culni sistem Flashcards
sta su receptori
to su celije koje primaju drazi, one prestavljaju osnovnu jedinicu gradje culnih organa, mogu biti pojedinacne, rasute po telu unutar tkiva i organa ili grupisane u culna telasca ili slozene culne organe.
koje su vrste receptora?
- mehanoreceptori - simulise ih mehanicka sila kao sto je pritisak, u ovu grupu pripadaju receptori za dodir, pritisak, sluh i ravnotezu.
- hemoreceptori - detektuju hemijske supstance iz okoline (npr iz hrane i vazduha) u ovu grupu spadaju receptori za miris i ukus
- termoreceptori - reaguju na toplo i hladno
- fotoreceptori - reaguju na svetlosnu draz. u ovu grupu spadaju receptori cula vida.
pricaj o receptorima koji su za dodir
nalaze se u potkoznom tkivu, ima ih najvise na vrhovima prstiju i na licu, detektuju razlicite oblike dodira i duzinu trajanja dodira
pricaj o receptorima za temperaturu
nazivaju se termoreceptori, receptora za hladno najvise ima na ledjima i grudima. nalaze se odmah ispod pokozice, dok se receptori za toplotu nalaze dublje u krznu koze. receptori za toplo su najbrojniji na usnama i obrazima.
pricaj o receptorima za bol.
bol je stimuls koji uzrokuje ili moze da uzrokuje oscenje tkiva ili izazove povredu, bol detektuju slobodni nervni zavrseci koji se nalaze u kozi, sluzokozi i tkivu unutrasnjih organa.
pricaj o culu za ukus
culne celije za ukus nalaze se u sitnim ispupcenjima - culnim kvrzicama na jeziku, kada se aktiviraju, culne celije za ukus salju elektricne impulse u koru velikog mozga, gde se informacije analiziraju i prepoznaje se ukus hrane.
pricaj o uclu za miris
culne celije za miris nalaze se u mirisnom epitelu u zadnjem delu nosne supljine. nervni impulsi se s aktiviranih culnih celija mirisnim nervom sprovode do kore velikog mozga gde se informacije obradjuju i tada smo svesni mirisa.
pricaj o culu sluha
spoljasnje uho, koje cini usna skoljka i slusni kanal ima ulogu u prikupljanju zvucnih talasa iz spoljasnje sredine. kroz slusni kanal, zvucni talasi se usmeravaju ka srednjem uhu , koja cini bubna opna i tri koscice (cekic, nakovanj i uzengija). bubna opna je membrana koja moze da vibrira. s nje se vibracije prenose na tri koscice koje imaju ulogu pojacivaca, jer zvuk mogu da pojacaju i do 20 puta. iza ovih koscica nalazi se lavirint koji cini unutrasnje uho. on se sastoji od puza, u kom se nalaze celije za sluh,, i tri polukruzna kanala koja predstavljaju deo cula RAVNOTEZE. culne celije puza povezane su sa slusnim nervom koji elektricne impulse nastale u puzu salje u centar za sluh kore velikog mozga, gde se formira svest o zvuku
sta je eustahijeva tuba
kanal koji se prostire od srednjeg uha, iza bubne opne i povezuje uho sa grlom, ona izjednacava pritisak u uhu
pricaj o culu ravnoteze
ono omogucava detekciju promene polozaja glave u odnosu na smer delovanja sile zemljine teze.
u polukruzninm kanalima lavirinta nalze se culne celije s dlacicama koje su uronjene u zelatinoznu masu u unutrasnjosti tih kanala. u zavisnosti od polozaja glave, dlacice se razlicito pomeraju i salju impulse preko odredjenog nerva do centra u mozgu.
sta su cepici a sta stapici
- stapici su vrlo osetljivi na svetlost i zato mogu da se aktiviraju pri slabijem osvetljenju, omogucavaju formiranje crno belog vida, omogucavaju formiranje perifernog vida i opazanje pokreta.
- cepici su kupaste celije koje se aktiviraju pri jakom osvetljenju i sluze za razlikovanje boja, sadrze rgb pigmente
sta je zuta mrlja
posebni deo mreznjace u kojoj se sabiraju svetlosni zraci i stvara se jasna slika predmeta, ona omogucava ostrinu vida, zapazanje detalja, raspoznavanje likova, u njoj nema stapica.
sta je slepa mrlja
oblast mreznjace iz koje polazi ocni nerv i potpuno je neosetljiva na svetlost jer nema fotoreceptora
objasni formiranje vida
kada se posmatra neki predmet , svetlost se odbija od njega i prolazi kroz zenicu i socivo, koje je providno i prelama scetlost omogucavajuci da slika predmeta padne direktno na zutu mrlju. kada se aktiviraju fotoreceptori, oni svetlosnu draz prevode u nervni impuls koji se ocnim nervom prenosi do vidne zone, odnosno centra vida u kori velikog mozga. zahvaljujuci velikom mozgu nastaje svest o tome sta smo videli.
