i ne javljaju se slucajno (kao ideje fantazije)

Question 7

Barkli o uzroku ideja

Answer 7

Barkli tvrdi da je uzrok ideja nesto van nas - to je BESIRAJNI BOZANSKI DUH
Bog proizvodi ideje u konacnim duhovnim bicima, i slaze ih tako da se svim kojacnm duhovima javlja svet sa istim idejama
—> to stanoviste podrazumeva SOLIPSIZAM - tj to da postojim samo ja i da je svet moja predstava

Question 8

Hjum o sadrzajima uma

Answer 8

Razlikuje impresije (utiske) i ideje. 
Od impresija razlikuje impresije senzacije (izvor su cula) i impresije refoleksije (izvor je introspekcija).
Razlika izmedju impresija i ideja je iskljucivo kvantitativna, sastoji se u snazi i zivotnosti - ideja je ono sto u memoriji bledi nakon prestanka uticaja impresije tj ideja je losa kopija prvobitnog utiska.

Question 9

Hjum o kauzalitetu

Answer 9

Smatra da i kauzalitet mora imati svoj iskustveni sadrzaj (tj poreklo u imoresijama) kao sto i samo saznanje ima iskustveni sadrzaj. (Empirista jelte)
S obzirom da se sadrzaji uma dele na impresije i ideje, treba zakljuciti na osnovu kojih impresija izvodimo pojam kauzaliteta. Prema tome kauzalitet podrazumeva 3 relacije:
1. Prostorno-vremenski dodir
2. Vremenski sled
(Ovi se mogu opaziti)
3. Nuzna veza
npr. iz A sledi B - tu se pretpostavlja postojanje nuzne veze.
Postoje 2 tipa nuzne veze:
1. Logicka/pojmovna (primer “Brat je muskog pola”)
2. Fizicka (podrazumeva postojanje iskustva o toj vezi tj poreklo u impresiji)
Njegovo razlikovanje 2 vrste nuznih veza se moze povezati s razlikovanjem 2 vrste sudova:
1. oni koji se odnose na relacije ideja (istine tipa 5+7=12)
2. Oni koji se odnose na stroge cinjenice (Sunce izlazi na istoku)

Question 10

Hjumov problem indukcije

Answer 10

Huum smatra da se nuzna veza vidi samo u iskazima prvog tipa, jer je kontradikcija strogih cinjenicka ipak logicki moguca, i to isto vazi i za opazanje uzrocnosti.
Kako?
Pa iako se bezbroj puta do sad desilo da iz A sledi B, ne mora da znaci da cemo se s tom pojavom ponovo sresti.

Question 11

Kantova metafizika

Answer 11

Smatra da je metafizika prirodjena kao i prirodna sklonost uma (u ovom slucaju da postavlja pitanja na koja ne moze da odgovori).
On pokusava da uspostavi metafiziku kao nauku, i da bi to uradio ona mora postovati 2 pricnipa:
- izvesnost (u istrazivanju je zabranjeno sve sto lici na hipotezu tj nagadjanje tj izvesni stavovi moraju pocivati ja logickom principu neorotivrecnosti)
- jasnost (gde razlikuje logicku/pojmovnu i esteticku)

Question 12

Kant o sudovima

Answer 12

Razlikuje pojmove:
- a priori (ne odnosi se na iskustvo)
- a posteriori (odnosi se na iskustvo).
Postoje 2 tipa sudova:
- analiticki (P ne izlazi iz S i nema prosirivanja saznanja ni dodatih karakteristika)
- sinteticki (P izlazi iz S, dodaju mu se nove karakteristike i prosiruje se saznanje)
Analiticki sudovi a priori su moguci jer nije potrebna potvrda o iskutvu za njihovo vazenje.
Da li onda postoje sinteticki sudovi a priori? Da! (Primer 7+5=12)

Question 13

Kant i transcendentalno vs trascendentno

Answer 13

Transcendentalno saznanje je ono koje se na bavi predmet, vec mogucnoscu saznanja tog predmeta, u slucaju da nam je data
Transcendentno saznanje se odnosi na mogucnost spoznaje noumena tj stvari po sebi (nadilazenje culnog saznanja)

Question 14

Kantov kopernikanski obrt

Answer 14

Do Kanta se smatralo da je su nase saznajne moci uperene ka predmetu saznanja - Kant tvrdi da treba biti obrnuto tj da je predmet saznanja uperen ka nasim saznajnik mocima.
Postoje 3 saznajne moci: culnost, razum i um.
Smatra da je sustina umne delatnosti SINTEZA koja se odvija na 3 nivoa:
1) povezivanje oseta u opazaje, sto se odigrava na nivou culnosti (apriorno na nivou culnosti su prostor i vreme)
2) povezivanje opazaja u iskustvo prirodne stvarnosti, sto se odvija na nivou razuma (apriorno na nivou razuma su kategorija, tu se Kant slaze sa Aristotelovom podelom kategorija na kvantitet, kvalitet, modalitet i relaciju)
3) povezivanje iskustava prirodne stvarnosti u metafizicka saznanja, sto se odvija na nivou uma i NIJE MOGUCE jer se ne mogu ispostovati principi izvesnosti i jasnosti i um nije konstitutivan za saznanje, vec samo vrsi regulatornu funkciju, ALI bez obzira na to on pokusava da sazna noumen tj stvar samu po sebi - ta potreba se zove TRANSCENDENTALNA DIJALEKTIKA iliti UCENJE O IDEJAMA

Question 15

Kantovo ucenje o idejama

Answer 15

Ono potice iz potrebe uma da sazna noumen (stvar po sebi)
Um nije konstitutivan za saznanje, vec ima samo regulatornu funkciju pa SVEOBUHVATNA IDEJA NIJE MOGUCA
Um navodi razum da pokusa da prevazidje svoje granice, i tako se dolazi to antinomija tj protivrecnosti
Kant razlikuje 3 ideje:
1. Dusa - ideja bezuslovna za sve pojave unutrasnjih cula
2. Svet - ideja bezuslovna za sve pojave spoljasnjih cula
3. Bog - ideja bezuslovna za sve uslovljeno uopste

Question 16

Kant i primena razumskih kategorija na iskustvo

Answer 16

Podrazumeva 2 pojma:

1. Praosnovno sinteticko jedinstvo samosvesti (tj transcendentalna apercepcija)
2. Shematizam cistog uma (tj transcendentalna uobrazilja)

Question 17

Kantova etika

Answer 17

Glavni pojmovi etike su legalitet i moralitet, kao i pojam moralnog zakona koji omogucuje distinkciju izmedju pojmova legaliteta i moraliteta.
Moralni zakon odredjuje volju:
- ako je volja pokrenuta culnim principima to je HETERONOMIJA VOLJE
- ako volja podrazumeva nezavisnost od culnih principa i postovanje moralnih zakona, to je AUTONOMIJA VOLJE
“Volja mora biti dobra sama po sebi” - to podrazumeva svest o moralnim zakonika i njihovo uvazavanje.
Medjutim, posto je covek nesavrseno bice, njegova volja i um se ne mogu uskladiti, pa je potrebna PRINUDA (ona jedino nije potrebna svetoj volji)

Question 18

Kantov kategoricki imperativ

Answer 18

Predstava moralnog zakona ako prisiljava na volju se zove zapovest, a forma zapovesti je IMPERATIV
Postoje 2 vrste imperativa: kategoricki i hipoteticki
Kategoricki imperativ zahteva da neka radnja bude sama sebi svrha - on je forma iz koje sledi delovanje. Ima 2 formulacije:
1) deluj samo prema onoj maximi (subjektivni princip delovanja) za koju ujedno mozes hteti da postane opsti zakon (objektivni princip delovanja)
2) deluj tako da covecanstvo, kako u tvojoj osobi, tako i u osobi drugih, uvek uzimas kao cilj, nikad kao sredstvo

Question 19

Hegel o duhu

Answer 19

Duh je ideja koja je svesna sebe (ideja je u svom prvobitnom obliku nesvesna jer je cista apstrakcija, u prirodi je konkretna, ali idalje nesvesna)
Razlikuje 3 momenta u razvoju duha:
1) subjektivni - odnosi se na individualne elemente coveka (dusa, svest, um)
2) objektivni - javlja se u mnozini individua (pravo, morali, obicaji)
3) apsolutni -obuhvata ideju kao apsolutno znanje za sebe; ono je jedinstvo subjektivnog i objektivnog duha, dostize potpunu slobodu i postaje vecan i nepromenljiv
Postoje 3 forme apsolutnog duha:
1. Umetnost (duh sebe shvata slobodno opazajuci)
2. Religija (duh sebe shvata pobozno predstavljajuci)
3. Filozofija (duh sebe shvata poimajuci; filozofija je ideja koja se misli tj predstavlja samosvest apsolutnog duha)
Poslednji lik duha je APSOLUTNO ZNANJE - ono je znanje koje poima, u znanju je duh zadobio pojam —> hteduci sebe da sazna, on je sebe stvaio u formu konacnog, to je njegova zrtva

Question 20

Hegelova istorija filozofije

Answer 20

Hegel smatra da um vlada svetom.
Istorija filozofije:
- nista se ne desava slucajno - ona je nuzni tok svetskog duha
- ona je prikaz duha - duh stice znanje o onome sta je po sebi, pa tragovi duha u sebi sadrze celu istoriju
- on je napredovanje svesti o slobodi - istocnjaci ne znaju jos da su slobodni, vec znaju da je samo jedan slobodan; grci smatraju da je nekolicina slobodna, ali idalje ne svi; tek germanski narodi u hriscanstvu shvataju da je covek kao takav slobodan
Pokretaci istorije su interesi, ciljevi i strasti.
Zapleti tih interesa odrzavaju volju svetskog duha, jer se nista u istoriji vazno nije desilo bez ideje - ali ideja ostaje nenapadnuta, ona koristi slabosti ljudi ne obracajuci paznju na to kako to utice na nas

Question 21

Hegelova fenomenologija duha

Answer 21

Fenomenologija = istorija duha svesti; pokusava da odgovori na pitanje: kako svest moze da se uzdigne do filozofskog stanovista?
(Filozofija nije vise ljubav prema mudrosti, vec mudrost sama po sebi.)
Svest podrazumeva neposredno postojanje duha. Bitan je odnos svesti prema predmetu - predmet je sustinska istina, bez njega znanje ne moze postojati iako on moze postojati bez znanja, predmet je “ovo” koje postoji “ovde” i “sada” - odredjen je u vremenu i prostoru.
Svest je proterana iz predmeta u subjekat tj “ja” - to je samosvesni subjekat koga karakterise sila podlozna zakonu (time se hegel vraca na fizikalno odredjenje sile); iza pojave se ne krije stvar po sebi, vec samosvesni subjekat (a istina svesti je samosvest!)

Question 22

Hegelova fenomenologija duha II: ideja

Answer 22

Hehel je apsolutni idealnista, pa je po njemu sve ideja.
Ona prolazi kroz 3 dijalekticka momenta:
1. Teza (ideja je zatvorena i kruzi sama u sebi, nesvesna toga sta ona jeste)
2. Antiteza (negiranje nivoa teze)
3. Sinteza (ideja se vraca na nivo teze, ali sa svescu onoga sta ona jeste - ona je svesna da je ona ideja)