ekonomija Flashcards
1
Q
Centralna banka je donela odluku da poveća stopu obaveznih rezervi sa 10 % na 20 %,
efekti ove odluke su:
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
A
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
2
Q
Na nultom obimu proizvodnje gubici preduzeća su jednaki:
a) varijabilnim troškovima.
b) prosečnim troškovima.
c) fiksnim troškovima.
d) ceni.
A
c) fiksnim troškovima.
3
Q
Trgovački profit u raznim granama trgovine je:
a) veći ukoliko je brzina obrta kapitala grane veća.
b) isti bez obzira na brzinu obrta date grane.
c) manji ukoliko je brzina obrta kapitala grane veća.
A
b) isti bez obzira na brzinu obrta date grane.
4
Q
Sa razvitkom nauke, tehnike i industrije:
a) povećava se proizvodni rad u odnosu na neproizvodni.
b) neproizvodni rad dobija sve veći značaj.
c) proizvodni i neproizvodni rad zadržavaju isti značaj.
A
b) neproizvodni rad dobija sve veći značaj.
5
Q
Ček:
a) ima svojstvo kreditnog novca.
b) je hartija od vrednosti kojom izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje određenu sumu
novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.
c) je hartija od vrednosti kojom se lice obavezuje da će u ugovorenom roku isplatiti odgovarajuću
sumu novca drugom licu.
d) povećava troškove robno-novčanog prometa.
A
b) je hartija od vrednosti kojom izdavalac daje nalog banci, kod koje poseduje određenu sumu
novca, da naznačenoj osobi ili donosiocu isplati određenu sumu novca.
6
Q
Šta od navedenog ne ulazi u mere diskrecione fiskalne politike:
a) javni radovi.
b) menjanje eskontne stope.
c) menjanje poreske stope.
d) projekti zapošljavanja u javnom sektoru.
A
b) menjanje eskontne stope.
7
Q
Kapitalni koeficijent izražava:
a) odnos između količine kapitala i rada.
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje.
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
d) odnos između količine rada i kapitala.
A
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje
8
Q
Preduzeće maksimizira profit:
a) izjednačavanjem prosečnih prihoda sa prosečnim troškovima.
b) minimiziranjem ukupnih troškova.
c) izjednačavanjem marginalnih prihoda sa marginalnim troškovima.
d) maksimiziranjem ukupnih prihoda.
A
c) izjednačavanjem marginalnih prihoda sa marginalnim troškovima.
9
Q
Sa povećanjem intezivnosti rada vrednost proizvoda se:
a) povećava.
b) smanjuje.
c) ostaje nepromenjena.
A
c) ostaje nepromenjena.
10
Q
Medjufazni proizvodi su:
a) Uračunati u društveni proizvod zbog potrebe duplog obračunavanja.
b) Nisu uračunati u društveni proizvod zbog višestrukog obračunavanja.
c) Nisu uračunati u društveni proizvod zato što nemaju vrednost za potrošače.
A
b) Nisu uračunati u društveni proizvod zbog višestrukog obračunavanja.
11
Q
Koja izjava predstavlja pozitivnu ekonomiju?
a) Ako se cena poveća, tražnja se smanjuje.
b) Inflacija je manja od 6%.
c) Penzije u Srbiji su male.
d) Sve gore navedeno.
A
d) Sve gore navedeno.
12
Q
Oportunitetni trošak dobra je:
a) vreme izguljeno da bi se pronašao proizvod.
b) količina jedne robe žrtvovana da bi se dobila dodatna jedinica druge robe.
c) trošak robe.
A
b) količina jedne robe žrtvovana da bi se dobila dodatna jedinica druge robe.
13
Q
Pretpostavimo da cena čaja naglo poraste. Ako je kafa supstitut čaju, šta će se desiti sa
cenom i tražnjom kafe?
a) Tražnja za kafom se smanjuje, cena kafe se smanjuje.
b) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe se smanjuje.
c) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe raste.
A
c) Tražnja za kafom se povećava, cena kafe raste.
14
Q
Nominalni devizni kurs je:
a) cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje.
b) cena jedne robe izražene u terminima druge robe domaće robe.
c) cena po kojoj se robe i usluge jedne zemlje razmenjuju za robe i usluge druge zemlje.
A
a) cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje.
15
Q
Postoje četiri faze u cikličnom kretanju privrede. Prva faza je kriza hiperprodukcija, koja
ima sledeće karakteristike:
a) povećana proizvodnja u odnosu na potrošnju, povećanje zaliha, povećanje nezaposlenosti,
smanjivanje plata zaposlenih, povećavanje kamatnih stopa na kredite.
b) povećana potrošnja u odnosu na proizvodnju, smanjivanje zaliha, smanjenje nezaposlenosti,
povećanje plata radnika, smanjivanje kamatnih stopa na kredite.
c) visoka stopa razvoja privrede, cena proizvoda se povećava zbog povećane tražnje, povećanje
proizvodnje, povećanje zarada.
A
a) povećana proizvodnja u odnosu na potrošnju, povećanje zaliha, povećanje nezaposlenosti,
smanjivanje plata zaposlenih, povećavanje kamatnih stopa na kredite.
16
Q
Agregatna ponuda zavisi od:
a) kamatne stope, efekta imovine stanovništva i efekta inostranih kupovina.
b) potencijalne proizvodnje i nivoa troškova.
c) potrošnje, investicija, državne potrošnje i neto izvoza.
A
b) potencijalne proizvodnje i nivoa troškova.
17
Q
Filipsova kriva pokazuje medjuodnos:
a) kamatne stope i količine novca.
b) nivoa nadnice i radne snage.
c) godišnje stope promene nominalnih nadnica i nezaposlenosti.
A
c) godišnje stope promene nominalnih nadnica i nezaposlenosti.
18
Q
Sa povećanjem produktivnosti rada vrednost proizvoda se:
a) povećava.
b) smanjuje.
c) ostaje nepromenjena.
A
b) smanjuje.
19
Q
Marginalni trošak predstavlja:
a) razliku fiksnog i varijabilnog troška.
b) porast u ukupnim troškovima u slučaju kada autput raste za jednu jedinicu.
c) porast u ukupnom prihodu kada autput poraste za jednu jedinicu.
A
b) porast u ukupnim troškovima u slučaju kada autput raste za jednu jedinicu.
20
Q
Bilans raspoloživih sredstava se izražava kao:
a) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje i dodatne vrednosti.
b) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje, dodatne vrednosti i uvoza.
c) zbir svih isporuka sektora u međufaznim proizvodima i isporukama namenjeni finalnoj tražnji. d)
zbir svih isporuka sektora u međufaznim proizvodima i izvoza.
A
b) zbir ukupnih nabavki proizvoda međufazne potrošnje, dodatne vrednosti i uvoza.
21
Q
Šta ne predstavlja faktor proizvodnje?
a) Gotovina na bankovnom računu
b) Radnici u supermarketu
c) Avion u vlasništvu avio kompanije
d) Poljoprivredno dobro (zemlja)
A
a) Gotovina na bankovnom računu
22
Q
Operacije na otvorenom tržištu su:
a) aktivnost centralne banke kojom ona posuđuje novac poslovnim bankama.
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
c) aktivnosti centralne banke u kojima ona daje kredite na otvorenom tržištu.
A
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
23
Q
Preduzetnička dobit je:
a) odnos između celokupnog kapitala i kamate.
b) razlika između dobiti i kamate.
c) razlika između novostvorene vrednosti i kamatne stope.
A
b) razlika između dobiti i kamate.
24
Q
Investicioni učinak izražava:
a) odnos između količine kapitala i rada.
b) odnos između količine kapitala i proizvodnje.
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
d) odnos između količine rada i kapitala.
A
c) odnos između količine proizvodnje i kapitala.
25
Inflacija ponude uzrokovana je:
a) povećanjem državne potrošnje.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
c) očekivanom stopom inflacije kojoj su se prilagodili privredni subjekti.
d) povećanjem produktivnosti.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
26
Fiktivni kapital:
a) je zajmovni tj. kamatonosni kapital.
b) spojeni monopolistički bankarski i industrijski kapital.
c) su hartije od vrednosti.
c) su hartije od vrednosti.
27
U okviru jedne trgovinske grane brzina obrta individualnog trgovinskog kapitala prema
visini individualnog profita je:
a) upravno srazmerna.
b) obrnuto srazmerna
c) irelevantna, tj. brzina ne utiče na visinu profita.
a) upravno srazmerna.
28
Ukoliko je marginalni prihod poslednjeg proizvedenog hamburgera 12 dinara, a
marginalni trošak 10 dinara, kako bi povećao profit u uslovima konkurentnog tržišta:
a) proizvođač mora da poveća proizvodnju.
b) proizvođač mora da smanji proizvodnju.
c) proizvođač ne mora da menja obim proizvodnje.
d) proizvođač treba da ponudi i čizburger.
a) proizvođač mora da poveća proizvodnju.
29
Koja od sledećih relacija je tačna?
a) GDP uključuje proizvode proizvedene i u zemlji i u inostranstvu.
b) GNP uključuje samo proizvode proizvedene u zemlji.
c) GNP je proizvodnja koja se ostvari radom i kapitalom u vlasništvu rezidenta jedne zemlje.
c) GNP je proizvodnja koja se ostvari radom i kapitalom u vlasništvu rezidenta jedne zemlje.
30
Likvidnost je:
a) nemogućnost plaćanja obaveza preduzeća.
b) brzina transformacije finansijske aktive u gotov novac (sredstvo prometa).
c) stečaj preduzeća.
b) brzina transformacije finansijske aktive u gotov novac (sredstvo prometa).
31
Trgovac:
a) kupuje robu po vrednosti i prodaje po vrednosti.
b) kupuje robu po vrednosti, a prodaje iznad vrednosti.
c) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje po vrednosti.
d) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje iznad vrednosti.
c) kupuje robu ispod vrednosti, a prodaje po vrednosti.
32
Monopolska cena u sistemu privatnog kapitala je:
a) cena koštanja + monopolski profit.
b) cena koštanja + monopolski ekstraprofit.
c) tržišna cena + monopolski ekstraprofit.
a) cena koštanja + monopolski profit.
33
Ukoliko je unakrsna elastičnost tražnje negativan broj, onda znamo da su:
a) dva dobra supstituti.
b) dva dobra komplementari.
c) dva dobra inferiorna dobra.
d) dva dobra superiorana dobra.
b) dva dobra komplementar
34
```
Ratna dogadjanja i sankcije u Srbiji tokom devedesetih godina su krivu granicu
proizvodne mogućnosti pomerili:
a) udesno.
b) ulevo.
c) izvršili pomak duž nje.
d) nisu imali uticaja.
```
b) ulevo.
35
Kada centralna banka prodaje državne obveznice:
a) reč je o ekspanzivnim operacijama na otvorenom tržištu.
b) reč je o restriktivnim operacijama na otvorenom tržištu.
c) ponuda novca na tržištu se povećava
d) kamatne stope se smanjuju.
b) reč je o restriktivnim operacijama na otvorenom tržištu.
36
Pretpostavite da imate 8.000 dinara u gotovini i tu gotovinu stavite na vaš tekući račun u
banku. Koji od sledećih odgovara opisuje ovu situaciju?
a) M1 se povećava za 8.000 dinara.
b) M1 se ne menja, ostaje isti.
c) M1 se smanjuje za 8.000 dinara.
b) M1 se ne menja, ostaje isti.
37
U maju, preduzeće je ostvario obim proizvodnje (Q) od 4000 kom olovaka. Prosečni
ukupni troškovi (ATC) su iznosili 150 dinara, a prosečni varijabilni troškovi 90 dinara.
Ukupni fiksni troškovi za ovaj period iznose:
a) 400.000 dinara.
b) 600.000 dinara.
c) 240.000 dinara.
d) 200.000 dinara.
c) 240.000 dinara.
38
Carinska unija je:
a) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinskih ograničenja.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinski ograničenja i gde su
uspostavljene jedinstvene carinske tarife i druge mere prema trećim zemljama.
c) trgovinska integracija gde je prisutna liberalizacija kretanja faktora proizvodnje, radne snage i
kapitala.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinski ograničenja i gde su
uspostavljene jedinstvene carinske tarife i druge mere prema trećim zemljama.
39
Ekonomija je podeljena na dve analize: makroekonomsku i mikroekonomsku. Koji iskaz
je tačan?
a) predmet izučavanja makroekonomije su individulana, tj. pojedinačna tržišta.
b) predmet izučavanje makroekonomije je nezaposlenost, inflacija, budžetski deficit i trgovinski
deficit.
c) cene su samo predmet izučavanja makroekonomije.
b) predmet izučavanje makroekonomije je nezaposlenost, inflacija, budžetski deficit i trgovinski
deficit.
40
Bitna svojstva robe kao ekonomske kategorije su:
a) cena i prometna vrednost
b) upotrebna vrednost i vrednost
c) da ima težinu, oblik i kvalitet.
b) upotrebna vrednost i vrednost
41
Formula za izračunavanje vrednosti proizvoda je:
a) sp+pl+Ak.
b) sp+pl+Am.
c) sp+pl.
a) sp+pl+Ak.
42
Ukoliko je unakrsna elastičnost tražnje pozitivan broj, onda znamo da su:
a) dva dobra supstituti.
b) dva dobra komplementari.
c) dva dobra inferiorna dobra.
d) dva dobra superiorana dobra.
a) dva dobra supstituti.
43
Proizvodni rad je:
a) svako trošenje nerava, mišića, ljudskog orgnizma uopšte.
b) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanje nekog materijalnog dobra.
c) svaka korisna delatnost ljudi u društvu kao i korisni učinak prirodnih sila.
b) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanje nekog materijalnog dobra.
44
Šta od navedenog nije automatski stabilizator fiskalne politike:
a) progresivno oporezivanje ličnih dohodaka građana.
b) progresivno oporezivanje dobit preduzeća.
c) pomoć nezaposlenima tokom recesije.
d) operacije na otvorenom tržištu.
d) operacije na otvorenom tržištu.
45
Realna kamatna stopa je jednaka razlici izmeĎu:
a) nominalne kamatne stope i eskontne stope.
b) ugovorenih i naplaćenih kamata.
c) pasivne i aktivne kamate.
d) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
d) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
46
Inflaciju tražnje karakteriše:
a) porast cena i smanjivanje proizvodnje.
b) porast cena i povećanje proizvodnje.
c) porast cena i nepromenjena proizvodnja.
d) ništa od navedenog.
c) porast cena i nepromenjena proizvodnja.
47
```
Menica glasi na 1.000 dinara i dospeva za naplatu za dva meseca. Eskontna stopa je 12%.
Potraživanje se može prodati za:
a) 1.000 dinara.
b) 980 dinara.
c) 1.020 dinara.
```
b) 980 dinara.
48
```
Nezaposlenost koja je posledica stalnih kratkoročnih promena na strani tražnje za
radnom snagom je:
a) Strukturna nezaposlenost.
b) Ciklična nezaposlenost.
c) Frikciona nezaposlenost.
d) Prikrivena nezaposlenost.
```
c) Frikciona nezaposlenost.
49
Koja formula izražava produktivnost?
a) Ukupni autput podeljen ukupnim brojem zaposlenih radnika.
b) Dobit podeljena angažovanim kapitalom.
c) Ukupni autput podeljen angažovanim sredstvima za rad.
a) Ukupni autput podeljen ukupnim brojem zaposlenih radnika
50
Inflacija je:
a) monetarna mera države kojom se smanjuje vrednost novca, određivanjem nižeg merila cena.
b) monetarna pojava kod koje se povećava vrednost papirnog novca u odnosu na zlatni jer je
država izdala manju količinu papirnog novca nego što bi bila potrebna za obavljanje prometa.
c) monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad ponudom roba i usluga
pri čemu najčešće dolazi do porasta cena.
c) monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad ponudom roba i usluga
pri čemu najčešće dolazi do porasta cena.
51
Agregatna ekonomska veličina koja predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u odreĎenom vremenskom periodu, naziva se:
a) bruto domaći proizvod.
b) bruto nacionalni proizvod.
c) nacionalni dohodak.
a) bruto domaći proizvod.
52
Tražnja za šećerom je:
a) elastična.
b) neelastična.
c) jedinično elastična.
b) neelastična.
53
Kriva AS ima veritkalan položaj. Pretpostavka je da u privredi postoji mala
nezaposlenost, pa promene u AD imaju mali uticaj na proizvodnju. Proizvodnja se ne može
povećati iznad pune zaposlenosti raspoloživih inputa. Ovaj stav imaju predstavnici:
a) kejnzijanske ekonomske škole.
b) klasične ekonomske škole.
c) neoklasične ekonomske škole.
b) klasične ekonomske škole
54
Ukoliko se godišnje razmeni 400 kg čokolade čija je cena 200 dinara, ako je brzina
opticaja novca 4 puta godišnje, ukupna masa novca u upticaju iznosi:
a) 20.000 dinara.
b) 80.000 dinara.
c) 10.000 dinara.
d) 50.000 dinara
a) 20.000 dinara.
55
```
Kada razmišljate o kupovini automobila i poredite cene Toyote i Nissana, novac je u
funkciji:
a) prometnog sredstva.
b) sredstva plaćanja.
c) sredstva očuvanja vrednosti.
d) obračunskog sredstva.
```
d) obračunskog sredstva.
56
Monopol je:
a) nepostojanje slobodne konkurencije bilo na strani ponude bilo na strani tražnje.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih preduzeća predstavljaju ukupnu ponudu.
c) ekonomska pojava kod koje se dva kupca javljaju kao ukupna tražnja za dotičnim proizvodom.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih preduzeća predstavljaju ukupnu ponudu.
57
```
Mera kojom država donosi odluku da domaća valuta postane jeftinija u odnosu na stranu
naziva se:
a) devalvacija.
b) deflacija.
c) dezinflacija.
d) reflacija.
```
a) devalvacija.
58
Stopa nezaposlenosti jednaka je:
a) količniku broja zaposlenih i nezaposlenih radnika.
b) količniku broja nezaposlenih radnika i ukupne radne snage.
c) količniku broja aktivnog stanovništva i broja potencijalno aktivnog stanovništva.
d) količniku broja zaposlenih radnika i populacije starijih od 16 godina.
b) količniku broja nezaposlenih radnika i ukupne radne snage.
59
```
Ako se cena poveća za jedan procenat, količina ponude poveća za dva procenta, to znači
je:
a) ponuda elastična.
b) ponuda neelastična.
c) ponuda jedinično elastična.
```
a) ponuda elastična.
60
Zaokružite koji činioci utiču na tražnju: (ima više tačnih odgovora)
a) cena.
b) proizvodnja.
c) dohodak.
d) sistem potreba.
e) obim i struktura društvenog proizvoda.
a) cena.
c) dohodak.
d) sistem potreba.
61
Centralna banka je donela odluku da smanji stopu obaveznih rezervi sa 20 % na 10 %,
efekti ove odluke su:
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost
62
Radnik u proizvodnji pisaćih mašina, otpušten je zbog smanjene tražnje pisaćih mašina.
Voljan je da radi i prihvati svaki posao koji se nudi. Radnik se nalazi u kategoriji:
a) frikcione nezaposlenosti.
b) strukturne nezaposlenosti.
c) ciklične nezaposlenosti.
d) prikrivene nezaposlenosti.
b) strukturne nezaposlenosti.
63
Koji od navedenih troškova ima obležje varijabilnog troška:
a) godišnje osiguranje protiv požara.
b) troškovi nabavke sirovina.
c) kamate.
b) troškovi nabavke sirovina.
64
U okviru jedne trgovinske grane brzina obrta individualnog trgovinskog kapitala prema
visini individualnog profita je:
a) upravno srazmerna.
b) obrnuto srazmerna.
c) irelevantna, tj. brzina ne utiče na visinu profita.
a) upravno srazmerna.
65
Preduzetnička dobit je:
a) odnos između celokupnog kapitala i kamate.
b) razlika između dobiti i kamate.
c) razlika između novostvorene vrednosti i kamatne stope
b) razlika između dobiti i kamate
66
Pretpostavimo da imamo dva dobra benzin i automobil i da cena benzina raste.
a) tražnja za benzinom se povećava, ali se tražnja za automobilom smanjuje.
b) tražnja za benzinom se povećava, ali se i tražnja za automobilom povećava.
c) tražnja za benzinom se smanjuje, ali se i tražnja za automobilom smanjuje.
d) tražnja za benzinom se smanjuje, ali se tražnja za automobilom povećava.
c) tražnja za benzinom se smanjuje, ali se i tražnja za automobilom smanjuje
67
Centralna banka je donela odluku da poveća eskontnu stopu, efekti ove odluke su:
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
b) smanjena ponuda novca, smanjene kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
c) povećana ponuda novca, rast kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
d) povećana ponuda novca, smanjenje kamatne stope, povećana investiciona aktivnost.
a) smanjena ponuda novca, rast kamatne stope, smanjena investiciona aktivnost.
68
Osnivačka dobit akcionarskog društva zasniva se na:
a) razlici između ostvarene dividende i postojeće kamatne stope.
b) razlici između ostvarene kamatne stope i postojeće dividende.
c) razlici između očekivane kamatne stope i postojeće dividende.
d) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
d) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
69
Inflacija ponude uzrokovana je:
a) povećanjem državne potrošnje.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
c) očekivanom stopom inflacije kojoj su se prilagodili privredni subjekti.
d) povećanjem produktivnosti.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
70
Operacije na otvorenom tržištu su:
a) aktivnost centralne banke kojom ona posuđuje novac poslovnim bankama.
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
c) aktivnosti centralne banke u kojima ona daju kredite na otvorenom tržištu.
b) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
71
Fiktivni kapital:
a) je zajmovni tj. kamatonosni kapital.
b) spojeni monopolistički bankarski i industrijski kapital.
c) su hartije od vrednosti.
c) su hartije od vrednosti.
72
Kapitalni koeficijent izražava odnos izmeĎu:
a) količine kapitala i rada.
b) količine kapitala i proizvodnje.
c) količine proizvoda i kapitala.
d) količine rada i kapitala.
b) količine kapitala i proizvodnje.
73
Ekonomske krize hiperprodukcije nastaju zbog:
a) dejstva raznih neekonomskih faktora kao što su: suše, poplave, zemljotresi, epidemije, ratovi,
itd.
b) nemogućnosti korišćenja prirodnog bogatstva društva jer su proizvodne snage nedovoljno
razvijene.
c) suviše velike proizvodnje robe u odnosu na kupovnu moć potrošača.
c) suviše velike proizvodnje robe u odnosu na kupovnu moć potrošača.
74
Osnivačka dobit akcionarskog društva zasniva se na:
a) razlici između ostvarene dividende i postojeće kamatne stope.
b) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
c) kursnoj razlici između kupovne i prodajne cene akcije.
b) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
75
```
Kada je javna potrošnja veća od naplaćenih poreza i zaduženosti države kod banaka i
preduzeća, postoji:
a) budžetski deficit.
b) budžetski suficit.
c) budžetska ravnoteža.
```
a) budžetski deficit.
76
Realna kamatna stopa je jednaka razlici izmeĎu:
a) nominalne kamatne stope i eskontne stope.
b) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
c) ugovorenih i naplaćenih kamata. d) pasivne i aktivne kamate.
b) nominalne kamatne stope i stope inflacije.
77
Šta od navedenog nije obeležje prosperiteta:
a) povećanje proizvodnje.
b) povećanje zaliha.
c) povećanje cena.
d) povećanje plata.
b) povećanje zaliha.
78
Inflacija troškova obeležava:
a) porast cena i povećanje autputa.
b) porast cena i smanjenje autputa.
c) porast cena i nepromenjen potencijalni autput.
d) ništa od navedenog.
b) porast cena i smanjenje autputa.
79
Ako se može prodati bilo koja količina dobara po fiksnoj ceni, to znači da je tražnja:
a) savršeno neelastična.
b) savršeno elastična.
c) jedinično elastična.
d) elastična.
e) neelastična.
b) savršeno elastična.
80
```
Koji termin odgovara radnicima koji traže posao, a nemaju odgovarajuće kvalifikacije za
poslove koji se nude?
a) frikciona nezaposlenost.
b) strukturna nezaposlenost.
c) ciklična nezaposlenost.
d) prikrivena nezaposlenost.
```
b) strukturna nezaposlenost.
81
Plaćanja koja preduzeća vrše prema akcionarima preduzeća naziva se:
a) kamata.
b) kapitalno investiranje.
c) dividenda.
c) dividenda.
82
Šta je od navedenog obeležje hiperprodukcije:
a) smanjenje agregatne tražnje.
b) smanjenje plata.
c) povećanje nezaposlenosti.
d) povećanje zaliha.
e) sve navedeno.
e) sve navedeno
83
```
Unakrstna elastičnost tražnje Toyota i Nissan automobila je pozitivan broj. Ovo pokazuje
da su ovi proizvodi:
a) supsitituti.
b) komplementari.
c) luksuzna dobra.
d) inferirorna dobra.
```
a) supsitituti.
84
Šta od navedenog nije automatski stabilizator fiskalne politike:
a) progresivno oporezivanje ličnih dohodaka građana.
b) progresivno oporezivanje dobit preduzeća.
c) pomoć nezaposlenima tokom recesije.
d) operacije na otvorenom tržištu.
d) operacije na otvorenom tržištu.
85
Tražnja za hlebom je:
a) neelastična.
b) elastična.
c) savršeno elastična.
a) neelastična.
86
Struktura nacionalnog dohotka je:
a) radna snaga + sredstva za proizvodnju.
b) društveni proizvod + materijalni troškovi.
c) potrošnja + akumulacija.
c) potrošnja + akumulacija.
87
Država devalvacijom, odnosno, revalvacijom svoje valute utiče na:
a) povećanje, odnosno, smanjenje proizvodnje.
b) izvoz, odnosno, uvoz.
c) povećanje, odnosno, smanjenje količine gotovog novca u prometu.
b) izvoz, odnosno, uvoz
88
```
Elastičnost tražnje koja pokazuje kako tražnja za jednom vrstom robe reaguje na
promenu cene neke druge robe zove se:
a) dohodovna elastičnost tražnje.
b) unakrsna elastičnost tražnje.
c) direktna elastičnost tražnje.
```
b) unakrsna elastičnost tražnje.
89
Zaokružite tačan odogovor.
a) Ne postoji povezanost između cene i vrednosti.
b) Povećanje cene dovodi do pada vrednosti.
c) Cena je vrednost izražena u novcu.
c) Cena je vrednost izražena u novcu.
90
Proizvodni rad je:
a) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanja nekog materijalnog dobra.
b) svako trošenje nerava, mišića, ljudskog organizma uopšte.
c) svaka korisna delatnost ljudi u društvu kao i korisni učinak prirodnih sila.
a) čovekova delatnost čiji je cilj pribavljanja nekog materijalnog dobra.
91
Kada usled promene u tehnici i tehnologiji proizvodnje dolazi do dugoročnog
nepodudaranja ponude i tražnje za radnom snagom, reč je o:
a) frikcionoj nezaposlenosti.
b) prikrivenoj nezaposlenosti.
c) cikličnoj nezaposlenosti.
d) strukturnoj nezaposlenosti.
d) strukturnoj nezaposlenosti.
92
Operacije na otvorenom tržištu su:
a) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
b) aktivnosti centralne banke u kojoj ona posuđuje novac poslovnim bankama.
c) aktivnosti poslovnih banaka u kojima one daju kredite na otvorenom tržištu.
a) aktivnosti centralne banke u kojima ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
93
Dobit deoničarskog društva deli se na:
a) kamatu i fondove preduzeća.
b) dividendu deoničara i fondove preduzeća.
c) Dividendu i nagradu za upravljanje.
b) dividendu deoničara i fondove preduzeća.
94
Realna kamatna stopa je jednaka razlici izmeĎu:
a) nominalne kamatne stope i eskontne stope.
b) ugovorenih i naplaćenih kamata.
c) nominalne kamatne stope i inflacije
c) nominalne kamatne stope i inflacije
95
Realna najamnina se izražava:
a) sumom novca koju radnik primi za prodatu radnu snagu.
b) količinom proizvoda koje radnik može da kupi za svoju nominalnu platu.
c) sumom novca koju radnik primi po vremenu kome se dodaje određeni iznos premije.
b) količinom proizvoda koje radnik može da kupi za svoju nominalnu platu.
96
Nacionalni dohodak je:
a) skup materijalnih dobara stvorenih ljduskim radom kojim raspolaže jedno društvo u jednom
datom trenutku.
b) količina materijalnih dobara koja su u jednom društvu proizvedena za jedan određeni
period,obično za godinu dana.
c) novostvorena vrednost u jednom društvu za određeni period.
c) novostvorena vrednost u jednom društvu za određeni period.
97
Tražnja za šećerom je:
a) neelastična.
b) elastična.
c) visoko elastična.
a) neelastična.
98
Inflaciju tražnje karakteriše:
a) porast cena i povećanje proizvodnje.
b) porast cena i smanjivanje proizvodnje.
c) porast cena i nepromenjana proizvodnja.
d) ništa od navedenog.
a) porast cena i povećanje proizvodnje.
99
Amortizacija je:
a) pripajanje većeg broja kapitala putem udruživanja.
b) stalno narastanje kapitala na račun dobiti.
c) povećanje fonda koji treba da nadoknadi utrošena sredstva za rad.
c) povećanje fonda koji treba da nadoknadi utrošena sredstva za rad.
100
Zona slobodne trgovine je:
a) faktorska integracija gde je ostvarena liberalizacija kretanja faktora proizvodnje, radne snage i
kapitala.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinskih ograničenja.
c) trgovinska integracija gde su uspostavljene jedinstvene carinske tarife i druge mere prema
trećim zemljama.
b) trgovinska integracija gde su eliminisane sve carine i drugi oblici trgovinskih ograničenja.
101
Privilegovane deonice donose vlasniku:
a) najveću dividendu.
b) unapred utvrđenu dividendu.
c) promenljivu dividendu u zavisnosti od poslovanja preduzeća.
b) unapred utvrđenu dividendu.
102
U okviru jedne trgovinske grane brzina obrta individualnog trgovinskog kapitala prema
visini individualnog profita je:
a) upravno srazmerena.
b) obrnuto srazmerna.
c) irelevantna. tj. brzina obrta ne utiče na visinu profita.
a) upravno srazmerena.
103
Zaokružite tačan odgovor:
a) Teorija koja vrednost objašnjava količinom rada koji je prosečno utrošen za proizvodnju tog
proizvoda zove se teorija troškova proizvodnje.
b) Teorija koja vrednost proizvoda računa kao zbir troškova koji su učinjeni za angažovanje
proizvodnih činilaca zove se teorija radne vrednosti.
c) Teorija koja vrednost objašnjava količinom rada koji je prosečno utrošen za proizvodnju tog
proizvoda zove se teorija radne vrednosti.
c) Teorija koja vrednost objašnjava količinom rada koji je prosečno utrošen za proizvodnju tog
proizvoda zove se teorija radne vrednosti.
104
Kada novostvorenoj vrednosti dodamo vrednost amortizacije dobijamo:
a) nacionalni dohodak.
b) društveno bogatstvo.
c) društveni bruto proizvod.
d) društveni proizvod.
d) društveni proizvod.
105
Tražnja za sredstvima luksuzne potrošnje je:
a) neelastična.
b) elastična.
c) visoko elastična.
c) visoko elastična.
106
Inflaciju ponude karakteriše:
a) porast cena i povećanje proizvodnje.
b) porast cena i smanjivanje proizvodnje.
c) porast cena i nepromenjana proizvodnja.
d) ništa od navedenog.
b) porast cena i smanjivanje proizvodnje.
107
Nominalna najamnina se izražava:
a) sumom novca koju radnik primi za prodatu radnu snagu.
b) količinom proizvoda koje radnik može da kupi za svoju nominalnu platu.
c) sumom novca koju radnik primi po vremenu kome se dodaje određeni iznos premije.
a) sumom novca koju radnik primi za prodatu radnu snagu.
108
Duopson je:
a) tržišna situacija kod koje se dva prodavca javljaju kao ukupna ponuda određenog proizvoda
nasuprot velikom broju kupaca.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih proizvođača predstavljaju ponudu.
c) tržišna situacija kod koje se dva kupca javljaju kao ukupna tražnja za dotičnim proizvodom
nasuprot velikom broju prodavaca.
c) tržišna situacija kod koje se dva kupca javljaju kao ukupna tražnja za dotičnim proizvodom
nasuprot velikom broju prodavaca.
109
```
Kada je javna potrošnja veća od naplaćenih poreza i zaduženosti države kod banaka i
preduzeća, postoji:
a) budžetski suficit.
b) budžetski deficit.
c) rast deviznih rezervi.
d) smanjivanje deviznih rezervi.
```
b) budžetski deficit.
110
Zaokružite tačan odgovor:
a) Razlika između stvarnog i strukturnog budžeta određuje vrednost cikličnog budžeta.
b) Javni radovi predstavljaju instrument monetarno-kreditne politike.
c) Projekati javnog zapošljavanja predstavlja instrument tzv. automatke fiskalne politike.
a) Razlika između stvarnog i strukturnog budžeta određuje vrednost cikličnog budžeta.
111
Povećanjem produktivnosti rada vrednost jedinice proizvoda se:
a) smanjuje.
b) povećava.
c) ostaje ista, nepromenjena.
a) smanjuje.
112
Fiktivni kapital:
a) je zajmovni kapital.
b) spojeni monopolisitčki bankarksi i industrijski kapital.
c) su hartije od vrednosti.
c) su hartije od vrednosti.
113
Struktura ukupnog društvenog proizvoda je:
a) potrošnja + akumulacija+amortizacija+materijani troškovi.
b) potrošnja + akumulacija+amortizacija.
c) potrošnja + akumulacija.
a) potrošnja + akumulacija+amortizacija+materijani troškovi.
114
Elastičnost tražnje koja pokazuje kako tražnja za jednom vrstom robe reaguje na
promenu cene te iste robe zove se:
a) dohodovna elastičnost tražnje.
b) unakrsna elastičnost tražnje.
c) direktna elastičnost tražnje.
115
Zemlja X ima stopu privrednog rasta 4%. U skladu sa pravilom 72, udvostručenje bruto
domaćeg proizvoda ove zemlje uslediće za:
a) 288 godina.
b) 18 godina.
c) 5,5 meseci.
b) 18 godina.
116
Politika eskontne stope je:
a) aktivnost centralne banke u kojoj ona kupuje ili prodaje hartije od vrednosti.
b) aktivnost centralne banke u kojoj ona posuđuje novac poslovnim bankama.
c) aktivnost poslovnih banaka u kojoj one daju kredite na otvorenom tržištu.
b) aktivnost centralne banke u kojoj ona posuđuje novac poslovnim bankama.
117
Dobit inokosnog i ortačkog preduzeća deli se na:
a) kamatu i fondove preduzeća.
b) dividendu deoničara i fondove preduzeća.
c) kamatu i preduzetničku dobit.
c) kamatu i preduzetničku dobit.
118
Zaokružite tačan odgovor.
a) Fransoa Kene pripada školi fiziokrata i napisao je delo Ekonomske tablice.
b) Škola monetarizma zasniva se na tzv. Laferovoj krivi.
c) Adam Smit pripada novoj školi klasične makroekonomije i napisao je delo Bogatstvo naroda.
a) Fransoa Kene pripada školi fiziokrata i napisao je delo Ekonomske tablice.
119
Osnivačka dobit akcionarskog društva ostvaruje se na:
a) razlici između ostvarene dividende i postojeće kamatne stope.
b) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
c) više puta na osnovu razlike između kupovne i prodajne cene akcije.
b) razlici između očekivane dividende i postojeće kamatne stope.
120
Ekonomske krize hiperprodukcije nastaju zbog:
a) dejstva raznih neekonomskih faktora kao što su: suše, poplave, zemljotresi, epidemije, ratovi
itd.
b) suviše velike proizvodnje robe u odnosu na kupovnu moć potrošača.
c) nemogućnosti korišćenja prirodnog bogatstva društva jer su proizvodne snage nedovoljno
razvijene.
b) suviše velike proizvodnje robe u odnosu na kupovnu moć potrošača.
121
Novac vrši svoju funkciju platežnog sredstva kada:
a) služi za izražavanje robnih vrednosti.
b) prilikom kupovine robe kada novac posreduje u razmeni.
c) kupuje se roba na kredit ili izmiruju ugovorene ili druge obaveze.
c) kupuje se roba na kredit ili izmiruju ugovorene ili druge obaveze.
122
Savršeno neelastična ponuda na grafikonu će biti prikazana krivom koja je ........, dok će
savršeno elastična ponuda na grafikonu biti prikazana krivom koja je………….
a) vertikalna; horizontalna.
b) horizontalna; vertikalna.
c) vertikalana; vertikalna.
d) horizontalna; horizontalna.
a) vertikalna; horizontalna
123
Duopol je:
a) tržišna situacija kod koje se dva prodavca javljaju kao ukupna ponuda određenog proizvoda
nasuprot velikom broju kupaca.
b) pojava u kojoj jedna ili nekoliko povezanih velikih proizvođača predstavljaju ponudu.
c) tržišna situacija kod koje se dva kupca javljaju kao ukupna tražnja za dotičnim proizvodom
nasuprot velikom broju prodavaca.
a) tržišna situacija kod koje se dva prodavca javljaju kao ukupna ponuda određenog proizvoda
nasuprot velikom broju kupaca.
124
```
Kada je javna potrošnja manja od naplaćenih poreza i zaduženosti države kod banaka i
preduzeća, postoji:
a) budžetski suficit.
b) budžetski deficit
c) rast deviznih rezervi.
d) smanjivanje deviznih rezervi.
```
a) budžetski suficit.
125
Zaokružite tačan odgovor:
a) Mere neposredne kontrole cena su: određivanje minimalnih cena, određivanje maksimalnih
cena, određivanje fiksnih cena i obaveza prijavljivanja promene cena.
b) Mere posredne kontrole cena su: određivanje minimalnih cena, određivanje maksimalnih cena,
određivanje fiksnih cena i obaveza prijavljivanja promene cena.
c) Mere neposredne kontrole cena vrše se putem mera montenarno-kreditne, budžetske, spoljnotrgovinske politike i dr.
a) Mere neposredne kontrole cena su: određivanje minimalnih cena, određivanje maksimalnih
cena, određivanje fiksnih cena i obaveza prijavljivanja promene cena.
126
Povećanjem intezivnosti rada vrednost jedinice proizvoda se:
a) smanjuje.
b) povećava.
c) ostaje ista, nepromenjena.
c) ostaje ista, nepromenjena.
127
Inflacija ponude uzrokovana je:
a) povećanjem državne potrošnje.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
c) očekivanom stopom inflacije kojoj su se prilagodili privredni subjekti.
d) povećanjem produktivnosti.
b) povećanjem troškova faktora proizvodnje.
128
Koji od navedenih troškova ima obeležje varijabilnog troška?
a) Osiguranje od požara.
b) Plate radnika.
c) Renta za korišćenje zakupljenog zemljišta.
b) Plate radnika.
129
Filipsova kriva pokazuje odnos izmeĎu:
a) stope inflacije i stope zaposlenosti.
b) stope inflacije i stope realnih nadnica.
c) stope inflacije i stope nominalnih plata.
d) stope inflacije i stope nezaposlenosti.
d) stope inflacije i stope nezaposlenosti.
130
Donju granicu monopolske cene čini:
a) visina profitne stope.
b) visina kamate.
c) preduzetnička dobit.
b) visina kamate.
131
Dobra koja imaju negativnu unakrsnu elastičnost tražnje su:
a) supstituti.
b) komplemetnari.
c) luksuzni proizvodi.
d) inferirorna dobra.
b) komplemetnari
132
Zemlja X ima stopu privrednog rasta 6%. U skladu sa pravilom 72, udvostručenje bruto
domaćeg proizvoda ove zemlje uslediće za:
a) 432 godine
b) 12 godina
c) 8,3 meseci
b) 12 godina
133
Izlazak iz deflacije naziva se:
a) devalvacija.
b) revalvacija.
c) dezinvesticija.
d) reflacija
d) reflacija
134
Koje od navedenih troškova ima obležje fiksnog troška?
a) Godišnje osiguranje protiv požara.
b) Nadoknada za prekovremeni rad.
c) Troškovi nabavke pogonskog goriva.
a) Godišnje osiguranje protiv požara.
135
Ako je ponuda novca veća od tražnje za novcem, tada će:
a) kamatna stopa da raste.
b) kamatna stopa da opada.
c) kamatna stopa će ostati na istom nivou. Ona ne zavisi od ponude i tražnje novca.
b) kamatna stopa da opada
136
Deviza je:
a) novčana jedinica jedne zemlje.
b) novčana jedinica jedne zemlje izražena u novcu neke druge zemlje.
c) novčano potraživanje prema inostranstvu.
c) novčano potraživanje prema inostranstvu.
137
Novac vrši svoju funkciju prometnog sredstva kada:
a) služi za izražavanje robnih vrednosti.
b) prilikom kupovine robe kada novac posreduje u razmeni.
c) kupuje se roba na kredit ili izmiruju ugovorene ili druge obaveze.
b) prilikom kupovine robe kada novac posreduje u razmeni.
138
Zaokružite tačan odgovor
a) dobit = tržišna cena – (sredstva za proizvodnju+plate).
b) dobit = sredstva za proizvodnju + nova vrednost.
c) dobit = neto proizvod + plate.
a) dobit = tržišna cena – (sredstva za proizvodnju+plate).
139
Struktura društvenog proizvoda je:
a) radna snaga + sredstva za proizvodnju.
b) ukupan proizvod - materijalni troškovi.
c) potrošnja + akumulacija.
b) ukupan proizvod - materijalni troškovi.
140
Oportunitetni trošak za studenta bi bio:
a) školarina i troškovi zakupa stana.
b) uzet kredit od banke.
c) ono što bi student mogao da zaradi radeći umesto da studira.
d) ono što će student zaraditi nakon diplomiranja
c) ono što bi student mogao da zaradi radeći umesto da studira.
141
Mersije de la Rivijera je predstavnik:
a) merkantilizma.
b) fiziokratizma.
c) teorije radne vrednosti.
d) teorije marginalne korisnosti.
e) monetarizma.
b) fiziokratizma.
142
Hiks - Alenov zakon glasi:
a) T= f (p1, p2, p3....pn) //Valrasov
b) T= f (p1, p2, p3....pn,D,t) //Mur-Sulcov
c) T= f (p1, p2, p3....pn,D) //hiks - alenov
d) T= f (p) //Kurno-marsalov
c) T= f (p1, p2, p3....pn,D) //hiks - alenov
143
Ako država odgovara na sva tri pitanja ekonomske organizacije u pitanju je:
a) tržišna ekonomija.
b) komandna ekonomija.
c) tranzitorna ekonomija.
d) mešovita ekonomija.
b) komandna ekonomija.
144
Ograničena odgovornost je karakteristična za:
a) inokosno preduzeće.
b) ortačko društvo.
c) akcionarsko društvo.
d) za sva navedena društva.
c) akcionarsko društvo.
145
Ako je tražnja savršeno elastična, elastičnost tražnje je ________, i kriva tražnje je ____.
a) beskončno, horizontalna
b) nula, horizontalna
c) beskonačna, vertikalna
d) nula, vertikalna.
a) beskončno, horizontalna
146
Ako proizvoĎač mašina za veš smanji cenu svog proizovoda za 5 %, rezultat će biti
povećanje prodaje veš mašina za 4 %. Cenovna elastičnost ovog dobra je:
a) -1.0
b) -0.8
c) -1.25
b) -0.8
147
Zamislite ponudu i tražnju za kafom u Londonu. Pretpostavite da cena čaja naglo
poraste. Ako je kafa supstitut čaju, šta će se desiti sa cenom (p) i tražnjom za kafom (Q)?
p raste / p pada / p je nepromenjena Q raste / Q opada / Q ostaje ista
Q raste
148
Ako je tražnja savršeno elastična, elastičnost tražnje je ________, i kriva tražnje je ____.
a) beskončno, horizontalna
b) nula, horizontalna
c) beskonačna, vertikalna
d) nula, vertikalna.
a) beskončno, horizontalna
149
Ako država odgovara na sva tri pitanja ekonomske organizacije u pitanju je:
a) tržišna ekonomija.
b) komandna ekonomija.
c) tranzitorna ekonomija.
d) mešovita ekonomija.
b) komandna ekonomija.
150
Ograničena odgovornost je karakteristična za:
a) inokosno preduzeće.
b) ortačko društvo.
c) akcionarsko društvo.
d) za sva navedena društva.
c) akcionarsko društvo.
151
Bugarska i Rumunija su postale članice Evropske unije:
a) 2001. Godine.
b) 2004. godine.
c) 2007. godine.
d) 2013. godine.
c) 2007. godine.
152
Povećanje opšte stope PDV-a sa 18% na 20% je jedna od mera:
a) ekspanzivne monetarne politike.
b) restriktivne monetarne politike.
c) ekspanzivne fiskalne poltike.
d) restriktivne fiskalne politike.
d) restriktivne fiskalne politike.
153
Ana ne troši 10% svoje plate da bi sledeće godine mogla da ide na letovanje. U ovom
primeru, novac je u funkciji:
a) novac kao sredstvo razmene.
b) novac kao obračunska jedinica.
c) novac kao sredstvo akumulacije bogatstva.
d) novac u međunarodnom prometu.
c) novac kao sredstvo akumulacije bogatstva.
154
Umerena inflacija predstavlja porast indeksa cena izmeĎu:
a) 2% i 3% //blaga - puzajuca
b) 3% i 20% //umerena
c) 20% i 50% //hiper – galupirajuca >20%
d) 50% i 100% //hiper - galupirajuca
b) 3% i 20% //umerena
155
Ukoliko menica od 10.000 dinara dospeva na naplatu za tri meseca, a godišnja eskontna
stopa je 12 %, onda će se potraživanje prodati za:
a) 10.300 dinara.
b) 10.120 dinara.
c) 9.700 dinara.
d) 300 dinara.
c) 9.700 dinara.
156
Za odloženo plaćanje koristimo:
a) ček.
b) kreditnu karticu.
c) debitnu karticu.
d) Bitcoin.
a) ček.
