1. ИЗВОРИ УСТАВНОГ ПРАВА Flashcards
- ИЗВОРИ УСТАВНОГ ПРАВА
- Устав – од 8. новембра 2006. године
- Општеприхваћена правила међународног права
- Потврђени међународни уговори
- Закони – О Народној скупштини, избору посланика, председнику Републике, избору председника
Републике, Влади, Уставном суду. - Подзаконски акти – Пословник Народне скупштине, пословник Уставног суда, уредбе Владе.
Однос између извора уставног права је хијерархијски.
- ПОЈАМ УСТАВА
У формалном смислу – највиши општи правни акт
- По снази – снага устава као највишег акта
- По предмету – уређује врховнедржавне органе, њихове односе и односе према грађанима
У материјалном смислу – скуп правила која уређују основе државног и друштвеног уређења, осим оних
која су обухваћена у уставу као акту, ту су и она у законима, уставним обичајима, уставној пракси, одлукама
судова и уставних судова.
Устав у формалном и материјалном смислу дају нормативни појам устава.
У политичком смислу – уставом се ограничава државна власт у корист слободе народа, он обезбеђује
слободу народа (коституционализована власт)
- СВОЈСТВА УСТАВА
Правна својства – највиши правни акт и основни закон. Доноси га неограничена уставотворна власт. Сви
правни акти морају бити у складу са уставом, а ако нису, правна санкција је стављање ван снаге од стране
Уставног Суда.
Устав је основни закон јер – 1. га доноси уставотворна власт, 2. одређује законодавни орган и законодавни
поступак, 3. садржи основнија правила од закона, 4. обухвата најширу материју нормирања.
Неправна својства – идеолошко политички и програмско декларативни акт (владавина права, преамбула
(политичко идеолошка, свечана нота) – акт који је загледан у прошлост и будућност)
- САДРЖИНА УСТАВА
Сфера уређења власти – уређује највишу државну власт
Сфера друштва – прокламује људска и мањинска права и слободе, индивидуална и колективна права.
УРС први пут уређује положај и улогу политичких странака.
УРС предвиђа независне државне органе:
- Заштитника грађана, Високи савет судства, Државно веће тужилаца
УРС садржи каталог људских права и гарантије њиховог остваривања и заштите
Kakav je URS? Podele
УРС је писан, кодификован, чврст, номинални више него нормативни.
- ПРОМЕНА УСТАВА
УРС је процедурално изведен из Устава од 1990. године – поштован је континуитет.
Промена може бити тотална или парцијална.
Поступак промене се састоји из 2 фазе:
1. Подношење и усвајање предлога за промену устава – предлог могу да поднесу:
- трећина народних посланика
- председник републике
- влада
- најмање 150.000 бирача
Предлог усваја Народна скупштина двотрећинском већином
2. Израда и усвајање акта о промени устава
- Израда – по ПНС надлежан је Одбор за уставна питања и законодавство
- Усвајање – двотрећинском већином
- Референдум:
1. факултативни – двотрећинском већином усваја НС
2. обавезни – промена најважнијих питања (промена преамбуле, начела, људских и мањинских
права, уређење власти…) – промена је усвојена, ако је на референдуму за промену гласала
већина.
За спровођење устава, доноси се уставни закон.
Забрањена је промена устава за време ратног и ванредног стања
УСТАВОТВОРНИ РЕФЕРЕНДУМ
Обавезни – уколико се мењају најважније одредбе устава:
Промена преамбуле, начела, људских и мањинских права, одступање од људских и
мањинских права у ванредном и ратном стању, поступак за промену устава, проглашење
ратног и ванредног стања, уређење власти
– промена је усвојена, ако је на референдуму за промену гласала већина изашлих бирача.
- Факултативни – може се спровести, а и не мора. Предлаже овлашћени предлагач, а усваја НС
двотрећинском већином од укупног броја посланика.
- СТРУКТУРА УСТАВА
- Преамбула – текст који претходи нормативном делу.
- Нормативни део – главни део где је садржана уставна материја, састоји се из чланова, ради
прегледности, чланови имају наслове – рубрум, члан се дели на ставове, а више сродних чланова
се групише у одељке или главе. - Амандмани – су акти измене устава, додају се на крају устава, после изворног нормативног текста
и чине саставни део устава, имају уставну снагу, доносе се у поступку за промену устава.
УРС је стандардног и уобичајеног обима, чланови су систематиовани у 10 делова:
- 1. Начела, 2. Људска и мањинска права и слободе – најобимнији, 3. Економско уређење и јавне
финансије, 4. Надлежност РС, 5. Уређење власти, 6. Уставни суд, 7. Територијално уређење, 8.
Уставност и законитост, 9. Промена Устава, 10. Завршна одредба. Битнији делови су на почетку.
- ПРЕАМБУЛА
Део устава који претходи нормативном делу. Издваја устав од осталих правних аката, даје му свечану
ноту. Она је политичко – идеолошке природе, осврће се на прошлост и садржи поглед у будућност,
садржи разлоге и циљеве доношења устава, као и основне вредности које државе и друштва.
Преамбула УРС потврђује да је КиМ саставни део РС, одређује суштинску аутономију КиМ.
Преамбула УРС има нормативну функцију, јер одређује обавезу свих државних органа да штите
интересе РС на КиМ. У нормативном делу УРС такође је предвиђено да КиМ ужива суштинску
аутономију, као и дужности државних органа да штите интересе РС на КиМ, да је територија РС
јединствена и недељива, тако да се у њој садржински ништа ново не пружа у односу на нормативни
део, већ се то свечаним тоном наглашава.
- НАЧЕЛА УСТАВА
Служе за тумачење нејасних норми, као и за попуњавање празнина у уставу.
1. Републиканско начело – РС је дефинисана као република
2. Начело грађанске демократије – грађани су носиоци власти референдумом и преко слободно
изабраних преставника – непосредна и посредна демократија
3. Начело владавине права – основна претпоставка устава, повиновање власти уставу и закону,
подела власти, независност судства, јемства људских права, слободни избори.
4. Начело грађанске суверености – грађани су носиоци суверености
5. Начело поделе власти – законодавна, извршна и судска
6. Начело политичког плурализма
7. Начело забране сукоба интереса
8. Начело неповредивости територијалног интегритета
9. Начело световности државе
10. Начело територијалне децентрализације
- НАЧЕЛА УСТАВА
Служе за тумачење нејасних норми, као и за попуњавање празнина у уставу.
1. Републиканско начело – РС је дефинисана као република
2. Начело грађанске демократије – грађани су носиоци власти референдумом и преко слободно
изабраних преставника – непосредна и посредна демократија
3. Начело владавине права – основна претпоставка устава, повиновање власти уставу и закону,
подела власти, независност судства, јемства људских права, слободни избори.
4. Начело грађанске суверености – грађани су носиоци суверености
5. Начело поделе власти – законодавна, извршна и судска
6. Начело политичког плурализма
7. Начело забране сукоба интереса
8. Начело неповредивости територијалног интегритета
9. Начело световности државе
10. Начело територијалне децентрализације
- УСТАВНА ДЕФИНИЦИЈА СРБИЈЕ
Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини
права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и
слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Држава српског народа не фаворизује српски народ, већ одређује нацију којој је Србија матична држава.
Издвајају се посебно републиканско начело, начело грађанске демократије и владавине права.
- НАЧЕЛО ГРАЂАНСКЕ СУВЕРЕНОСТИ
Носилац демократије долази одоздо, звали то народ, нација или грађани (као најисправније).
УРС се опредељује за сувереност грађана. Грађани сувереност остварују:
Непосредно: Народна иницијатива (промена устава или закона) и референдум.
Посредно: Путем слободно изабраних представника, за које гласају на изборима.
- ВЛАДАВИНА ПРАВА
Владавина права је основна претпоставка устава која почива на неотуђивим људским правима.
Остварује се:
- на слободним и непосредним изборима
- поштовањем устава и закона од стране носиоца власти
- поделом власти (сарадња и ограничавање власти и независно судство)
- независном судству
- уставним јемствима људских и мањинских права
- ПОЛИТИЧКИ ПЛУРАЛИЗАМ
УРС јемчи право грађана да обликују и исказују политичку вољу кроз удруживање у политичке странке,
које произилази из слободе удруживања. Подразумева слободни дијалог, размену мишљења и идеја.
Прихваћен је систем уписа политичких странака у регистар уз пријаву надлежном органу, без обавезе
добијања претходног одобрења. За оснивање политичке странке, потребно је најмање 10.000
пословно способних, пунолетних држављана РС.
Основ за забрану политичке странке, ако је њено деловање усмерено на:
- насилно рушење уставног поретка
- кршење зајемчених људских и мањинских права
- изазивање расне, националне или верске мржње
- удруживање или спајање са странкама која делује неуставно у земљи или иностранству *Није у УРС.
О забрани рада политичких странака одлучује Уставни суд.
